Kralj diskova u tarotu

Sola Buska špil

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Simbol: jelen

vatreni aspekt Zemlje

geomantija: Coniunctio

slovo S

Astrološki, ova karte se povezuje sa oblašću između 21. stepena Lava i 20. stepena Device, u čijim simbolizmima prepoznajemo prvenstvo Pustinjaka u odnosu na Strast / Snagu, tj Merkura nad Suncem. Pustinjakova snaga. Kao takav, Kralj diskova je obuzdao svoju veliku snagu i svoje moćne strasti stavio pod kontrolu. Kroli lik ove karte povezuje sa poljoprivredom. Kralj diskova je potpuno uredio i kultivisao zemlju. Dakle, reč je o sposobnom upravitelju, ne ratniku, nego graditelju. To je onaj što u mirnodopskim uslovima unapređuje, gradi i obnavlja infrastrukturu, jača organizaciju i sl. Figura Coniunctio ukazuje na susretanje, plodnost, povezivanje, spajanje, seksualni čin. To su snage i strasti upregnute u stvaralačke procese. Pratesi ovu kartu tumači u značenju muškarac. U Francuskoj je lik sa ove karte povezivan sa Aleksandrom Makedonskim. U sistemu Zlatne zore Kralj diskova nosi je naziv Lord of the Wild and Fertile Land. King of the Spirits of the Earth. U Sola Buska špilu Kralj diskova nazvan je R. Filipo, povrh čije glave stoji ptica, a on drži žezlo na kome piše Pax (mir). Možda je u pitanju Filip V, makedonski kralj (238-179 p.n.e.) koji je ratovao sa Rimljanima, a što se završilo ponižavajućim mirom po njega. U Marseljskom špilu Kralj diskova sedi na tronu prekrštenih nogu, na način sličan Caru, a što ukazuje na solarno načelo. Kralj diskova se u opštem smislu može odnositi na težak rad, marljivost, strpljivost, odgovornost, ali i na koristoljublje, materijalizam. U astrološkom smislu Kralj diskova se preklapa sa malim arkanama: Sedmica štapova, Osmica i Devetka diskova, što obuhvata poslednju dekadu Lava i prve dve dekade Device. Kralj diskova u šemi skrivenih puteva Drveta života predstavlja poveznicu Heseda i Jesoda, odnosno Četvorku i Devetku diskova.

Marseljski špil

Kraljica diskova u tarotu

Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Simbol: jarac

vodeni aspekt Zemlje

geomantija: Carcer

slovo V (U) 

Astrološka veza ove karte je između 21. stepena Strelca i 20 stepena Jarca, u čijim simbolizmima prepoznajemo prvenstvo Đavola u odnosu na Umerenost, Saturna u odnosu na Jupiter. Vidimo đavola koji barata umećem. Đavolska veština. U kontekstu magijskih oruđa ovde vidimo odnos pehara i pentakla, odnosno vodu posvećenja koja se iz pehara izliva na pentakl, ili sveštenika koji umače hostiju u pehar. Otud možda Pratesi nije sasvim skrenuo sa teme tumačeći ovu kartu kao istinu, iako je možda imao drugačiji tok asocijacija. Po Zlatnoj zori ona je Kraljica prestola Zemlje. Kao gospodarica Zemlje ona sedi na visokoj planini, verovatno na vulkanu. U tom smislu Kraljica diskova je predstava vulkanske, odnosno htonske vatre koja je fluidna poput vode. To je destruktivna podzemna vatra, koja sa druge strane oličava kovače i alhemičare, jer uistinu može predstavljati i pećnicu atanora čija toplina preobražava metale. Dakle, ona ima moć da preobražava stvari. Geomantijska figura Carcer ukazuje na zatvorenost, na kavez, pećnicu, trudnicu, kontejner, posudu, a što jeste ambijent preobražaja.

Pol Huson iznosi primer da je u nekim starim francuskim špilovima ova karta obeležavana kao Tromperie (neverna). U drugim francuskim špilovima nosila je ime Argine, što mnogi pretpostavljaju da predstavlja anagram od regine, tj kraljice, te je povezuju sa likom Marije Anžujske, supruge francuskog kralja Šarla VII. Takođe, po drugoj verziji, ona je Marija de Mediči, žena Anrija IV. Postoji i treća opcija, a to je Argea, Ardrastusova ćerka, drevnog kralja Argosa. Sličnost imena ukazuje i na Argantu, kraljicu Avalona, koja je iscelila ranjenog kralja Artura. Kraljica diskova Sola Buska tarota sedi na tronu i kao da se ogleda o uglačani disk koji drži u levoj ruci dok desnom tanušnim štapom dodiruje čelo. U pitanju je neka vrsta magijskog gesta. Zato bih ovu kartu povezao sa sećanjem u kontekstu određene namere. U opštem smislu Kraljica diskova se može odnositi na velikodušnost, istinoljubivost, pamet, šarmantnost, melanholičnost, ali i na promenljivo raspoloženje, servilnost. U astrološkom smislu Kraljica diskova se preklapa sa malim arkanama: Desetka štapova, Dvojka i Trojka diskova, što obuhvata poslednju dekadu Strelca i prve dve dekade Jarca. Kraljica diskova u šemi skrivenih puteva Drveta života predstavlja poveznicu Heseda i Malkuta, odnosno Četvorku i Desetku diskova.

Marseljski špil

Princeza / Paž diskova u tarotu

Paž diskova, Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota 

Simbol: ovan

zemljani aspekt zemlje

geomantija: Caput Draconis

slovo T[1] 

Pol Huson ističe da je u francuskim tarotima ova karta uobičajeno bila poistovećivana sa likom Lanselota iz sage o svetom gralu. U Italiji je ova karta bila žensko i nosila je naziv Fantesca. U oba slučaja imamo značenje lepe mlade osobe. Zlatna zora ovu kartu naziva Princeza odjekujućih brda ili Ruža palate Zemlje / zemaljske palate. Po Kroliju ova karta predstavlja ženstvenost u krajnjoj projekciji. U njegovom Tot špilu okrunjena je glavom ovna. Princeze, odnosno Paževi, po kabalističkoj teoriji tarota nalaze se u vezi sa desetom sefirom Malkuta. Jedna od osnovnih ideja sa kojom možemo povezati ovu kartu jeste planina, ukoliko Princezu diskova povežemo, kao što je to Kroli uradio, sa 52. heksagramom Ji Đinga, zemaljski deo elementa Zemlja (Zemlja Zemlje). Od geomantijskih atribucija možemo je povezati sa figurom Caput Draconis, odnosno Zmajeva glava, koja predstavlja ulaz, ali i duhovnu prirodu, okrenutu ka visinama. Kao Zmajeva glava, Princeza diskova ukazuje na predvodništvo, na njenu ulogu da sa visina spušta vatru na materijalnu ravan, da opredmećuje uzvišene ideje. Otud je glava ovna prisutna. U Sola Buska špilu Paž diskova prikazan je kao dugokosi mladić koji stoji sa ispruženom desnom nogom dok kažiprstom desne ruke pokazuje dole ka disku koji leži na zemlji ispod nakrivljene grede u obliku slova T. Na gredi stoji ptica, a mladić u levoj ruci takođe drži pticu koja želi da otprhne. Te dve ptice ukazuju na misao i sećanje. Latinični ekvivalent enohijanskog slova koje odgovara ovoj karti je takođe slovo T. Uopšte, Princeza diskova se može odnositi na velikodušnost, ljubaznost, dobroćudnost, marljivost, saosećajnost, obrazrivost, pažljivost, hrabrost, upornost, ali i rasipništvo.

---

[1] Slovne atribucije Dvorskih karata su uslovne i povezane su sa varijacijama saobraznosti između geomantijskih figura i znakova enohijanskog alfabeta. Moguće su i drugačije veze. 

Princeza diskova, Krolijev špil

Šestica diskova u tarotu

Šestica diskova, Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

zvezda Ahernar

sazvežđe Eridanus 

istočni horizont 

vodeni aspekt Bika 

Astrološka atribucija Šestice diskova je, po Zlatnoj zori, Mesec u Biku (lunarna egzaltacija), i odnosi se na drugu dekadu ovog znaka. Među velikim arkanama to su Prvosveštenica i Prvosveštenik. Sama ta činjenica najavljuje usklađenost i komplementarnost. Po Pikatriksu to je dekada moći, uzvišenosti i vlasti nad ljudima, a što je vizuelno predstavljeno kroz lik nagog muškarca koji u ruci drži ključ. Po Zlatnoj zori ta je karta povezana sa materijalnim uspehom. Njena kabalistička atribucija je šesta, solarna, sefira Tifaret koja izražava ideju ravnoteže. U Sola Buska špilu prikazan je pognuti marljivi kovač poviše koga su, kao na nekoj platformi, uredno složeni šest diskova. 

Drugoj dekadi Bika odgovara sazvežđe Eridanus, po uzoru na mitsku reku u koju se sunovratio Faeton. Okeanov sin Eridanus bio je božanstvo ove reke koja je predstavljala granicu sa hiperborejskim kraljevstvom. U krajnjem praktičnom vidu mit o Eridanusu ukazuje na gašenje vatre, pad ili sunovrat vatrenog elementa, užarenog meteora, ili pak kakve umišljene ljudske veličine, usijane glave, u vodeni ambis. Eridanus se načelno smatra rekom mitskog Zapada i pominje se u pričama o Herkulovom putovanju ka vrtu Hesperida i poduhvatu Jasona i njegovih Argonauta. U dubljem smislu, to je paradigma inicijacijskog puta ili hodočašća, te Eridanus možemo smatrati svetom vodom posvećenja. To je ona sveta vodica kojom Prvosveštenik blagosilja, Mesečeva rosa, u tantrističkom smislu magijskim vibracijama natopljena sekrecija Prvosveštenice. Tako Šesticu diskova možemo tumačiti u kontekstu blagoslova. Naposletku, simbolizam reke je višeznačan, a razloge za optimizam povodom ove karte možemo naći u činjenici da reka, osim što plavi, takođe nanosi i plodan mulj. Međutim, kao što se da naslutiti, tu postoji još jedan momenat povezan sa vatrenim elementom. U pitanju je vatrena reka, nešto poput toka lave. 

Biblijsku potvrdu takvog viđenja nalazimo u knjizi proroka Danila a odnosi se na viziju tzv Strašnog Suda.[1] Prema Ptolomeju, priroda ovog sazvežđa je, sa izuzetkom zvezde Ahernar, poput Saturna: sklonost ka znanju i nauci. Sama zvezda Ahernar je, po Ptolomeju, poput Jupitera – donosi uspeh u javnoj službi, ljubaznost i pobožnost. Ahernar je bela zvezda koja se nalazi na ušću Eridanusa i označava kraj reke. Jedna od njenih simboličkih predstava je heruvim sa sabljom, a što podseća na arhanđela Mihajla o kome u ovom poglavlju ima više u odeljku o karti As mačeva.

---

[1] „Dok sam gledao, bili su postavljeni prestoli i Pradavni je seo. Odeća mu je bila bela kao sneg, a kosa na glavi kao čista vuna. Presto mu je bio plamen ognjeni, a točkovi oganj razgoreo. Ognjena reka je tekla i izvirala ispred njega. Hiljade hiljada služilo mu je, i deset hiljada po deset hiljada stajalo je pred njim. Sud je seo i svici su se otvorili.“ Danijel, 7:9-10. U Knjizi zakona, 3:3, piše: „Now let it be first understood that I am a god of War and of Vengeance. I shall deal hardly with them.“ Potom u Isaija 12:10, piše: „Mnogi će se očistiti, ubeliti i pročistiti. A zli će činiti zlo, i ko je god zao neće razumeti; ali će razumeti oni koji su razumni.“ Na to Knjiga zakona u stihu 1:50 odgovara: „There is a word to say about the Hierophantic task. Behold! there are three ordeals in one, and it may be given in three ways. The gross must pass through fire; let the fine be tried in intellect, and the lofty chosen ones in the highest.“ Naposletku, u stihu 12:11 kod Isaije imamo: „Od vremena kada bude ukinuta svakidašnja žrtva i postavljena gadost koja pustoši, biće hiljadu dvesta i devedeset dana.“ Ta gadost koja pustoši, u Knjizi zakona, stih 3:19, pominje se na sledeći način: „That stele they shall call the Abomination of Desolation; count well its name, & it shall be to you as 718.“

Princ / Vitez diskova u tarotu

Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Simbol: bik

vazdušni aspekt zemlje

geomantija: Amissio

slovo A 

Astrološki, po Zlatnoj zori, ovu kartu dovodimo u vezu sa nebeskom oblašću koje obuhvata od 21. stepena Ovna i 20. stepena Bika. Dominantna priroda Prvosveštenika u odnosu na Cara. Teokratija, uticaj sveštenstva, odnosno vladar više okrenut izgradnji infrastrukture i jačanju ekonomske moći kraljevstva, podizanju nivoa kulture. Takođe, u ovoj ulozi možemo zamisliti i kakvu istorijsku ličnost poput kardinala Rišeljea ili Njegoša, koji u svešteničkoj odori vodi državnu politiku. Po Pratesiju, dvorske karte ovog reda (Prinčevi / Vitezovi), predstavljaju užu pratnju Kraljeva i Kraljica, te stoga odražavaju njihove misli. Po Zlatnoj zori, naziv ove karte je Princ kočija Zemlje ili zemaljskih kočija. Priroda Princa diskova je vazdušni aspekt Zemlje, odnosno zemljanog elementa. Geomantijski pandan ove karte može biti figura Amissio koja se pripisuje Biku, ali koja ima taj vazdušni deo u sebi, budući da ukazuje na gubitak, pražnjenje, oticanje, promiskuitet, protočnost, trošenje. U Tot špilu Princ diskova je okrunjen glavom bika. Princ diskova je inteligencija materijalnih radova i promišljanja zemaljskih poslova, geometrija, arhitektura, građevina. U drugom smislu, u ovoj karti je uticaj Venere (Carica) jači od uticaja Marsa (Kula), te otud primat konstruktivnog u odnosu na silu i rat. Pa ipak, iz mitologije znamo da je boginja ljubavi istovremeno i boginja rata, što ukazuje na znatan rušilački potencijal ove karte. Može se desiti da je sva konstruktivnost bila u službi pripreme za rat. Elementarni simbolizam prirode ove karte priziva dva tarotska (i magijska) oružja – nož i pentakl. U tom smislu taj simbolizam možemo predstaviti kao nož zariven u središte pentakla, mač poboden kroz disk, odnosno mač poboden u zemlju ili kamen iz kojeg ga može izvući samo pravi naslednik prestola, po legendi kralj Artur. Mač, kao predstavnik duhovnih sila i elementa Vazduha, u funkciji kojom prodire u zemlju, jeste posrednik pomoću kojeg se viša ravan na neki način hrani energijom niže ravni, tj ono suptilno se hrani grubljim. Otud ovu kartu možemo dovesti u vezu sa idejom usredsređenosti budući da su duhovne sile našle svoju tačku okupljanja u materijalnoj sferi. 

I konačno, u ovoj karti vidimo i trenutak epifanije, bogoukazanja, ovaploćenja više sile na materijalnom planu, spuštanje duha kojim se posvećuje neko posebno mesto ili prostor. U Sola Buska tarotu Princ diskova imenom Sarafino jaše belog zdepastog konja ispod čijih se prednjih kopita nalazi veliki disk. Nije naoružan i nosi samo štit. U opštem smislu Princ diskova se može odnositi na praktičnost, pouzdanost, postojanost, energičnost, upornost, umešnost, nepokolebljivost, ali i na glupost, prizemnost, materijalizam, neosetljivost. U astrološkom smislu Princ diskova se preklapa sa malim arkanama: Četvorka štapova, Petica i Šestica diskova, što obuhvata poslednju dekadu Ovna i prve dve dekade Bika. Princ diskova u šemi skrivenih puteva Drveta života predstavlja poveznicu Geburaha i Jesoda, odnosno Peticu i Devetku diskova.

Marseljski tarot

Kult mrtvih i neopaganizam

Pre neki dan zatekao sam se u žustroj raspravi između jednog neopagana, odnosno rodnoverca i jednog pravoslavca. U početku sam se trudio nešto da im predočim ali panjevima je teško bilo šta dokazati pa sam odustao. Možda se mnogima neće svideti ovo što ću sada ovde izjaviti ali smatram da obnova nekakvog rodnoverja nije moguća bez RODA, odnosno zajednice, a ove nema bez kulta mrtvih, odnosno žive nekromantijske prakse. Kult mrtvih nije moguć bez jakih porodičnih veza i pre svega zajednice krvne povezanosti, jer je zajednica ta koja u tome učestvuje. Atomizovano društvo našeg vremena nije dobra atmosfera za tako nešto. Čovek koji ne zna ko su mu preci ne može se sa njima povezati niti ih prizvati. Hrišćanstvo je razorilo tradicionalnu višegeneracijsku zajednicu promovišući tzv nuklearnu urbanu porodicu: Josif, Marija i „njihov“ sin. U toj konstelaciji Josif mu dođe nešto kao „roditelj 2“ s obzirom na čudnovatost Isusovog začeća. U korak sa tim razaranjem drevnih porodičnih vrednosti hrišćanstvo je umesto kulta predaka podmetnulo kultove svetaca pritom tvoreći nekakvu beskrvnu crkvenu biografiju koja zapravo govori o preobražaju nekih ljudi u svece u nekom skorijem istorijskom trenutku, posredstvom Svetog duha, koji je svugde i nigde. Kakve veze sa nekim na Balkanu recimo, ima neki konvertit sa Bliskog istoka? Umesto slavljenja i obožavanja svog pretka hrišćanstvo je ovdašnjim ljudima ponudilo obožavanje konvertita sa Bliskog istoka. Stoga, iako mogu da razumem, ipak ne mogu da se poistovetim ni sa atomizovanim rodnovercima iz raspadnutih nuklearnih porodica, niti sa hrišćanima, ma kojeg usmerenja, koji obožavaju Sina onog Boga kojeg je rodila Devica uz podršku Roditelja 2.

Osmica mačeva u tarotu

Osmica mačeva u Sola Buska tarotu

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

zvezda Arneb

sazvežđe Lepus (Zec)

jugoistočna dubina

zemljani aspekt Blizanaca

Osmici mačeva odgovara prva dekada Blizanaca kojom vlada Jupiter. Točak sreće i Ljubavnici. Za Pikatriks, to je dekada računa, novčanih transakcija, ali i znanja o brojevima i neprofitnim veštinama. Tu se pojavljuje slika čoveka koji u ruci drži štap i koji se nalazi u službi drugih. Po Zlatnoj zori, Osmica mačeva je Lord of Shortened Force, što se tumači kao Uplitanje. Previše angažovane sile za neku malu stvar, previše pažnje na detaljima. U Krolijevom tumačenju, Osmica mačeva znači nedostatak revnosti i istrajnosti u stvarima koje se tiču uma i borbe. Volja biva osujećena slučajnim i nepredvidivim uplivima. Osmici mačeva odgovara sazvežđe Lepus (Zec) koje se nalazi pod levim stopalom Oriona. Glavna zvezda ovog sazvežđa je Arneb (neprijatelj onog koji dolazi).[1] Osim toga, ovo sazvežđe neki poistovećuju i sa biblijskim likom Kainom, koji je ubio svog brata Avelja, a što ukazuje na bratoubistvo, podmuklost, izopačenu zavist i ljubomoru. Ovo poistovećivanje Kaina sa Lepusom, ima veze sa Mesecom, budući da su mnogi narodi u mesečevom reljefu prepoznavali zeca i na neki način povezivali baš sa ovim sazvežđem. To ima svoju poveznicu u Svetom pismu.[2] Ne možemo a da ne primetimo snažno podsećanje na simbolizam velike arkane Luda. Kod Egipćana je sazvežđe Lepus označavalo Ozirisovu barku, što ima veze sa podzemnim svetom, svetom mrtvih, dakle opet sa Mesecom. 

Takođe, druge biblijske asocijacije povodom ovog sazvežđa ukazuju na sledeće likove i motive: Magdalenine suze, suze Jude Iskariotskog, Isak sa drvima za paljenje obredne žrtve, patrijarh Jakov. Grčka mitologija zvezdu Arneb povezuju sa ostrvom Leros na kome se nalazilo značajno svetilište mesečeve boginje Artemide. Po Ptolomeju ovo sazvežđe je poput Saturna i Merkura: brzo razmišljanje, stidljivost, ponos, prkos, obazrivost, plodnost. Osmica mačeva Sola Buska špila prikazuje mladića koji desnom rukom pridržava, kao da grli, sedam mačeva uredno poređanih da stoje u jednom velikom ćupu uzdignutom od tla, dok levom rukom drži mač u ruci usmeren naviše.

---

[1] „I zgazićete zle, jer će oni biti kao prah pod vašim nogama onog dana kad učinim ono što sam naumio, kaže Gospod nad vojskama.“ Malahija, 4:3. Kod Isaije je to još jasnije: „Gazih sam u kaci, niko od ljudi iz naroda nije sa mnom bio. Gazio sam ih u svom gnevu, zgnječio sam ih u svojoj jarosti. Njihova je krv prskala po mojim haljinama i odeću je moju isprljala. Jer mi je u srcu dan osvete, došla je godina da otkupim one koji su moji. Gledao sam, ali mi niko nije pomogao. Čudio sam se, ali niko mi nije pružio podršku. Tada je moja mišica donela spasenje, moj gnev me je podržao. I gazio sam narode u svom gnevu, opio sam ih svojom jarošću i prolio na zemlju njihovu krv.“ Isaija, 63:3-6. U Knjizi zakona, 3:7-8, pronalazimo sličnost: „I will give you a war-engine. With it ye shall smite the peoples; and none shall stand before you.“

[2] „Jednom, kad su Izraelovi sinovi bili u pustinji, našli su nekog čoveka kako skuplja drva u Subotu. Oni koji su ga našli kako skuplja drva doveli su ga pred Mojsija i Arona i pred ceo zbor. Stavili su ga pod stražu jer još nije bilo jasno rečeno šta treba da se učini s njim. Gospod je rekao Mojsiju: Taj čovek neka se pogubi, neka ga ceo zbor zaspe kamenjem izvan logora. Tako ga je ceo zbor izveo izvan logora i zasuo ga kamenjem, i on je umro, kao što je Gospod uputio Mojsija.“ Četvrta knjiga Mojsijeva / Brojevi, 15:32-36.

Ginekomastija

Ova priča deo je moje zbirke pod nazivom "Novi Saltarello", objavljene u digitalnom obliku kao nezavisno autorsko izdanje čiji PDF možete skinuti OVDE

Tada sam bio veoma mlad i perspektivan ekscentrik. Tek što sam se zaposlio na Odseku za konspirološke delatnosti i istraživanja, pri vladinom Institutu za čudne izjave, a već sam dobio zadatak. Šefovi su me uputili u četvrt gde caruju alternativni poroci i gde snobovi redovno zalaze, ne bi li pokazali svetu da su oni zaista iskreni perverzionisti i ekscentrici. Naravno, nema tu ni „p“ od perverzije, svete i uzvišene. Naime, oni se tamo snimaju i šalju video uradke državnoj Komisiji za podsticanje i razvoj raznolikosti, koja odabira one najalternativnije i prosleđuje ih nadležnim institucijama na testiranje, unapređivanje, brendiranje i lansiranje. Za tu priliku obukao sam se skromno i neupadljivo: ogrtač od dečije kože, kapa sa prepariranim ukrućenim kurčevima Crnaca, sve to kombinovano sa crvenim čizmicama od veganske kože. Između nogu posadio sam pulsirajući ultraljubičasti učkur. Nosio sam i mini-kameru, kamufliranu u kurac od Kineza.

Četvrt u koju sam se uputio nosi staro konzervativno ime Ginekomastija. Zaudara na menstrualne izlive i govna. Ulicama se tiskaju oni sa „izraslinama“ i oni bez, krda svinja, čopori pasa i pacova. Skulpture i hramovi, razna božanstva po uzoru na Egipat: ljudske figure sa glavama svinja, pantljičara, crva, pacova, čavki, crevnih glisti, muva, stenica i raznih nearistokratskih insekata. Odmah sam pronašao transrodnu partnerku. Bila je ružna, visoka, konjasta i debela. Bubuljice, veliki nos, kratka crvena suknjica. Htela je odmah da se jebemo. Otišli smo u nužnik. Nisam je imao gde, a i nešto sam žurio. Govna su mi zamazala čizmice. Jebao sam je uza zid. Muve su mi sletale na lice. Tada sam spazio da je leš novorođenčeta začepio rupu čučavca. Svršio sam na leš. Sve vreme, ona je jednom rukom držala trošna ulazna vrata za ekser koji je štrčio iz njih, pošto nije bilo kvake, a i neki „ljudi“ ispred bili su nestrpljivi da uđu.

„Sledeći put očisti klozet!“ Rekao sam i otišao.

„Jao baš si brutalan...“ Zakovrnula je očima i snela jaje.

Moral i kodeks

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz trećeg, proširenog, dopunjenog i samostalnog autorskog izdanja moje knjige "Božanska revolucija katastrofe" čiju elektronsku verziju možete skinuti OVDE

„Sve dok je bivstvo jedno, propis, zakon nije neophodan; nije potrebna dobrota; nisu potrebni sveci... Kada su, pak, stigli sveci i doneli dobro i zakon, doneli su i razlikovanje. Jedinstvo je nestalo. Bivstva su se raspršila na dobro i zlo, na sever i jug, na istok i zapad. A zajedno s granicama doneto je Ja... jedinstvo bivstva se razbilo u paramparčad. To su sve grehovi svetaca. Greh morala. Greh granica. Greh Ja.“

Bela Hamvaš, Scientia Sacra

 

Magija je (prethodivši religiji), stupanjem na scenu i iniciranjem opštenja i saradnje sa određenim božanskim, demonskim i ostalim „spiritualnim” ili suptilnim neorganskim entitetima i bićima, osim mnogih dobrih stvari za čovečanstvo, otvorila put surovoj i sveopštoj vlasti neljudskih sila, koje su, hraneći se ljudskom energijom i svešću, izrasli u bogove i Boga. To su one sile koje su ljudski um punile raznim parazitskim idejama i čiji su apetiti stalno rasli. Ono što je svim bogovima zajedničko, bili oni dobri, zli ili ambivalentni, jeste to da oni – na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije, posredno ili neposredno – zahtevaju upravo ljudske žrtve. Ako im se ljudsko biće ne žrtvuje milom, ritualno, posvećeno, oni će tu žrtvu uzeti silom, na posve drugačiji način. Njihova naklonost se, između ostalog, kupuje i krvlju. Dakle, bavljenje duhovnim trebalo bi da podrazumeva spremnost onoga ko kroči tom stazom na prinošenje određenih ljudskih žrtava: ili će žrtvovati sebe, ili će umesto sebe poturiti druge. Bogovi u tom slučaju ne prave nikakvu razliku. Oni su prosto krvožedne uzvišene zveri, a većina ljudi koja se bavi duhovnošću, makar bili bezazleni kao golubovi, mole se i služe ta čudovišta. Prirodno je onda da psi liče na svoje gospodare. Naravno, neki povučeni meditant bi ovakvom stavu mogao štošta zameriti, ali ono što je i meni i njemu jasno jeste nepredvidivost manifestacija podizanja svesti. Iz toga se mogu izvući razni zaključci. Uostalom, i najizolovaniji čovek na neki način jeste deo nekakve zajednice.

Osnovna načela po kojima se odvija proces socijalizacije vode poreklo od nekog božanstva, imaju magijski i religijski koren, a što omogućava vlast nekog boga (ili bogova) nad datom zajednicom, čak i onda kada je taj bog izašao iz masovne kultne mode ili upotrebe. Pritom nije važno funkcioniše li ta zajednica u skladu sa objavljenim ili ustanovljenim načelima i zakonima datog božanstva (ili božanstava); važno je da se kreće tom linijom makar smer bio suprotan. Povodom poslednje tvrdnje mogu istaći da je istorija puna primera kako se kanoni, dogme, pravila, norme, tabui ukidaju, redefinišu, kreativno tumače, elegantno zaobilaze ili grubo krše zbog moći, položaja, bogatstva, ali i zbog ljubavi, požude, zavisti, mržnje, gneva, pohlepe, saosećanja, iz straha, naposletku iz obične gluposti. To samo govori kako kolektivna načela, u znatnoj meri predstavljaju referentne tačke ili odrednice samozavaravanja, odnosno manipulacije. Neko u njih iskreno veruje, dok ih drugi koriste zarad ostvarivanja kakvog sebičnog interesa. Ovi koji ih lukavo (i uspešno) koriste, jesu uglavnom oni koji imaju nekakvu moć, a što ne amnestira one posve nemoćne. Smisao društvenih rituala je posve izgubljen. Kada se ustanove isprazne od sadržaja ostaje vidljiva gola moć. 

Moralni principi, norme, predrasude i tabui, putem socijalizacije bivaju nametnuti novim pokoljenjima koja u njihovom donošenju i stvaranju nisu ni učestvovala niti ih je iko išta pitao povodom toga. Zašto bi se onda oni pokoravali i ravnali po nekim normama i načelima, šemama, običajima i odnosima koje su ustanovila i prenela prethodna pokoljenja? Verovatno zato što na prvi pogled nemaju izbora, oni upravo zbog toga imaju pravo na sopstveni izbor. Imaju pravo na pobunu, diskreciono pravo na revoluciju. Čak i da neka generacija odluči da zakine budućnost potonjim pokolenjima (da ukine ljudski rod), ona na to ima pravo jer buduće generacije u tom trenutku ne postoje. Isto tako svaka generacija ima pravo da se ogreši o prethodna pokoljenja, da raskine sa njihovom tradicijom i identitetom, jer ovih nema da ih u tome spreče. Drugim rečima, barem teoretski, svaka generacija ima mogućnost za sopstveni plebiscit i konsenzus. Svaka generacija, dakle, ima mogućnost (a samim tim i pravo) na abortus te da stavi tačku na sebe i na kontinuitet ljudskog roda ukoliko to smatra svrsishodnim. Uostalom, zašto je tako teško prihvatiti kraj čovečanstva, naročito ukoliko je to rezultat svesne ljudske odluke (pritom je veliko pitanje da li je jedan takav kolektivni konsenzus uopšte moguć)? Zašto ono uvek mora postojati? Ubiti sebe ili sačekati prirodnu smrt? Uništiti čovečanstvo ili ostaviti da ono samo dođe do svog prirodnog kraja? To su lažne dileme. Izbor smrti nije uvek katastrofalan niti je smrtonosan. Nekad je bolje umreti po cenu koju smo sami odredili nego živeti po svaku cenu. Bar su Isus, Sokrat i Žak de Molaj to svojim izborom potvrdili. Ako nastavak života znači propadanje, radije ću umreti. Ako je smrt propast, boriću se za život. Valja biti mudar pa proceniti kada je smrt dobra a kada je to život. Život i smrt su kao konstante apsolutne ali je njihova vrednost promenljiva, pa varira od slučaja do slučaja i od trenutka do trenutka.

Ako bi me neko pitao šta je to kriminal, rekao bih da je kriminal kada se nešto čini bez dozvole ili protiv interesa kriminalaca koji su na vlasti ili istu kontrolišu. Isto to važi i za pitanje šta su to predrasude. To je sve ono što se kosi sa vladajućim predrasudama. Zaključak je da nema opšteprihvaćenog (tzv zdravorazumskog) shvatanja, uverenja, popularnog suda, a da nije reč o nekoj vrsti predrasude. Povodom toga relevantno je pitanje koja predrasuda sa sobom nosi više, odnosno manje štete. Ljudi nisu u dovoljnoj meri razumni da bi donosili objektivne sudove, ali su u dovoljnoj meri podložni strastima, neznanju, lenjosti, nedostatku volje, smisla i ciljeva, da su sasvim sposobni bilo da stvaraju, bilo da slede pseudoracionalne (pseudologičke i pseudoobjektivne) opšteprihvaćene i opšteprihvatljive zaključke. Predrasuda po kojoj je normalno da žene budu pokorne muškarcima i adekvatno tome tretirane kao deo njihove imovine, utemeljena je na višem, moralnom nivou, poreklom iz teološke sfere po kojoj žena nastaje iz muškarčevog rebra. Zato je ona, spram muškarca, inferiorno biće. Na predočenoj predrasudi izgrađen je čitav sistem društvenih odnosa koji datu predrasudu stavlja u funkciju opšteg društvenog interesa. Naposletku, ta predrasuda potiče direktno od muškog Boga (njegovih sveštenika i proroka), od čije strane je i instrumentalizovana kao oruđe nečijeg interesa (interesa elite materijalne i duhovne moći). 

Ovo je samo jedan primer koji ipak daje prostora za otvaranje sledećeg pitanja: nije li društvena moralna norma i principijelnost utemeljena na idealu, odnosno vrlini pravednosti i pravde, uvek i svugde podložna, u većoj ili manjoj meri, praktičnom izopačenju u kod nepravde i manipulacije? Vidimo kako su moralna načela deo opsežnog instrumentarija bogova i vlastodržaca. Takvo stanje stvari je prirodno, mada ne i pravedno, što opet ukazuje kako Pravda nije od ovoga sveta, pa shodno tome nije prirodna, odnosno nije u skladu sa prirodom ovoga sveta. Principi i moralne norme obavezuju sužnje, robove Božje, sluge, podanike kraljeva-bogova i hijerokrata, ali i moderne svemoćne Države, odnosno Nad-države. Ti principi i norme nikako ne važe za one koji ih donose, daruju, ili su stožeri ili žreci istih, koji svoju privrženost tim principima i normama često uverljivo i odglume, što ne znači kako su svi vlastodršci uvek i po pravilu dvolični licemeri. Oni su jednostavno iznad, pater superiori – volšebno otporni na poroke univerzuma.

Moral je sredstvo društvene kontrole. Društvena kontrola je praktičan cilj društvene moći. Društvena moć s druge strane u cilju sopstvenog održanja, stvara i podstiče predrasude i tabue. Predrasude i tabui, iako iracionalni, uglavnom se prihvataju kao razumna, logična, normalna, ljudska, odnosno moralna gledišta. Njihova je uloga da nekako uteruju poželjni oblik normalnosti te da vlast nekog boga, ideologije i određene strukture moći učine normalnom, prirodnom, razumnom, logičnom, pravednom, božanskom, narodnom, odnosno legitimnom. Ta gledišta, oličena u predrasudama i tabuima, nemaju nikakvu stvarnu utemeljenost izuzev u ideologiji poželjnog društvenog i intimnog ponašanja i vrednovanja, što u krajnjoj liniji vodi ka duboko zaklonjenom interesu nosilaca dominantne društvene moći. Većina ljudi je zaista zainteresovana za održavanje aktuelnih predrasuda i tabua, kao i moralnih principa i normi, bez kojih je stvarno otežano funkcionisanje ravnoteže nekog društvenog i ideološkog sistema. Očigledno je da su predrasude i tabui, normalna i prirodna pojava, čak funkcionalna, te su apsolutno u skladu sa moralnim principima i normama koje su u nekom društvu uglavnom prihvaćene i dominantne. Ono što se danas žigoše kao predrasuda, kliše, tabu, jeste ono što ne odgovara vladajućem ideološkom poretku jer se kosi sa predrasudama, klišeima i tabuima na kojima je utemeljen legitimitet aktuelnog poretka.

Ako su u pravu oni koji tvrde da životinje, a kamo li biljke ili minerali, nemaju dušu, to bi onda značilo kako se svo zlo ovoga sveta nalazi u čoveku, pošto samo ljudsko biće ima dušu. U tom slučaju nema dileme da je zapravo čovek nosilac radikalnog zla. Druga stvorenja su nevina, ni dobra, ni zla. Držim da nevinost, u moralnom smislu, podrazumeva udaljenost od oba navedena načela. Nije nevin onaj ko je dobar, s obzirom da je opredeljen za jednu od strana. Ljudsko biće nipošto nije nevino, naročito ne odrasla jedinka. Kakav god bio, moralan ili nemoralan, čovek je grabljivac. Čak i kada daje, čovek to čini ne bi li zarad toga nešto ugrabio: neku osobu, predmet, osećanje, naklonost, moć, slavu, dragocenost ili pak kakvu spoznaju, odnosno znanje, naposletku božanski blagoslov. U tom smislu, uloga morala jeste da neke oblike grabljivosti sankcioniše ili označi kao nemoralne, jer ukoliko bi svi grabili onako kako im to instinkt nalaže, ljudima bi bilo nemoguće da se kultivišu i civilizuju, čak bilo bi im nemoguće da opstanu. Moral kanališe taj vekovni rat svih protiv sviju. S obzirom da nije nevin te da grabi mnogo, uvek, i manje ili više (ne)sofisticirano, od čoveka sve živo strepi. Čovek je univerzalni neprijatelj svem životu, a posledično tome i sebi samom. Ne tvrdim da je čovek oduvek bio takav, ali takav je danas, ukoliko ljudsku vrstu posmatramo u njenoj celokupnosti. Kao takav on više i ne može biti životinja, s obzirom da je čudovište. On ima dušu, dušu koja je zatrovana uništenjem, pohlepom i strahom. On sebe uništava i strepi od samoga sebe.

Nekada je bilo lakše verovati u đavola ili u zle duhove nego danas. Za razliku od perioda srednjovekovne zatucanosti, u (post)modernom i (post)emancipovanom dobu današnjice, pre će biti da odnekud iz mraka vreba manijak, davitelj, ubica, lopov, kriminalac ili terorista, nego bauk ili demon. Nosioci strave i zla više nisu demonska bića nego ljudi. Od njih se čuvamo, a ne od čudovišta ili demona. U eri humanizma i zlo se humanizovalo, ono se birokratizovalo i industrijalizovalo, kako je to lepo opisala Hana Arent u knjizi „Izvori totalitarizma“. Ma koliko apstraktno bilo, zlo nosi samo jedan lik, i to lik koji ga najbolje oslikava – lik Čoveka.

Verujem kako je ljudsko biće sposobno da se oslobodi ograničenja koje nose nametnuti božji zakoni – kako oni fizički tako i metafizički. Da bi čovek uopšte bio sposoban za takav životni podvig oslobađanja, mora prethodno iskusiti mnoga svojstva tih ograničenosti. Naravno, božanska amnestija, odnosno sticanje neke vrste imuniteta od ograničenosti koju nameću pomenuti zakoni, ne povlači za sobom pokornost čoveka moralnim, ontološkim, eshatološkim i teleološkim božanskim projekcijama datim za ljudsko biće. Naprotiv, ljudi, barem teoretski, imaju mogućnost da izgrade, svako za sebe, svojstveni etički kodeks, a koji bi bio u skladu sa imperativima njihove istinske volje i jasne namere. Otud čovek koji se nađe na tom putu mora biti spreman da preuzme potpunu odgovornost za svaki svoj čin, svaku misao, osećaj, za svoju sudbinu, te mora da bude besprekoran u svojoj nameri. Sve što mu smeta u toj nameri mora biti uklonjeno iz njegovog života. Nevolja je u tome što tu ne postoji nekakav propisani standard ili pravilo. Ta načela nisu opšta za sve ljude, već krajnje individualna i stoga jedinstvena. U svakom slučaju, neka cena mora biti plaćena, a pritom niko ne može računati na garancije povodom svega što je uradio ili nije uradio. Udar ništavila biće nemilosrdan, a možda i perfidan, što znači da bi trebalo biti jak i oprezan, te se ozbiljno pripremati za opstanak u sasvim nepoznatom ambijentu.

Koliko god proširili granice postojanja, horizonti nepostojanja su sve dalji i dalji. Koliko god mi istražili, neistraženo nas deprimira jer se neverovatnom brzinom gomila pred nama. Horizonti su uvek obeshrabrujuće nedostižni. Nikada ta volšebna superiornost beskraja neće biti ugrožena uzoranim poljima i kreacijama božanskih revolucionara stvaranja. Makar sve stvoreno bilo beskrajno, ono je opet sićušno, infinitezimalno spram beskraja vapeće praznine. Zato nam bog, odnosno demijurg, tvorac ili kosmotvorac onda može dozvoliti da ga napustimo, ali tada smo prepušteni samima sebi i beskraju. Jao nama ako pritom nemamo naš kodeks, tada kada pred nama puknu horizonti i perspektive beskraja. Na kraju, tamo gde nema boga, ne samo čovek, već i muva može biti bog.

Mi možemo odlučiti kako je u interesu našeg razvoja te samoizgrađivanja, da pokoravamo ili ubijamo druge. Sve dok je u skladu sa našim kodeksom, jedno takvo očigledno nemoralno i zločinačko ponašanje (sa stajališta aktuelnog morala), sa naše tačke gledišta je posve moralno. Šta bi neko pomislio o tome nije naš problem, već je problem onoga ko o tome misli. Svako karakterisanje nekog ljudskog ponašanja ili postupka kao zločinačkog, prvenstveno govori o suštinskom nepoznavanju vlastitog položaja onoga ko uopšte pokušava da o nečijem ponašanju presuđuje. Nešto je zločin samo sa ljudskog stanovišta, tj sa stanovišta kulture. Naposletku, pojam zločin jeste formulacija koju je iznedrio ljudski strah – strah od smrti i ništavila, dakle strah od nečeg što nesumnjivo vreba i što nesumnjivo jeste stvarno i rekao bih neizbežno. To sve ukazuje na apsurdnost ljudskog položaja, te adekvatno tome i na apsurdnost ljudskog prosuđivanja. Šta god činio ili ne činio, ako je to u skladu sa mojim kodeksom, izgrađenim na principima meni svojstvene nadvremenske slobode, pre će biti u redu nego izvitopereno prenemaganje doktrinarnog moralizma bez kredita. Moja savest je u svakom slučaju čista, nemam dvoumljenja i sumnji, niti me muče prizori mojih dela, a nisam ni žalostan ili ponosan zbog toga. Ako je to šta činim u skladu sa mojim kodeksom, a što drugima može delovati zastrašujuće, mizerno, bizarno, veličanstveno, zlo ili dobro, ne može uticati na mene. Mišljenje koje izražava zgražavanje nad ovim mojim razmišljanjem potiče od stava po kome je moralno biti pokoran i obožavati takvog boga, nego u svom životu ravnati se na način svojstven bogu. Naposletku, čak i oni koji ne veruju ni u kakvog boga, a nalaze se pod uticajem aktuelne dominantne (pseudo)civilizacije, u svom poimanju moralnosti i etičnosti, ravnaju se u skladu sa principima izvedenim iz jedne takve doktrine.

Naposletku, šta je „lični“ kodeks? U pitanju je jedan lepo uklopljen niz odluka koje besprekorno sprovodimo. Pritom, tu nije reč o odlukama koje se tiču naših svakodnevnih problema, već o odlukama čije su posledice manji utrošak naše energije i jače usredsređivanje naše pažnje prilikom suočavanja sa svakodnevnim životom, u cilju da nam ostane dovoljno za iskušavanje nesvakidašnjih situacija i pojava. Tako dovodimo sebe u stanje da znatno više energije investiramo ka našim suštinskim ciljevima, koji su takođe obuhvaćeni našim kodeksom.

Devetka diskova u tarotu

Devetka diskova, Sola Buska špil

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

zvezda Toliman (Bungula)

sazvežđe Kentaur

severna dubina 

vazdušni aspekt Device

Po Zlatnoj zori, astrološka atribucija Devetke diskova je, Venera u Devici, i odnosi se na drugu dekadu ovog znaka. Njen naziv je Dobitak. Među velikim arkanama to su Carica i Pustinjak. To je dobra kombinacija, jer Carica je Priroda a Pustinjak Filozof, odnosno alhemičar koji sledi, oponaša prirodu i njene puteve. Ovde je Carica izdašno nagradila marljivog Pustinjaka. Po Pikatriksu, ova dekada se odnosi na dobitak, materijalni uspeh, sticanje i gomilanje dobara, ali i na pohlepu. Predstava te ideje jeste tamnoputi muškarac ogrnut kožom koji u jednoj ruci drži busen kose a u drugoj torbu. Sazvežđe saobrazno ovoj karti je Kentaur. U mitu, kentauri su himere, ljudi-konji, primitivni, žive u pećinama, love u šumi, naoružani kamenjem i toljagama. Njihovo poreklo vezuje se za brdske šumovite predele Tesalije, u antici poznatoj po dobrim konjanicima, ali i magiji, čarobnjacima, pa i likantropiji. Najpoznatiji među kentaurima bio je onaj koji je stekao besmrtnost – Kiron, poznat po svojoj mudrosti (po nekim verzijama on se odrekao svoje besmrtnosti u korist Prometeja).

U asterizmu, sazvežđe Kentaur predstavljeno je kako kopljem probada vuka kojeg namerava da prinese kao obrednu žrtvu, pošto se kreće ka sazvežđu Ara (Oltar). Žrtvovanje vukova! U pitanju je, dakle, prastari mitski sadržaj koji ukazuje na primarne potrebe, instinkte, neku vrstu atavizma, što možemo posmatrati i kao potpunu stopljenost sa prirodom ili na kakav drevan ratnički kult nalik severnjačkim berserkirima, ljudima-medvedima. To sve ukazuje na motiv žrtve i zazivanje primordijalnih energija. U odnosu na kabalistički ključ karte Devetka diskova, te primordijalne energije u neku ruku i jesu vezane za lunarnu sefiru Jesod. Prisustvo Venere ukazuje na potpunu uronjenost u instinkte, zaposednutost životinjskim duhom, neobuzdanim strastima i odsustvo kontrole. No, vratimo se Kironu, čije ime znači onaj ko probada ili probodeni, a što podseća na Hrista. Kod Jevreja i Arapa ovo sazvežđe se prevodi kao prezren.[1] Mesijansko dete, čije je rođenje nagovešteno Osmicom diskova, u Devetki biva rođeno i ostvaruje svoje poslanstvo.[2] Po Ptolomeju, zvezde iz ljudskog dela Kentaurovog tela imaju prirodu Venere i Merkura, a zvezde iz konjskog dela su poput Venere i Jupitera: okrutnost, osvetoljubivost, žestoka priroda, ljubav prema oružju. Zvezda Toliman, najsjajnija u sazvežđu Kentaura, označava onog koji dolazi, nastupajuću silu, božanstvo ili nadolazeći opšti trend. Bungula / Toliman je dvostruka bela i žućkasta zvezda na levoj nozi Kentaura. Po Ptolomeju ima prirodu Venere i Jupitera: prefinjenost, prijateljstvo, korist, počasti. Devetka diskova u Sola Buska tarotu deluje surovo jer na njoj vidimo razbuktalo ognjište preko kojeg leži nagi ljudski lik. Iznad ognjišta je posađen lonac u kome se kuvaju diskovi. Jedan disk leži na zemlji pored, a drugi je izdvojen na vrhu.

---

[1] „Prezren je i odbačen između ljudi, čovek bola i upoznat s bolestima, i kao jedan od koga svako zaklanja lice, prezren i necenjen među nama.“ Isaija, 53:3. Duh Knjige zakona 2:53, to ovako iskazuje: „Fear not, o prophet, when these words are said, thou shalt not be sorry. Thou art emphatically my chosen; and blessed are the eyes that thou shalt look upon with gladness. But I will hide thee in a mask of sorrow: they that see thee shall fear thou art fallen: but I lift thee up.“

[2] „Jer je istrgnut iz zemlje živih, i prestupi naroda mog preneti su na njega.“ Isaija, 53:8. U Knjizi zakona, 1:55-56, nalazimo paralelu: „The child of thy bowels, he shall behold them. Expect him not from the East, nor from the West; for from no expected house cometh that child.“

Arkana Mesec u tarotu

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Osamnaesto tajanstvo tarota izraženo je kartom Mesec. Elifas Levi za osamnaest kaže da je to broj verske dogme. Keri Jejl Viskonti Sforca na ovoj karti prikazuje lepo odevenu damu koja u desnoj ruci drži mesečev srp. Neki u njoj vide boginju Dijanu. Sličan prizor zatičemo i u verziji Pierpont Morgan Bergamo. U špilu Šarla Šestog zatičemo dva astrologa koji imaju šestare. Jedan od njih drži knjigu, dok je drugi šestar uperio kao da meri prečnik mesečevog diska. U njihovoj pozadini nalazi se zid, isto kao i na karti Sunce. D’Este Mesec prikazuje starijeg bradatog lika kako ispod mesečine u svesci šestarom iscrtava ili meri. Sličan prizor je i u Vivil špilu, gde zatičemo mudraca koji sedi pored drveta i posmatra Mesec iz kojeg ispadaju kapi. Kapi sa Meseca padaju i na karti Marseljskog špila. Menli Palmer Hol navodi de Žeblenovu ideju koji mesečeve suze povezuje sa egipatskim verovanjem da su izlivanja Nila izazvana suzama boginje Meseca. Mantenja taroki daje nam sliku devojke u kočijama koje jezde nebeskim svodom. Ona u desnoj ruci drži mesečev srp. U Rozenvaldu to je samo Mesec postavljen između dve nebeske vode. Marseljski špil daje drugačiju predstavu. Tu imamo dva psa i raka koji izlazi iz vode. U Marseljskom špilu kartama Luda i Mesec zajedničko je prisustvo pasa: kod Lude jednog, kod Meseca dva. Kao da je reč o tri glave mitskog Kerbera koje su se, sa nekom posebnom svrhom, rasporedile u dve arkane.

špil Šarla VI

U nekim tarotima imamo psa i vuka, odnosno psa i šakala. Pas, vuk, šakal, ima svoju mitsku težinu. U neku ruku to je vodič duša, ali u nekim mitovima, ove životinje imaju ulogu vodiča Suncu koje prolazi kroz opasni podzemni svet ne bi li mu pomogle da izađe na istoku i stvori novi dan. U egipatskoj mitologiji to Sunce je predstavljeno detetom Horusom kojeg šakal na svojim rukama iznosi iz podzemnih voda. Pas ove arkane je bog Anubis, kojeg je Plutarh opisao kao liniju horizontalnog kruga koji razdvaja vidljivi svet od nevidljivog. Anubis je taj pas čuvar, odnosno čuvar praga, prolaza, prelaza, lovac koji stoji na granici solarnog kontinuiteta i lunarnog diskontinuiteta. U mitološkom kontekstu Meseca imamo čitav niz životinja koje označavaju lunarnu prirodu. Na primer to je pas, babun, zec, ibis, buba, žaba itd. Pas je posebno naglašavan kao mesečeva životinja. Setimo se lovačkih pasa lunarnih boginja Artemide i Dijane. Krabe, rakovi, školjke su se u renesansnim magijskim predstavama često nalazile u rukama lunarnih boginja. Najdžel Džekson navodi poznatog astrologa iz XVII veka, Vilijema Remzija koji je u knjizi Astrologia Restaurata pobrojao neke životinje pod vladarstvom Meseca, a to su krabe, rakovi, školjke, jastozi itd. Menli Palmer Hol podseća da rak ili kraba označava retrogradno kretanje Meseca. Na karti Mesec Marseljskog špila, imamo prikazane pse i zglavkara, lunarne htonske životinje, i upadljivo odsustvo ljudskih likova. Karta odiše atmosferom preobražaja, što podseća na egipatski mit o Amenti, predelu gde obitavaju duhovi preminulih, ali i gde vrebaju mnoge opasnosti. Ukoliko preminuli želi da izađe na svetlost dana večnog života, on se mora preobraziti, a da bi se preobrazio prethodno se mora probuditi. Onaj ko spava u Amenti je smrtnoj opasnosti. Slika raka koji izlazi iz vode i podiže svoja klešta ka Mesecu, ukazuje na egipatski znak ka i pozu tela kojom preminuli u Amenti doziva svoju višu dušu kako bi se spojio sa njome.

d'Este tarot

Tumači tarota se umnogome slažu da karta Mesec načelno označava noć.[1] U tamnim tonovima i Alister Kroli opisuje tajanstvo ove karte.[2] Videli smo iz Fulkanelijevog navoda o (re)generišućem svojstvu tame. Otud ova karta označava proces-vreme-mesto i ukazuje na uslove tog dešavanja: nešto se stvara, obnavlja, rađa ili vaskrsava. Kroli kaže da u sistemu starog eona Sunce nije vaskrsavalo samo iz zime nego i iz noći, a ova karta, po njemu, predstavlja ponoć. Otud se u Krolijevom dizajnu ove karte nalazi sveta buba, odnosno egipatski bog Kefra koji drži Sunčev disk. Reč je, dakle, o inkubaciji, muklom predrođenju. Po Zlatnoj zori, karta Mesec je dodeljena znaku Riba, odnosno slovu kof, koje označava potiljak te se dovodi u vezu sa snovima, snoviđenjima, ali i sa etarskim dvojnikom. O simbolici ribe Fulkaneli kaže da je to hijeroglif za kamen filosofa u njegovom prvorodnom stanju, zato što se kamen, kao i riba, rađa u vodi i živi u vodi. Vode arkane Mesec su mutne i mračne. U njima vrebaju čudovišta i ambijent prepun opasnosti, otrova i raznih oblika zagađenja. To je venska i menstrualna krv.

špil Žak Vivil

Karta Mesec je u nekom vidu posledica delovanja Maga, njegova projekcija, opsena koju stvara veliki opsenar. Nije bez razloga Elifas Levi u ovoj karti video simbol magijskog magnetizma i magije čarobnih napitaka. Zlatna zora je ovu kartu nazvala Vladarom fluksa i refluksa, dete sinova Moćnog. U toj tituli naslućuje se okultna tajna tzv mesečeveg deteta, odnosno magijskim putem prizvane duše da se ovaploti u detetu koje nosi posvećenica, a koje je začeto na magijski način. Po Menli Palmer Holu arkana Mesec se odnosi na stazu mudrosti i kaže da čovek u svojoj potrazi za stvarnošću izlazi iz bazena iluzije. Osvald Virt karti Mesec pripisuje sazvežđa Rak (zvezda Al Tarf), Veliki Pas (Sirijus) i Mali Pas (Prokion). Upečatljive zvezde Sirijus i Prokion su predstavljene likovima dva psa na karti. Sazvežđe Rak je u astrološkoj tradiciji poznato kao kapija ljudskih duša kroz koju one dolaze na Zemlju i inkarniraju se (nasuprot Jarca koji predstavlja kapiju kroz koju duše odlaze sa Zemlje). Arkana Mesec, baš kao Zvezda i Kula pre, odnosno Sunce nakon nje, deo je niza apokaliptičkih i kosmičkih znamenja koja prethode karti Sud.[3] U tom kontekstu Stuart Kaplan je primetio da se Mesec i Sunce istovremeno pojavljuju na ilustraciji Petrarkinog Trijumfa večnosti. Atribucija karte Mesec je kabalistička jaruga uništenja. Po sistemu Zlatne zore astrološka priroda ove karte odnosi se na znak Riba koji u demonskom ključu predstavlja Kuću ropstva i zatočeništva.

Mantenja taroki

---

[1] „Reč potiče od grčkog nux, niktos, što odgovara latinskom nox, noctis, noć. U pitanju je, znači, stvar koja se rađa noću, potrebna joj je noć da bi se razvila...  Vi biste, dakle, da u okrilju vaših materijala izazovete neki generativni proces. No, u tom slučaju, neophodna vam je pomoć prirode, i morate znati da će vam ta pomoć biti uskraćena ako, nesrećnim sticajem ili neznanjem, ne dovedete prirodu u stanje delovanja njenih zakona. Pa koji je onda primordijalni uslov, suštinski, da bi ma kakav generativni proces mogao da se očituje? Odgovorimo umesto vas: totalna odsutnost svake sunčeve svetlosti, čak i difuzne ili najblaže. Osvrnite se, propitajte sopstvenu prirodu. Ne vidite li da se u ljudskom i životinjskom svetu oplođavanje i generisanje izvršava, zahvaljujući određenom rasporedu organa, u potpunoj tami koja se održava sve do dana rođenja? Da li na površini tla, pri punom svetlu, ili u zemlji samoj, u tami, biljno seme može da klija i reprodukuje se? Da li je dan ili noć kada pada oplođujuća rosa koja ga hrani i oživotvorava?... Nije li takođe noć kada vaš organizam, u noćnom snevanju, nadoknađuje svoje gubitke, eliminiše svoje otpatke, obnavlja ćelije, nova tkanja umesto onih koje je dnevna svetlost sagorela, istrošila i razgradila? Nema toga, sve do rada varenja, asimilacije, transformacije hrane u krv i organsku supstancu, što se ne odigrava u tami... Takav je koban uticaj sunca, ne na vitalnost uobličenih individua, nego na generativni proces. I ne verujte da se učinci nekog osnovnog zakona u stvorenoj prirodi ograničavaju samo na organska kraljevstva.“ Fulkaneli, Alhemijska boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 95.

[2] „Nije to dobroćudno, sunčano pijanstvo Dionisovo, već jeziva mahnitost smrtonosnih droga; to je opijenost čula, nakon što je um uništen otrovom ovog Meseca. To je ono što je zadesilo Avrama u Knjizi Postanja: Užas neizmerne tmine sručio se na njega.“ Alister Kroli, Knjiga Tota, Esotheria, Beograd, 1996, str 116.

[3] U Isaija 30:26, čitamo: „Svetlost punog meseca biće kao svetlost sunca, a svetlost sunca biće sedam puta jača, kao svetlost od sedam dana, onog dana kad Gospod svom narodu zavije prelom i izleči tešku ranu od udaraca koje je zadao.“

Vjetov špil