NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota
„Ja sam sve što je bilo, sve što jeste i što će
biti, i moj veo nikada nijedan smrtnik još nije podigao.“[1]
Ona nosi broj dva, što je po Elifasu Leviju, broj
žene. U Marseljskom špilu, Papesa, odnosno Prvosveštenica,
kako je kasnije nazvana, predstavlja ženu krunisanu
trostrukom krunom kako sedi na tronu i u krilu drži otvorenu knjigu. U
kontekstu hrišćanske kabale, ta knjiga je Sveto
Pismo, otvoreno na Jevanđelju po
Jovanu. Pogled joj je usmeren blago ka levo. Njen plašt je plave boje i
predstavlja vodeni, odnosno magnetni element, što znači da je ona skrivena.
Nasuprot tome, njena unutrašnjost je električna, crvena, vatrena. Na glavi, kao
podlogu za njenu krunu, ima belu maramu (Izidin veo). Takođe nosi žutu
poveznicu koji joj drži plašt, dok je iznad knjige predstavljen žuti krst.
Dakle, imamo trostruku krunu, krst, knjigu, tron. Knjiga ukazuje na mudrost,
učenje, krst na misteriju a kruna na uzvišenost, vlast i autoritet. Ponegde je
ta kruna trostruka, a što označava trojedinstvo
papstva, Crkve i Svete Sofije (mudrosti) oličenoj u papesi Jovani. Iza Papese
se nalazi veliki veo poduprt sa dva stuba, što stvara utisak da ona sedi na
ulazu u neko svetilište. Zato je ona nepokretna i pasivna.
Seli Nikols primećuje da njena tijara i knjiga
ukazuju na skladištenje i tradiciju. U pogledu stubova koji
se naziru iza vela, Nikols kaže da oni ponavljaju dualnost izraženu Papesinim
brojem dva naglašavajući paradoks kao njenu suštinu. Po
Nikols, Papesa obuhvata sve, dobro i zlo, život i smrt, predsedava kako životom
tako i smrću. Nikols je lepo primetila njenu introvertnost koja stoji u
suprotnosti spram ekstrovertnosti i muškosti Opsenara. Kako ona kaže, Papesina
magija je pod velom, skrivena kao i njena kosa. Upravo je ta skrivena kosa
razlikuje i od Carice. Time je nagoveštena suštinska ženska tajna, svojevrsni
ženski svet skriven od muškog domašaja, odnosno esencijalne tajne prirode
nedostupne svima koji nisu odabrani. Zato je, kako kaže
Nikols, njeno carstvo dubokog unutrašnjeg iskustva a svet spoljnog znanja ne
pripada njoj. Papesa je sećanje.
Otvorena knjiga ukazuje na egzoterizam, a ne na
ezoteriju, što stvara poveznicu ove figure na ideju i učenje Crkve koja je
egzoterična a ne ezoterična institucija. Međutim, otvorena knjiga ima i dublje
značenje, jer otvoreno znači otpečaćeno, polomljeni su pečati, a u alhemijskom
smislu reč je o obrađenoj finoj supstanci. U toj knjizi možemo prepoznati, kako
Fulkaneli kaže, veliku knjigu prirode
koja sadrži objavu svetovnog znanja i svetih tajni.[2] U Pierpont Morgan Bergamo
špilu Papesa drži zatvorenu knjigu, što ukazuje na tajnu, odnosno nešto
skriveno, ezoterno. U Mantenja tarokiju, karta Papa u jednoj ruci drži ukrštene
ključeve a u drugoj zatvorenu knjigu. Fulkaneli daje alhemijsko tumačenje
knjizi. Govoreći o otvorenoj knjizi on kaže da je njeno glavno obeležje
radikalno rastvaranje metalnog tela, koje je, ostavivši svoje nečistoće,
postalo otvoreno. Otud otvorena knjiga. Zatvorena knjiga, po
Fulkaneliju, označava materiju koja sadrži rastvarač. Prirodne supstance
izvađene iz svojih zemnih ležišta koje su prošle kroz procese topljenja
hermetički se, kaže Fulkaneli, nazivaju zatvorenom ili zapečaćenom knjigom.
Izlaganje materija označenih zatvorenom knjigom alhemijskom radu,
primenom okultnih postupaka, u ikonografiji se prevode kao otvorena knjiga.
U Keri Jejl Viskonti Sforca špilu, ideja ove karte
izražena je dostojanstvenom ženom koja u desnoj ruci ima ogledalo[3] u kome se ogleda, dok levom
drži dete koje doji. Ova karta nosi naziv Milosrđe. U tom smislu ogledalo je
simbol uma ili božanskog intelekta i osim toga ima značajnu ulogu u magijskim
obredima i divinaciji – poznato čarobno ogledalo. Isto tako, Rečnik simbola ukazuje na srce i dušu
koji mogu biti povezani sa simbolikom ogledala. Vratimo se trenutak
na detalj ispušten iz kasnijih varijanti tarota, a to je motiv deteta koje
Papesa doji. Njeno dete nije tek neki beznačajan detalj, budući da porod
Prvosveštenice nije neka obična ličnost. Papesino dete je oličenje knjige, a
knjiga je Reč Božja. Otud je njeno dete isto što i knjiga, živi nosilac Reči
Božje. To je dete mesija. Odmah nam pada napamet veza Izida – Horus i Devica
Marija – Isus Hrist. Mesija, odnosno dete Horus, Hrist, Knjiga, izražavaju
ideju ovaploćenja Reči Božje u čoveku. To je mitološka činjenica. U magijskom
smislu, Reč označava reči moći, moćne inkantacije. Prvosveštenica je
stoga majstor goecije i invokacije, verbalnih formula i bajanja. Džerald Masi
je pisao o tome da je u drevnom Egiptu mistična reč moći, kao „živa reč“ bila
ženska te je bila obožavana u liku boginje Apt. Moguće da je u pitanju neki
oblik Izide, jer je upravo ona bila poznata kao čarobnica, pa je stoga sasvim
logično zašto su okultisti povezali kartu Papesa sa Izidom.
Papesa, odnosno Prvosveštenica, poput Čarobnjaka,
takođe opčinjava. Ona je čarobnica, tajna, gnoza, skrivena istina, naposletku
mudrost te predstavlja izraz sile koja aktuelizuje stvari, vodi od
potencijalnog ka aktuelnom. Pojam ezoterije i ezoteričnog nema bolji simbol u
tarotu od ove karte. U tom smislu ona je suprotnost Papi, tj Hijerofantu koji
predstavlja egzoternu, spoljašnju religiju. Prvosveštenica bi, recimo, bila
misticizam, ezoterna religioznost. Stuart Kaplan je u Enciklopediji tarota predložio ideju da ova karta zapravo oličava
papstvo kao instituciju, što automatski povlači pitanje čemu onda karta Papa?
Pa ipak, ne bih tako lako odbacio Kaplanovu tvrdnju, jer bi u tom smislu, kako
kaže Robert O’Nil, Papesa mogla predstavljati Crkvu (ili dogmu dodao bih,
odnosno i jedno i drugo). U tom ključu bismo mogli posmatrati i
par Car – Carica kao suverena i državu. Papesa u ulozi Crkve podseća na
apokaliptičke prikaze Kurve Vavilonske koja jaše na sedmoglavoj Zveri okrunjena
trostrukom papskom tijarom. Ova slika izjednačava prokazanu biblijsku Kurvu sa
Majkom Crkvom ukazujući na njenu iskvarenost. U hrišćanskom ključu tumačenja, Prvosveštenica, kao
Crkva, bila bi simbol Hristove neveste, a kao takva, ona je u neku ruku i telo
Hristovo. U starozavetnom duhu, Prvosveštenica bi predstavljala Jahveovu
nevestu – Izrael.
O’Nil ukazuje na to da je legendarna papa Jovana,
kao pretpostavljeni uzor za lik karte Papesa, neretko bila motiv renesansne
umetnosti. Navodno, ona je postala monahinja prerušivši se u muškarca. Vremenom
je izgradila karijeru u crkvenoj hijerarhija te tako dospela do toga da bude
izabrana za papu. Njena tajna je bila otkrivena nakon što je rodila dete, pa je
otud bila crtana sa detetom, što je motiv o kome je već bilo
reči. Najdžel Džekson daje jednu zanimljivu natuknicu koja kao
uzor Papese tarota vidi ženskog pontifeksa trinaestovekovne milanske
milenarističke sekte, isceliteljke, češke princeze Vilhelmine od Bohemije. Ona
je propovedala novu obnovljenu i pročišćenu Crkvu na čijem će čelu biti žene
(papese). Njeni sledbenici su verovali da ona predstavlja inkarnaciju Svetog
Duha i da nagoveštava dolazak novog doba koje pripada upravo Svetom Duhu.
U Mantenja tarokiju, pandani Papese su Papa (koji
sedi i drži dva ključa i knjigu) i ženski lik Vere (koja stoji dok u levoj ruci
drži veliki krst a u desnoj pehar na čijem je vrhu hostija sa motivom raspeća[4]). U drugoj Viskonti Sforca
verziji tarota, Papesa se pojavljuje u monaškoj odori. U desnoj ruci drži štap
sa krstom na vrhu, a u levoj verovatno Sveto
Pismo. Takođe nosi i trostruku krunu. Sličan motiv postoji u već pominjanoj
Skrovenji kapeli u Padovi gde je Đoto, između ostalog,
naslikao Veru (Fides) sa otvorenim svitkom u levoj i dugim štapom sa krstom u
desnoj ruci. Za razliku od tarotskih predstava, kod Đota ona ne sedi nego stoji
i kao da desnom nogom lagano iskoračuje, a što ukazuje na kretanje.
Primetićemo da je lik Lude dinamičan, on je
odlučno krenuo negde. Zatim lik Opsenara / Čarobnjaka stoji, ali je aktivan,
dok je Papesa nepomična i usredsređena. Od XVII veka, Papesa je uvek
prikazivana u sedećoj pozi, što je preko Vivil špila postalo standard u
Marseljskom, kao i u kasnijim spekulativnim, odnosno okultnim tarotima. U
Vejtovom špilu iza lika Prvosveštenice nalaze se dva stuba, iza kojih se nazire
more. Motiv dva stuba (Joakin i Boas) iza kojih se nalazi more pominje se u
biblijskoj Prvoj knjizi kraljeva
(7:21-26). Zapravo tu nije reč o pravom moru nego o velikom obrednom kupatilu.
Dakle, ako smem zaključiti, Vejtova Prvosveštenica ukazuje na prisustvo
božanske Šekine u ambijentu obrednog kupatila. Istovremeno, dva stuba
Solomonovog hrama, o kojima je zapravo reč, jesu simbolički prisutna u obredima
Zlatne zore i slobodnih zidara. Pod Prvosveštenicinim stopalima nalazi se
mesečev srp, dok se njen plavi plašt pretvara u vodu. U Vejtovom špilu vodeni
tok je prisutan na kartama Carica, Car, Kočija i Smrt, što Robert O’Nil tumači
kao ideju četiri reke koje izviru iz Rajskog vrta. O’Nil paralelu
Prvosveštenice sa Izidom, tumači time da ova egipatska boginja nije bila
nepoznata Evropljanima u renesansnom periodu, te u tom smislu ukazuje na sliku
u Vatikanu koja prikazuje Izidu u društvu sa Mojsijem i Hermesom. Ona u krilu
drži knjigu dok se iza nje nalaze dva stuba.
U Marseljskom špilu ona gleda levo, što čini i
Čarobnjak. U Pierpont Morgan Bergamo špilu ona gleda desno, u jednoj ruci drži
sveštenički štap a u drugoj knjigu. U liku Prvosveštenice prepoznajemo prirodu
i načelo Meseca, odnosno već pominjanu boginju Izidu (ili Kibelu). Fulkaneli, u knjizi Misterija katedrala, opisujući jednu od
retkih preostalih statua Izide koje se čuvaju u katedralama, kaže da je njena
glava bila prekrivena velom. Dve suve dojke visile su s njenih grudi poput dojki
kod Dijane iz Efesa. Koža je bila obojena crveno, a plašt koji ju je omotavao – crno. Naposletku, ne
bi trebalo smetnuti sa uma i činjenicu da su u nekim starijim špilovima, karte
Papa i Papesa, kao neprihvatljive za kler, bile zamenjene predstavama rimskog
Jupitera i Junone. Osim ovoga, u liku Prvosveštenice možemo prepoznati antičku
lunarnu trijadu Hekata - Artemida - Dijana. Dakle, to je Izida koja inicira i
ukazuje na drevni obred novačenja muških posvećenika misterija Velike Majke, motiv suve stare
čarobnice koja na vrhuncu energija ekstatičkog obreda izlazi iz svete pećine,
daje znak i reč posvećenja iniciranom. Tada bi bio žrtvovan bik (a ta životinja
je duh karte Hijerofant, odnosno Papa). Setimo se da je Izida majka svih stvari
koje drži u svom krilu. Kod nje su ključevi otkrovenja i inicijacije. Osim
Izide i grčke lunarne trijade boginja, u liku Prvosveštenice takođe možemo
prepoznati i rimsku boginju Vestu (grčka Hestija). Budući zavetovana na
devičanstvo, ona je otelovljavala čistotu svete vatre, odnosno vatru grada Rima
i vatru domaćeg ognjišta. U tom smislu ona predstavlja zaštitu, napredak i
blagostanje. Po Seli Nikols, Papesa je simbol primarnog jina, odnosno ženski
vid božanstva i otelovljuje kvalitete Izide, Ištar i Astarte, odnosno svih
boginja koje su gospodarile ritualima ženskih misterija. Takođe ona je i Devica
Marija te Sofija, božanska mudrost.
Robert Plejs motiv Papese pronalazi i u
venecijanskoj mističnoj romansi Hypnerotomachia iz 1499. godine.[5] Priča pripoveda san u kojem
Polifil (ljubavnik Polije), vođen potragom za svojom ljubavnicom, dolazi u
ruševine drevnog grada. Pred kraj priče ljubavnici su ujedinjeni i pojavljuju
se pred Venerinom sveštenicom. Na drvorezu, koji prikazuje scenu, sveštenica
sedi na prestolu, odevena u dugu haljinu i na glavi ima trostruku krunu, što
podseća na Papesu tarota. Plejs povodom ovog naglašava da iako je ovaj drvorez
objavljen 1499., on sledi stariji stil u renesansnoj umetnosti u kojem se
klasične figure prikazuju u tada savremenom obliku umesto u onom izvornom,
antičkom. Otud je visoka sveštenica Venere odevena poput njenog savremenog
ekvivalenta, pape. U ovom detalju jasno vidimo vezu Papese sa prirodom Venere,
i što je važnije, kako zaključuje Robert Plejs, ta činjenica ukazuje da
povezivanje Papese sa paganskom prvosveštenicom, kako su to okultisti uradili,
nije bez osnove.
Kabalistički, karta Prvosveštenica može biti dovedena u
vezu sa drugom sefirom Drveta života - Hokmah / Mudrost. Po Kroliju ona
predstavlja najčistiju i najuzvišeniju ideju o Mesecu, najproduhovljeniji vid
Izide. To je gola Izida čija je jedina odeća svetlost. O toj svetlosti Kroli
kaže da za visoki stepen inicijacije važno je ne smatrati Svetlost savršenom
manifestacijom Večnog Duha, nego pre koprenom koja taj Duh skriva. Kako Kroli
kaže, Prvosveštenica ukazuje na istinu iza vela svetlosti, ukazuje na misao iza
svih obličja, zato je ona devica istovremeno kao i boginja plodnosti. Po
Kroliju, ona je skrivena u svetlosti čime se iskazuje njegov stav da je
svetlost nešto što skriva stvari. On je ovu kartu povezao sa alhemijskim
načelom Žive. Inače, veo kao simbol, po Rečniku simbola, ukazuje na
skrivenost tajnih stvari. Otud je skidanje vela povezano sa otkrivenjem,
spoznajom i posvećenjem. Autori Rečnika podsećaju i da je Mojsije velom
pokrio lice onda kada se Jahve kroz njega obraćao narodu. Takođe, u Jerusalimskom
hramu, veo je razdvajao svetilište nad svetilištima, dok je drugi veo
odvajao predvorje tog svetilišta. I konačno, Rečnik
simbola ukazuje na dva stiha iz Jevanđelja po Mateju (27:51) – da se
u trenutku Hristove smrti veo poderao odozgo na dole, i (Matej, 10:26) –
da ništa nema skriveno što neće biti otkriveno. Dakle, veo nije tu samo da
skriva istinu, ili tajnu od neposvećenih, nego i da neposvećene štiti od
istine. Lik Prvosveštenice bi mogao imati tu dvosmernu ulogu.
I konačno, o temi vela na liku ove arkane možemo
pridodati egipatski mitski sadržaj gde je lunarna sveta majmunica u stanju
menstruacije označena kao mlada pod velom. Takođe, i boginja Izida nosi crni
veo te silazi u podzemlje tragajući za ubijenim Ozirisom. U tom smislu pokriveni
lik Papese sedi ispred ulaza u sam Had, odnosno Amentu. Isto tako, mesto gde
ona sedi može označavati i ulaz u pećinu posvećenja, odnosno ulaz u matericu.
Budući nevina, ona je himen, dok je Carica izraz same materice.
U daljem koraku, Prvosveštenica / Papesa je žena u
transu, ali je i simbol lucidnog sanjanja i magije snova. Ona je i proročica te
je mnogi autori dovode u vezu sa likom antičke Sibile koja takođe drži knjigu. Nasuprot Papi /
Prvosvešteniku koji predstavlja operativno, pojedinačno sećanje (ili učenje
napamet), ona je izvor svih sećanja, univerzalni trezor memorije. U praktičnom
smislu to bi značilo kolektivno sećanje. U Krolijevom špilu jedan od simbola
Prvosveštenice je kamila, vozilo kroz pustinju, čuvarka vode budući da ona
prebacuje putnike / posvećenike preko apstraktnog ambisa svesti. Kao takva ona
je simbol same suštine svesti kao izvora svih voda. Ona je
vozilo, nosač reči, vibracije koju ogrće svetlošću. Ona je izvor svih
modaliteta vibracija. Kod Krolija, njena svetlost, površina njenih voda,
treperi nebrojenim spiralnim oblicima. Tako dolazimo do još jednog bitnog
značenja ove karte a to je regulisanje fluktuacija, odnosno upravljanje
energijom, sadržajem, stvaranjem puteva kako će se nešto ostvariti. Upravo je
ta vibracija prisutna na ovoj karti u Eteja špilu, gde mi vidimo nagu mladu
ženu u prirodi okruženu spiralom koja kao da predstavlja pulsirajuću auru.
Sličan, ali malo apstraktniji koncept Prvosveštenice nalazimo i kod Krolija, gde je
ona takođe naga, sedi raširenih ruku, dok u krilima drži luk i strelu.
Elifas Levi smatra da ova karta simbolizuje stubove
hrama i magijsku ravnotežu. U prostornoj kocki Pola Fostera Kejsa ona označava njenu
donju ravan. U tom smislu reč je o osnovi na kojoj stojimo, ali i o simbolu htonskog i
podzemnog. Po kabali Zlatne zore, ova karta označava stazu gimel koja
povezuje prvu (Keter) i šestu sefiru (Tifaret). To možemo shvatiti kao izraz uticaja
Tvorca na Čoveka. U mikrokosmosu je to zamišljena linija koja povezuje teme
(ili treće oko) sa solarnim pleksusom. To znači da Prvosveštenica
predstavlja sredstvo delovanja vrhovnog trojstva (tri prva sefirota Drveta
života). Regardijeov učenik Robert Vong u tom smislu primećuje da pet karata
koje predstavljaju staze na Drvetu života, a koje vode od nižih sefira ka
vrhovnoj trijadi, formiraju pentagram koji ima sledeći raspored: Hijerofant je
Zemlja, Ljubavnici su Vazduh, Kočija je Voda, Car je Vatra, dok Prvosveštenica
označava peti element – Duh. U takvom smislu ona je
ženstveni aspekt Duha, odnosno Sveti Duh ili pak označava mističnu mudrost u
liku Sofije.
U šemi Drveta života ova staza prelazi preko Bezdana, odnosno lažne sefire Daat (Znanje), što znači da bi njena
pretpostavljena funkcija bila da aktuelizuje događaje, odnosno da vodi od
potencijalnog ka aktuelnom. Njena ezoterična titula u doktrini Zlatne zore je Princeza
ili Sveštenica Srebrne zvezde, što je analogija koja je nesumnjivo
povezuje sa Mesecom i sa konceptom adeptstva.
Ona je simbol prelaska u najviši ili skriveni Red posvećeništva. U kontekstu
sinkretičke kabale Zlatne zore, Prvosveštenicu bi trebalo posmatrati kao najviši od tri dela Srednjeg
stuba Drveta života, čija sredina pripada Umerenosti a donji deo Svetu, odnosno
Univerzumu (a što je predstavljeno sa tri nijanse plave boje, od svetloplave u
gornjem delu Stuba, preko tamnoplave do indigo na dnu).
Osvald Virt sa Prvosveštenicom
povezuje sazvežđe Kasiopeja,[6] koje po grčkoj mitologiji,
nosi ime žene etiopskog kralja Kefeja (Čarobnjak) i majke Andromede (Zvezda).
Zbog svoje taštine i hvalisavosti uvredila je morske nimfe čiji je otac
Posejdon kaznio Kasiopeju tako što je poslao morsko čudovište da opustoši njeno
kraljevstvo. Da bi se čudovište umirilo Kefej je morao da mu prinese
odgovarajuću žrtvu, a što je u tom slučaju bila njegova ćerka Andromeda, koju
je oslobodio junak Persej (Obešeni čovek). Ovaj mit ukazuje na pretpostavljenu
mračnu stranu karaktera Prvosveštenice, a to je njena taština koja uznemirava
vodeni element i priziva nemani htonskih dubina. To je prokletstvo požude, koja lišena ostvarenja, tvori otrovnu iluziju punu
izopačenih fantazmagoričnih čudovišta: intuicija zaslepljena fascinacijom,
parališuća samorefleksija itd. U svom mračnom aspektu Prvosveštenica je žaba
ili kakvo drugo htonsko biće vodenih dubina, amfibija, riboliki atavizam koji
upravlja mrežom snova i snoviđenja, tamna strana Meseca itd. Evolucija ovog
lika od Papese, hrišćanskog milosrđa, do razotkrivene Izide okultista ukazuje na jedan kolosalni trend
simboličke promene uloge žene u ezoterijskim misterijama.
[1] Natpis, koji je, po
Plutarhu, bio uklesan na Izidinom kipu u Saisu.
[2] Ta knjiga: „Ako je
otvorena, onda je onaj koji je čita shvatio njen sadržaj. Srce se upoređuje sa knjigom:
ako je otvoreno, ono nudi svoje misli i osećaje; ako je zatvoreno, skriva ih.“ Rečnik simbola, odrednica Knjiga.
[3] U Rečniku simbola, odrednica Ogledalo počinje na sledeći način: „Od
speculum (ogledalo) potiče reč spekulacija:
spekulisati je izvorno značilo promatrati nebo i kretanja zvezda uz pomoć
ogledala. Od sidus (zvezda) isto tako
je nastala reč consideration
(razmatranje), što etimološki znači gledati skup zvezda. Te dve apstraktne
reči, koje danas označavaju visoko intelektualne radnje, ukorenile su se u
proučavanju zvezda odraženih u ogledalu. Otuda dolazi da je ogledalo kao
površina koja odražava nosilac izuzetno bogate simbolike u poretku znanja.“
[4] U donjem desnom uglu
ove karte prikazan je mali pas.
[5] Na engleski se obično prevodi kao The Dream of
Poliphilo, odnosno Polifilijev san.
[6] Verujem da bi ovom
sazvežđu isto tako mogli pripisati kartu Carica, jer Kasiopeja jeste
vladarka.
