Veliki prizivni ritual pentagrama

Sada ću osvetliti trenutak u kojem se „šavovi” sinteze Zlatne zore najviše vide. Veliki ritual pentagrama (SIRP - Supreme Invoking Ritual of the Pentagram) je vrhunac njihovog pokušaja da od dva potpuno različita magijska operativna sistema naprave jedan „univerzalni švajcarski nož”. Enohijanska magija (Džon Di i Edvard Keli, XVI vek) i hebrejska Kabala (izvorna ili renesansna) su u osnovi nespojivi sistemi. Tzv enohijana je sirova, anđeoska tehnologija zasnovana na 91. guverneru, tablama i jeziku koji nema nikakve veze sa hebrejskom gematrijom i jezičkom strukturom. Sa druge strane, hebrejska kabala je zasnovana na sefirotima, božanskim imenima iz Tore i numeričkoj strukturi kosmosa. Osnivači Zlatne zore (Meters, Vestkot) verovali su da je enohijana izgubljeni ključ koji može da osnaži statične kabalističke simbole. Ubacivanjem enohijanskih imena (Eheieh, Oro Ibah Aozpi, itd.) u Veliki pentagram, oni su pokušali da hebrejskim imenima daju opštu vlast, a enohijanskim operativnu oštrinu.

Zlatna zora polazi od implicitne teze da sve istinske ezoterijske tradicije jesu fragmenti jedne praiskonske doktrine. Otud kabala daje strukturu a enohijanski sistem daje operativni „jezik“. Zlatna zora to integriše u jedan radni sistem. Ovi sistemi operativno mogu biti spojivi i zato se mogu funkcionalno ukrstiti bez kolapsa rituala, pod uslovom da ritual nije načičkan stavkama. Oba sistema, kabalistički i enohijanski, rade sa elementima (Vatra, Voda, Vazduh, Zemlja), božanskim i anđeoskim hijerarhijama i simboličkim mapiranjem prostora. Ipak, imajmo na umu da je kabala stroga hijerarhija emanacije dok je enohijana fragmentarna, „spuštena“ objava. Kabala je metafizički sistema enohijana je operativna tehnologija vizije. Zato njihovo spajanje stvara funkcionalnu koherenciju bez ontološke koherencije. Stoga, ritual poput Velikog pentagrama jeste tipičan proizvod modernog okultizma, jer to je sinteza koja funkcioniše, ali ne počiva na jedinstvenom ontološkom temelju. Suštinski problem je u tome što Zlatna zora u Velikog pentagramu implicitno tvrdi da su to različiti jezici za istu stvarnost, ali to je ipak samo njihova operativna pretpostavka. Ako se ovaj ritual posmatra iznutra, kao iskustvo, a ne samo kao tehnička sekvenca, onda postaje jasno da on nije „jedan ritual“, već dva sistema koja se prepliću u realnom vremenu. Upravo tu leži njegova eventualna snaga, ali i njegova unutrašnja napetost.

Ukoliko ste praktikovali Mali terajući ritual pentagrama, onda se prilikom učenja izvođenja Velikog pentagrama susrećete sa drugačijim rasporedom Božjih imena. U Malom pentagramu imamo fiksni krug (IHVH, Adonai, Eheieh, Agla). U Velikom pentagramu, imena se menjaju prema elementu. Mali pentagram je higijenski ritual. On koristi četiri opšta imena da bi očistio prostor. Veliki pentagram je specijalistički. Ovde Zlatna zora uvodi ideju da svaki element (Zemlja, Vazduh, Voda, Vatra) ima svoje specifično božansko ime izvučeno iz Tabula Rezensionis. To stvara mentalno-energetsku pometnju. Ako je praktičar neko vreme sebe programirao da je ime na Istoku IHVH (u u Malom pentagramu), a onda mu Veliki pentagram kaže da je Istok zapravo pod vlašću enohijanskog imena ORO IBAH AOZPI, tu se dešava prva konfuzija i napor održavanja pamćenja dvostrukih, odnosno trostrukih korespondencija imena.

No, to nije kraj umnožavanju komplikacija, jer Zlatna zora pravi složenu konstrukciju: prvo se crta Pentagram Duha (da bi se otvorio kanal iz Ketera); a zatim se crta Pentagram Elementa (da bi se ta sila konkretizovala). To je kao da pokušavaš da otvoriš vrata sa dva različita ključa istovremeno, stojeći u pozi koja imitira statuu. Za Zlatnu zoru je to bilo bitno jer su verovali u hijerarhiju. Znak stepena (npr. Zelator za Zemlju) je lična karta kojom pokazuješ silama da imaš čin koji ti dozvoljava da ih prizoveš. Dakle, ti ne prizivaš silu kao suvereno biće, već kao vojnik koji pokazuje svoju oznaku na epoleti pre nego što mu se dozvoli ulaz u magacin sa oružjem. 

Dakle, Veliki ritual pentagrama je vrhunac viktorijanske birokratije u magiji. Zlatna zora je uzela enohijanske anđele, koji su nekada bili divlje i neukrotive sile, i pokušala da ih pripitomi tako što ih je stavila pod komandu hebrejskih imena. Rezultat je ritualni Frankenštajn. Dok crtate dva pentagrama i zauzimate poze stepenova, zapitajte se da li ste vi mag koji komanduje elementima, ili ste šalter-službenik koji ispunjava dva različita formulara (hebrejski i enohijanski) samo da bi dobio malo vatre ili vode? Prava magija ne traži od vas da pomešate babe i žabe; ona traži da vi sami postanete izvor iz kojeg ti elementi ističu, bez potrebe za dvostrukim pečatima i tuđim lozinkama. Suština moje kritike je u tome što Zlatna zora proizvodi sinkretizam bez sinteze. Oni vrše spajanje dva sistema bez objašnjenja zašto su uopšte spojeni. Različiti rasporedi imena Boga u odnosu na Mali pentagram, i dvostruka imena (hebrejska i enohijanska) zbunjuju podsvesni um praktičara, a previše vizuelizacija i pokreta služe održavanju hijerarhije, a ne protoku energije.

Evo tabele koja jasno razotkriva taj sinkretistički „čvor”. Kada je postavimo jednu pored druge, odmah biva jasno zašto prosečan praktičar oseća kognitivni zamor. Sistem ga tera da u istom dahu razmišlja na dva potpuno različita duhovna jezika, dok mu menja osnovne koordinate koje je naučio u početničkom Malom ritualu pentagrama.

Pometnja na stranama sveta: Mali pentagram (LBRP) vs. Veliki pentagram (SIRP)

Strana sveta	Element	Ime u LBRP (Hebrejski)	Ime u SIRP (Hebrejski)	Ime u SIRP (Enohijanski)
Istok	Vazduh	IHVH	Šadaj El Haj	ORO IBAH AOZPI
Jug	Vatra	ADONAI	Elohim	OIP TEAA PDOCE
Zapad	Voda	EHEIEH	EL	MPH ARSL GAIOL
Sever	Zemlja	AGLA	Adonai Ha-Arec	MOR DIAL HECTE

Ova tabela nam služi primetimo da se u Velikom pentagramu hebrejska imena menjaju kako bi odgovarala sefirotskim korespondencijama elemenata (npr. EL za Vodu / Hesed). Ali, ako je praktičar u Malom pentagramu naučio da je Zapad Eheieh, on sada mora da re-programira svoj kognitivni kompas. To slabi automatizam koji je ključan za uspeh rituala. Enohijanski nazivi (poput ORO IBAH AOZPI) potiču iz Dijevih vizija i strukturirani su kao tri sveta imena Boga unutar svake elementarne table. Ubacivanje njih pored hebrejskih imena je kao da pokušavaš da pokreneš kompjuterski program koristeći dva različita koda u istoj liniji komande. Povrh svega, tu imamo i Pentagrame Duha pre elementarnih, koristeći imena EHEIEH (Aktivan) i AGLA (Pasivan). To znači da praktičar na svakoj strani sveta iscrtava dva pentagrama i vibrira tri do četiri različita imena.

Zlatna zora je mislila da će spajanjem hebrejske kabale i enohijanskih tabli stvoriti super-ritual. U stvarnosti, stvorili su okultni birokratski haos. Pogledajte tabelu: na Istoku, gde ste nekada imali jedan čist stub svetlosti (IHVH), sada imate tri enohijanske reči i jedno novo hebrejsko ime. Vaš um, umesto da bude laserski usmeren na element Vazduha, postaje pretraživač koji pokušava da uskladi nespojive baze podataka. To nije magija već komplikovanje jednostavne istine o elementima kako bi se opravdala složenost inicijacijskog sistema.

Takođe, Veliki pentagram sadrži i određene pokrete, odnosno stavove tela. Hajde da počnemo od pokreta koji predstavlja otvaranje vela Paroketa. To je onaj trenutak u ritualu gde se scenografija hrama Reda neposredno sudara sa ličnom energetskom sferom praktičara. Razumevanje Paroketa je ključno, jer to predstavlja „psihološku granicu” između nižih sefirota (ličnosti) i Tifareta (višeg sopstva). Niži sefiroti odgovaraju elementima dok je Tifaret u ovom smislu peti element. U Velikom pentagramu, pravilo je da na početku (kod Pentagrama Duha) otvaraš veo. To je gest gde ruke postavljaš ispred lica i širiš ih u stranu, kao da razmičeš tešku zavesu. Time simbolički ulaziš u prostor „iza zavese”, tamo gde elementi nisu više samo fizičke sile, već duhovna načela. Na samom kraju rituala, nakon što si završio sa svim elementima i otpustio sile, veo se zatvara (gest ukrštanja ruku na grudima ili obrnuti pokret „skupljanja” zavese). Ako slučajno zaboraviš da zatvoriš veo, ostavljaš svoju svest „otvorenom” za uticaje koji su previše intenzivni za svakodnevno funkcionisanje. Sistem Zlatne zore ovde praktičara tretira kao glumca. Predstava počinje otvaranjem zavese i mora se završiti njenim spuštanjem, inače „magija” curi u tvoj običan život i stvara haos.

U punoj verziji Velikog rituala pentagrama, L.V.X. znaci su obavezni, ali se koriste specifično. Oni se izvode nakon Pentagrama Duha, a pre nego što pređeš na konkretne elemente. L.V.X. znaci (Svetlost Krsta) predstavljaju telesni izraz mitologije boga Ozirisa (Ubijenog, Vaskrslog, itd.) koji formiraju slova L, V i X. Oni služe da „prizovu svetlost” u taj otvoreni prostor Paroketa. Hajde da zamislimo praktičara koji prvo radi Kabalistički krst (ogledalo), pa crta Pentagram Duha, pa otvara Veo, pa izvodi L.V.X. znake (četiri poze), pa onda crta Pentagram Elementa, pa zauzima znak stepena (npr. Theoricus za Vazduh)... i sve to na četiri strane sveta! Do trenutka kada dođeš do petog minuta rituala, tvoja stvarna magijska namera je ugušena koreografijom. Ti više ne komuniciraš sa elementom Vatre ili Vode; ti pokušavaš da se setiš da li si pravilno postavio laktove za znak Ozirisa.

U Velikom ritualu pentagrama, ti nisi samo mag, nego si i scenograf i kostimograf. Otvaranje vela Paroketa i izvođenje L.V.X. znakova su prelepi scenski efekti, ali oni služe da sakriju suštinsku prazninu, a to je činjenica da ti je potrebna čitava gimnastika znakova i zavesa da biste pristupili onome što je već u vama. Zlatna zora nas uči da je Bog iza zavese, pa nam daje uputstva kako da tu zavesu malo razmaknemo. Ali šta ako zavese nema? Šta ako je Veo Paroketa samo još jedna mentalna prepreka koju je sistem postavio da bi opravdao svoje postojanje, ili način na koji funkcioniše? Pomešani jezici (hebrejski / enohijanski), dvostruki pentagrami, otvaranje vela i L.V.X. znaci čine Veliki pentagram najkompleksnijim „duhovnim korsetom” u sistemu Zlatne zore. Taj ritual je dizajniran da te toliko okupira formom da tvoj subjektivni autoritet ostane u senci pravila Reda.

U poređenju sa Velikim pentagramom, onaj Mali pentagram barem ima neku ritmičku, skoro mantričku jednostavnost. Nasuprot njemu Veliki ritual pentagrama pretvoren u magijsku „operaciju na otvorenom srcu” koju izvodiš sam nad sobom, dok pokušavaš da se setiš teksta na dva strana jezika. Dakle, ako želite da prizovete malo „Vazduha” na Istoku koristeći standardni sistem Zlatne zore, evo šta vaš um i telo moraju da urade:

1. Kabalistički krst.

2. Iscrtavanje br. 1: nacrtajte Aktivni Pentagram Duha (bele svetlosti).

3. Vibracija br. 1: izgovorite hebrejsko ime EHEIEH.

4. Gest br. 1: izvedite znak „Otvaranja vela Paroketa” (razmicanje zavese).

5. Gimnastika L.V.X.: izvedite četiri poze (L, V, X i Oziris vaskrsli), pazeći na laktove i šake.

6. Iscrtavanje br. 2: preko prvog pentagrama, nacrtajte Pentagram Vazduha (žute svetlosti).

7. Vibracija br. 2: izgovorite božansko hebrejsko ime pripisano elementu Vazduha: ŠADAJ EL HAJ.

8. Enohijanska pometnja: izgovorite tri enohijanske reči: ORO IBAH AOZPI, ali pazeći na izgovor.

9. Znak stepena: zauzmite pozu stepena Theoricus (ruke podignute kao da držite nebeski svod).

10. Finalni pečat: U centar svega ucrtajte astrološki znak Vodolije.

I to je samo jedna strana sveta! Ponovite ovo još tri puta, menjajući boje, imena, poze i enohijanske lozinke, pazeći da vam se „Vazduh” ne pomeša sa „Vatrom” dok balansirate na ivici mentalne prenapregnutosti. Dobro, kabalistički krst ne morate izvoditi četiri puta, ali opet... Neko će reći da neke tradicije imaju još složenije rituale, ali meni se čini da takve tradicije nisu one koje pretenduju da vode ka prosvetljenju. Kada pogledate ovaj spisak, jasno vam je zašto je Veliki pentagram postao groblje za ambicije mnogih praktičara. Dok vi u glavi procesuirate enohijanske vokale i pazite da li vam je ruka u pozi Isis Rejoicing ili Typhon Apophis, sila koju ste želeli da prizovete je odavno isparila. Zlatna zora je stvorila ritual koji je toliko težak da ga je nemoguće izvesti sa čistom, detinjom namerom. Umesto da budete provodnik za element, vi postajete procesor koji pokušava da sažvaće preobimnu dokumentaciju. Pravi mag ne treba deset koraka da bi udahnuo Vazduh; on samo treba da prestane da se plaši sopstvenog daha. Ovo pokazuje da je veličina Velikog rituala pentagrama zapravo u njegovoj težini, a ne u njegovoj moći. To je duhovni barok, previše ukrasa na građevini koja jedva stoji. 

Ritual započinje Kabalističkim krstom. Tu je sve čisto, gotovo asketski precizno. Subjekt se postavlja na vertikalnu osu između Ketera i Malkuta, između beskraja i manifestacije. To je svet u kome postoji hijerarhija, poreklo, i makar implicitno Jedno. To je još uvek univerzum klasične kabale: strukturisan, emanacioni, logičan. Ništa u toj početnoj gesti ne nagoveštava lom. Zatim dolazi crtanje pentagrama. Već tu se događa prvi, tihi pomak. Pentagram nije izvorno kabalistički ključni simbol; on pripada hermetičkom i pitagorejskom nasleđu. Zlatna zora ga uvodi kao operativni instrument, kao geometriju volje. Time se kabala već diskretno preoblikuje: od kontemplativne metafizike ka praktičnoj magijskoj tehnologiji. Ali sistem još uvek deluje koherentno, kao da je samo proširen. Kada se počnu vibrirati božanska imena, struktura se dodatno učvršćuje. Imena kao što su IHVH ili Adonaj pozivaju sile kroz hijerarhiju koja vodi ka Jednom. To je jezik koji pretpostavlja da je kosmos uređen i da se njegovi delovi mogu prizvati iz stabilnog centra. Do ove tačke, ritual je i dalje unutar kabalističkog univerzuma, makar u njegovoj hermetičkoj reinterpretaciji.

Uvođenjem enohijanskih imena, bilo paralelno sa kabalističkim, bilo kao njihovo pojačanje, u isti prostor ulazi potpuno drugačija ontologija. Sistem koji potiče iz rada Džona Dija i Edvarda Kelija ne poznaje istu vrstu hijerarhijskog izvora. Njegove „table“ (Watchtowers) nisu emanacije Jednog, već strukturisani fragmenti vizionarskog iskustva. Njegova imena ne funkcionišu kao refleks božanskog poretka, već kao operativni kodovi, kao da jezik sam proizvodi efekat. U tom trenutku, isti element, recimo Vatra, postoji u dve različite ontologije istovremeno. U kabali, on je deo emanacije, vezan za određeni sefirotski kontekst. U enohijanskom sistemu, on pripada tabeli, mreži, konfiguraciji slova i sila koja nema jasan metafizički izvor. To nije samo razlika u simbolima, već razlika u samoj prirodi stvarnosti koja se priziva.

Kako se ritual nastavlja, prostor se dodatno definiše kroz kvadrante: istok, jug, zapad, sever. I tu dolazi do drugog sloja sudara. Kabala podrazumeva vertikalno organizovan kosmos, odozgo nadole. Enohijanski sistem, naprotiv, organizuje prostor kao mrežu. Kada se ta dva modela preklope, prostor više nije jednoznačan već je istovremeno hijerarhijski i tabelarni, emanacioni i distribuiran. To nije sinteza, već koegzistencija dva nesvodiva modela. Kada se ritual zatvori ponovnim Kabalističkim krstom, subjekt se vraća na vertikalnu osu. Ali to više nije isti prostor iz kog je krenuo. On se vraća iz polja koje je tokom rituala postalo ontološki dvostruko, mesto gde su dve različite slike kosmosa funkcionisale istovremeno. Upravo u tome leži smisao onoga što Zlatna zora radi. Ona ne pokušava da dokaže da su kabala i enohijanski sistem isti. Ona polazi od praktične pretpostavke da su to različiti jezici koji mogu delovati zajedno. Kabala daje stabilnost, mapu, osećaj reda. Enohijanski sistem unosi intenzitet, dinamiku, neposrednost iskustva. Rezultat nije jedinstvena metafizika, već nešto što bismo mogli nazvati operativnim pluralizmom: ritual donekle funkcioniše, ali ne zato što počiva na jednom ontološkom temelju, već zato što uspešno drži u napetosti dva različita. 

Drvo života kao ogledalo i ritual pentagrama

Drvo života kao mapa i Drvo kao lik (teorija ogledala)

Kao mladom polazniku modernih okultnih škola, bilo mi je nejasno zbog čega se Levi i Desni stub dijagrama kabalističkog Drveta života obrnuto odražava na ljudsko telo. To znači da Levi stub dijagrama odgovara desnoj strani čoveka, a Desni stub levoj strani. Prilikom izvođenja, recimo, Kabalističkog krsta, dodiruje se prvo desno rame i vibrira formula ve-Geburah (Strogost, Levi stub), a potom se dodiruje levo rame i vibrira ve-Gedulah (Milost, Desni stub). Nikada za to nisam dobio zadovoljavajući odgovor, nego sam se pomirio sa time da je neka viša mudrost, neki tajni šef tako ustanovio te da je to jedini ispravan način gledanja. Većina ljudi tako razmišlja i krotko sledi raspisana uputstva na stazi duhovnog razvoja i prosvetljenja. Pa ipak, ne mogu ne primetiti određenu konfuziju koja se tom prilikom javlja, a ona nije slučajna, nego je posledica prelaska sa posmatranja Drveta na postajanje Drvetom. Da bismo ovo razjasnili, moramo razdvojiti dve perspektive koje Zlatna zora (i svi oni koji su iz nje proistekli) spaja, a koje često zbunjuju početnike: perspektivu ogledala i perspektivu poistovećivanja.

Drvo kao mapa i Drvo kao lik (teorija ogledala)

Kada gledamo dijagram na papiru, mi smo posmatrači. Desna strana papira (Stub Milosti) je naša leva, a leva strana papira (Stub Strogosti) je naša desna. To je logično dokle god je Drvo objekat ispred nas. Međutim, ritualni rad zahteva da se Drvo projektuje unutar našeg tela. Tu nastaje ključni preokret, jer Zlatna zora kaže: ti ne gledaš u Drvo, ti jesi Drvo. Ako si ti Drvo, dakle, tvoje lice je okrenuto ka posmatraču (svetu). U tom slučaju, bilo bi očekivano i logilno da tvoja desna ruka postaje Desni stub (Milost / Gedulah), a tvoja leva ruka postaje Levi stub (Strogost / Geburah). Da, bilo bi logično, ali to tako nije u ritualu i projekciji.

Zašto Zlatna zora (i svi oni koji se u svom radu ravnaju prema njenim načelima), radi naopako u Kabalističkom krstu? Imajmo na umu da Zlatna zora sledi hermetički princip da je čovek odraz božanskog u ogledalu. Kada se božanska svetlost spušta u materiju, ona se odražava. Da bi se adept uskladio sa makrokosmičkim Drvetom, on mora da prihvati tu refleksiju. Na primer, kada dodirnemo desno rame i kažemo ve-Geburah, mi zapravo kažemo: moja desna strana je instrument božanske Strogosti (koja je na makrokosmičkoj levici). Za to postoji i čisto operativni, energetski razlog. Većina ljudi su desnoruki (aktivna, solarna strana). Geburah (Strogost / Sila) je po prirodi aktivna i vatrena. Postavljanjem Geburaha na desnu, dominantnu ruku, adept kanališe tu silu kroz svoj prirodni alat za akciju. Gedulah (Milost / Ljubav) se postavlja na levu stranu (stranu srca i pasivnosti) kako bi se postigao balans, da moć (desno) bude ublažena milošću (levo). Dakle, to je bio odgovor na moju zapitanost, ali ja sam i dalje osećao da tu nešto ne štima.

Vitalov (Lurijanski) odgovor: Adam Kadmon

Ako se vratimo Hajimu Vitalu, on je tu mnogo direktniji. Za njega je Drvo zapravo Adam Kadmon (Prvobitni Čovek). Kod Vitala nema te konfuzije ogledala u istoj meri. On jasno kaže: desno je desno, levo je levo. Desna ruka je uvek Hesed (Milost), leva ruka je uvek Geburah (Strogost). Vitalov sistem je anatomski, dok je sistem Zlatne zore ritualno-simbolički i inicijacijski. Poistovećivanje ima smisla samo ako razumemo nameru rituala. Ako želimo da budemo prolaz za božansku svetlost (Kabalistički krst), mi se postavljamo kao ogledalo makrokosmosa, zato je obrnuto. Nasuprot tome, ako želimo da vršimo unutrašnju teurgiju, tada koristimo Vitalov model gde je desno prosto desno.

Dakle, na neki način, Zlatna zora (i okultisti koji slede njene temeljne pretpostavke) vas teraju da se krstite naopako jer oni ne žele da vi budete vi, već da budete odraz Boga u ogledalu materije. To je suštinska dogma Puta Desne ruke. Ali ako se vratite Vitalu i izvornoj anatomiji Adama Kadmona, shvatićete da vaša desna ruka nikada ne može biti Geburah, jer je koren Milosti uvek u desnom ramenu kreacije. Zlatna zora pravi teatar, a Vital opisuje energetsku anatomiju. U delu Etz Chaim (Drvo Života), Vital je kristalno jasan kada opisuje Adama Kadmona i raspored sefirota kao udova tog Prvobitnog Čoveka: Znaj da je Hesed desna ruka (Desnica), a Geburah leva ruka (Levica)... Tifaret je trup tela, a Necah i Hod su dve noge. I kao što se čovek ne može kretati bez sklada svojih udova, tako ni svetlost ne može poteći ako Desnica i Levica zamene mesta, jer bi to izazvalo pometnju u kanalima (Cinorot). Etz Chaim, Sha'ar 1 (Kapija 1), Perek 2

Zlatna zora u svom ritualu Kabalističkog krsta radi upravo ono na šta Vital upozorava, menja mesta Desnici i Levici pod izgovorom „ogledala”. Za Vitala, čovek je izvor svetlosti. Njegova desna ruka mora biti Hesed (Milost / Gedulah) jer je to aktivna, dajuća strana koja emanira iz tvog srca (Tifaret). Ako je proglasimo za Geburah (Strogost), mi zatvaramo prirodni protok. Zlatna zora nas tretira kao objekat koji neko drugi gleda. Oni projektuju Drvo na čoveka spolja. To je kao da pokušavamo da pišemo gledajući svoju ruku u ogledalu, pokreti su neprirodni i izazivaju energetski kratak spoj. Povodom ove perspektive vredi upitati da li želite da budete slika u ogledalu ili izvor koji zrači?

Dakle, sistem Zlatne zore (i na njoj utemeljenih drugih inicijacijskh grupa), time što nas postavlja kao objekat tuđeg pogleda, otkriva samu suštinu svoje inicijacijske arhitekture. To nije samo greška u crtežu, nego svesna i namerna pedagoška i hijerarhijska postavka. Kada se projektujemo kao ogledalo (gde je naše desno zapravo levo sefirotsko), mi se zapravo postavljamo u položaj poslušnika koji se ogleda u autoritetu. Naravno, povodom ovoga postavlja se pitanje ko su ti posmatrači i zašto je Zlatnoj zori potreban taj objektni prikaz?

U ritualima Zlatne zore, aspirant je retko sam, izuzev kada praktikuje propisane meditacije, rituale i vežbe namenjenje pojedinačnom vežbanju. Mimo toga, aspirant je uvek pred nekim, pred Hijerofantom, pred Čuvarima pragova, dakle u hramu Reda. Da bi inicijacija bila validna u njihovom smislu, aspirant mora biti ispravno mapiran za onoga ko ga posmatra. Aspirant je glumac na sceni hrama. Njegova ispravnost se meri time kako njegov energetski potpis izgleda iz perspektive Majstora koji stoji naspram njega. Na taj način aspirant nije subjekt sopstvene teurgije nego postaje projekcija unutar hrama. No, to nije sve. Kao što znamo, osnivači Zlatne zore su tvrdili da primaju instrukcije od Skrivenih majstora, odnosno Tajnih Šefova (iz trećeg reda). U tom smislu, objektni prikaz Drveta je energetska uniforma koju aspirant oblači. Da bi ga Tajni šefovi prepoznali kao deo sistema, aspirant mora nositi njihovu mapu, tj mapu egregora. To je neka vrsta duhovnog i magijskog pasoša. Ako se projektuje kao ogledalo, aspirant potvrđuje da je prihvatio njihov standardizovani model univerzuma.

Bog kao spoljni Arhitekta (deistička zamka)

Po Vitalu i Luriji, Bog je En Sof koji se povlači (Cimcum) da bi unutar čoveka nastao prostor. Mi smo centar tog procesa. Bog je unutra. U Zlatnoj zori, ali i u masoneriji, Bog je često shvaćen kao Vrhovni Arhitekta koji stoji izvan kreacije i posmatra svoj rad. Projektovanjem Drveta kao ogledala, mi se postavljamo kao slika koju taj Arhitekta gleda. Mi smo umetničko delo, a ne umetnik. Dakle, zašto je potreban objektni prikaz? Potreban je zbog kolektivnog egregora. Sistem koji čoveka tretira kao subjekt (Vitalov model) je opasan za organizacije, jer svako postaje svoj sopstveni centar. Takvi ljudi su neupravljivi. Sistem koji nas tretira kao objekat (model Zlatne zore) stvara unificiranu vojsku. Svi inicijati u hramu vibriraju isto, svi su okrenuti na istu stranu ogledala. To stvara moćan, ali rigidan egregor. Dakle, kada radite Kabalistički krst po uputstvu Zlatne zore, zapitajte se za koga se zapravo doterujete? Zašto svoje telo pretvarate u ogledalo? Ako je vaše desno rame Geburah samo zato što vas neko gleda spreda, ko je taj entitet koji stoji ispred vas dok ste sami u sobi? Da li je to anđeo, ili možda Tajni šef koji vam upravo stavlja duhovne uzde?

Anatomija Malog terajućeg rituala pentagrama

Ritual počinje i završava se krstom koji nas postavlja kao objekat u ogledalu. Umesto da širimo sopstvenu sferu (Auric Egg), mi je ovim ritualom zaključavamo u baroknu simetriju koja nije naša. Mi ne čistimo prostor, nego ga preuređujemo po ukusu viktorijanskih Tajnih šefova. Isto tako, u ritualu prizivamo četiri arhanđela (Rafael, Gabriel, Mihael, Uriel) da stoje oko nas. U izvornom kontekstu Zlatne zore, ovi entiteti ne služe nama, već sistemu. Oni su tu da osiguraju da naš rad ne izađe izvan okvira dopuštene magije. U kabalističkoj teurgiji, mi ne molimo stražare da nas čuvaju, već postajemo Adam Kadmon čiji su udovi sami sefiroti. Nama nije potreban Mihael sa desne strane ako je naša desna ruka već svesna da je Hesed (ili po Zlatnoj zori Geburah). Prizivanje spoljnih čuvara je znak da naš unutrašnji sistem ne funkcioniše. U suštini, ti čuvari su elementali koje sami stvaramo imaginacijom, a koji bi trebalo da rezonuju sa stvarnim izvorima čija imena oni nose.

Zlatna zora insistira na teranju svega što je nisko i materijalno. Time stvaramo dualizam. Govorimo svom Malkutu da je nečist i da mora biti proteran. Zato praktičari Malog terajućeg rituala pentagrama često postaju energetski anemični ili odvojeni od stvarnosti. Zar ne bi bilo bolje da umesto što crtamo pentagrame napolju da bismo nešto oterali, zapravo osnažimo naš unutrašnji pentagram čoveka (glava, dve ruke, dve noge) tako što ćemo ih osvestiti kao sefirotske stubove? Dakle, ovo nije ritual oslobađanja, već ritual dresure. Svaki put kada ga izvedete, vi potvrđujete da niste centar svog univerzuma, već da vam trebaju četiri stražara i dozvola viših sila da biste postojali u sopstvenom krugu. Pravi mag ne proteruje i ne čisti svet oko sebe, već ga prožima sopstvenim prisustvom. Zlatna zora vas je naučila da čistite sobu tako što ćete iz nje izbaciti sebe, ostavljajući samo praznu ljušturu koja se ogleda u tuđim očima. Dakle, Mali terajući ritual pentagrama je u svom izvornom obliku, zapravo ritual samoisključenja i podređivanja spoljašnjem autoritetu.

Telemitska inercija

Takođe, ovu istu matricu primenjuju i praktičari u okviru telemitskog okultnog areala. Vidimo da sistem koji proklamuje slobodu pojedinca i „Čini kako ti volja”, u svojoj ritualnoj praksi ostaje zarobljen u jezuitsko-viktorijanskom „kavezu”. Paradoks je sledeći: Alister Kroli je proglasio Novi Eon, ali je zadržao staroeonsku operativnu mapu. Iako Knjiga Zakona grmi o tome da je svaki čovek i svaka žena zvezda, telemitska ritualna praksa ostala je verna  dijagramu Zlatne zore iz nekoliko razloga. Kroli je bio majstor sinteze, ali je retko menjao samu anatomiju Drveta. Njegov Liber Resh ili Rubinova zvezda i dalje koriste projekciju Zlatne zore jer je ona postala lingua franca zapadnog okultizma. Iako je proklamovao slobodu, Kroli je zadržao strogu hijerarhiju. Dakle, i u telemi nas neko gleda. Ako je zvezda u svom sopstvenom centru, onda ne bi trebalo postoji spoljni posmatrač pred kojim bi ta zvezda morala da se ogleda. U duhu teleme, adept bi trebalo da bude Adam Kadmon (Vitalov model). On je centar, on je subjekt, njegova desnica je Hesed jer on emanira moć, a ne zato što mu je neko to odobrio. U praksi teleme adept i dalje radi Kabalistički krst kao da stoji pred inspektorom višeg stepena u hijerarhiji ili pred nevidljivim Hijerofantom. To je duhovna uniforma koja je u direktnoj suprotnosti sa individualizmom Novog Eona.

Kroli je bio previše zauzet menjanjem tarot atribucija slova Cade i He da bi se bavio obrnutim ramenima. On je popravljao softver (staze), ali je ostavio hardver (objektnu projekciju) netaknutim. To je trebalo da reši neko drugi u budućnosti, ali očigledno nije. U svakom slučaju ironija je potpuna. Dok telemiti citiraju kako nema Zakona do Čini kako ti volja, oni u hramu i dalje stoje u stavu mirno pred duhovnim panoptikonom XIX veka. Oni koriste Drvo života koje je dizajnirano da od njih napravi ogledalo, a ne sunce. Pravi prelaz u Novi Eon ne bi bio u promeni odeće ili imena bogova, već u povratku Vitalovoj lurijanskoj anatomiji, tamo gde čovek više nije objekat koji se ogleda, već subjekt koji zrači iz sopstvenog centra.

Postoji mišljenje da telemiti ne bi trebalo da iscrtavaju krug prilikom izvođenja Malog terajućeg rituala pentagrama. Na neki način, oni taj krug vide kao ograničenje koje ih odvaja od Nuit. Kao da je Nuit „tamo negde” van kruga a ne beskonačnost koja prožima sve. Pokušaj da se „ne odvojiš” od Nuit tako što ćeš ostaviti krug otvorenim je kao da ostaviš otvorena vrata na kući usred oluje misleći da ćeš tako postati jedno sa vetrom. Zapravo samo gubiš fokus (Hadit). Ako nema granice, nema ni centra. Recimo da su u pravu oni koji to tvrde, ali čak i ako ne nacrtaju liniju kruga, oni i dalje izvode Kabalistički krst (i dalje su objekat koji neko gleda); crtaju pentagrame (i dalje koriste geometriju koju je neko pre osmislio u ozirijanske svrhe); prizivaju arhanđele (i dalje traže dozvolu spoljnih autoriteta). Inovacije koje ne menjaju koren (na primer, identifikaciju sa Drvetom kao ogledalom) samo produžavaju agoniju staroeonske svesti.

Jungovska „Senka” kao izgovor za lošu praksu

Čuo sam tumačenje da je jedna od svrha Malog terajućeg rituala pentagrama i „izazivanja senke radi njene integracije”. U suštini, to je moderna psihologizacija koja služi kao uteha za neuspeh rituala. Ovaj ritual je po svojoj definiciji terajući (banishing) ritual. Njegova svrha u Zlatnoj zori bila je da stvori sterilnu, izolovanu laboratoriju. Ako ga koristimo da „izazovemo senku”, mi zapravo radimo suprotno od onoga za šta je alat dizajniran. To je kao da koristimo usisivač da bismo razduvali prašinu po sobi, a onda to nazovemo „integracijom čestica”. Posledica toga je da umesto integracije, dobijemo opsesiju. Praktičar koji u ritualu pentagrama traži senku zapravo priziva sopstvene komplekse u prostor koji bi trebalo da bude čist, stvarajući unutrašnji haos koji on posle naziva „magijskim radom”. Navodno, on te komplekse izbacuje van kruga da postanu vidljivi, a potom i integrisani. Ako si ga izbacio van kruga i postavio arhanđele (čuvare) da mu ne daju unutra, ti si zapravo napravio psihološku šizmu. Ti si svesno podigao zid između sebe i tog sadržaja. Arhanđeli u tom kontekstu ne služe kao most, već kao policija. Rezultat nije integracija, već potiskivanje sa visokim nivoom vizuelizacije.

Zaključak: lični pečat

U zaključku, kao neko ko je godinama izvodio ovaj i još nekoliko rituala i vežbi iz kurikuluma Zlatne zore, smatram da je taj kurikulum posve besmislen za one koji nisu aspiranti ili članovi inicijacijskih organizacija nastalih na temelju te šeme. U tom slučaju vaš rad šlajfuje u mestu a vi se energetski iscrpljujete. Možete izazvati loše posledice a pritom niste deo egregora koji bi vas u tim situacijama mogao zaštititi. Isto tako, čak i ako ste aspirant ili član, opet ne znači da ste posve zaštićeni, jer neretko se desi da oni koji krenu tom stazom, dobiju inicijacije, nekako završe u konfuziji, napuste taj rad, potraže neki drugi put, ili jednostavno psihički prsnu. Ne kažem da se to svima dešava, jer su neki veoma uspešni u tom smislu, ali dosta je onih koji nisu ništa postigli i nisu stigli nigde jer nisu mogli da se nose sa pokrenutom energijom i prizvanim sadržajima. Ja nisam želeo da budem uspešan kao vojnik tuđeg egregora, niti neuspešna olupina koja nije uspela da prođe obuku i selekciju.

TalBet Zak - Crna knjiga

 TALBET ZAK

תלבת זכ

Crna knjiga

Liber Niger

SHAKAR NEBTETEB

שכר נבטטב

Knjiga dvaput umrlih

Liber Mortuorum Bis Et Liber Abiectorum

*SHAKAR (Liber) / NEBTETEB (Mortuorum Bis Et Abiectorum)

I

UTBAR KAT MUKUN

ותבר קט מקונ

Umrli brat otvara skrivena vrata

Frater mortuus ostia arcana aperit

*UTBAR (Frater mortuus) / KAT (aperit) / MUKUN (ostia arcana)

II

UBRATUL RAKH NUVUHAD

וברתול רק נווהד

Umrli brat učvršćuje boginju noći u sjedinjenju 

Frater mortuus deam noctis in coitu firmat

*UBRATUL (Frater mortuus) / RAKH (firmat) / NUVUHAD (deam noctis in coitu)

III

TAT-DASHAB TALBET ZAK DAT-ANSH-OL

טט-דשעב תלבת זכ דת-ענש-ול

Stolica za gosta, crna knjiga, oltar zračeće tame

Sedes hospitis, liber niger, ara tenebrarum radiantium

*TAT-DASHAB (Sedes hospitis) / TALBET ZAK (liber niger) / DAT-ANSH-OL (ara tenebrarum radiantium)

IV

VOSH OOSH VOSH OOSH VOSH OOSH

בעש עש בעש עש בעש עש

Duh vođa: Onaj koji dolazi iznenada 

Spiritus ductor: Ille qui ex improviso venit

*VOSH (Spiritus ductor) / OOSH (Ille qui ex improviso venit)

V

HABOR NAHIT TUMSHEL SHAHLIH MIZBAT

חבור נהית תומשל שהליה מזבת

Hor odbačenih, čuvari praga, nastupaju kao zid i knez nesraslih / 

Chorus abiectorum, custodes liminis, ut murus et Princeps Inconcretorum procedunt.

*HABOR (Chorus abiectorum) / NAHIT (custodes liminis) / TUMSHEL (ut murus procedunt) / SHAHLIH (Princeps) / MIZBAT (Inconcretorum) / SHAHLIH  MIZBAT (Princeps Inconcretorum)

VI

ARNES A-ROT NIZOS EMRES SHALUOR NESEN

ארנס ע-רת נזוס המרס שלוור נסן

Duh uvoditelj otkriva crvena slova knjige; pod odorom sledim zlatni put do krunisanog skeleta; mračni svedok me pozdravlja 

Spiritus introductorius revelat litteras rubras libri; sub odore sequor auream viam ad coronatum sceletum; Testis umbratilis me salutat.

*ARNES (Spiritus introductorius) / A-ROT (revelat litteras rubras) / NIZOS (sub odore) / EMRES (auream viam) / SHALUOR (Testis umbratilis) / NESEN (coronatum sceletum)

VII

ALSHAH ILMIS ULOMOT UNUSU ANASA AROIT

עלשה ילמס ולמת ונסו ענסע ערוית

Beli kralj je duh bele sobe; on navlači i povlači beskrajnu belinu 

Rex albus spiritus cubiculi albi est; albedinem infinitam net, retrahit et extendit

*ALSHAH (Rex albus) / ILMIS (spiritus cubiculi albi) / ULOMOT (net) / UNUSU (retrahit) / ANASA (extendit) / AROIT (albedinem infinitam)

VIII

REFESH YAK BANAXEFESH YAKSU OFOL TAHSUM SHAGDAGASH

רפש יכ בנחפש יעחו ופל תחסמ שגדגש

Duh crne mumije dolazi iz bezobalnog dubokog dna, gde svezan leži u crnom sarkofagu među crnim zmijama

Spiritus mumiae nigrae ex abysso inlitore demergitur; ubi vinctus inter serpentes nigros in sarcophago Soteriis immortalis iacet

*REFESH (Spiritus mumiae nigrae) / YAK (demergitur) / BANAXEFESH (abysso inlitore) / YAKSU (solitudo cosmica) / OFOL (ubi vinctus) / TAHSUM (serpentes nigros) / SHAGDAGASH (sarcophago Soteriis immortalis)

IX

DOGOSH CATANFABAL TUMULT TOD

דגוש עטנפבל תמולת תוד

Niti iz crne lobanje vriju glasovima; pružaju se ka našem svetu i sa nama se povezuju 

Fila ex cranio nigro vocibus ferveat; ad mundum nostrum tendunt et nobiscum nectuntur

*DOGOSH (Fila vocibus ferveat) / CATANFABAL (cranio nigro) / TUMULT (ad mundum nostrum tendunt) / TOD (nobiscum nectuntur)

X

ARANAHITU KADASTOR KIRK

הרנאהיטו כדסתור כרכ

Majka paukova plete mrežu, čarobnica 

Mater aranearum telam texit, venefica

*ARANAHITU (Mater aranearum) / KADASTOR (telam texit) / KIRK (venefica)

XI

TODOSOS ISOSOS

תודוסוס יסוסוס

Niti koje sve povezuju najavljuju veliku radost

Fila omnia nectentia gaudium magnum nuntiant

*TODOSOS (Fila omnia nectentia) / ISOSOS (gaudium magnum nuntiant)

XII

GADAZARIT ANESE KABOL NIZOS

גדזרית ענסה כבול נזוס

Živa ognjena voda ključale tame obuzima svetu kapuljaču čoveka u odori 

Aqua ignea viva tenebrarum ferventium cucullum sacrum viri in peplo occupat

*GADAZARIT (Aqua ignea viva tenebrarum ferventium) / ANESE (occupat) / KABOL (cucullum sacrum) / NIZOS (viri in peplo)

XIII

I SA NIZOS

י סא נזוס

Ja sam čovek u odori 

Ego sum vir in peplo

*I (Ego) / SA (sum) / NIZOS (vir in peplo)

XIV

I SA NIZOS KABOLON

י סא נזוס כבלונ

Ja sam čovek u odori pod svetom kapuljačom 

Ego sum vir in peplo sub cucullo sacro

*I (Ego) / SA (sum) / NIZOS (vir in peplo) / KABOLON (sub cucullo sacro)

XV

ZAMORI ESAL KADASET RASUL NAH

זמורי הסל כדסת רסול נח

Dostojan sam da primim kuljajuću zmijsku moć koja obliva moje prisustvo

Dignus sum accipere vim serpentis ferventem, quae praesentiam meam inundat

*ZAMORI (Dignus sum) / ESAL (accipere) / KADASET (vim serpentis ferventem) / RASUL (praesentiam meam) / NAH (inundat)

XVI

GALGULGOT AMRAVET IHAB

גלגלגות אמרבת יחב

Duhovi velike dvorane, duhovi levog oka crne lobanje 

Spiritus aulae magnae, spiritus oculi sinistri cranii nigri

*GALGULGOT (Spiritus aulae magnae) / AMRAVET (spiritus cranii nigri) / IHAB (oculi sinistri) / GALGULGOT i AMRAVET se odnose na dve klase duhova. GALGULGOT su duhovi lobanje ali oni borave spolja, a AMRAVET borave unutar lobanje.

XVII

NAKH-GAA-DAF ESELI

נעק-גע-דפ הסלי

Žvakači zemlje, oni koji iniciraju 

Terrae manducatores, illi qui initiant

*NAKH-GAA-DAF (Terrae manducatores) / ESELI (illi qui initiant)

XVIII

MOROS ROIS GUOT

מרוס רויס גוות

Smrt je kapija grada senki 

Mors est ianua urbis umbrarum

*MOROS (Mors) / ROIS (ianua) / GUOT (urbis umbrarum)

XIX

FIMAR TEM LOOD HER SHALOT

פמר טמ לעד חר שלוט 

Onaj koji ulazi, predaje svetlost i odeva se tamom 

Qui intrat, lucem tradit et tenebris se induit

*FIMAR (Qui intrat) / TEM (tradit) / LOOD (lucem) / HER (se induit) / SHALOT (tenebris)

XX

GURADU MUKADUSH ARD-ZAK-GUR

גורדו מכדוש ערד-זכ

Gost pije iz lobanje umrlog brata

Hospes e cranio fratris mortui bibit

*GURADU (Hospes) / MUKADUSH (e cranio) / ARD-ZAK-GUR (fratris mortui bibit)

XXI

NU PEL BARASA TA BARASI E ISARABI

נו פל ברסא תא ברסי ה יסרבי

Lepu noć stvorili su oni koji stvaraju i razaraju 

Noctem pulchram creaverunt qui creant et destruunt

*NU (noctem) / PEL BARASA (pulchram creaverunt) / BARASI E ISARABI (creant et destruunt) / BARASI (creant) / ISARABI (destruunt)

XXII

ER GAAL A ANU KRI KRI NU

הר געל ה אנו כרי כרי נו

Neka se ovaj pehar ispuni krvlju neba i krvlju noći 

Hic calix sanguine caeli i sanguine noctis impleatur

*ER (hic) / GAAL / A ANU KRI (sanguine caeli impleatur) / KRI NU (sanguine noctis) / ANU (caeli) / KRI (sanguine) / NU (noctem)

XXIII

ER KRI NU AVANA SATA SATANAHA

הר כרי נו אבנא סתא סתנהא

Krvlju noći neka se posvete zemlja i onaj koji posvećuje

Sanguine noctis terra et sanctificator consecrentur

*AVANA SATA (terra consecrentur) / SATANAHA (sanctificator consecrentur) / AVANA (terra) / SATA (consecrentur)

XXIV

ER AVANA ESA DARANU

הר אבנא הסא דרנו

Neka zemlja primi darove neba

Terra dona caeli accipiat

*ESA (accipiat) / DARANU (dona caeli) / ESA DARANU (dona caeli)

XXV

ER AVANA ESA DARAI

הר אבנא הסא דרי

Neka zemlja primi moj dar

Terra donum meum accipiat

*DARAI (donum meum) / ESA DARAI (donum meum accipiat)

XXVI

ER AVANA RAKH HUT

הר אבנא רק חות

Neka me zemlja čvrsto drži

Terra me firme teneat

*RAKH HUT (firme teneat) / RAKH (firme) / HUT (teneat)

XXVII

AN AVANA MOROS ELUTO

ענ אבנא מרס הלתו 

Zemlje se ne odričem; u smrti ću živeti 

Terram non abnegam; in morte vivam

*AN AVANA (Terram non abnegam) / MOROS ELUTO (in morte vivam) / MOROS (Mors) / ELUTO (vivam)

XXVIII

ABRAMOT ZABAS

אברמת זבס

Abramot govori: Krug ne zatvara svet, već čuva suštinu tamo gde ništa ne opstaje

Abramot loquitur: Circulus non claudit mundum, sed servat essentiam ubi nihil manet

*ABRAMOT (bog smrti) / ZABAS (loquitur)

Komentar:

TalBet Zak je tekst nastao iz mog oniričkog iskustva. To je tekst koji sam uobličavao po sećanju, reč po reč, sliku po sliku, scenu po scenu. Zapravo, TalBet Zak je invokacijska poema koja se obredno recituje na ovim čudnim izrazima koji ne pripadaju nekom konkrentom jeziku, nego predstavljaju mešavinu koja donekle podseća na hebrejski, egipatski ili još neki od mrtvih semitskih jezika. Te čudne reči takođe su predstavljene i hebrejskim načinom pisanja, ali to je moja dodatna intervencija, kako bih po logici stvari hebrejskim slovima označio glasove koje sam isprva zapisao latinicom. Ne sporim da bi te reči mogle biti i drugačije zapisane hebrejskim pismom, ali mislim da sam ipak uspeo da uhvatim nit po tom pitanju.

TalBet Zak se odnosi na Grad Senki do kojeg sam došao u snu. Ključna reč za to bila je Lasee koje doduše nema u ovoj knjizi ali se nalazi o mom drugom invokacijskom spisu TalBet Muabet, gde se pojavljuje na kraju zajedno sa još nekim drugim rečima. Podsetiću, TalBet Muabet je po ključu pojavljivanja podeljena na 360 stepeni zodijačkog kruga, a Lasee je reč koja se pojavljuje u sledećem nizu, kao šesta po redu: UMSN ABARAS AGRENIS PATRADAR SANABAL LASEE OSOROSEPTIS. Ove reči nemaju oznaku stepena nego su zavedene pod brojem 361 čime ukazuju bilo na središte kruga, bilo na prostor izvan kruga. 

U užem smislu reč Lasee je predstavljena oltarom indigo boje na kome se nalazi Crna knjiga (TalBet Zak), ispisana zlatnim slovima. Njeno drugo ime je Knjiga dva put umrlih (ili prešlih). Dakle, ona predstavlja areal onih koji su umrli dva puta, tj umrli drugom smrću. Ta knjiga komplementarna je dvema knjigama Kristalnog Grada (Grad Piramida): Plavoj i Crvenoj, te predstavlja, kao što sam rekao, knjigu Grada Senki. To je grad suprotan Gradu Piramida i zapravo je ogroman kompleks mračnih demonskih tunela i zapravo je areal smrti. Lasee je u tom smislu bezazleno ime koje nije opasno izgovarati, a služi za profano identifikovanje Grada Senki, njegovih užasa i lepota. Duhovi koji su mi doneli ovu reč i time me zapravo doveli do ulaza u Grad Senki, tačno do Crne knjige, pojavljuju se kao pet Haićana u oker odeći i komuniciraju tako što pišu i crtaju po tlu. Oni su čuvari Abrasetovih ključeva. Abraset je zmijski bog i on je u neku ruku pandan ili dvojnik Abramotu, glavnom bogu domena smrti kako je oslovljen u Crnoj knjizi. Takođe, Abraset se pojavljuje u 31. stihu TalBet Muabet-a i referiše na 1. stepen Bika gde piše: Creativa potentia dei-serpentis evolvatur. ABRASET ZAMRAN. Dakle, ime Abraset pojavljuje se pored reči Zamran koja je enohijanska reč i prevodi se kao pojavi se, ukaži se, a što neodoljivo podseća na izraz proširen na Bliskom istoku i Balkanu zaman, tj aman zaman, gde je zaman izraz za vreme. U neku ruku zam(r)an ukazuje na ovaploćenje (u vremenu).

Sama Crna knjiga ima 28 glavnih iskaza ili stihova, i svaki je dodeljen po jednom mesečevom danu. Dakle, vidimo da su TalBet Muabet (Knjiga reči - govora) i TalBet Zak (Crna knjiga), međusobno komplementarne. Prva je stelarna a druga je lunarna.   

U prvom stihu Crne knjige kaže se: Umrli brat otvara skrivena vrata. To je početak prve mesečeve četvrti, veoma mlad mesec, a što odgovara simbolizmu žene sa tankim srpom povrh glave ili na čelu. To je boginja Noći oličena u samom Mesecu. U mom oniričkom dešavanju, pet Haićana me je dovelo do ulaza u Grad Senki gde sam se obreo pred oltarom sa ovom knjigom i iz koje sam počeo da čitam. Knjiga je bila ispisana meni nepoznatim sjajnim slovima od nekakvog zlatnog ili zlatasto-ćilibarnog, ne mogu biti tačno siguran, kristala. Kako sam čitao tako su stvari počele da se dešavaju. U snu sam, naravno, umeo da čitam taj nepoznati alfabet i da izgovaram nepoznate pročitane reči, te da razumem šta sam pročitao, iako pri dnevnoj svesti ne znam ništa o tome. Dakle, umrli brat koji otvara skrivena vrata, nije sasvim ono što sam pročitao, nego sam ja zapamtio diktat i video sliku preminulog ili neumrlog adepta koji mi otvara vrata Grada Senki. Umesto pravog značenja koje sam, u međuvremenu zaboravio, ja sam ovde upisao autentične reči, ali je značenje pokriveno opisom onog što sam video dok sam slušao i zapisivao reči tokom buđenja, a ne onog što mi je rečeno, i tako za svaki stih.    

Drugi stih, koji odgovara drugom lunarnom danu: Umrli brat učvršćuje boginju noći u sjedinjenju, jeste jasna slika koitusa boginje Noći i mračnog adepta. Zato sam u magnovenju upotrebio izraz učvršćuje. Ime boginje Noći u koitusu je Nuvuhad. To je boginja u aktivnom stanju. Ovo je važan detalj.

Treći stih: Stolica za gosta, crna knjiga, oltar zračeće tame. Zapravo, po logici stvari, ovo je trebalo biti prvi stih, ali se u mom umu složilo kao treća scena po redu. U snu ja sam seo na stolicu pored oltara koja je bila pripremljena za goste. Dakle, ja sam samo gost u Gradu Senki.  

Četvrti stih, Duh vođa: Onaj koji dolazi iznenada, ukazuje zapravo na mog domaćina u Gradu Senki. To je duh koji me vodi. Bez njega bio bih izgubljen. 

Peti stih označava moj prvi šok skopčan sa pojavom iznenadnog užasa: Hor odbačenih, čuvari praga, nastupaju kao zid i knez nesraslih. Iznenada sam začuo visok i neprirodan pisak koji je dolazio od jednog odvratnog i zastrašujućeg prizora sačinjenog od tesno zbijenih unakaženih i izvitoperenih ljudskih bića koji su se kretali kao jedno. Oni zajedno emitovali su tu duboko uznemiravajuću frekvenciju te činili grupni entitet koji sam zapisao kao Knez nesraslih (Šahlih Mizbat). Moj drugi izraz za ovu pojavu jeste Hor abortusa (Habor). Pokazano mi je da taj hor čine sva pobačena ljudska bića od kada postoji ljudski rod, bilo da su pobačeni namerno ili spontano. Neke duše su prizvane u postojanje, započet je proces stvaranja novih bića, ali je prekinut a da nije zaokružen. Pa ipak, iako se oni nisu ovaplotili, nisu rođeni, proces njihovog formiranja odvija se upravo u Gradu Senki. Abortusi bivaju deo Kneza nesraslih koji tamo postoji u svojstvu čuvara praga. Otud takav užas.    

Šesti stih: Duh uvoditelj otkriva crvena slova knjige; pod odorom sledim zlatni put do krunisanog skeleta; mračni svedok me pozdravlja. Nakon što me je sproveo pored Kneza nesraslih, moj vodič pokazuje mi krunisani skelet. O njemu više reči ima u mom komentaru sedmog stiha. U međuvremenu, pored ulaza u ambijent u kome bitiše krunisani skelet, susrećem mračnog svedoka. Njegova uloga je da verifikuje moje prisustvo. Ne mogu da se setim kako je mračni svedok izgledao, ali ja sam ga zapamtio kao nekakvo mračno prisustvo koje me nekako pozdravlja ili ukazuje na mene. Taj svedok označen je imenom Šaluor. Naposletku sam shvatio da je njegova potvrda uslov mog pristupanja prostoru krunisanog skeleta.   

Sedmi stih je Beli kralj je duh bele sobe; on navlači i povlači beskrajnu belinu. Taj Beli kralj pojavljuje se kao sjajna kristalna mumija koja emituje sopstvenu svetlost. Krunisan je i nepomičan sedi na takođe sjajnom prestolu, odakle namerom navlači i povlači beskrajnu belinu, odnosno tu čudnu belu svetlost. To je sve šta radi Beli kralj. Povodom toga nikada nisam mogao biti siguran da li je Beli kralj zapravo Abramot, gospodar Grada Senki i bog smrti, ali ja sam usvojio tu paralelu. Njegovo posebno ime u svojstvu krunisanog skeleta je Nesen, a kao Belog kralja je Alšah. Bela soba u kojoj on obitava je nekakvo čudno raskršće i samo spolja deluje kao soba, odnosno kao ograničen prostor, ali iz unutrašnje perspektive, taj prostor je beskrajan budući da se niti te beline prostiru u nedogled.

Osmi stih glasi: Duh crne mumije dolazi iz bezobalnog dubokog dna, gde svezan leži u crnom sarkofagu među crnim zmijama. Ko je ili šta je crna mumija? To je bog koji dolazi u fazi inkubacije. Zapravo, to je slika mesije koji obitava na strašnom mestu odakle će se osloboditi i u punom sjaju pojaviti u svetu. Ovaj detalj podseća na Lavkraftov mit o Ktuluu koji svezan spava na dnu okeana i čeka poravnanje zvezda, čeka svoje vreme, povoljnu astrološku konstelaciju. U međuvremenu, on mentalno komunicira sa svojim sledbenicima na površini Zemlje. Ovaj detalj sam još kao dečak sanjao u periodu kada još nisam čuo ni za kakvog Lavkrafta ili Ktulua. I tada sam se pitao ko je to, šta je to; eto sada znam. Ta crna mumija je Diosfer, Sabadeo, bog Mladoturčin, bog Zapada, onaj čija će pojava zapečatiti proces koji sam nazvao Božanska revolucija katastrofe koja kroz pročišćavajući oganj uspostavlja novi  božanski poredak. To nije obnova nego stepenik iznad. Sabadeo se pojavljuje na 80° zodijačkog kruga u TalBet Muabet, što rezonuje sa 20° Blizanaca: Descendat ad me deus occidens, ferens verba vera - SABADEO HAELOZOH; i 159°, što je 9° Device: Saluto vexillarium dei qui descendit - BELUSADE SABADEO. No, pod imenom Diosfer pojavljuje se na 6° Ovna: Ego sum deus qui venit - DIOSFER. Konačno, crne zmije koje okružuju svezanog boga koji u smrti spava označene su imenom Tahsum. One su njegovi tamničari, ali kada kucne čas, one će biti njegove verne sluškinje i pretvoriće se u ognjene zmije.

Deveti stih kaže: Niti iz crne lobanje vriju glasovima; pružaju se ka našem svetu i sa nama se povezuju. Crna lobanja je od crne mumije, odnosno boga koji u smrtnom snu spava u ambisu Grada Senki. Niti koje se iz njegove lobanje pružaju ka našem svetu jesu njegove sanjačke misli koje dopiru do ljudskih snova. To je razlog zašto sam ga sanjao.

Deseti stih: Majka paukova plete mrežu, čarobnica; ukazuje na novi fenomen. Ko je i šta je majka paukova? Njeno ime je Aranahitu. Ona je čarobnica koja iz Grada Senki plete mrežu koja obuhvata sve izvan Grada Piramida. Paukovi su njena deca, njena vojska, njeni adepti. U svom delovanju ona je komplementarna Belom kralju koji radi sličnu stvar, ali na drugom nivou. Priznajem da mi nije sasvim jasna njena uloga, ali je očito moćna i važna u ovoj strukturi. Ipak, ono što znam, jeste da ona lako probija granice svetova. Njena deca se pojavljuju kao graditelji noći, graditelji snova i koridora između areala smrti, sna i naše stvarnosti. 

Jedanaesti stih: Niti koje sve povezuju najavljuju veliku radost - meni je potpuna misterija! Te niti koje sve povezuju su niti koje plete Majka paukova, ali mi je detalj o najavi velike radosti sasvim nepoznat. Da li se to odnosi na najavu mesijanske misije Boga koji dolazi? Nisam siguran. Možda se ipak odnose na ono što otkriva sledeći stih.

Dvanaesti stih: Živa ognjena voda ključale tame obuzima svetu kapuljaču čoveka u odori. Davno pre ovog sna, u snu sam se našao u ulozi nevoljnog učesnika jednog čudnog obreda. Trebalo je da budem uronjen u sarkofag ispunjen tom čudnom živom ognjenom vodom ključale tame čime bih ispunio uslov za nekakvu beatifikaciju. Godinama kasnije, moje oniričke staze dovode me pred isti takav sarkofag, ali ovoga puta u ulozi posmatrača-učesnika. Istovremeno sam posmatrao sa strane ali sam i učestvovao. Ja sam čovek u odori pod kapuljačom, a živa ognjena voda ključale tame u tom trenutku zahvata moju odoru koja i sama postaje poput te tvari. Ta čudna supstanca me je ipak obuzela, doduše godinama kasnije i ne mojim direktnim uranjanjem, nego je bilo dovoljno moje stajanje iznad sarkofaga u kome se ona nalazi.

Trinaesti stih kaže: Ja sam čovek u odori. Tada sam shvatio.

Četrnaesti stih: Ja sam čovek u odori pod svetom kapuljačom. Ovo je potvrda. Prihvaćen sam.  

Petnaesti stih: Dostojan sam da primim kuljajuću zmijsku moć koja obliva moje prisustvo. Ovo je istovremeno i afirmativna izjava i spoznaja. Kuljajuća zmijska moć jeste moć Abraseta. Kao posebno svojstvo ili tvar tog boga, ona nosi i zasebno ime - Kadaset.

Šesnaesti stih: Duhovi velike dvorane, duhovi levog oka crne lobanje… Velika dvorana je zapravo mračni ambis. Bez primanja Kadaseta nije bezbedno ići u tu zonu, jer tu je teško održati prisebnost, integritet i svest. Čitav taj svemir je jedna zjapeća praznina koju ispunjava razorna frekvencija od koje sam se osećao veoma neprijatno, izuzetno neprijatno, gotovo na ivici panike. Jedini prizor koji sam opazio u toj užasnoj pustinji jeste ogromna ljudska lobanja. Kako nisam više mogao da izdržim pritisak bivstvovanja u toj praznini morao sam da se sklonim unutar te lobanje. Tada sam shvatio da taj ambis nije sasvim pusto mesto jer užas zapravo dolazi od duhova nebića koje sam oslovio kao Galgulgot. Dakle, GAL.GUL.GOT. To su duhovi velike dvorane, odnosno pustog svemira. Njihova priroda i svrha su mi potpuno nepoznate. 

Sedamanesti stih: Žvakači zemlje, oni koji iniciraju. Kako sam u lobanju ušao kroz njeno levo oko, nakratko sam osetio olakšanje, jer sam ubrzo postao svestan još većeg užasa koje obitava u toj zoni. To su duhovi levog oka, odnosno Amravet. Njihova uloga i priroda mi je nejasna, ali oni su, za razliku od Galgulgota, potpuno neprimetni i umirujući, pa ipak razotkrili su mi nešto strašno: Nakh-gaa-daf. Tim imenom označeni su žvakači zemlje, vampiri, gnusna bivša bića. Pokazali su mi kako se žvaće zemlja, jer to je jedino šta oni rade. Čitava njihova bizarna besmrtnost svedena je na jednu ponavljajuću radnju - žvakanje. Upravo zato, oni su u tome najbolji majstori. Tim žvakanjem oni sažimaju i krive prostor-vreme i stoga se mogu pojaviti bilo gde i bilo kada. Ako treba i u sred bela dana, u savršenom ljudskom obličju. Žvakanjem zemlje moguće je ostvariti mnogo toga, ali cena je strašna. Svako škljocanje vilice onoga ko to radi na način koji su mi prikazali Nakh-gaa-daf, ima za posledicu povezivanje sa njima i vodi preobražaju onog ko to radi, bilo u samog žvakača, ili u ono šta oni žvaću.

Osamnaesti stih: Smrt je kapija grada senki. Ovo je zapravo najveća i nastrašnija tajna Crne knjige, povodom čega ja ništa više neću reći. 

Devetnaesti stih: Onaj koji ulazi, predaje svetlost i odeva se tamom. Reklo bi se, stvar koja se podrazumeva. Dakle, boravak u Gradu Senki znači smrt i predaju svetlosti. Pa ipak, ja sam još uvek živ i nisam predao svetlost, jer u suprotnom ne bih mogao ovo da pišem. To znači da je moj boravak u tom gradu bio,da se tako izrazim, nešto kao foto safari, bez pucanja, ili kao poseta striptiz baru u kome nije dozvoljeno pipanje, ili privremena demo verzija kakvog programa, tj kvazi-dešavanje. Dato mi je da vidim, čujem i osetim i da o tome izvestim.

Dvadeseti stih: Gost pije iz lobanje umrlog brata. Proslava u čast gosta. Pehar je lobanja.

Dvadeset i prvi stih: Lepu noć stvorili su oni koji stvaraju i razaraju. Nakon užasa dolaze užitci. Grad Senki nije samo užasno mesto ili raskršće kojekakvih nepojmljivih puteva strave. To je i mesto neviđenog uživanja. Ko su ti što stvaraju noć? Ko su oni koji stvaraju i razaraju? To su nepoznati bogovi.

Dvadeset i drugi stih: Neka se ovaj pehar ispuni krvlju neba i krvlju noći. Ovo je detalj iz obreda koji su mi otkrili anonimni stvaraoci i razoritelji. Svrha obreda je napojiti Zemlju krvlju Neba i krvlju Noći, i u tom kontekstu delovati i ustanoviti se u ulozi posrednika. To je sveštenička uloga. U suštini ovde se nazire obris kulta, što je posebno vidljivo u stihovima koji slede.

Dvadeset i treći stih: Krvlju noći neka se posvete zemlja i onaj koji posvećuje.

Dvadeset četvrti stih: Neka zemlja primi darove neba. 

Dvadeset peti stih: Neka zemlja primi moj dar.

Dvadeset šesti stih: Neka me zemlja čvrsto drži. Ovde već naziremo svrhu obreda, a to je ustanovljavanje geocentrične svesti kao sidra prilikom susreta sa beskrajem oličenog u noćnom i nebeskom. 

Dvadeset sedmi stih: Zemlje se ne odričem; u smrti ću živeti. Smrt je susret sa beskrajem. Naš jedini pravi saveznik prilikom suočavanja sa smrću je Zemlja. To ne znači da ćemo nekako volšebno izbegnuti ili poništiti smrt, ali izgradnja htonske i geocentrične svesti svakako ima određenu ulogu u tome. O tome na ovom mestu više ne bih mogao ništa više da kažem.  

Dvadeset osmi stih kaže: Abramot govori: Krug ne zatvara svet, već čuva suštinu tamo gde ništa ne opstaje. Ovo su konačne reči samog boga smrti. Ovde on upozorava one koji su krenuli put Grada Senki da ne zaborave krug. Za radove na površini, na zemlji, u našem svetu, magijski krug nije neophodan, osim ukoliko njime ne želimo da stvorimo nekakvu posebnu ritualnu mikro-klimu na mestu na kome radimo. Međutim, u domenu Grada Senki taj krug koji gradimo darujući zemlju, jeste neophodan uslov za bilo šta smisleno.

Povodom Crne knjige imamo sledeće bogove: Abraset, Abramot (Nesen, Alšah), Sabadeo (Diosfer), Aranahitu, Nuvuhad.

Duhovi-demoni su: Šahlih Mizbat (Habor), Tahsum, Šaluor, Galgulgot, Amravet, Nakh-gaa-daf.

Vidi etimološko-kabalističku analizu svih ovih imena OVDE.