Arkana Zvezda u tarotu

Marseljski špil

Sedamnaesta po redu velika arkana tarota jeste karta Zvezda, čiji je broj, po Elifasu Leviju, broj zvezda, razuma i ljubavi. Psihološki, Zvezda simbolizuje dušu, unutrašnji svet, unutrašnji život. Poetski rečeno, sedamnaesta arkana predstavlja kupalište zvezda. Zvezda je vesnik bujice, novog talasa, dolaska nečeg novog, novog poretka, a ako se uzme u obzir da je prva sledeća u nizu iza Zvezde karta Mesec, to znači nagoveštaj nastupajućeg perioda tame ili sna. Iz perspektive hrišćanstva karta Zvezda može predstavljati Vitlejemsku zvezda (zvezdu Maga) koja je nagovestila rođenje Hristovo. Zatim, Zvezda se može odnositi i na Stella Maris, odnosno na Našu Gospu, zvezdu od mora, a što je zapravo Bogorodica. Apokaliptički, to je žena koja će nogom smrviti zmijsku glavu. Dalje po toj liniji, sledeći misao Elifasa Levija, vidimo da se karta Zvezda može odnositi i na vaznesenje Bogorodice. 

Astrološki, u toj karti prepoznajemo planetu Veneru, ali i zvezdu Sirijus. Najdžel Džekson u liku ove karte prepoznaje Nebesku Veneru ili Afroditu Uraniju i povlači razliku između nje i zemaljske Venere predstavljenu kartom Carica: nebeska je naga a zemaljska raskošno obučena. Džekson nas podseća da je u ikonografiji XV veka čest motiv bila platonska doktrina o dve Venere koje predstavljaju zemaljski i nebeski vid ljubavi i želje. U tom smislu božanska lepota Nebeske Venere vodila je ka mističkoj inicijacijskoj smrti i vaskrsenju. Takođe, Džekson u kontekstu ove karte pominje Najadu, rečnu nimfu čije izlivanje ukazuje na potok duša koje ulaze u zemaljsko postojanje, u skladu sa Porfirijevim spisom De Antro Nympharum (O pećini nimfi). Porfirijeva pećina sadrži mnoštvo kamenih bazena i vrčeva iz kojih se izliva voda koja nikada ne presušuje. Pećina ima dva izvora: jedan okrenut severu, namenjen ljudima, i drugi, ka jugu, namenjen bogovima. Porfirijev mit je alegorija prelaska duša u smrtno otelovljenje i njihov put ka oslobođenju. One ulaze u svet ovaploćenja kroz severnu mesečevu kapiju koja pripada znaku Raka, a izlaze kroz južnu, sunčevu, u znaku Jarca.

Vejtov špil

U Keri Jejl Viskonti Sforca špilu, ova karta je izraz Nade. Na njoj je predstavljen, najverovatnije ženski lik, u molitvenoj pozi i plavom ogrtaču te pogledom upućenim naviše. Lik je prikazan s profila okrenut ka desno. Robert Plejs ovde prepoznaje muzu astronomije Uraniju. Zanimljivo je prisustvo sidra u donjem desnom uglu kao i bradatog muškog lika koji leži na tlu dok Nada stoji na njemu. Postoji sličan lik u plavoj boji koji je naslikao poznati renesansni umetnik Rafaelo (1483-1520) na stropu biblioteke pape Julija II. Tu je ovaj lik predstavljen kao poveznica filozofije i teologije, svetovnog i religioznog. Na Zvezdi d’Este špila vidimo dva mudraca ili astrologa kako pokazuju na poveću zvezdu, dok su im ruke kojima upiru na nju međusobno ukrštene. U Vivil špilu, u donjem levom uglu ove karte prikazan je bradati mudrac koji drži šestar u ruci i pokazuje na ogromnu zvezdu koja se nalazi u središtu kvadrata omeđenom sa četiri manje zvezde. Sa nebesa padaju kapi, što bi trebalo da predstavlja zvezdane zrake. U desnom uglu vidimo neku građevinu. U Pierpont Morgan Bergamo Zvezdi u središtu je žena koja u levoj ruci drži osmokraku zvezdu. Iza nje su postavljene manje planine. Vejtova Zvezda je varijanta marseljske. Rozenvald prikazuje samo veliku osmokraku zvezdu, smeštenu između dvaju nebeskih voda.

Seli Nikols ističe da na karti Zvezda, po prvi put u Marseljskom špilu, susrećemo nagu ljudsku figuru. Kako kaže Nikols, lik na karti, bez društvenih maski, otkriva svoju osnovnu prirodu. Žena kleči pored potoka ili reke te izliva vodu na obredni način iz dva vrča, ista ona koje ima lik Umerenosti, s tom razlikom što su kod Zvezde oba crvena, ali sadrže plavu tečnost. Podsetimo se, tečnost koju preliva anđeo Umerenosti je žućkasto-beličasta. Žena-Zvezda ima položaj poput svastike, što podseća na magijski znak Ožalošćena Izida iz repertoara Zlatne zore. Žena-Zvezda poput anđela Umerenosti sa punom pažnjom obavlja ovaj, na prvi pogled besmislen, posao izlivanja vode iz jednog vrča u reku a iz drugog na zemlju. Ona je poput anđela bez krila, potpuno ovaploćena, potpuno žena. Ona je, kako kaže Nikols, arhetipsko stvorenje dubina i dolazi iz starine u kojoj vreme nije mereno sunčevim ili mesečevim ritmovima već kretanjem zvezda koje je imalo veći značaj u životu ljudi jer je taj nepogrešivi nebeski sat pokazivao vreme poplava, suša, promena godišnjih doba itd. Otud ta žena prati ritam zvezda te nas vraća na nešto drevno i primitivno. Njen izraz lica je melanholičan, a što jeste jedno od snažnih stvaralačkih stanja psihe.

Pierpont Morgan Bergamo špil

Iako je žena središnja figura, ne manji značaj ima prikazani osmočlani zvezdani sistem kojim dominira ogromna dvostruka zvezda. Taj zvezdani sistem je temeljno tajanstvo ove arkane. U sredini je prikazana osmokraka zvezda čija je priroda vatrena i vazdušna, muška i ljudska, odnosno ovozemaljska, te se kao takva može staviti u kontekst najave rođenja Spasitelja. Svaka prikazana zvezda predstavlja po jedno od sedam planetarnih nebesa, dok najsjajnija predstavlja osmo, najviše i božansko nebo koje na Zemlju šalje svoga Sina. Osmokraka zvezda Marseljskog špila ukazuje na bolju budućnost, budući novi svet, odnosno novi vek, što znači da bi ovu kartu trebalo shvatiti kao nagoveštaj boljitka, glasnika eshatološke večnosti, spasenja (na primer rođenje mesije) itd. Istovremeno, ova karta može predstavljati majku bogova ili Devicu uoči oplođenja. Seli Nikols smatra da te zvezde ukazuju na besmrtnost, budući da likovi iz mitologije koje bogovi okuju među zvezde bivaju besmrtni. Nikols nas podseća da su zvezde često viđene kao oči neba, pomoću kojih nas bogovi posmatraju. 

Načelno, zvezde su tačke čijim su zamišljenim povezivanjem ljudi od pamtiveka na nebu iscrtavali svoju mudrost tvoreći slike. Tako su nastali zvezdani zapisi od kojih svaki nosi svoj mitološki prtljag. Podsetimo se temeljne mitološke činjenice da Velika Majka i njenih sedam sinova čine prvobitnu mitsku osmorku, a što ima svoje odjeke u gnosticizmu. Džerald Masi kaže da se Majka Sedmorice pojavljuje kao Velika Bludnica Apokalipse, gde sedmorku oličuje sedam glava Zveri. Masi takođe navodi i biblijski odeljak (Jeremija, glava 15) u kome se pominje neverni Jerusalim kao majka sedmoro.

Žak Vivil špil

U Marseljskom špilu zvezde su na ovoj karti simetrično postavljene na način koji umnogome podseća na šemu kabalističkog Drveta života. Velika dvostruka zvezda sadrži crnu zvezdu iza zlatne zvezde, u čemu prepoznajemo Keter iznad Tifareta. Manja zvezda ispod dvostruke zvezde, tik iznad glave ženskog lika, jeste Jesod. Po tri zvezde sa leve i desne strane jesu tri sefire dvaju stubova. Naposletku, ženski lik koji izliva vodu je Malkut. Sve zvezde imaju po osam kraka izuzev dve gornje sa leve i desne strane koje imaju po sedam. To ukupno daje sedamdeset krakova. U Marseljskom špilu levo od žene na drvetu stoji crna ptica, a kako karta predočava noć, onda je reč o noćnoj ptici. Ta ptica je glasnik, izraz duha i duše, neko ko prenosi poruke zvezdanih bogova, duhova prirode ili duhova predaka. Isto tako ptica može označavati i dušu. Setimo se drevnih, kao i verovanja primitivnih naroda, da duša nije negde u čoveku, već obitava izvan ljudskog bića, u kamenu, u drvetu, na grani, žbunu, možda čak u nekoj životinji. Otud ptica u pozadini može predstavljati dušu ženskog lika koji lije vodu. 

Iz nekih Fulkanelijevih navoda u knjizi Misterija katedrala, možemo ostvariti dodatni uvid u ono šta ova karta simbolizuje, a tu mislim pre svega na fontanu, jer nema sumnje da Zvezda jeste fontana. Fulkaneli nadahnuto piše o alegorijskoj fontani nazvanoj Liberta, za koju kaže da je bila izvorište magnezije, kome je u susedstvu bio drugi izvor zvani Stena. Oba izvora su izbijala iz velike stene čiji je oblik nalikovao ženskim prsima, tako da je bujica ličila na tok mleka iz dve dojke. Fulkaneli ukazuje na neke stare autore koji su materiju alhemijskog dela oslovljavali sa naša Magnezija te da se tečnost izlučena iz nje naziva Mleko Device. Fulkaneli podseća na jedno alhemijsko delo pripisano Bazilu Valentinu, u kojem se nalazi linorez koji predstavlja nimfu ili sirenu sa krunom kako pliva po moru i iz njenih nabreklih grudi izbijaju dva mlaza mleka koji se mešaju s vodom. Arapski autori, kaže Fulkaneli, pominju da su njene vode podarile besmrtnost proroku Iliji, odnosno Eliji, Eliosu, suncu...  

d'Este špil

Pol Huson je ukazao na Crepuscolo della Mattina, ilustraciju iz šesnaestovekovne knjige alegorijskih slika naslovljene kao Iconologia, kompilatora Ćezare Ripa iz Peruđe, čije varijacije ukazuju na jasnu vezu sa predstavom Zvezde tarota. Nesumnjivo je ovde u pitanju Venera, odnosno jutarnja zvezda. Imamo krilatu nagu devojku, ili dečaka, a ponekad i androgina, prikazanu u letu, uz prisustvo ptice i zvezde iznad njene glave. Lik drži baklju usmerenu nadole i vrč sa vodom (simbolika petog lunarnog stepena mitraističkog posvećenja). To je ilustracija jutarnjeg sumraka. Zašto su mnogi autori tarota ovom liku na karti Zvezda skinuli krila, meni je nepoznato. Lakše je razumeti to što neki lik ima krila nego što ih nema. Ronald Deker iznosi ideju da Zvezda označava Proviđenje. Broj sedam simbolizuje ulazak duše u smrtno telo, što ima svoje proširenje u broju sedamnaest, jer na tom nivou duša ulazi u zvezdano telo. Deker navodi Makrobija koji tvrdi da odlazeće duše nastavljaju svoj život kao zvezde, što je u suštini drevna ideja sa obiljem primera u grčkoj mitologiji.

Po Zlatnoj zori, naziv ove arkane je Ćerka nebesa, stanovnik između voda. Atribucija ove karte je slovo cadi koje je povezano sa astrološkim znakom Vodolije, a sa kojim i motiv ove karte, nezavisno od toga, može biti doveden u vezu. Za razliku od sistema korespondencija hermetičkog reda Zlatne zore, koja ovoj karti dodeljuje hebrejsko slovo cadi, u Papusovom tumačenju, karta Zvezda je u vezi sa slovom peh. Po Papusu, glif peh izražava isto hijeroglifsko značenje kao glif bet, (koje on povezuje sa kartom Prvosveštenica), ali u proširenom smislu. Po njemu slovo bet označava usta kao organ govora, dok peh predstavlja sam govor. Za slovo peh, a samim tim i za kartu Zvezda, Papus je usvojio planetarni atribut Merkura čija je priroda povezana sa govorom. To je takođe indikativno značenje za doba Vodolije, jer je govor svojstven liku Vodolije, kao jedinom ljudskom liku od četiri heruvima, odnosno stožerne kuće neba, a to su: Bik, Škorpija (Orao), Lav i Čovek (Vodolija). Od svih tih zveri moć govora poseduje jedino Čovek. Era Vodolije je i doba afirmacije Čoveka, pa se time može objasniti i pojava doktrine ljudskih prava i afirmacija ezoterijskih učenja o čoveku kao božanstvu. Doba Vodolije je vreme verovanja u besmrtnost, u reinkarnaciju, budući da ova karta, po Papusu, između ostalog predstavlja i besmrtnost.

Nimfa iz Rasprave o Azotu

Alister Kroli je izmenio slovnu atribuciju ove karte, jer po uputstvu iz Knjige zakona: cadi nije Zvezda! On je na dijagramu Drveta života, Zvezdu uzdigao na mesto koje je zauzimao Car, na šta ću se u ovom poglavlju opet vratiti. Takođe, uklonio je sedam zvezda koje okružuju osmu, najveću. Tu zvezdu je učinio sedmokrakom i umetnuo u gornji levi ugao. Kroli je, osim navedenog, sa karte uklonio crnu pticu ili gavrana, kao simbol alhemijskog procesa truljenja, a koji u Marseljskoj Zvezdi stoji na žbunu u pozadini sa leve strane. Gavranu je našao mesto na loncu karte Umerenost, kako stoji na lobanji ispod krsta (gavran je kanonski žig Dela, kako kaže Fulkaneli). U Krolijevom špilu lobanja se, osim na četrnaestom ključu, nalazi i na karti Smrt. Lobanja je u tom smislu oznaka za generativni proces koji dolazi nakon smrti i truljenja. Naposletku, Kroli je u kartu Zvezda uveo ogromnu nebesku kuglu koja, po svemu sudeći, predstavlja Veneru kao planetu. Slika predstavlja magijski reljef Venerine prirode, odnosno oblik simboličkog izražavanja duha Venere. Ona je obeležena sedmokrakom zvezdom, koja se na ovoj karti tri puta pojavljuje: kao nebesko telo, kao simbol na površini Venere i u središtu spiralnog posipanja tečnosti iz gornjeg zlatnog pehara (donji pehar je srebrni). Tako dobijamo tri sedmice kao skriveno numeričko obeležje ove karte. Sedmokraka zvezda je simbol boginje Babalon čije je ime sačinjeno od sedam slova.

Cesare Ripa, Crepuscolo della Mattina

Ostajući i dalje kod Krolija, lik na karti Zvezda poistovećujemo i sa boginjom Nuit koja se objavljuje u prvom poglavlju njegove proročke Knjige zakona. Nuit se kod Krolija pojavljuje i na karti Eon, kako je on preimenovao Sud. Podsetimo se, obeležje Nuit u nemanifestovanju, jeste plavi pentagram sa crvenim krugom u sredini. Sedmokraka zvezda je hermetička zvezda, odnosno zvezda vodilja Filosofa. Po Krolijevom tumačenju, na ovoj karti je prikazana boginja Nuit u njenom manifestovanju, odnosno u ljudskom liku. Kroli kaže kako je u toj karti univerzum rastvoren na svoje krajnje elemente. I zaista, već u osvit ere Vodolije vidimo kako se sve stvari, entiteti i identiteti razvodnjavaju i rastaču, ništa više nije tako čvrsto kao nekad. Opisujući ovu kartu Kroli kaže: „Iza boginjine figure nalazi se nebeski svod. Najistaknutije obeležje na njemu je sedmokraka Zvezda Venera, koja kao da obznanjuje glavnu osobinu svoje prirode da bude ljubav.“ Doba Vodolije je doba ljubavi, odnosno tzv slobodne ljubavi, koju kao senka prati profana seksualna revolucija i opšti promiskuitet, jer kako to uči Krolijeva doktrina: „Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.“ Međutim, da bi se uopšte došlo do te ljubavi, potrebno je prevazići želju prvenstveno za obožavanjem sopstvene slike, odnosno slike Boga, kao i bilo koje fantazme, uključujući i onu o ljubavi. Fantazmi, odnosno magijske slike su sredstvo a ne cilj. 

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Vratimo se ponovo Krolijevoj intervenciji. On je, dakle, sledeći iskaz Knjige zakona, izvršio zamenu karata Car i Zvezda u njihovom dotadašnjem položaju na dijagramu kabalističkog Drveta života. Pozicioniranjem karte Car na stazu hebrejskog slova cadi, koja povezuje lunarni Jesod i venuzijanski Necah, Kroli je izuzetno muževno i marcijalno načelo predstavljeno tom kartom spustio niže na dijagramu Drveta života, praktično između Venere i Meseca. Ženstveno načelo predstavljeno kartom Zvezda, zamenilo je Cara na poziciji slova he, čija staza spaja solarnu sferu Tifaret sa sferom zodijaka Hokmah. Praktično, ovim je uzdignuta ženska priroda čija je astrološka pozadina u znaku Vodolije i planeti Saturnu. Vezu Sunca i Zodijaka u Krolijevom sistemu predstavlja Saturnov ženski aspekt, a ne marcijalni Ovan kao u sistemu Zlatne zore. Dakle, vatreni kolorit Cara, spušten je u tamnijim bojama obojene delove Drveta života, dok je tamna Zvezda uzdignuta u društvo svetlijih karata. Time se prejudicira magijska priroda novog doba, odnosno Eona Horusa. 

Posmatrano sa involutivnog aspekta, odnosno iz perspektive spuštanja sa viših na niže sefirote, donosilac više mudrosti u ljudsku svest, odnosno hermetičke nauke i svega onog čiji je simbol Merkur, više nije muževni marcijalni autoritet nego saturnovski ženski aspekt. U skladu sa rečenim, uticaje iz Supernala do Tifareta, prenose Zvezda (iz Hokmaha), Prvosveštenica (iz Ketera) i Ljubavnici (iz Binaha). Naravno, ovakva promena trebalo bi da izazove poremećaj ravnoteže u simbolizmu glavnih atribucija Drveta života. Na primer, sefirot Necah ima vatrenu elementarnu prirodu, pa bi uticaj putem vatrenog cara, umesto melanholične saturnalne vodnjikavo-vazdušaste Zvezde poremetio elementarnu ravnotežu uticaja (toplo-hladno) u oblasti sefire Jesod. Hoću reći, jedna promena za sobom vuče drugu a samim tim čitav lanac preuređenja, što bi u krajnjoj liniji dovelo do posve novog rasporeda na dijagramu Drveta. Kroli to nije uradio, već je samo započeo proces inicirajući prvu promenu. 

Takav razvoj događaja uveliko podseća na zaključivanje jednog posve drugačijeg autora, a to je Julius Evola. Naime, u odgovarajućim indijskim učenjima završno razdoblje se naziva mračno, odnosno kali-juga, koje odražava klimu rastakanja, opadanja i raspada, odnosno prelaz ka anarhiji u pogledu stanja individualnih i kolektivnih snaga, materijalnih, psihičkih i duhovnih, koje su, kako kaže Evola, ranije bile, na različite načine, ograničene vrhovnim zakonom i uticajem višeg reda. On pominje da tantrički tekstovi daju sugestivnu sliku preovlađujuće duhovne sile kali-juge, a to je boginja Kali, koja simbolizuje potpuno probuđeno žensko. Ona takođe predstavlja, kaže Evola, elementarnu snagu, iskonski svet i život, ali koja se u nižim aspektima takođe predstavlja kao boginja seksa i orgijastičkih obreda. Ranije uspavana, odnosno latentna u ovim aspektima, boginja Kali će u mračnom dobu, primećuje Evola, biti potpuno budna i delujuća. 

Krolijev špil

Ne možemo a ne primetiti autoritativnu marcijalnu figuru prikazanu kartom Car u onome što Evola navodi kao ograničenje vrhovnim zakonom i uticajem višeg reda. Uticaj višeg reda postoji i pod silama izraženim kartom Zvezda, ali je taj uticaj posve drugačije prirode i nije ograničavajući. Evola dalje kaže, kao da tačno ima na umu, ili barem sluti ono što je sa današnje tačke gledišta očigledno, da se opisana situacija desila u skorije vreme, sa epicentrom u zapadnoj civilizaciji i društvu, odakle je krenula šireći se ubrzo na celu planetu. Evola prepoznaje činjenicu preovladavanja osobenosti doba Vodolije čiji glavni element voda (iako je to vazdušni znak) ta u kojoj se sve vraća tečnom stanju, neformiranom. Evola ističe da stari indijski tekstovi koji govore o kali-jugi i vremenu Kali, proglašavaju da važeće životne norme za vremena kada su u jednom ili drugom stepenu, bile žive i aktivne božanske snage, treba u poslednjem razdoblju smatrati prevaziđenim. Očigledno je da su ljudi sve manje kadri te nevoljni da slede ustaljene tradicionalne norme i prirodno će težiti prevazilaženju onog što smatraju ograničenjem na putevima svog delovanja. Formula Oca je stoga sklona kvarenju. Nova formula, odnosno oživljena drevna formula Majke, iziskuje sticanje novih veština, znanja i sposobnosti. Put od Dijeve Daughter of Fortitude do Krolijeve Babalon, kao vid ispoljavanja načela boginje Kali, sa epicentrom u zapadnoj civilizaciji i društvu, sasvim se da uočiti u ovoj Evolinoj slutnji.

skica O. O. Spera

Istraživač tarota, Julij Berkovski, piše da je prikaz ove karte veoma sličan prikazu izvora Nila koji je sačuvan do danas. On primećuje da je na toj karti prikazan lik u klečećem položaju koji predstavlja Nil, u istoj onakvoj pozi kao i na sačuvanim drevnim prikazima. Iz dva bokala curi voda, a pored je prikazana zmija koja štiti tu figuru, iako je na karti zmija izostavljena. Takođe, kako kaže Berkovski, na steni iznad izvora Nila stoje dva orla, koje će na karti zameniti ptica ili leptir. Božanstvo Nila, zaključuje Berkovski, otud mora biti hermafrodit, ali na slici se vide samo ženske grudi, dok su muške polne odlike zaklonjene rukom sa bokalom. Po mišljenju Berkovskog, najverovatnije da je kasnije iz ovog razloga počela da se na karti Zvezda prikazuje žena. Polazeći od ovakve interpretacije, zvezda koja sija na nebu, kaže Berkovski, mora biti Sirijus. Egipćani su izlivanje Nila povezivali sa pojavom Sirijusa na nebu posle njegovog letnjeg odsustva. Slika na karti, tumači Berkovski, govori o uticaju neba na zemaljske pojave, i njegovom direktnom upravljanju pojavama na zemlji. Otud su Egipćani, kako tvrdi Berkovski, s pravom smatrali da Sirijus upravlja rekom na zemlji.

Dakle, era Vodolije, doba vladavine Sirijusa, povezano je sa poplavama, možda podizanjem nivoa svetskog okeana, odnosno provalama elementarnih prirodnih sila. Intencija karte Zvezda, po Berkovskom, sadržana je u ideji o uticaju neba na zemlju, ideji da nebeske pojave i nebeske suštine formiraju zemaljske pojave i zemaljske suštine. Berkovski kaže da je karta Zvezda komplementarna karti Pravda (na osnovu numeričke analogije 17 = 1+7 = 8), jer ona u sebi sadrži zakone harmonije kao i arkana Pravda. Ako Pravda predstavlja instrument usklađivanja višeg sveta, onda je Zvezda, kako kaže Berkovski, oruđe harmonizacije zemaljskog sveta.

Dakle, u eri Vodolije doći će do usaglašavanja aktuelnog magijskog, psihičkog i civilizacijskog nereda tako što će se dogoditi veliko izlivanje. Između ostalog, Berkovski ističe još jedan aspekt ove karte u vezi sa zvezdom Sirijus, povezujući je sa Božićnom zvezdom – odnosno zvezdom maga koji su je pratili do mesta Hristovog rođenja. To ukazuje na ideju o zvezdi vodilji, odnosno o intuiciji koja karakteriše magove i čarobnjake. Doba Vodolije je, otud, doba preporoda magije i raznih oblika mesijanstva, ali moramo imati na umu da magija može biti, a često i biva, sredstvo mračnih ciljeva. Takođe, po tumačenju Berkovskog, arkana Zvezda ukazuje i na astralni svet, jer ono što će se dogoditi, prethodno je najavljeno položajem zvezda (što ovu kartu povezuje sa astrologijom). U tom smislu, Zvezda je silazna putanja, odnosno ovaploćenje ili prenošenje uticaja sa astralne na zemaljsku ravan, ili jednostavno, isijavanje stelarnih uticaja. U negativnom vidu, sedamnaesta arkana tarota u kabali se odnosi na glinu smrti. Njena astrološka priroda, po Zlatnoj zori, odnosi se na znak Vodolije koji u demonskom ključu predstavlja tako privlačnu i omamljujuću Kuću lažne moći. 

 Eteja špil

Arkana Svet u tarotu

Arkana Svet, Vejtov špil

Konačno dolazimo do broja dvadeset i jedan koji označava poslednju u nizu velikih arkana, a to je Svet, odnosno Univerzum. U Rečniku simbola, za ovaj broj je rečeno da predstavlja simbol savršenosti, odnosno trostruku sedmorku. Stvaranje sveta je kruna procesa opisanog slikama tarota. To je aluzija na biblijski Novi Jerusalim, grad večnog života, grad spašenih i svetih, onaj koji se sa nebesa spušta na Zemlju. To nije nekakav idealizovani grad prošlosti nego predstavlja projekciju savršene ljudske zajednice u nekakvom drugom vremenu i drugom svetu. Kvadrat, odnosno kocka, simbol je te projekcije, dok je prvobitno rajsko stanje predstavljeno krugom, odnosno sferom. U Keri Jejl Viskonti Sforca tarotu na arkani Svet vidimo superiorni lik kakve vladarke ili matrone koja sa oblaka nadvisuje pejzaž načičkan utvrđenim gradovima i lađama. Dominantna žena u desnoj ruci drži žezlo a u levoj krunu. Sličan motiv vidimo na toj karti u špilu Šarla VI, s tom razlikom što matrona ne drži u ruci krunu nego globus. Istovremeno pejzaž sa gradovima je uokviren krugom. Nalik ovome je i onaj u Rozenvaldu, s tom razlikom što ženski lik ima krila. U tarotu d’Este isti je motiv, ali je razlika u tome što umesto kakve moćne žene ovde imamo nago krilato dete, odnosno anđela, dok u samom dnu karte, ispod predstave gradova, zapažamo pticu, verovatno orla, kako širi krila. Pierpont Morgan Bergamo ovu arkanu predstavlja sa dva naga krilata dečaka (anđela) koji stoje na zemlji i u vis drže podignutu sferu u kojoj se nalazi utvrđeni grad. Obojica imaju crvene šalove. Vivil verzija ove arkane nalikuje marseljskoj, ali središnji lik ima oreol, štap i plašt. 

Svet, Viskonti di Madrone špil

U Marseljskom špilu vidimo ženski lik, (neki kažu hermafroditni), uhvaćen u pokretu. To je naga plavokosa devojka koja pleše. Ogrnuta je komadom crvene tkanine koja podseća na šal ili je u pitanju marama. Menli Palmer Hol primećuje da je oblik koji marama zauzima sličan hebrejskom slovu kap. U levoj ruci drži žuti štap čiji su krajevi crveni. U desnoj ruci nije sasvim jasno šta se nalazi, mada neki taroti i tu smeštaju još jedan štap. Zanimljivo, njene noge, u zanosu plesa, uobličavaju krst, što ovaj lik povezuje sa likovima Obešenog i Cara, ali i sa Zvezdom, s obzirom da tako nameštene noge podsećaju na svastiku. Krst Obešenog i Cara je statičan, ali je zato krst devojke Sveta dinamičan. Svet je stalno u pokretu, što znači da to nije neki idealni nepokretni i neprirodni svet, već univerzum stalnog kruženja. Devojčin ples odigrava se u prostoru omeđenom vencem oblika vesike ili mandorle, tj badema, koji jeste jedan od drevnih simbola Velike Majke. U njemu je ona na neki način zaštićena. Istodobno, ta predstava devojke u mandorli, jeste lik duše sveta. Imamo istih takvih predstava Isusa Hrista, kao Hrista u slavi, okruženog sa četiri evanđeoska stvorenja. Osim toga, u Mantenja tarokiju lik Jupitera sedi u okviru tog oblika. Oblik mandorle, kako primećuje Seli Nikols, za razliku od uroborosa, nagoveštava dalji razvoj, i dodaje zanimljivu opasku da je marseljska verzija ove karte napustila tradicionalni kolektivni simbolizam Novog Jerusalima u korist individualnijeg i više nekako ljudskog pristupa. Venac u obliku mandorle Menli Palmer Hol tumači kao prirodu koja okružuje plameni centar. Taj venac je kruna inicijata ili, kako je Elifas Levi to rekao, kruna koja se odnosi na vrhovnu sefiru Keter. Kruna je, po Holu, simbol onog ko je nadvladao četiri čuvara i ušao u prisustvo razotkrivene Istine.

Svet, Pierpont Morgan Bergamo špil

U uglovima karte postavljene su četiri heruvimske životinje: u donjem levom uglu je bik, u donjem desnom je lav. To su zemljane zveri. U gornjem levom uglu je krilati anđeo ljudskog lika, dok u gornjem desnom uglu nalazimo orla. Anđeo i orao su bića visina. Raspored heruvimskih životinja odgovara rasporedu elemenata označenih pentagramom u doktrini Zlatne zore i sa rasporedom elemenata u enohijanskim tablama Džona Dija: dole levo je Zemlja, dole desno je Vatra, gore levo je Vazduh, gore desno je Voda. Oni zajedno čine osnovu kvadrata u koji je smeštena vesika, a što bi u trodimenzionalnoj projekciji bila kocka koja sadrži jajast oblik. Ovde ću dati kratke opise uloga četiri heruvimske životinje u skladu sa atribucijama evropskog ezoterizma: 

Bik – element Zemlja, sazvežđe i znak Bika, jevanđelje Svetog Luke (koje govori o Hristovom delanju na zemlji); 

Lav – element Vatre, sazvežđe i znak Lava, jevanđelje Svetog Marka; 

Anđeo – element Vazduha, sazvežđe i znak Vodolije, jevanđelje Svetog Mateje (govori o Hristovoj geneologiji); 

Orao – element Vode, sazvežđe i znak Škorpije, jevanđelje Svetog Jovana (nadahnuće i božanska priroda Hrista). 

Postoji sličnost heruvima sa četiri Horusova sina koji stoje na četiri strane sveta. Oni nose nebesko tle, četvornu kristalnu ili ledenu ploču, kako je opisano u knjizi proroka Jezekilja.

Zlatna zora ovu kartu naziva: Velikan u noći vremena, što odgovara atribuciji Saturna i hebrejskom slovo tau, što znači krst, a čija staza na Drvetu života povezuje zemaljsko kraljevstvo (Malkut) i Mesečevu sefiru Jesod. Hijeroglif krsta vezan je za tajnu karte Svet. Krst je egzistencija, patnja života i promene putem koje menjamo naše agregatno stanje, da se tako izrazim. U dubljem smislu krst je simbol univerzalnog života, dok u svojoj egipatskoj verziji označava večni život i polni organ boginje Izide. U Marseljskom špilu oblik krsta se pojavljuje na kartama Papesa (na njenim grudima), Sud (na trubi anđela), Car (krst načinjen nogama i krst na vrhu žezla), Carica (vrh žezla), Obešeni (načinjen nogama), te na kraju trostruki krst štapa koji drži Papa. Na samoj karti Svet krst nije prisutan, ali je imanentan. Zapravo, u vencu oblika vesike, kojim je uokvirena središnja ženska figura, imamo dva crvena poveza u obliku X, gornji i donji, što ukazuje na zaokruženost procesa, na postignuto savršenstvo. Prisustvo krsta na ovim kartama nagoveštava njihov značaj u simbolizmu procesa dobijanja ugaonog kamena alhemičara. Međutim, krst kao simbol ugaonog kamena ukazuje na osnovu hrama, a taj hram vidljiv je u dnu Krolijevog dizajna ove karte. Uostalom, krstasta osnova katedrala, na šta ukazuje Fulkaneli, ukazuje na ideju o kamenu na kome je Isus podigao svoju Crkvu. Dakle, u Krolijevom Univerzumu nema krsta, ali je zato istaknut hram. Sa druge strane, u Krolijevom špilu krst se pojavljuje kod Carice, Obešenog i na karti Umerenost kao mali grčki krstić na loncu.

Na Krolijevoj karti peti element je predstavljen ženom i zmijom (Eva i Zmija) koje su okružene sa četiri heruvima, odnosno četiri sfinge, elementa, arhanđela. U Krolijevom špilu u tu kartu umetnuto je oko pod čijim zračećim pogledom žena pleše sa zmijom. Preko ove karte Kroli poručuje: budite žena u igri sa zmijom, pred licima heruvima i pogledom Božjeg oka. Božje oko predstavljeno je najsjajnijom zvezdom na nebu, Venerom. Isto to oko u Krolijevom špilu prisutno je na karti Kula. Ta žena koja pleše sa zmijom je devica, duša sveta koja je lik univerzuma. Po Kroliju, to je prikaz svetkovanja izvršenja Velikog dela. Naposletku, Krolijeva karta prikazuje i elipsu sastavljenu od sedamdeset dva odeljka koji označavaju kvinare zodijaka, odnosno imena anđela Šemhamforaša.

Jupiter, Mantenja taroki

Karta Svet je svojevrsna mapa, bilo da kosmos shvatamo kao sveukupnost univerzuma ili arhitektonsko-simboličko savršenstvo hrama. Simbolički ova karta može biti prikazana kockom ili heksagramom. To je kosmos prikazan kao um. Svet je krst, a krst je univerzalni ključ. Ženski lik na slici u ruci drži dva štapa, odnosno sa obe ruke upravlja silinama spiralne zmije. Elifas Levi je u ovoj arkani video simbol Hermesove knjige, odnosno ključ hermetizma. Menli Palmer Hol opšti simbolizam ove arkane ocenjuje kao mikrokosmos makrokosmosa, budući da su u njoj, kako on kaže, sabrani svi agensi koji doprinose strukturi stvaranja. U prostornoj kocki karta Svet predstavlja zamišljenu tačku koja se nalazi u samom njenom središtu. To je središte kocke, odnosno centar kruga, sfere ili heksagrama te predstavlja univerzalnu svest ili sveopštu perspektivu. Osim toga, centralna pozicija arkane Svet (i slova tau) u kocki ukazuje na dodir sa mitskim središtem, a što samo po sebi znači ukidanje svetovnog vremena i prelazak na mitološko, odnosno kosmotvoračko vreme izvan vremena. U tom smislu karta Svet je simbol pupka sveta, a što je na nebesima zvezda Severnjača, astronomska atribucija koju je ovoj karti dodelio Osvald Virt.

Jedna od široko prihvaćenih asocijacija karte Svet jeste da ona predstavlja Dušu sveta. Po alhemičarima, Anima mundi, odnosno Duša sveta, jeste izraz kvintesencije, odnosno savršenog petog elementa. Ronald Deker ukazuje da je u mističnom platonizmu Duša sveta povezivana sa planetom Jupiter. On pominje da su u periodu preobražaja Rimske imperije u hrišćansko carstvo, astrolozi poimali Jupitera kao boga vere, odnosno zaštitnika nove religije. Zato je u srednjovekovnoj umetnosti Jupiter predstavljan kao monah ili sveštenik, a što bi ga pre moglo dovesti u vezu sa kartom Papa. Međutim, Duša sveta se pojavljuje i u obliku boginje Fortune, pa stoga ženski lik ove arkane može biti poistovećena i sa njom. U firentinskom Minkijate tarotu imamo kartu Fortuna predstavljenu krilatim likom koji stoji na sferi, u jednoj ruci drži krunu a u drugoj veliku strelu ili koplje. U demonskom smislu, Svet predstavlja ulazak u Pakao. Jedan od simbola ove karte je i zmija, koja u naopakoj perspektivi predstavlja čuvara paklenog praga, da povuče one koji su blizu i ne dozvoli onima koji su unutra da izađu. Kao što Elohimi stvaraju Novi Jerusalim kao nebeski grad u obliku kocke, tako Zmaj stvara Novi Vavilon u obliku kocke, u dubinama i tminama neizmernog bezdana.

Hajnrih Aldegrever (1502-1538), Fortuna

Ilustracija iz knjige Ronalda Dekera, The Esoteric Tarot

Arkana Mesec u tarotu

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Osamnaesto tajanstvo tarota izraženo je kartom Mesec. Elifas Levi za osamnaest kaže da je to broj verske dogme. Keri Jejl Viskonti Sforca na ovoj karti prikazuje lepo odevenu damu koja u desnoj ruci drži mesečev srp. Neki u njoj vide boginju Dijanu. Sličan prizor zatičemo i u verziji Pierpont Morgan Bergamo. U špilu Šarla VI zatičemo dva astrologa koji imaju šestare. Jedan od njih drži knjigu, dok je drugi uperio šestar kao da meri prečnik mesečevog diska. U njihovoj pozadini nalazi se zid, isto kao i na karti Sunce. U D’Este tarotu imamo starijeg bradatog lika kako ispod mesečine u svesci šestarom iscrtava ili meri. Sličan prizor je i u Vivil špilu, gde zatičemo mudraca koji sedi pored drveta i posmatra Mesec iz kojeg ispadaju kapi. Kapi sa Meseca padaju i na karti Marseljskog špila. Menli Palmer Hol navodi de Žeblenovu ideju koji mesečeve suze povezuje sa egipatskim verovanjem da su izlivanja Nila izazvana suzama boginje Meseca. Mantenja taroki daje nam sliku devojke u kočijama koje jezde nebeskim svodom. Ona u desnoj ruci drži mesečev srp. U Rozenvaldu to je samo Mesec postavljen između dve nebeske vode.

špil Šarla VI

Marseljski špil daje drugačiju predstavu. Tu imamo dva psa i raka koji izlazi iz vode. U Marseljskom špilu kartama Luda i Mesec zajedničko je prisustvo pasa: kod Lude jednog, kod Meseca dva. Kao da je reč o tri glave mitskog Kerbera koje su se, sa nekom posebnom svrhom, rasporedile u dve arkane. U nekim tarotima imamo psa i vuka, odnosno psa i šakala. Pas, vuk, šakal, ima svoju mitsku težinu. U neku ruku to je vodič duša, ali u nekim mitovima, ove životinje imaju ulogu vodiča Suncu koje prolazi kroz opasni podzemni svet ne bi li mu pomogle da izađe na istoku i stvori novi dan. U egipatskoj mitologiji to Sunce je predstavljeno detetom Horusom kojeg šakal na svojim rukama iznosi iz podzemnih voda. Pas ove arkane je bog Anubis, kojeg je Plutarh opisao kao liniju horizontalnog kruga koji razdvaja vidljivi svet od nevidljivog. Anubis je taj pas čuvar, odnosno čuvar praga, prolaza ili prelaza. 

U mitološkom kontekstu Meseca imamo čitav niz životinja koje označavaju lunarnu prirodu. Na primer to je pas, babun, zec, ibis, buba, žaba itd. Pas je posebno naglašavan kao mesečeva životinja. Setimo se lovačkih pasa lunarnih boginja Artemide i Dijane. Krabe, rakovi, školjke su se u renesansnim magijskim predstavama često nalazile u rukama lunarnih boginja. Najdžel Džekson navodi poznatog astrologa iz XVII veka, Vilijema Remzija koji je u knjizi Astrologia Restaurata pobrojao neke životinje pod vladarstvom Meseca, a to su krabe, rakovi, školjke, jastozi itd. Menli Palmer Hol podseća da rak ili kraba označava retrogradno kretanje Meseca. U Marseljskom špilu, na ovoj karti imamo prikazane pse i zglavkara, lunarne htonske životinje, i upadljivo odsustvo ljudskih likova. Karta odiše atmosferom preobražaja, što podseća na egipatski mit o Amenti, predelu gde obitavaju duhovi preminulih, ali i gde vrebaju mnoge opasnosti. Ukoliko preminuli želi da izađe na svetlost dana večnog života, on se mora preobraziti, a da bi se preobrazio prethodno se mora probuditi. Onaj ko spava u Amenti je smrtnoj opasnosti. Slika raka koji izlazi iz vode i podiže svoja klešta ka Mesecu, ukazuje na egipatski znak ka i pozu tela kojom preminuli u Amenti doziva svoju višu dušu kako bi se spojio sa njome. 

d'Este tarot

Julij Berkovski u hrišćanskom ključu mesečeve arkane prepoznaje vrata pakla. Uopšteno, po njemu, karta Mesec, poput Zvezde, simbolizuje drugi svet, ili astralni svet. Razlika među njima je u tome što Zvezda predstavlja ulazak duše u ovozemaljsku ravan, dok Mesec označava njen odlazak. U užem smislu, po Berkovskom, arkana Mesec ukazuje na put, odnosno na prolaz. Tumači tarota se umnogome slažu da karta Mesec načelno označava noć. 

U pogledu te noći, poznati alhemičar Fulkaneli naglašava da ta reč potiče od grčkog niktos, što odgovara latinskom nox, noctis. O tajanstvu noćnih pojava, a što možemo primeniti i na tumačenje karte Mesec, Fulkaneli kaže da se to odnosi na stvari koje se rađaju noću, jer im je potrebna noć i tama da bi se razvile. Potom, po Fulkanelijevom objašnjenju, ukoliko bismo hteli da u okvirima naših materijala izazovemo neki generativni proces, tada bi nam bila neophodna pomoć prirode, a po njemu, suštinski uslov da bi ma kakav generativni proces mogao da se očituje jeste potpuna odsutnost svake sunčeve svetlosti, čak i difuzne ili najblaže. Ukoliko sledimo Fulkanelija uvidećemo da se u ljudskom i životinjskom svetu oplođavanje i generisanje izvršava, zahvaljujući određenom rasporedu organa, u potpunoj tami koja se održava sve do dana rođenja. Takođe, biljno seme klija i reprodukuje se ne na površini tla, pri punom svetlu, već u tmini same zemlje. Isto tako, primenjeno na čoveka, kako primećuje Fulkaneli, upravo je noć kada ljudski organizam, u noćnom snevanju, nadoknađuje svoje gubitke, eliminiše svoje otpatke, obnavlja ćelije, nova tkanja umesto onih koje je dnevna svetlost sagorela, istrošila i razgradila. Nema toga, kako naglašava Fulkaneli, sve do rada varenja, asimilacije, transformacije hrane u krv i organsku supstancu, što se ne odigrava u tami. Otud biva očigledan koban uticaj Sunca, ne na vitalnost uobličenih individua, nego na generativni proces. I to se ne odnosi samo na organska, nego i na neorganska kraljevstva (metali, minerali itd). Bio bi to glavni Fulkanelijev zaključak primenjen na ovu temu. 

špil Žak Vivil

U tamnim tonovima i Alister Kroli opisuje tajanstvo ove karte. Po njemu, nije tu reč o dobroćudnom, sunčanom Dionisovom pijanstvu, već je u pitanju opijenost čula, jeziva mahnitost smrtonosnih droga, um uništen lunarnim otrovom. Kroli kaže da je upraov to ono što je zadesilo Avrama u Knjizi Postanja: užas neizmerne tmine sručio se na njega. Videli smo kod Fulkanelija navode o (re)generišućem svojstvu tame. Otud ova karta označava proces, vreme i mesto te ukazuje na uslove tog dešavanja: nešto se stvara, obnavlja, rađa ili vaskrsava. Kroli kaže da u sistemu starog eona Sunce nije vaskrsavalo samo iz zime nego i iz noći, a ova karta, po njemu, predstavlja ponoć. Otud se u Krolijevom dizajnu ove karte nalazi sveta buba, odnosno egipatski bog Kefra koji drži Sunčev disk. Reč je, dakle, o inkubaciji, muklom predrođenju. 

Po Zlatnoj zori, karta Mesec je dodeljena znaku Riba, odnosno slovu kof, koje označava potiljak te se dovodi u vezu sa snovima, snoviđenjima, trećim okom, ali i sa etarskim dvojnikom. O simbolici ribe Fulkaneli kaže da je to hijeroglif za kamen filosofa u njegovom prvorodnom stanju, zato što se kamen, kao i riba, rađa u vodi i živi u vodi. Vode arkane Mesec su mutne i mračne. U njima vrebaju čudovišta i ambijent prepun opasnosti, otrova i raznih oblika zagađenja. To je venska i menstrualna krv.

Mantenja taroki

Karta Mesec je u nekom vidu posledica delovanja Maga, njegova projekcija, opsena koju stvara veliki opsenar. Nije bez razloga Elifas Levi u ovoj karti video simbol magijskog magnetizma i magije čarobnih napitaka. Zlatna zora je ovu kartu nazvala Vladarom fluksa i refluksa, dete sinova Moćnog. U toj tituli naslućuje se okultna tajna tzv mesečeveg deteta, odnosno magijskim putem prizvane duše da se ovaploti u detetu koje nosi posvećenica, a koje je začeto na magijski način. Po Menli Palmer Holu arkana Mesec se odnosi na stazu mudrosti i kaže da čovek u svojoj potrazi za stvarnošću izlazi iz bazena iluzije. Osvald Virt karti Mesec pripisuje sazvežđa Rak (zvezda Al Tarf), Veliki Pas (Sirijus) i Mali Pas (Prokion). Upečatljive zvezde Sirijus i Prokion su predstavljene likovima dva psa na karti. Sazvežđe Rak je u astrološkoj tradiciji poznato kao kapija ljudskih duša kroz koju one dolaze na Zemlju i inkarniraju se (nasuprot Jarca koji predstavlja kapiju kroz koju duše odlaze sa Zemlje). Arkana Mesec, baš kao Zvezda i Kula pre, odnosno Sunce nakon nje, deo je niza apokaliptičkih i kosmičkih znamenja koja prethode karti Sud. U tom kontekstu Stuart Kaplan je primetio da se Mesec i Sunce istovremeno pojavljuju na ilustraciji Petrarkinog Trijumfa večnosti. Atribucija karte Mesec je kabalistička jaruga uništenja. Po sistemu Zlatne zore astrološka priroda ove karte odnosi se na znak Riba koji u demonskom ključu predstavlja Kuću ropstva i zatočeništva.

Vejtov špil

Arkana Kula u tarotu

Kula u špilu Šarla VI

Tajanstvo Kule je šesnaesto u tarotu. Za Elifasa Levija to je broj hrama. Ova karta načelno ukazuje na rušenje starog poretka, istorijskog, društvenog, religijsko-magijskog, državni udar, pad carstva, naposletku urušavanje ličnog, psihičkog ustaljenog poretka pod naletom božanske prosvetljujuće sile ili kakvog šoka, rušenje sistema laži i (samo)obmana pred silinom istine itd. Menli Palmer Hol misteriju ove karte tumači tako što sam toranj povezuje sa božanskom prirodom čovečanstva. Po Holu, kada mu je uništena kruna, čovek pada u niži svet i uzima na sebe iluziju materijalnosti.

U marseljskoj verziji ove karte vidimo zlatno-crvenu munju ili možda vatrenu protuberancu kako udara u vrh kule čiji se krov obrušava a dva ljudska lika padaju na zemlju. U Rozenvald špilu to je ruševina obasjana teškim zracima krupnog Sunca. Slično je u tarotu Šarla VI, gde vidimo polurazrušenu kulu u požaru, bez prisustva ljudskih likova. U Vivil tarotu Kula nam pokazuje drvo ispod Sunca i uznemirenog mladića koji gleda ka gore. Ništa se ne obrušava, ali nalik marseljskoj verziji i ovde imamo tuce kuglica koje padaju odozgo. U Keri Jejl Viskonti Sforca tarotu, karta Kula prikazuje motiv sličan onom u marseljskoj verziji, kula se obrušava, dva ljudska lika ispadaju, ali tu u donjem desnom uglu primećujemo lik starog kralja kome se vide glava i poprsje. Nebeska sila koja se obrušava na Kulu ovde nije vatrena nego vazdušasta i to u plavoj boji.

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Po Seli Nikols, naziv La maison dieu (Božja kuća) je izraz pogrešne transkripcije od La maison de feu (Kuća vatre). Podsetimo se italijanskog naziva Il Fuoco, na primer. Drugi nazivi ukazuju na munju, strelu ili prosto toranj. Međutim, Pol Huson primećuje da se u nekim ranijim špilovima Kula nazivala La maison de Diefel (Kuća đavola). Dakle, Kula može biti posvećena bogu, đavolu, ognju, munji, streli, a ova poslednja je često vid božanske intervencije. Kula kao obitavalište đavola ima svoj uzor u biblijskim stihovima, Apokalipsa 18:2: „Pade, pade Vavilon Veliki i postao je prebivalište demonima, izvor svake nečistote i skrovište svih nečistih i mrskih ptica!“ Najdžel Džekson pominje da je na verziji biblije iz XV veka iz Ravene nacrtan anđeo koji napada kulu sa mačem u ruci i šikljajućim plamenovima. Ima dosta umetničkih primera u poznom Srednjem veku i malo kasnije, sa sličnim predstavama urušavanja Kule Vavilonske, pa otud i Kulu tarota možemo smatrati kao jednu od takvih predstava. Po Juliju Berkovskom, u biblijskom smislu, ova arkana označava otpadanje sveta od Boga, izgnanstvo iz Raja, otpadanje Lucifera, obezduhovljenje, presecanje gordosti, kaznu za ljudsku drskost ili nepočinstvo.

Marseljski špil

Nikols primećuje da Kula u tarotu više liči na tamnicu, odnosno građevinu čija je svrha izolacija pre nego mesto okupljanja. Motiv ove arkane jeste božanska intervencija u arogantne poslove otuđenih ili izopačenih ljudi, a što podseća na biblijsku legendu o Kuli Vavilonskoj. Ljudski likovi koji nastanjuju Kulu, usled udara munje, padaju na zemlju. Njihov pad u neku ruku podseća na motiv karte Obešeni. Munja se ovde pojavljuje kao prva u nizu od pet arkana koje nose određeni tip svetlosti. Munja je atmosferska, električna, odnosno zemaljska svetlost. Sledeća u nizu, Zvezda, jeste bledunjava i tajanstvena zvezdana svetlost. Iza nje sledi Mesec, a potom i Sunce, kao izrazi lunarne, odnosno solarne svetlosti. Naposletku, imamo Sud kao predstavu astralne svetlosti. Svim tim svetlostima prethodi tajanstvena mikrokosmička svetlost Pustinjakove svetiljke. 

Fulkaneli smatra da se simbol kule može tumačiti u svojstvu zaštite, omotača, skloništa, a u alhemijskom žargonu, to je ljuska živinog zmaja. On navodi grčku reč pirgos kao izraz za kulu, sklonište, pribežište. Ta reč u svom korenu sadrži vatru, a ukazuje i na piramidu. Upravo iz pirgosa, snažna žena arkane Snaga, munjevitim potezom, izvlači čudovište. Žena je munja. To je posebna veza jedanaestog i šesnaestog ključa tarota. Po Fulkaneliju, kula na tvrđavi je isto što i podvig, a podvig iziskuje hrabrost, mudrost i moć. Fonetska kabala, kaže Fulkaneli, koja od francuske reči tour (kula) tvori ekvivalent atičkom touros, upotpunjava pantagruelovsko značenje podviga (tour de force). Fulkaneli zaključuje da ništa ne bi moglo bolje odgovarati figurativnom izrazu kamen mudrosti od zmaja zatvorenog u tvrđavi, čije se vađenje uvek smatralo podvigom. 

Krolijev špil

U Krolijevoj verziji ove karte vidimo četiri izobličena ljudska lika kako padaju sa obrušavajuće kule, što predstavlja razaranje vatrom. Na dnu karte vidimo velika usta kojima je istaknuta veza ove karte sa hebrejskim slovom peh, što znači usta. Ta usta, kaže Kroli, jesu usta starog rimskog božanstva podzemlja Disa. Zašto baš Disa? Zašto ovde nemamo neko egipatsko ili grčko božanstvo, u skladu sa ukusom duha vremena, nego baš rimsko? Slika ukazuje na pad imperije, a najpoznatija imperija je upravo ona koju je osnovao grad Rim. Međutim, tu nije reč o Rimskom carstvu nego o duhovnoj imperiji Vatikana, u krajnjoj liniji hrišćanstva. Nije li ova karta proročka vizija konačnog pada Rima, odnosno Vatikana, Katoličke Crkve? Pol Huson, međutim, sugeriše, da bi se Kula u istorijskom smislu mogla odnositi i na razaranje hrama u Jerusalimu od strane Rimljana, Kulu Vavilonsku ili Sodomu i Gomoru. Pogledajmo dobro kartu i videćemo da četiri figure koje padaju jesu ljudske, ali su izgubile ljudsko obličje. Naravno, ova ruševina ne odnosi se nužno na Vatikan koliko na čitavu građevinu doktrina eona Ozirisa. U ognju!

Vejtov špil

U magijskom smislu ova arkana ukazuje na moć reči i vibracije, moć magijske formule, vibratorne formule, priziva i zaziva. To su reči moći, bajalice, moćna imena bogova itd. Kula je rat, sveti rat, džihad, iznenadno prosvetljenje, iskustvo susreta sa višim silama. To su bolovi napretka jer napredak je bolan pošto podrazumeva traumu rušenja. Zlatna zora ovu arkanu naziva Gospodom moćnih vojski i dodeljuju joj prirodu Marsa. Kula je otud manifestacija marcijalne prirode u tarotu, odnosno rata, čija staza pe, povezuje Levi i Desni stub Drveta života na njegovom nižem nivou. Slovo pe označava usta, što stvara asocijacije na reč, bajanje, magiju reči, delovanje rečima, ali i proždiranje, rasejavanje, širenje. Elifas Levi je opravdanje za povezivanje Kule sa hebrejskim slovom ain nalazio u obliku koji padajući čovek zauzima u marseljskoj verziji. 

Vejtova Kula prikazuje izlomljenu oštru munju koja podseća na kabalističku doktrinu Zlatne zore o munji koja predstavlja modus operandi delovanja više sile čiji je pandan mač. Munja je mač čije resko sevanje povezuje sefire Drveta života i predstavlja formulu spuštanja božanske sile, nasuprot simbolizmu zmije kojom je predstavljeno uzdizanje po stazama Drveta. U dijaboličnom smislu Kula predstavlja duhovnu smrt, najgoru vrstu sunovrata, odsecanje od svetla i potpunu posvećenost tami, što u krajnjoj liniji rezultira preobražajem čoveka u demonsko biće. Kula simbolizuje taj preokret, ključni trenutak prelaska na mračnu stranu.

Cornelis Antonisz (1505-1553), Kula Vavilonska

Arkana Sunce u tarotu

Vejtov špil

Sunce predstavlja devetnaesti ključ tarota. Za Elifasa Levija to je broj svetla, a to je aktivno načelo (za razliku od pasivnog koje preovlađuje na prethodnoj arkani). Seli Nikols u arkani Sunce prepoznaje motiv ljudskog odnosa, budući da je to, u Marseljskom špilu, predstavljeno pomoću dva deteta koja se igraju ili razgovaraju, dok po njima padaju krupne kapi sa Sunca, ukupno trinaest, što predstavlja brojčanu vrednost hebrejske reči ehad (jedan). Time se svedoči da je Bog Jedan (Adonai ehad). Otud Sunce tarota može predstavljati Sunce Istine. Pod Suncem istine odigrava se odnos dva ljudska lika. U nekim starijim špilovima, recimo Keri Jejl Viskonti Sforca, na arkani Sunce prikazan je nagi mladi lik, ne mogu sa sigurnošću tvrditi kog je pola, ogrnut crvenim ogrtačem nalik šalu, koji jaše belog konja (simbol čistote) i u ruci drži sunčev disk na kome je naslikano lice. On se kreće u pravcu s leva na desno, sledeći prirodan sunčev hod po nebu. Na ovoj karti nije prikazan zid ali jeste raskošan grad, smešten ispod prilike na konju koji zapravo leti, budući da se nalazi na oblaku. U devetnaestoj arkani Vivil špila takođe imamo konjanika koji doduše ne jaše po nebu, ali u galopu hita zemljom. Po svemu sudeći je reč o mladiću koji se kreće s desna na levo i nosi dvobojni barjak. Po njemu padaju zlatne i bele kapi. Sunce Pierpont Morgan Bergamo špila predočava nam nagog mladića sa crvenim šalom koji stoji na oblaku i rukama drži crveno sunce. Primećujemo i mala tamna krila na njegovim leđima, dok na dnu prikaza opažamo planine i crvenkasti zid u prvom planu. Crveni šal je odraz crvenog barjaka koji predstavlja pobedu, a posebno pobedu nad smrću koja se često nalazila u Hristovim rukama na prikazima njegovog vaskrsnuća. U slučaju Rozenvald špila vidimo samo Sunce prikazano kao lik sa osam zraka. U špilu Šarla VI zatičemo zlatokosu devojku koja sedi ispod sunca i u ruci drži vreteno, dok u pozadini imamo veliki zlatni zid. Motiv vretena ukazuje na sudbinske sile koje su prisutne na ovoj arkani. U tarotu d’Este zatičemo dva muška lika. Stariji sedi na ulazu u objekat koji liči na veliko bure (podseća na Diogena), a mlađi stoji pored njega naslonjen na nekakav objekat sa desnom nogom nemarno prebačenom preko leve (nalik Caru). Iznad njih se nalazi sunce dok u pozadini zapažamo veliki zid.

Pierpont Morgan Bergamo špil

U Vejtovom prikazu Sunce dominantno stoji u pozadini prizora u kome zatičemo nago dete sa cvetnim vencem na glavi kako jaše belog konja. Primećujemo suncokrete u pozadini koji kao da rastu iza zida, uz prisutnost crvenog vela koji nemarno leprša u blizini. Taj konjanik, mladić-devojka, dete, koga srećemo kao glavni motiv arkane Sunce, jeste Heliogabal, odnosno Elagabal oličen u mladom dekadentnom rimskom imperatoru koji se zvao Varije Avit Basijan (204-222). Njegova vladavina bila je kratkotrajna i skandalozna te je naposletku bio ubijen. Fulkaneli u knjizi Alhemijska boravišta pominje ovog cara i kaže da je poticao iz sirijske porodice koja je štovala kult Sunca. Od rane mladosti, taj car je bio prvosveštenik solarnog boga obožavanog u obliku crnog kamena pod imenom Elagabal ili Heliogabal. Pretpostavljalo se da mu je otac bio car Karakala. Majka mu je bila Semija ili Semiamira (još malo pa Semiramis), čije ime Fulkaneli prevodi kao napola čudesna te daje sledeći komentar: „Istovremeno niska i dragocena, odvratna i tražena, ona je prostitutka Dela. Mudrost veli da ona kaže – Nigra sum sed formosa (Crna sam, ali lepa).“ Kurva je majka sunčevog kamena. Fulkaneli raščlanjuje ime Heliogabal i iz toga izvlači značenje Sunčev konj, a to je upravo onaj konj prikazan na nekim verzijama devetnaeste arkane. Takođe, Elifas Levi u ovoj karti vidi simbol Filozofskog kamena.

špil Eteja

Karta Sunce predstavlja posvećenike pod Suncem gnoze. To su deca Sunca, oni koji vide, vidioci. To su heksagramom osvetljeni pentagrami. Oni govore tajnim jezikom, odnosno jezikom onih koji vide. Taj je jezik oruđe prosvetljenog duha te je kao izraz opštih ideja posve alegoričan. To je jezik posvećenika, kabalistički i alhemičarski, jezik argo, potpuno nerazumljiv onima koji su van kruga posvećenika. Tim specifičnim jezikom posvećenici iz redova svih naroda mogli su međusobno opštiti. To je poput hijeroglifa. Ukoliko poznajemo hijeroglife nije neophodno da govorimo jezikom onih koji su nešto ispisali tim hijeroglifima, da bismo uopšte razumeli šta su hteli da kažu. Jedino je važno da imamo ključeve pravilnog čitanja i razumevanja hijeroglifskih simbola. Mit o rušenju Kule Vavilonske ukazuje na razbijanje jedinstvenog toka prvobitne tradicije koja je povezivala čitavo čovečanstvo. Dakle, upravo na motivu izgubljenog univerzalnog posvećeničkog jezika prvobitne tradicije, dobijamo poveznicu ključeva Sunce i Kula. Univerzalni posvećenički jezik ukazuje na prirodu duha čiji izraz taj jezik predstavlja. Ta priroda materijalizovana je u obliku zida koji se nalazi u pozadini karte. To je zid lavirinta, jer lavirint je simbol inicijacije u misterije.

Marseljski špil

Jedan, takođe značajan mitološki detalj može biti od značaja za razumevanje simbolizma solarne arkane, a to su blizanci. Sunce je ponekad oploditelj Zemlje, čija su deca blizanački par obdaren magijskim moćima, koji postaju sveti pretci i značajni kultni likovi. Mirča Elijade, u knjizi „Mitovi, snovi i misterije“ pominje indijanski mit o solarnim blizancima koji iz dubina Majke Zemlje izvode čovečanstvo na površinu. Navodno, prvi ljudi su živeli u podzemlju, ali su ih blizanci odatle izveli na svetlost dana čime je dovršeno njihovo dozrevanje kao celovitih bića, s ozbirom da su u htonskom ambijentu ljudi bili nalik pari. Doslovno, kako Elijade kaže, solarni blizanci vode embrionalno čovečanstvo do praga svesti.

U Marseljskom špilu deca Sunca su prikazana ozbiljnih lica i nagi, sa plavim pojasevima, okrenuti jedno ka drugom. Kod Krolija, deca Sunca su radosna, naga i imaju krila poput leptira. To je suštinski prikaz razlike stare i nove doktrine. Vidimo da je kod Krolija zid kružan i opasuje vrh svete planine preko koje se adepti uspinju na Sunce. Ideja lavirinta u oba slučaja nije odmah jasna nego pripada dubljem simbolizmu, a na šta se ukazuje upravo u Krolijevom špilu. Naime, u središtu Sunca nalazi se ruža, a ruža je kako naglašava Fulkaneli, simbol prozora i točka u smislu vremena. Dalje, po Fulkaneliju, ruža predstavlja delovanje vatre i njeno trajanje. Osim toga, ruža je i simbol lavirinta. Lice Sunca je ružin lavirint. Sledeći Fulkanelijevu analogiju, dolazimo do poveznice lavirinta i pauka, preko mitološkog lika Arijadne. Po Fulkaneliju, Arijadna je forma od airagne, arahne, arahgne. On ističe grčki glagol airo koji znači uzeti, uhvatiti, zgrabiti, privući, pa je zato grčki airen ono što uzima, hvata, privlači. Fulkaneli otud izvodi zaključak da je airen magnet. Čitav niz asocijacija dovodi prikaz na karti Sunce do značenja Istoka, izlazećeg Sunca. Dakle, Sunce je, između ostalog, argo, posvećenički jezik, lavirint, ruža, pauk, paukove niti koje predstavljaju sunčevi zraci, dok je njegova mreža čitav univerzum. Sledeći Fulkanelijev asocijativni niz, dolazimo do filozofskog kamena preko jednog od antičkih naziva za lavirint, a to je absolum, termin blizak apsolutu. Deca Sunca su otud graditelji lavirinta absoluma, graditelji apsoluta, upućeni u tajnu dobijanja filozofskog kamena.

Krolijev špil

Po Kroliju, karta Sunce predstavlja Heru-ra-ha, boga eona Horusa koji se objavljuje čovečanstvu kao duhovno, moralno i fizičko Sunce. U tome se vidi cilj eona Horusa, a to je potpuno oslobođenje čovečanstva, jer kako kaže Kroli, potpuna sloboda je kako uzrok, tako i posledica svežeg priliva sunčeve energije na Zemlju. Takođe, Kroli naglašava kako ova karta simbolizuje proširenje pojma Ruže i Krsta, jer je Krst sada stopljen sa Suncem, iz koga, zapravo, vodi prvobitno poreklo (solarni krst je u suštini Krst). To znači da je formula Ruže i Krsta još uvek važeća u zemaljskim stvarima. U mnogim mitologijama Sunce je vidljivi predstavnik nevidljivog boga. Džerald Masi pominje da je u eshatologiji Sunce simbol božanstva kao duha, što je u hrišćanstvu poprimilo oblik svetog duha, odnosno Ruah Elohima u judaizmu. Masi sa Suncem povezuje božansku trijadu koja je uzor hrišćanskom Svetom Trojstvu, a to su Atum kao Otac, Horus u ulozi Sina i Ra kao Sveti Duh. Po Masiju, najviša od elementarnih sila je u astronomskoj mitologiji divinizovana kao solarna, što je predstavljeno Horusom starijim koji je prikazivan kao dete. Možda ta slika ima svoj daleki odraz u prisustvu dece ili deteta na karti Sunce.

tarot d'Este

Zlatna zora tajanstvo ove karte naziva Gospod vatre sveta. Po Zlatnoj zori ova karta odgovara stazi slova reš na Drvetu života, čije se značenje prevodi kao glava ili lice, dok je njegova astrološka atribucija Sunce. Pa ipak, prisustvo dva dečja lika u velikom broju špilova asocira na znak Blizanaca, ali i na astrološku kuću Lava koja označava potomstvo. Elifas Levi je ovu arkanu opisao kao „nago dete koje jaše belog konja pokazujući skerletnu zastavu“, što je Vejt uzeo kao motiv za dizajn njegove karte. Levi je obično imao na umu dizajn Marseljskog tarota, ali je u arkani Sunce odstupio upravo po pitanju deteta, kao i u slučaju Kočija i Đavola. Sunce je tradicionalno povezano sa simbolizmom oka, što ovu kartu na poseban način povezuje sa kartom Mesec. Sunce je Horusovo oko, a Mesec Totovo. Oko kao simbol predstavlja amblem velike magijske moći. Kada se zajedno nađu jedno pored drugog, oni tvore lice, ali to lice nije bilo kakvo, nego upravo lice boga ili božansko lice. Zajedno mogu predstavljati moćan talisman. I zaista ta slutnja ima svoje opravdanje i u Pikatriksu, u kome se talisman Sunca opisuje scenom dva čoveka od kojih jedan pruža pruža ruke kao da želi da se rukuje sa drugim. Taj detalj nalazimo u špilu Eteja, gde zatičemo dva naga deteta ispod zidanog obeliska na kome sjaji crvena petokraka. Pritom se njih dvojica rukuju na neki poseban, reklo bi se inicijacijski način, čime se šalje poruka da je reč o braći posvećenicima. Ukoliko ovu arkanu sagledavamo kao prikaz Sunca i samo jedne mlade osobe, jednog deteta ili žene, onda to možemo protumačiti kao scenu priziva solarne moći. U tom smislu Najdžel Džekson pominje rad Đordana Bruna Cantus Circaeus, gde je opisana Kirka koja izvodi magijski obred prizivajući moći njenog oca, boga Sunca. Solarna moć je u Marseljskom špilu prikazana sa šesnaest raznobojnih zraka koji izviru iz samog Sunca. Upravo je šesnaest zraka onoliko koliko ima čuveno antičko Sunce Vergine, simbol povezan sa dinastijom Aleksandra Makedonskog. Zrakasto Sunce upravo se, poput krune, nalazilo na glavi antičkog boga Heliosa.

Mantenja taroki

Sunčeva arkana u klipotskom vidu predstavlja senku smrti, stazu reš koja povezuje nemoć i ludilo, odnosno Gamalijela i Samaela. U užem razumevanju ove arkane, primenjeno na ovu temu, osim senke smrti, Sunce oličava i apstraktno, bezdušno umovanje, jarugu Razuma koja se pominje u Krolijevoj Knjizi zakona.

Dodatak:

Pamela Kolman Smit je „The True Worshiper of Highest“. Ostavila je za sobom inicijacijsku slikovnicu, svojevrsni Mutus Liber koji je postao veoma popularan pod imenom Rajder-Veit (Rider-Waite) tarot špil. Naravno, Vejt, a još manje neki Rajder, jedva da imaju zasluga za nastanak ovog prelepog tarot špila. Rajder je platio štampanje i distribuciju špila a Vejt je napisao komentare. Suštinski genij ove simboličke okultne slikovnice je pomenuta proročica Pamela Kolman Smit. Ako pažljivo osmotrite svaku kartu na ovom špilu primetićete u donjem desnom uglu stilizovani potpis ove nadahnute umetnice. Dakle, potpis govori o pravom autorstvu. P. K. Smit je na velikoj arkani pod brojem XIX Sunce oslikala solarnu ekstazu. Počnimo od činjenice da je na karti Sunce ona vratila belog konja na kome jaše naga mlada osoba. Kažem vratila jer ga je francuska okultna škola odatle uklonila. U jednom od Viskonti špilova iz XV veka na karti Sunce prikazana je mlada devojka koja jaše belog konja. U špilu Žaka Vivila belog konja jaše momak. Kod Smitove je to velikim suncem obasjano radosno i okrunjeno nago muško dete čiju krunu čini šest cvetova, čime se ukazuje na solarnu sefiru Tifaret. Povrh toga, ona je kartu XIX Sunce jasno povezala sa Suncem u astrološkom smislu, raskidajući sa shvatanjem francuskih okultista da je astrološka atribucija te karte znak Blizanaca. Smitova je sa te karte uklonila jedno od dvoje dece. Uklonjeno dete je devojčica. Dete koje je ostalo je dečak. Na koga nas to podseća okrunjeno radosno muško dete?

Žak Vivil špil

Napravimo još jedan korak. Ko je to dete u kontekstu tarota? To je isti onaj koji se pojavljuje sa zavežljajem, takođe obasjan zracima Sunca, i praćen veselim belim psom (koji zauzima pozu nalik slovu alef), hita ka provaliji. Luda Smitove je odrasli Horus, a dečak sa karte Sunce je Horus Dete. Oba lika su ekstatična. Naravno, nisam zaboravio uklonjenu devojčicu sa karte Sunce. Ko je ta devojčica i gde se ona nalazi? Devojčica dolazi tiho u noći. Zatičemo je na arkani VIII Snaga kako kroti lava koji je solarna zver. Ovaj par, ali ne više deca, pojavljuje se na karti VI Ljubavnici, gde je prikazana scena rajskog vrta. Par je nag i izložen je zracima velikog sunca i pogledu arhanđela Rafaela. To su Adam i Eva, ali i više od toga. Blizanci su postali ljubavnici. To je odraz drevne kraljevske seksomagijske formule koja je po prirodi incestuozna. U okultnom smislu, to su Babalon i Zver 666. 

Hebrejski koren za označavanje Sunca „šemeš“ šin-mem-šin, vrednost 640, postaje Šamšun, Šemšun ili Samson, što je ime biblijskog lika čija je osnovna osobenost snaga. Samson je šin-mem-šin-vav-nun, odnosno 696. Taj broj dobijen je dodavanjem broja 56 na 640. Dakle, imamo Sunce i Nu, odnosno noć, praktično Hadit i Nuit, glavne aktere mitologije Krolijeve Knjige zakona. Samsonova nadljudska snaga bila je oličena u njegovoj dugoj kosi, a kosa je obeležje boginje Nuit. I dalje, kada zbrojimo 6, 9, 6, dobijemo broj 21. Tačno toliko je sunčevih zraka na karti XIX u Rajder-Vejt tarotu. Toliko je i slova enohijanskog alfabeta. Onaj „samson“ lavljeg roda je mesija. Ko je mesija u Horusovom eonu? Babalon. Naravno da sve ovo nije bila Vejtova namera...

Keri Jejl Viskonti Sforca tarot