Nykta: art by unknown
Osim što sebe određujem kao geocentristu, takođe postoji još jedno određenje sa kojim se poistovećujem, pa otud na geocentrizam prirodno nadovezujem nokturnalizam. U tom smislu, ja sam nokturnalista. Svestan sam da je ova reč možda pogrešna, možda se koristi u nekom sasvim drugačijem kontekstu, tipa radnik noćne smene i slično, ali u mom poimanju, nokturnalizam ima sasvim konkretan i osoben sadržaj te predstavlja magijsku upućenost na noć, kao što je geocentrizam magijska upućenost na zemlju.
Većina epifanija sa kojima sam imao prilike da se suočim, odigravala se na nebu, ili je dolazila sa neba. Ponekad je to bilo dnevno nebo, posebno oblaci, ređe samo Sunce, ali je većina tih pojava povezana sa noćnim nebom, noćnim oblacima i zvezdama, a u najvećoj meri sa Mesecom. Ipak, moj prvi susret sa noćnom epifanijom imao je oblik ženske figure koju su tvorili noćni oblaci, razmena je bila telepatska. To se desilo samo jednom u tako intenzivnom obliku, ali je taj događaj ostavio dubok utisak u mom biću. Kako sam tada bio pod snažnim utiscima prvog poglavlja Krolijeve Knjige zakona u kojem se pojavljuje boginja noći pod modifikovanim imenom Nuit, tako se i lik od noćnih oblaka, predstavio tim imenom. Naravno, uvek neko može sa podrugljivim osmehom odmahivati rukom i u neverici negirati moje iskustvo te ga pripisivati mom ludilu ili bujnoj mašti. Ja to razumem i prihvatam. Ne tražim ni od koga da mi veruje, jer su ovakve stvari vazda sumnjive, kao što su sumnjivi oni koji ih iznose. Prihvatam da sam i ja u tom pogledu sumnjiv. Neka tako bude, pa ipak, ovo što sam izneo samo je uvod u jednu zaista veliku temu koja zahvata mnogo rukavaca i iziskuje mnogo dublji i temeljniji pristup od mog. No, trudiću se u meri koliko je moguće da temu Boginje Noći obradim na najbolji mogući način.
Povodom neobičnog i veličanstvenog razotkrivanja Boginje Noći predamnom i našeg kratkog razgovora, ima jedan neobičan detalj. Pre nego što otkrijem taj detalj, pojasniću malo taj razgovor između Boginje i mene. Zapravo, to nije bio nikakav razgovor kao što ljudi međusobno razgovaraju. Stajao sam i netremice buljio u noćne oblake a onda su se iznenada, velikom brzinom, oblaci preoblikovali tako da je obličje Boginje doslovno izronilo iz prvih slojeva oblaka. Bio sam toliko preneražen i bez ikakve misli, mesmerizovan i nepokretan, da sam izgubio predstavu o vremenu. U jednom trenutku moj um se probudio i ja sam izustio tiho ali jasno: ko si ti? Odgovor me je iznenadio, jer nije bilo nikakvih reči, zato što su njena usta bila zapečaćena palcem. Umesto reči moj um je primio mentalnu sliku. Tako sam istovremeno posmatrao lik formiran od oblaka i mentalnu sliku koja je dolazila iz tog prizora. Na svako moje pitanje usledio je mentalni odgovor. Nakon kratkotrajne razmene, lik se rastvorio isto tako naglo i munjevito kao što se i pojavio. Poenta je u tome što taj lik jeste bio antropomorfan, ali nije bila u pitanju nekakva super-senzualna i privlačna nebeska seksi boginja, nego fetus. Dakle, video sam je u obliku nerođenog deteta. Najavila mi je dolazak divlje dece koja će, kad dođe vreme, iskočiti iz njenog pupka.
Prirodno je zapitati se šta bi sve ovo moglo značiti? Zaronimo malo u mitologiju. U mediteranskom svetu, primordijalni mrak podzemlja i noći ima svoje lice u Kori (Korē je doslovno devojčica ili devica). Pre nego što je postala kraljica Podzemnog sveta, ona je bezimena devojčica koja se igra na livadi. U Eleuzinskim misterijama, vrhunac noćnog obreda pod bakljama bio je povik sveštenika koji objavljuje rađanje Svetog Deteta u tmini: Moćna Majka je rodila Moćno Dete! Artemida, boginja meseca i divljine, takođe je u nekim obredima obožavana kao mala devojčica (Kourotrophos - zaštitnica i sama oličenje neukroćene, divlje dece).
U gnostičkim tekstovima (posebno u biblioteci Nag Hamadi), primordijalna Ženska Svest (Barbelo ili Sofija) ima specifična stanja pre manifestacije vidljivog sveta. U gnostičkoj kosmogoniji, pre nego što stvori svet, božanska Mudrost (Sofija) se posmatra kao neoblikovano dete ili fetus koji lebdi u primordijalnom mraku (Pleromi). Ona je prvorođena kći tmine koja još nema čvrsto obličje, ali u sebi nosi seme svih budućih bića. U pojedinim gnostičkim strujama, Arhontima se suprotstavlja žensko načelo koje ima lik male devojčice čija je moć beskonačno veća od njihove jer dolazi iz same Nepoznate Noći (Protennoia).
U tantrizmu postoji boginja Bala Tripurasundari ili Balambika, prikazivana kao devojčica, veoma moćna, i predstavlja ćerku ili mlađi aspekt boginje Tripura Sundari. Ona je noć, svest i posmatra se kao neumrljana, čista potencijalnost. Tantrici je ne obožavaju kao majku, već kao dete koje nosi celokupnu energiju stvaranja u neprobuđenom, potencijalnom stanju. Njena moć je divlja upravo zato što još nije ukroćena formom i zakonima sveta.
Motiv koji sam opisao: boginja kao fetus sa zapečaćenim ustima i proročanstvo o divljoj deci iz pupka, ima jasnu ezoteričnu logiku, što ja tada to nisam znao. U tom smislu, palac na ustima je drevni simbol Harpokrata (glif za Hoor-paar-kraat u Krolijevom sistemu, a što sam to tada prepoznao, ali sam bio zbunjen zašto je epifanija žensko a ne muško). Harpokrat je dete-bog tišine, primordijalni fetus koji sedi na lotosu i koji predstavlja reč pre nego što je izgovorena. To što mi Nuit odgovara slikovno, a usta su joj zapečaćena, odgovara prirodi gnostičkog Deteta Tišine. Fetus je jedini oblik koji objedinjuje starije od svega (iskonski početak) i najmlađe od svega (nerođeno). Noć viđena kao fetus jeste Noć u svojoj čistoj potencijalnosti, jer ona još nije rodila svet, nego ga tek nosi u sebi. Dakle, ovaj oblik boginje ukazuje kako na nešto praiskonsko, nešto što dolazi iz nepojmljivih dubina vremena, ali i na nešto što još nije ustanovljeno, nešto što dolazi.
U pogledu njenog proročanstva o divljoj deci, ukazao bih da je u nekim kosmogonijama, pupak središte univerzuma iz koga izbijaju novi svetovi i nova bića. Divlja deca koja iskaču iz njenog pupka mogu označavati nove, neukroćene struje svesti koje ne pripadaju starom poretku, već dolaze direktno iz same utrobe Noći.
