H.R.Giger
NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Duh kontrainicijacije" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa
Inverzivno nasilje solarne radijalnosti kontrainicijacijskog pristupa sumirano je u stavu po kome je „dobro što se Zapad trudi da nametne svetu materijalističku civilizaciju. Svetska civilizacija mora biti jedna; a civilizacija, tehnika ljudske
organizacije, može da bude samo materijalna.“ Drugi iskaz: „Univerzalni Čovek
dostići će carstvo Sofije tek kad zapadni i individualistički Čovek duhovno
pobedi i preobrazi kolektivistički Istočni svet.“ Tako je pisao Dimitrije
Mitrinović (Treća sila, Gradac, Čačak, 2004, str. 40). Naravno, Mitrinovićeve vizije su
dekadentni odraz izvornog „nevidljivog Sunca“ sa kojim su drevni ljudi Zlatnog
doba direktno opštili ulazeći u jedinstvo sa solarnom svešću. Vizije
istorijskih ljudi su lunarne prirode, jer se „čitaju“ u astralnim „zapisima“.
Istorijski čovek uglavnom nema moć neposrednog gledanja u duhovno Sunce. Otud
su vizije mnogih prosvetljenih umova toksične u svojstvu njihove primene ili
daljeg tumačenja. Kao što se raspada telo čoveka koji je umro, tako i reči koje
je on izgovorio ili napisao, postaju agensi dekadencije, ulazeći u
instrumentarijum anđela smrti. Vizije se rečima ne mogu preneti, naročito ako
drugi um nije kadar da vidi. Međutim, uprkos tome, nadahnuti Mitrinović je ipak
u pravu: u kontekstu duha vremena civilizacija mora biti jedna i može biti samo
materijalna, da ne kažem, materijalistička, zasnovana na individualizmu
modernog Zapada koji duhovno pobeđuje i preobražava kolektivistički Istočni
svet.
Mitrinovićeve reči opisuju istorijski proces koji danas nazivamo globalizacijom, ukoliko pod time obuhvatimo sve ono od 1492. godine na ovamo. Upravo je civilizacijska, duhovna i materijalna ekspanzija Evrope, isprva kao kolonijalizam pa sve do postmoderne neokolonijalne „zajednice vrednosti“, ono što čini globalizaciju. I taj proces neće stati čak i onda kada izumre poslednji Evropljanin, nakon čega će svet zaokupiti nova faza bezobalnog prostiranja koja se podrazumeva pod nazivom galaksizacija. Galaksizacija je razvoj koji sledi uspešno dovršeni proces globalizacije, čime se podrazumeva kulturno-civilizacijsko objedinjavanje, tj pokoravanje čovečanstva i kalegrijevsko poništavanje njegove raznolikosti te stvaranje nametnutog svetskog mira. S obzirom na psihopatski karakter savremene svetske elite sada uviđam da će biti pravo čudo ukoliko uopšte dođe do toga a da u tom pokušaju postojanje samog čovečanstva ne bude dovedeno u pitanje. Ukoliko razvijemo taj teorijski model te pretpostavimo da će svetsko jedinstvo pod vođstvom „prosvetljenih“ ipak biti ostvareno, možemo zaključiti da će glavni gubitnik galaksizacije biti čovek, prvenstveno onaj od kojeg je sve i počelo a to je individualistički čovek Zapada. Galaksizacija je zapravo dehumanizacija i poricanje antropocentrizma na kosmičkim osnovama. To je konačni trijumf transhumanizma koji će opredmećivati svojevrsnu kosmizaciju čovečanstva i života na Zemlji budući da će ideološki biti usmerena ka svemiru. Da bismo prodirali u svemir neophodno je da promenimo ljudsko obličje te se odreknemo antropocentričnog stajališta. Galaksizacija je prevazilaženje organskog, prevazilaženje čoveka, muškarca i žene. To je budućnost na obzorju galaksizacijskih perspektiva.
U Božanskoj revoluciji katastrofe izneo sam primedbu da su globalizacija, te predstojeća galaksizacija, posledica prevazilaženja geocentričnog modela svemira. Prelaz sa geocentričnog na heliocentrično a potom na necentrično poimanje univerzuma izazvao je velike promene u ljudskoj svesti, otvorivši mentalnu opnu koja je štitila ljudski svet od dalekih upliva. Sada su te stege olabavile u jednom smislu ali su pojačane u drugom. Svet necentričnog univerzuma je materijalniji od geocentričnog. Otud prodor dalekih i neljudskih upliva koristi ljudsku imaginaciju i snove. Reč je o pravoj provali haotičnih boja i oblika na platno ljudske mašte. Ljudska bića nemaju mogućnost da fizičkim putem prevaziđu svemirski ponor koji deli planetu Zemlju od bilo kojeg drugog ljudima prihvatljivog odredišta. Ostvarićemo toliko željeni dodir sa vanzemaljskim, putovaćemo svemirom, ali ne onako kako mi to danas zamišljamo, u nekakvim naprednim „teslijanskim“ kosmičkim brodovima, nego pre nekako lavkraftovski ili njuejdžerski, razmenom svesti, telepatski, astralno, skalarno, kvantno. Već sada imamo pregršt prigodnih izraza kojima bismo mogli predočiti kosmičko iskustvo. U krajnjoj liniji, dovešćemo svemir na Zemlju. Tako će buduće transčovečanstvo bitisati u velikom zajedničkom hologramu i virtuelnoj simulaciji kosmičnosti putem potpunog umrežavanja i objedinjavanja organske i neorganske svesti i inteligencije. Umesto ljudi, životinjskog i biljnog sveta, Zemlju će nastanjivati nekakva organsko-neorganska bića-nebića. Biće to potpuni trijumf i posledica procesa izazvanih dekadencijom duhovne sfere koja je proizvela kontrainicijacijska delovanja a čija će krajnja posledica biti predočeni galaksizam. Neko u tome može videti razvoj i napredak, no sa tradicijskih stajališta, tu ne može biti reči ni o kakvom razvoju ili usavršavanju, već jedino o izopačenju. Kabalističkim jezikom rečeno, čovečanstvo će biti progutano od strane klipotskih sila.
U Božanskoj revoluciji katastrofe ostavio sam mogućnost da jedan mali broj ljudi umakne takvoj sudbini te ih označio kao nosioce slobode nazvavši ih „revolucionarima božanske katastrofe“ ili „taborom slobodnih“. U čitavom ovom futurističkom scenariju pomenuti revolucionari predstavljaće jedinu i poslednju branu ništavilu. Samim svojim postojanjem oni će negirati negaciju i time vršiti afirmacijsko delovanje, što podseća na tikun, odnosno svojevrsno popravljanje sveta po učenju čuvenog kabaliste Isaka Lurije. Ti revolucionari biće nosioci usavršavanja i božanskog preobražaja ljudskog elementa čime će rascep u ljudskoj vrsti biti potpun. Veliki deo ljudskog materijala biće uzet kao organska građa involucijskog galaksizacijskog transhumanizma, a onaj drugi, predstavljen beznačajnom manjinom, dosegnuće nadsmrtnost. Božanska revolucija katastrofe kao takva jeste skica jedne aktivne doktrine na tragu Evolinog „jahanja tigra“. Ona podrazumeva aktuelizaciju radikalnog ezoterijskog mentaliteta negacije negacije, subverzije spram subverzivnog, radi ubrzanja njegovog kraja. To delovanje ima antinomijski i revolucionarni karakter te iziskuje životnu posvećenost onog tipa čoveka kojeg Evola naziva integralnim. Pretpostavljeni revolucionar jeste poseban tip integralnog čoveka, utemeljen u samom sebi te predstavlja jednu, po glavni tok, subverzivnu monadu. Revolucionar je izraz onoga što se u hermetizmu naziva mikrokosmosom. Pritom, on je zaogrnut tamom i okružen mračnim silama koje projektuje u globalnu atmosferu senke, na jednom apstraktnom nivou, u cilju izazivanja promena koje će prouzrokovati propast izopačenog ljudskog elementa. To ubrzanje daje nekakve šanse za opstanak života, jer podrazumeva radikalniju selekciju.
U pitanju
je nešto nalik alhemijskom procesu. Poznato je da alhemičar oponaša i ubrzava
prirodne procese sazrevanja metala u utrobi zemlje. On veruje kako zlato
prirodnim putem te veoma sporo dozreva iz manje plemenitih metala, počevši od
olova, kalaja itd. Dakle, kao što alhemičar, u laboratorijskim uslovima,
neprirodno ubrzava proces dozrevanja metala složenim operacijama zagrevanja,
tako i božanska revolucija katastrofe ubrzava samu katastrofu. Razlozi su
praktični i sadržani su, spram istorijskih procesa, u kratkom trajanju ljudskog
veka. Kao što alhemičar zapravo radi na sopstvenom preobražaju radeći na
pretvaranju običnih metala u zlato, tako i revolucionar o kome je reč zapravo
preobražava sebe sprovodeći samu revoluciju.
galaktička perspektiva kule Geneks u Beogradu
