Arhanđeo Rafael

Rafael je jedan od velikih arhanđela, kome je pripisana moć štapa, a čije je glavno svojstvo isceljenje. Rafael je stoga iscelitelj, pa je otud njegov štap istovremeno i štap medicine, što automatski stvara asocijaciju sa Asklepijem. Rafael (רְפָאֵל, Rəfāʾēl) doslovno znači „Bog isceljuje“ ili „Bog je iscelitelj“: (reš-pe-alef-lamed, RPAL, 311). Njegovo ime često se dovodi u vezu sa refua (isceljenjem) kao božanskom intervencijom, a ne pukom prirodnom restitucijom. 

Rafael se pominje u nekanonskoj Knjizi Tobijinoj, 12:15, kao jedan od sedam svetih arhanđela koji pred Bogom predstavljaju molitve svetaca. Tu je on predstavljen kao učitelj-iscelitelj i svezivač demona. Rafael se ovde javlja pod maskom Azarije („Bog pomaže“) i deluje kao: učitelj i vodič (inicijacijska figura), iscelitelj (slepoća), egzorcista i svezivač (Asmodej), i posrednik molitava. Primećujemo da u ovom slučaju Rafael ne isceljuje samo telo, već porodični odnosno karmički poredak, tj brak Sare, potomstvo, kontinuitet.

U apokrifnoj Knjizi Enohovoj Rafael je prikazan kao iscelitelj Zemlje od zlih dela palih anđela, a svezao je arhidemone Asmodeja i Azazela. Dakle, ovde Rafael igra kosmičku, gotovo „ekološku“ funkciju, odnosno isceljuje Zemlju kontaminiranu delima Grigorija, vezuje Azazela i posredno Asmodeja, naposletku, deluje kao korektiv kosmičke disonance. Ovde je Rafael manje „lekar“, a više arhanđeo restauracije poretka.

U kanonskom hrišćanstvu značaj Rafaela je umanjen ali je on jasno arhanđeo isceljenja, zaštitnik putnika, te čuvar ravnoteže između tela i duše. U ikonografiji često nosi štap ili žezlo, ali i ribu (aluzija na Tobiju, ali i na alhemijski simbol materia piscis).

U klasičnim gnostičkim sistemima (valentinijanci, setijanci) Rafael se ne pojavljuje uvek imenom, ali njegova funkcija je prepoznatljiva u svojstvu isceljujuće sile plerome koja sanira pukotine nastale delovanjem arhonata. Takođe, on je i entitet koji deluje protiv tiranije demijurškog poretka, ali ne revolucionarno (kao Sofija), već restaurativno. U hermetičko-kabalističkoj tradiciji (posebno kasnije, renesansne i rozenkrojcerske interpretacije, kao i u Zlatnoj zori): Rafael je povezan sa istokom, elementom Vazduha, intelektualnim i psihosomatskim isceljenjem, dok se sefirotski najčešće dovodi u vezu sa Tifaretom (solarna sefira, Lepota, harmonija) ili posredno sa Hodom (sjaj, znanje, iscelitelj).

U ključu paganskih uzora lika Rafaela, ili odgovarajućih paralela, pomenuo sam Asklepija, ali vredi napraviti preciznu distinkciju. Asklepijev štap, kao oruđe medicine ima jednu zmiju. U slučaju Asklepija, isceljenje kao sveto znanje koje prelazi granicu dozvoljenog (zbog čega biva kažnjen), ukazuje na blisku paralelu sa Rafaelom kao božanskim lekarom. Vidimo da je i u mitološka vremena farmaceutska mafija proganjala nezavisne iscelitelje. Dalje, u pogledu štapa i zmije, Hermes / Merkur nosi kaducej sa dve zmije, te između ostalog, ima i ulogu vodiča duša (psihopomp), kao i posrednika između svetova. U kasnijim ezoterijskim sistemima, Rafael često apsorbuje hermetičke funkcije samog Hermesa, što dovodi do česte konfuzije između Asklepijevog štapa i kaduceja. Što se tiče Rafaelovog štapa, imajmo na umu da to nije oružje vlasti (kao kod Mihaila), ili ključ misterije (kao kod Gabriela), već instrument transmisije životne sile. Stoga, zmija u rukama Rafaela nije demonska sila već obnavljajuća. 

Apolon Paian (Παιήων), odnosno Apolon kao „iscelitelj kuge“ i „donosilac bolesti“, jeste još jedna važna paralela sa Rafaelom. Međutim, ova vrsta ambivalentnosti koja krasi Apolona, kod Rafaela gotovo da ne postoji. U tom smislu Rafael je isceljenje bez senke. Što se tiče Egipta, za ovu temu je bitna figura boga Tota, božanskog lekara i čuvara kosmičke mere (maat). U Sumeru imamo Ningišzida, zmijskog boga obnove i podzemno-nebeske osovine. U odnosu na njih Rafael se može posmatrati kao monoteistička sublimacija ovih figura: lekar, posrednik i restaurator reda, lišen politeističke ambivalencije.

Petica pehara u tarotu

Petica pehara Sola Buska špila

zvezda Unukalhai

sazvežđe Serpens (Zmija)

severozapadni horizont

vatreni aspekt Škorpije

Prirodne stihije povezane sa ovom arkanom jesu poplave. Ovu kartu povezujemo sa prvom dekadom Škorpije, kojom vlada Mars (alternativno, ovu kartu možemo povezati sa petom sedmicom jeseni). U ovom slučaju imamo dvostruko vladarstvo Marsa: dekadom i znakom. U tarot simbolizmu to su Kula i Smrt (kula smrti). Picatrix ovu dekadu oslikava svađom, tugom, izdajom, obmanom, uništenjem, nasiljem nad ženama, što predstavlja scenom u kojoj dvojica muškaraca udaraju ženu lepog lica i manira. 

Po Zlatnoj zori ovom kartom vlada Gospodar izgubljenog zadovoljstva. Kroli sa Peticom pehara povezuje zlokobnu geomantijsku figuru Rubeus, koja je u obliku obrnutog pehara, a što najavljuje katastrofalne ishode. Unukalhai, glavna u sazveđžu Serpens, je bledo-žuta zvezda čiji je uticaj, po Ptolomeju, poput Saturna i Marsa: nemoralnost, nezgode, nasilje i opasnost od trovanja. Zvezda Unukalhai koju povezujemo sa ovom kartom predstavlja srce zmije, što zvuči poetski i zloćudno, ali i tajanstveno. Ta je zmija istovremeno otrov i lek i možemo je uporediti sa Asklepijevim štapom. U grčkom mitu ovo sazvežđe je povezano sa zmijom koja je Asklepiju pokazala travu kojom je nesrećnog Glauka, sina Minoja kralja Krita, povratio u život. Dakle, to je zmija učitelj i inicijator. U hrišćanskom ključu ova zmija predstavlja Satanu koji je posegnuo za krunom (sazvežđe Severna kruna), što u krajnjoj liniji ukazuje na uzurpatorsku nameru. Ovde prepoznajemo zmiju iz Rajskog vrta, Postanje, 3:1-5, koja je nagovorila Evu da proba voćku koju je Bog zabranio. 

Po Ptolomeju, uticaj Serpensa je poput Saturna i Marsa: mudrost, snaga, ali i sposobnost obmanjivanja, pakost, slaba volja, opasnost od otrova. Petica pehara Sola Buska špila je umnogome slična velikoj arkani Luda, jer i tu imamo starijeg odrpanca koji tegli ćupove, a pride nosi i debeli snop duge trave. Za desnu nogavicu ga vuče mali beli pas. Ova predstava je po svom duhu u skladu sa prethodno navedenim tumačenjima.

Petica diskova u tarotu

Petica diskova, Sola Buska tarot

zvezde Betelgez i Rigel

sazvežđe Orion

jugoistočni horizont

vatreni aspekt Bika

Kako petice malih arkana označavaju prirodne stihije, u tom smislu ova karta se odnosi na zemljotrese. Astrološka atribucija ove karte je, po Zlatnoj zori, Merkur u Biku, i odnosi se na prvu dekadu ovog znaka (alternativno, ovu kartu možemo povezati sa petom sedmicom zime). Prevedeno na jezik tarot simbolizma, to su Opsenar i Papa / Prvosveštenik. Kroli kaže da Petice malih arkana ukazuju na poremećaj statički uravnoteženog sistema te da imaju revolucionarnu konotaciju. Zlatna zora ovu kartu karakteriše kao materijalne nevolje, zabrinutost, probleme, gubitak materijalnih sredstava, dok je Kroli oslikava rasporedom diskova koji uobličuju obrnuti pentagram. Po njemu, Merkur i Bik su simboli tipova energije među kojima vlada netrpeljivost, pa otud Merkur mora biti izrazito jak ne bi li savladao Bika, dakle pamet primenjena na rad. Po Picatrixu, prva dekada Bika obeležava oranje, setvu, izgradnju i zemaljsku mudrost, dakle konstruktivno upregnutu snagu kojom se mora mudro i oprezno upravljati. Imaginacijska slika prve dekade jeste snažan nagi muškarac, koji obrađuje i uređuje zemlju.

U mitologiji, atribucija ove karte je sazvežđe Orion, moćni lovac, u kome se nalaze dve veoma moćne zvezde: Betelgez (kao alfa) i Rigel. Orion je u mitologiji bio sin boga Posejdona i imao je sposobnost hodanja po vodi. Kako je zbog svog nasilja izgubio vid, bog kovač Hefest ga je odveo na mesto gde Sunce izlazi i gde mu je solarni bog Helios povratio vid. Po jednoj verziji mita, od značaja za ovu raspravu, Oriona je ubio gigantski škoprion (sazvežđe Škorpija) kojeg je poslala boginja zemlje Geja, jer je ovaj pretio da istrebi svu divljač. Orion je poznat kao lovački partner mesečeve boginje lova Artemide. Ovde možemo povući paralelu sa biblijskom pričom o nefilima, divovima, potomstvu onih koji su sišli i ljudskih žena: 

„Kad su se ljudi namnožili na zemlji i kad su im se rodile kćeri, sinovi Božji videvši kako su ljudske kćeri lepe, uzimali su ih sebi za žene, sve koje su izabrali.“ Postanje (Prva knjiga Mojsijeva), 6:1-2. „U to vreme, a i kasnije, bilo je divova,  kad su sinovi Božji dolazili k kćerima ljudskim a one su im rađale decu. Bili su to silni, znameniti ljudi, koji su živeli u staro doba.“ Postanje (Prva knjiga Mojsijeva), 6:4. 

U ovom mitu prepoznajemo neuravnoteženu snagu ovog lika koji ukazuje na ključnu osobinu karte sa kojom smo ga povezali. I dalje u biblijskom smislu, sazvežđe Orion ima paralelu sa nasiljem i ratom: 

„Gospod će kao junak izaći. Kao ratnik će rasplamsati svoj žar. Povikaće, pustiće ratni poklič, biće moćniji od svojih neprijatelja.“ Isaija, 42:13. 

U tom smislu Petica diskova nije prijatna karta jer ukazuje na nevolje, poremećenu ravnotežu, nasilje, povredu i smrt. U jednoj verziji mita vidimo da je Orion vraćen iz smrti (ili uskrsnuo u drugi život) zahvaljujući veštini boga isceljenja Asklepija (sazvežđe Zmijonosac). Dodatne sadržaje vezane za Orion u kontekstu ove male arkane nalazimo u starom Egiptu koji su ovo sazvežđe povezivali sa blaženim telom večnosti, darom boga Ozirisa, tj sahom. Ovaj izraz ukazuje upravo na večni život, vaskrsnuće čiji materijalni oblik predstavlja piramida, odnosno trodimenzionalna projekcija pentagrama. Tako u liku Oriona vidimo giganta, moćnog lovca i ratnika koji je pao od otrovnog uboda boga Škorpije te oživeo zahvaljujući božanstvu čije je obeležje zmija. U tom smislu, ova karta nagoveštava nevolje, čak i smrt, ali zato ukazuje i na dalekosežne spasonosne mogućnosti, iznenadnu pomoć da se prevaziđe situacija. Asklepije, isceljivanje, zmija, to su svojstva Merkura. Zato je u kontekstu ove karte neophodno jačati ili prizvati merkurovska svojstva radi uspešnog savlađivanja svih iskušenja.

Kako je to ustanovio Ptolomej, zvezde ovog sazvežđa, izuzev Betelgeza i Belatriks, su poput Jupitera i Saturna: jaka i dostojanstvena priroda, samopouzdanje, sreća u trgovini, ali i plahovitost, nepostojanost, oholost, nepoštovanje. Dve najveće zvezde ovog sazvežđa su Betelgez i Rigel. Betelgez je nepravilno promenljiva narandžasta zvezda smeštena na Orionovom ramenu. Silovite je marcijalne prirode i obeležje je ratničkih kraljeva. Prema Ptolomeju, Betelgez ima prirodu Marsa i Merkura: ratnička slava, unapređenje, bogatstvo. Rigel predstavlja levo stopalo Oriona, ono kojim on nastupa, kao i zamišljeno mesto na nebu gde ponire reka Eridanus. Rigel je dvostruka, plavičasto-bela zvezda smeštena na Orionovom stopalu. Prema Ptolomeju, njena priroda je poput Jupitera i Saturna: dobrodušnost, počast, blagostanje, sreća, slava, ugled, nadarenost za pronalazaštvo. Prema Osvaldu Virtu, sazvežđe Orion može biti povezano sa velikom arkanom Čarobnjak / Opsenar. U Sola Buska špilu prikazan je melanholičan mlađi muški lik ogrnut u perje sa štitom i štapom, kako sedi na stočiću dok su diskovi haotično raspoređeni unaokolo.

Orion

Šestica pehara u tarotu

Sola Buska špil, XV vek

Astrološke atribucije Šestice pehara:

Zvezda Ras Alhag, 

sazvežđe Ofijukus (Zmijonosac / Zmijar), 

zapadni horizont, 

vazdušni aspekt Škorpije

Astrološka priroda ove karte je druga dekada Škorpije kojom vlada Sunce (alternativno, ovu kartu možemo povezati sa šestom sedmicom jeseni). Dakle, Sunce i Smrt. To je Sunce koje uranja u vode smrti i rastvaranja. Kroli to tumači kao zadovoljstvo-truljenje. Picatrix prirodu uticaja tog dekana opisuje rečima: obmana, bezobrazluk, preljuba, svađa, podsticanje svađa, ali i nauka te otkrivanje. Tu vidimo nagi par, muškarca i ženu i čoveka koji sedi na zemlji, a ispred njega dva psa koja se međusobno ujedaju. Po Zlatnoj zori tu se prepoznaje Gospodar zadovoljstva ili užitaka. U kontekstu dnevnog sunčevog ritma, ova karta označava podne. 

Šestica pehara podseća na jedan detalj iz Novog Zaveta, jer se može odnositi i na onih šest kamenih sudova u kojima je Isus pretvorio vodu u vino (Jovan, 2:6), a što je prvi čin njegovog čudotvorstva. U tom smislu ova karta može označavati preobražaj, čudo, promenu svojstava neke stvari ili supstance.

Takođe, ovu kartu možemo dovesti u vezu sa sazvežđem Zmijonosac koje predstavlja Apolonovog sina Asklepija, koji je bio mitski božanski iscelitelj, ali je takođe imao sposobnost da vraća iz mrtvih, što zapravo ukazuje na nekromantiju. U pogledu nekromantije imamo sledeće: Jevanđelje po Jovanu, 11:41-43, svedoči o Hristu kao gospodaru nad smrću kroz primer oživljavanja preminulog Lazara: 

„Zato su sklonili kamen gde je ležao mrtvac. A Isus je podigao oči prema nebu i rekao: Oče, hvala ti što si me uslišio. Ja sam znao da me uvek uslišavaš, ali rekao sam to zbog naroda koji ovde stoji, da bi verovali da si me ti poslao. Rekavši to, povikao je na sav glas: Lazare, izađi napolje!“ 

Ako povučemo paralelu do kraja možemo za Asklepija reći da je goen. U Sumeru je sa ovim sazvežđem povezivan Sagimu, bog invokacije, što opet ima svoj goecijski ali i mesmerizujući karakter. Naposletku, zašto to ne bi bio i fakir? U hrišćanskom kontekstu Zmijonosac je Hrist iscelitelj, ali i onaj koji se bori sa Zmijom (scena Hristovog iskušavanja u pustinji – Luka, 4:1-13).

Najsjajnija zvezda Zmijonosca je Ras Alhag, odnosno Zmijareva glava. Slikovito rečeno, Ras Alhag (Zmijareva glava) drži i upravlja silom zmijskog srca (Unukalhai). Ras Alhag je boje safira i nalazi se smeštena na Zmijarevoj glavi. Po Ptolomeju, ima uticaj Saturna i Venere: nesreća zbog žena, izopačeni ukusi, duševna iskvarenost. On kaže da je ovo sazvežđe poput Saturna, a u manjoj meri i poput Venere: strastvenost, rasipništvo, lako zavodljiva priroda, dobrodušnost. Osvald Virt ovo sazvežđe povezuje sa arkanom Kula. U Sola Buska špilu Šestica pehara prikazuje jedan veliki pehar na nekakvom pijedestalu na koji je prikačeno pet manjih. Vidimo i tri nage dečje prikaze, odnosno anđele, koje se teškom mukom održavaju za taj veliki pehar. Dvoje od njih imaju krila a treće dete je bez krila. Međutim, u vezi ovog sazvežđa ima jedna zanimljiva stvar a što je od astrološkog značaja za naše vreme, upravo u trenutku kada su se Jupiter i Mars našli u konjukciji. Naime, 1604. u tom sazvežđu, u oblasti stopala zamišljenog lika Zmijonosca, zasjajila je čuvena Keplerova supernova koja je bila vidljiva i danju skoro tri nedelje. To je bilo znamenje epohe kojem je prethodilo ono iz 1572. (pojava supernove u sazvežđu Kasiopeja). Te dve supernove u kontekstu tarota, možemo povezati sa Dvojkom štapova (1572) i Šesticom pehara (1604). Obe ove karte saobrazne su prirodi Marsa u vatrenom i vodenom ključu. To nešto govori o duhu vremena.

Piramida kao kuća boga

Piramida je magijska mašina za pokretanje skupne tačke svesti, odnosno promenu percepcije. Tako bi se moglo reći u duhu Karlosa Kastanede. U širem smislu, piramida je izraz središta svetog grada, ključno mesto uobličavanja magijske energije. Otud je ona „kuća boga“. U simboličkom smislu, piramida je izraz uzdizanja zemaljske ravni, trodimenzionalno uobličavanje pentagrama. Njen oblik saobrazan je obliku grčkog krsta, dok je latinski krst saobrazan kocki. Ona se uzdiže u tački koja predstavlja njeno središte. Simbolički prikaz te evolucijske težnje je pentagram. Broj pet je u kabali broj sefire Geburah na dijagramu Drveta života koja odgovara planeti Mars. Planeta Mars je kao ratnička i žestoka priroda u vezi sa egipatskim bogom Horusom, a ovaj je faraon, koji naposletku, kao pokojnik, odnosno Ozirisova mumija, leži u piramidi. Ono što predstavlja mikrokosmos, životvornu silu, u drugom vidu označava grobnicu. Dakle, imamo četiri ugla zemaljske ravni koja se iz dvodimenzionalnog vodoravnog plana uzdižu u trodimenzionalnu uspravnu figuru piramide, formirajući sabirajuću tačku petog ugla, odnosno novu perspektivu. Peti ugao prodire u prostor određujući novu celinu. Takođe, peti ugao je falusna projekcija uzdizanja svesti, koju predstavlja egipatski simbol krilatog sunca. On prodire u beskrajni prostor boginje Nut koja predstavlja nebeski svod ili iz iste proizilazi. Kupa je takođe simbol ženske energije jer predstavlja sabijanje kruga u jednu tačku koja uzdizanjem takođe stvara novu perspektivu. Kupa predstavlja projekciju kruga iz tačke i apstrahovanje kruga u tačku. Osnova piramide, kvadrat, jeste bog Zemlje Geb čiji se falus udiže ka Nebeskoj Gospi. Falus-obelisk ima svrhu da ustremljujući se ka Nut, zapravo stvara i održava horizont. Istovremeno, on je i antena, prijemnik-predajnik za prenos svesti i energije odozdo ka gore i odozgo ka dole. I ne samo u smeru gore-dole, nego i radijalno, u svim pravcima ka horizontu.

Piramida je prostorni, odnosno vatreni simbol, magična mašina koja stvara specifičnu energiju u svom središtu. Ta činjenica ima analogiju i na ljudskom telu. Naime, sferi Marsa, razne tradicije dodeljuju recimo centar dlana ili pupak (čakra manipura), pošto se za Mars vezuje toplota. Anđeoski red povezan sa sferom Geburaha, koja stoji u relaciji sa marcijalnom prirodom, u kabali se nazivaju Serafimi, odnosno „vatrene zmije“. Hebrejska reč „seraf“ sačinjena je od tri slova samek, reš i peh i prevodi se kao goreti. Sva tri slova su povezana sa vatrenim elementom u astrologiji: Strelac, Sunce i Mars. Serafimi oličavaju načelo vreline, dok su Hasmalimi, njihovi pandani u jovialnoj sferi Hesed, koja se nalazi na istoj ravni ali na suprotnom stubu Drveta života, nosioci načela svetlosti. Svetlost i vrelina jesu solarna svojstva, odnosno svojstva sunčeve sfere Tifaret koja se na Drvetu nalazi na Srednjem stubu odmah ispod Geburaha i Heseda. Serafimi su gospodari pročišćavajuće vatre, baš kao što „vatra“ u središtu piramide ima čudesna i obnavljajuća svojstva. Staza na dijagramu Drveta koja od Geburaha vodi ka Tifaretu predstavljena je velikom tarot arkanom Pravda, odnosno Ravnoteža, čiji je astrološki izraz znak Vage i hebrejsko slovo lamed. Na karti je predstavljen ženski lik koji u ruci drži mač, što se slaže sa predstavom o arhanđelu Kamaelu, koji se u kabali povezuje sa sferom Geburaha. Naime, Kamael je „Božji spaljivač“ koji drži mač pravde. Svrha Kamaelovog mača jeste da primora na poslušnost ono što se opire usmerenju štapa koji drži arhanđeo sfere Hesed – Cadkiel. Ilustracija ideje sveca koji drži štap jeste karta Pustinjak koja simbolizuje stazu između Heseda i Tifareta! Tako Pustinjak i Pravda u posudu Sunca ulivaju svetlost i vrelinu.

kvadrat Marsa

Piramida je vatra u središtu, toplina stomaka i dlanova. Osim što predstavlja napor uzdizanja, ona predstavlja i smrt. Onda nije slučajno što je piramida, između ostalog, grobnica i što kvadrat Marsa, odnosno gvozdena kameja, u svom središtu ima broj 13, koji označava smrt. Egipatska religija imala je svoju uporišnu tačku upravo u piramidama. Većina egipatskih božanstava je zoomorfna. Analogija ukazuje na marcijalno-solarnu prirodu piramide kao nosećeg materijalnog simbola egipatskog svetonazora, a samim tim i na odgovarajuća božanska stvorenja. Egipatski bogovi su ljudi-zveri, a u krajnjoj liniji samo zveri čija je majka simbolički i tehnički izražena kroz oblik piramide, odnosno pentagrama. Otud kada iscrtamo ili u imaginaciji prizovemo oblik pentagrama, mi zapravo prizivamo energiju Majke bogova, Veliku Boginju Majku, jer ona je i rodnica i grobnica, preobražava, rastvara i obnavlja. Zato je pitagorejski pentagramaton bio Ὑγεια / Higeja (zdravlje). To je zapravo ime grčke boginje zdravlja, Asklepijeve ćerke, boga medicine, poznate i kao družbenice boginje Afrodite. Higejino poreklo je solarno, budući da je ona Apolonova unuka. Higejine sestre su Panakeja (univerzalni lek) i Laso (lek). Njena suparnica, da se tako izrazim, jeste demonica Nosoi (bolest) koja je svojevremeno izašla iz čuvene Pandorine kutije. U mitologiji saznajemo da je Asklepija umeću lečenja podučio kentaur Kiron, himerični sin titana Hronosa. Asklepijev simbol, podsetimo se, jeste zmija, a dodeljeno sazvežđe Zmijonosac. 

Ime Higeja raspoređeno po uglovima pentagrama

Tri osnovna ugla pentagrama imaju 36, 72 i 108 stepeni, ukupno 216, što po kabali predstavlja solarni broj (36 x 6). O značenju ovih brojeva u raznim tradicijama ovde neću trošiti reči već ostavljam čitaocima da to sami istraže. Takva numerologija uglova pentagrama ukazuje na podudarnost tog simbola sa heksagramom, odnosno na harmoniju mikrokosmosa i makrokosmosa, sveta elemenata i sveta planeta, ženskog i muškog, piramide i kocke itd. Heksagram kao solarni simbol ima šest uglova koji odgovaraju planetama, u sredini je sedma tačka koja pripada Suncu. Pretpostavljena osma strana ukazuje na trodimenzionalnu projekciju, jer solarna sfera Tifaret, ima osam staza koje vode ka njoj i od nje ka drugim sferama, baš kao što kocka ima osam uglova. Kako je heksagram dvodimenzionalni prikaz kocke, tako je njen osmi ugao skriven iza simbola. Ako nakrivimo kocku možemo videti njenih sedam uglova, ali nam osmi uvek izmiče. Taj osmi, nevidljivi ugao, jeste staza na Drvetu života kojoj odgovara slovo gimel (kamila), a koja vodi preko sfere bezdana ka vrhu, ka Keteru, i u relaciji je sa sferom koja je nevidljiva sa nižih stajališta.