Friday, August 30, 2019

O nuspojavama (autor Dorijan Nuaj)

Narkonomikon
Ako je Nekronomikon knjiga mrtvih imena, onda je Narkonomikon nekakva knjiga mrtvih ili zaboravljenih droga. E te droge mi dajte! Nađite ih, prizovite, uhapsite ih i predajte mi ih ritualno! Nakon toga, pripremite beležnice, skinite se i savršeno sledite svako moje uputstvo, jer to je put kojim zaista sere đe ide, ali to radi dionizijski ekstatično i apolonski proročki.

Beseda o ćaskanju
Ne ćaskam, već besedim! Baš sam danas nešto fino besedio. Pustim gusle, zapalim cigaru, sipam rakijicu i tako besedim. Pitaju, čiko, čiko šta znači broj 27 u emotivnoj sferi? I onda ja krenem u besedu, znate broj 27 je uravnoteženost (ta pogana reč) u niskim strastima. Rekoh, ako ti se tvoj čo'ek u tom broju javlja, to je dobar znak jer će biti u stanju da se obuzda i ne meća ga koekude nego samo kod tebe, i to će raditi damn good. Tako je 31 broj duboke glave, ali i dubokog grla, pa ko kako uzme... i tako to.
 „Nemoj ćutati, tihuj!“ Dobaci mi jedan sporedni glas.
Tako je, nije ćutnja nego tihovanje. Onda tihujem glasno da se stene lome.
Tada neko uleti sa komentarom: „Neko kad ćaska besedi, ja kad ćaskam, bensedin.“

O kućnim prijateljima
Znate, mi smo kućni prijatelji. Kućni prijatelj!? Pa kakva je to kastrirana zverka!? Kućni ljubimac? Visi ti po kući, držiš ga u plakaru, ispod kreveta, u podrumu, imaš akvarijum za njega ili šta? Kada čujem „kućni prijatelji“, asocira me na besomučno ispijanje kafe, mlevenje praznih razgovora, memlu i dosadu, jedno aseksualno tovljenje kućnog prijateljstva. Ili ono kada dosadan par traži drugi par da se (aseksualno) druže, sve u maniru tzv kućnih prijatelja. Strogo po kućama... To plamenobacačem terati pre nego što izlegne jaja.

O lajf-and-death-koučingu
U redu, razumem to lajf-koučovanje, ali ima li neđe neki death-kouč da poput kakvog egipatskog ili tibetanskog žreca koučuje ljude kako da uniđu u smrt? Ne da me treniraju kako da živim sa svešću da sam smrtan, niti da me poput popova prekorevaju kako da živim ne bih li živeo večno - nego upravo to - kako se unilazi smrt? Death-koučevi bi pre odgovorili potrebama smrtnika nego (pro)lajf propagandisti jeftinih parapsiholoških rešenja.
Reče jedan: „Vežbaj lebdenje u tunelu svetla.“
Reče drugi: „Rekoh ti - a poručujem i svima ostalima - da kontaktiraš filozofskog savetnika, odnosno mene, ako želis raditi na takvim problemima, jeftino.“

Izgubljen u svemiru
Ako se čovek izgubi u makrokosmosu, to nije nerešiv problem, ali ako se izgubi u mikrokosmosu onda je stvarno izgubljen.

O sociološkinjom mužjaku
U Hrvata je ženka sociologa - sociologinja, te bi shodno tome njezin mužjak bio sociolog. Općenito toćno. Međutim, kod Srba je to izvitopereno: ženka je sociološkinja, što znači da bi onda mužjak bio sociološk! To mu dođe kao neki kastrirani kokošk, nekad petao sada -ošk... Slično su prošli antropološk, psihološk i nebrojeni drugi oškovi kojih se sada ne mogu setiti...

O kristal anal metu
Kao konzervativni duvadžija mogu samo da maštam o analnom konzumiranju kristal meta. Mogu misliti šta se dešava kad anal-metdžije prdnu. Verovatno zlo ne misle. Elem, lik mi pričao da mu je lik pričao kako mu je baba, koja ga je unajmila, tokom seksa, gurnula nešto u dupe. Pitao je šta mu je gurnula, a baba kaže kristal-met, da se bolje oseća. Nije mogao da se sastavi 12 sati... 

O smeni eona
Prvo je, tako kažu, bio matrijarhat, zatim patrijarhat, dok danas polako ulazimo u transgenderjarhat i Q-dženderjarhat, da bi to posle preraslo u sajbernongenderjarhat... ili tako nešto.
Eto kakve misli mene more sredom pre podne...

O jaranima
Društveno-političko-versko-ideološke teme često umeju da zavade prijatelje, ali to ni iz daleka nije toliko strašno nego onda kada se u njihov odnos umeša neslaganje po pitanju metafizičkih i čisto duhovnih stvari. Tada nastaje sudar makro-mikrokosmičkih razmera i sva se zemlja trese, a nebeski svod podrhtava preteći da se surva na zemlju i sa njom propadne u najcrnje tmine bezdana...

O nesuvislim pitanjima
Ne volim kad me pitaju pa zato i ja ne pitam...
Na to reče jedna bezobrazna: „Ali to nije istina. Ti razgaćuješ sagovornika i bez pitanja!“

O pesničkim večerima
Neka izvinu ova deca ovde i moji prijatelji pesnici, ali moram priznati kako me užasavaju te pesničke večeri, grupne recitacije uz prisustvo ocvalih mužjaka u teranju, sredovečnih tetki i kakve bogougodne ambijentalne muzike u pozadini, ili ne-daj-bože zvuke gitare uživo. Izvinite, ali to nije poezija! Poezija je opsednutost, akt grupne histerije u kojoj učestvuju svi, a posebno raspusne filološkinje. Zamislite poetske vibracije pod bakljama na šumskim proplancima, pri punoj mesečini! Ili na planinskim visovima himne bogovima nebeskim!

O žrvnju grehova jednog pisca
Evo već peta godina kako ništa nisam objavio. Prosto me sramota da odem na sajam knjiga.
Reče jedan: „Pišem već deset godina, a nikada nisam objavio, pa opet stalno idem na vašar knjiga.“
Videćeš kada jednom budeš objavio, a onda ne objaviš. Ljudi te s prezirom gledaju, zaobilaze, kažu – evo ga onaj što je kukuriknuo pa zamutaveo, bacaju cipele na tebe, pljuju. Tako nosiš svoj objavio-pa-ne-objavio krst i hodaš kao leprozan.

O strategiji
Baciti ih u depresiju teškim mentalnim slikama projektovanim kroz stihove i tako razoružati njihov elementarni otpor spram delotvorne i krajnje perfidne analne agresije umotane u vrle reči i filozofsko-pesničke tlapnje. Maestralno!

Opažanje
Pijane studentkinje u gaćama povraćaju u džakuzijima iz kojih viri dlakavi matori medved sa džointom (verovatno profesor)...

O zatucanosti
Zatucani u sopstvenom mišljenju. Gledam ih, lepi, mladi, obrazovani, pametni, a zatucani. A tek ovi stariji! To se godinama zatucavalo, ostavilo tragove na licu, u fiziognomiji, u načinu kako klikće „lajk“ ili dodaje.

Hm
Šta znači to što pojmovi genijalno i genitalno imaju isti koren, što se isto češljaju?

O transmastima
Kao mali mislio sam da su te opake transmasti zapravo produkt liposukcije transrodnih osoba.

Penzionerska zagonetka
Jutros krilati penzioner sleteo na moju terasu i u znak zahvalnosti što sam mu ostavio komadiće bajatih šahovskih figura postavio mi zagonetku: „Poleti golub, sleti vrabac. Gde je ostatak?“
Čitavo jutro mozgam ovu mozgalicu....

O heroini
Prvi put sam izraz „heroina“ (ženski heroj) čuo u kontekstu Jovanke Orleanke. Narator je rekao kako je ona bila heroina Francuske bla, bla... Moja prva pomisao povodom toga bila je:
a) odakle njoj heroin u to doba?
b) zar joj ne bi bolje pasovao kokain, s ozbirom na njenu profesiju?
c) znači li to da bi je nazvali „francuskom kokainom“ da je kojim slučajem, tokom borbi, snifala ili žvakala koku?
d) naposletku, zašto je uopšte bitno naglašavati čime se ona radila?
Naravno, tek kasnije mi je postalo jasno...

O tragovima genijalnosti
Biti zloban jeste izraz prosečnosti. Biti izopačen već naslućuje tragove genijalnosti.

O ljudima-leptirima
Kada bi ljudi imali životni ciklus kao leptiri, čitav život proveli bi u obliku crva, a onda bi otišli na počinak učaurivši se, nakon čega bi iz te larve izleteo divan i veličanstven penzioner prelepih krila i krenuo u susret kratkom i sladostranom uživanju u peMziji! I tako, čim spaziš krilatog čoveka odmah znaš da taj ima nesnosnu erekciju.

O kurzivu
Ono kada škrabala u tekstu naglašavaju „kurziv moj“. Šta bre kurziv tvoj, jbt!? Šta me briga za kurziv tvoj! A vi, da vidim kamo vaši kurzivi? Čiji je vaš kurziv? Imate li svoj ili posuđujete tuđ? Kad te vidim na sokaku po kurzivu te poznam.

O smehu žaba
Ponekad sam baš licemer jer imam razumevanja za tuđe licemerje. Kao, razumem vaš licemeran stav i ne zameram vam na tome. I tako kada razgrneš svu tu maglu koja okružuje nečiji tabu, čovek se brani kao da si mu skinuo gaće i na videlo izneo njegovu smežuranu skromnu pišu. Smejale se žabe sve, kre, kre, kre, kre...

O lakoći olakog shvatanja
Previše olako shvataju da su olako shvaćeni. Jedino ko ih ozbiljno shvata jeste đavo onda kada dođe po naplatu.

O onostvarnosti
Kada ti nešto stalno ide na onu stvar, vremenom postaješ onostvaran. To je put ka onostvarnosti.

O povratku u budućnost
Otišao sam u budućnost. Godina 2028. Ušao sam u prostoriju za rehabilitaciju vremenskih putnika. Soba je bila prazna. Na zidu je pisalo turn on. Stavio sam ruku na natpis i iznenada se na sred sobe projektovao hologram sa 3D vestima. I tada, između ostalog, spazih i vest da je otvoreno prvo gej porodilište... Vreme je za bebe!

O beogradskoj mumiji
Sanjao sam da su u Beograd doterali mumiju Ankh-af-na-Khonsua. I bilo je samo troje ljudi na odavanju počasti. Oni su nešto mumlali, izvodili neke pokrete i bajali formule, dok sam ja kreativno stajao po strani i čekao buđenje iz milenarne tame dvosmisla.

Avada kedavra
I ja se pa čudim zašto je broj obolelih od kadaveneričnih bolesti veći kod onih koji rade po mrtvačnicama nego kod ostalog sveta. Kada vera, kada nevera.

Babske priče
Pričala mi baba, kako je njoj pričala njena baba, a ovoj njena baba da joj je baba pričala, kada je bila mala kako je u selu bila velika radost kada se rodi kadaverče. Juju, rodi se kadaverče, pa još ako je prvenac, to je bio veliki blagoslov za familiju i selo. Običaj je nalagao da se takav ne sahranjuje nego ga balsamuju i metnu ispod kućnog praga, hrane ga i poju mu. I onda kadaverče raste, bude krupan i snažan, radi za trojicu, a kada selo napadne kakva mečka onda izađe kadaverčina i pridavi je.
Mečku davi kadaverčina junačina,
jednu davi dve pridavljuje,
dve pridavljuje a tri ganja...

O prirodi prirode
Priroda, to su i soliteri. I zato ne volim onu umetnost i onu ideologiju koja slavi prirodu, poziva na povratak prirodi. To je ograničenje, budući da odbacuje deo prirode kao neprirodu.

Proročanstvo
Dolazi dan kada će samo lezbejstvo biti prevaziđeno trans-i-kros-đenderalnim tendencijama, kao i miscegen-transhumanističkim sajber opcijama.

O programskim koordinatorkama
Da sam žensko, ne bih ni časa časio. Odmah bih postao programska koordinatorka. Imaš program, a onda ga koordiniraš. Sky is a limit... Naravno, to ima i svoju mračnu stranu: beskrajni sastanci, izveštaji i konferencije, mnogo loše kafe.

Ah
Ah, dinamizam infantilnosti u vremenu senilnosti...

O čvrstoj ruci
Skriven iza lažnih vimena... Ocvala sredovečnos'... Ipak, boj ne bije ne-znam-šta, nego se zna šta boj bije. Čvrsta ruka maskuliniteta.

O autorskim pravima na ideje
Ko ukrade moju ideju preuzima na sebe odgovornost za njene posledice, čime sebe izlaže pažnji onih sila koje su tu ideju projektovale na moj mentalni ekran, kao i pažnji onih kome je ta ideja namenjena. Onaj ko preuzme moju ideju uz moj blagoslov - ima imunitet, ali u neku ruku deli moju sudbinu. Ovo je moja gotovo očinska preporuka, da se ljudi, stvari, iskazi i misli ne uzimaju zdravo za gotovo. Nije stvar u tome da neko moju ideju pripiše sebi, nego sam akt medijumstva, svesnog ili nesvesnog, neke ideje koja je u ovaj svet došla preko mene, izaziva pažnju one sile koja je tu ideju u mene usadila. Možda će nekome pažnja te sile goditi, a možda i neće. Svaki strah je primitivan, ali to ne znači da bi trebalo biti neoprezan. Teoretski, čovek je u stanju da pokori i kontroliše svaku okultnu, odnosno magijsku silu, ali u praksi većina ljudi nije u stanju da kontroliše ni položaj sopstvene kičme dok sede ili hodaju. Dakle, figurativno govoreći, oni koji ne sede pravo - imaju razloga za povećan oprez, pa i strah. Ideje su poput živih bića, ali nemaju telo, mogu biti podmukle, parazitske, veličanstvene ili moćne. Ponekad, neke zaista dobre ideje, kada se nađu u malignom umu, mogu napraviti pustoš.

Sud i usud
Ko su oni bili kada su tako nisko pali? U kakve su se to visine uzdizali pa su se sunovratili? Sada ih tako sunovraćene gledamo i sudimo im kao da su takvi oduvek bili, kao da su takvi stvoreni.   


O naopakim ljudima
Čovek je poput drveta, ali koje naopako stoji - sa korenom u vazduhu i krošnjom u zemlji. Otud je onaj koji „čvrsto stoji nogama na zemlji“ naopak.

O sujeverju
Ako ima sujeverje, onda ima i sujeneverje. Ono kada sujeverno ne veruješ da je nešto moguće.


O gnostičkim idejama
Gnužnik – gnostički nužnik, analni nuždnik samospoznaje i majke svih spoznaja. Gnužnik, mjesto verovjesno, tamo gde se rađaju ideje u miomirisu ostavinskih rasprava fizioloških sakralnih procesija. To je ono kada si u klozetu a ideje naviru...


O kurdskom pitanju
Kurdoljublje, kurdofilija, filokurdizam, ljubav prema Kurdima, kuradost / Kurdu se raduje... Zakurđavanje - ono kada se zaoštri situacija sa Kurdima. Nakon zakurđavanja ide kurdofobija!
"Kakav kurdozovan status!" - prokomentarisa jedna kurdozovna.

O astralnoj svetlosti
"Sanjala sam da sam postala astralna svetlost - najtraženija među kurvama."
Reče jedna moja virtuelna uprostatiteljica u pauzi između dva gutljaja ljute kurdovače. Dakle, ima nade za postmortem festinamus.

Umiru mladi Čitav život im prođe u nedrogiranju, a onda se čude što umiru mladi. To vrata percepcije za života nije videlo pa žuri da ih otvori.


O duhovnom, u svetlu metafizičke istine svih pravaca razumevanja
Duhovno je erotsko...

U centru ignorancije
Najbolje se osećam kada me ignorišu ili me uopšte ne primećuju. Pažnja je nasilje. Biti u centru nečije pažnje izaziva ekceme i kojekakve kožne fekalije.

O nedovoljnim rasudama
Ah, tumače i ocenjuju određene verske, političke ili kulturne pojave imajući u vidu njihove trenutne ili dekadentne oblike, umesto da to čine fokusirajući se na izvorne vrednosti i forme onoga što pokušavaju objasniti. Tako oni svedu čitav jedan istorijski i društveni fenomen na stanje njegove faze raspada. Nemaju maštu za istorijsku perspektivu. Donose pogrešne zaključke i misle da su debelo u pravu. I posle ja ispadam lud, anahron, ovakav ili onakav...

CSI ili o filozofskoj forenzici
Razmišljam o mogućnostima filozofske forenzike. Recimo, negde se desi neko filozofiranje, a onda kada to jednom izbije na videlo, na lice mesta dolaze filozofski forenzičari i rekonstruišu filozofem, vrše filozofsko veštačenje i određuju parametre njegovog nastajanja. Uzbuđenje nastaje kada u jednom trenutku shvate da imaju posla sa serijskim filozofom koji bira tačno određene žrtve po usamljenim filozofskim urvinama.
Filozofik Biro ov Investigejšn (FBI) je dugo istraživao potencijale filozofske forenzike kako bi predupredili serioznu filozofiju izvan strogo akademskih trasa.
„Kako je tebi dobro!“ Prokomentarisa ove moje misli jedan koji nikada ne odbija ponuđeni džoint.
Naravno da je dobro, uzvratih, a da ništa nisam ni pio ni pušio, nit luk jeo, nit luk mirisao. Moja primarna vokacija je sociološka, pa je ovo jedan podmukli pokušaj stavljanja filozofije pod sociološki nadzor. O tempora, o mores...

O putu
Put do namera, popločan je najboljim paklom.

O čestitanju
Čestitanje je uznemiravanje, uznemiravanje je nasilje, a nasilje stvara lošu karmu, privlači opake magijske sile i demone. Ako se ikoga valja pribojavati to su onda čestitari.
ΑΠΟ ΠΑΝΤΟΣ ΚΑΚΟΔΑΙΜΟΝΟΣ!

O masnim fotama
U moje vreme igrale su se masne fote, a današnji mladi igraju low fat fote, 0% sugar fote, vegan fote, hrono fote... sve free, sve sterilno, meću kondom na jezik pre nego što se ljube (da im u usta ne pređe nešto nevakcinisano). To su fote razočaravajućih i poražavajućih statistika.

O mladim penzosima
Tako mladi a već ih vreme pregazilo. Zašto kažu zrelost a misle na pregaženost? Mnogi umiru oko dvadeset i neke, ali ih sahrane posle sedamdeset i neke. Vremenom ugaženi mlad je poput bačene cigare nakon samo par povučenih dimova.
Znate kako kažu, maze mamine piju sok od slanine, a maze tatine piju od prostatine...

O arbitrima i arbitrarnosti
Svaki arbitar je arbitraran, sve dok, penjući se stepenicama arbitrarnosti, ne dođemo do arbitra čiju arbitrarnost ne možemo prenebregnuti.

O podizanju svesnosti
Consciousness i awareness postala su mi dva najogavnija pojma, uglavnom zbog onih koji vazda nešto nekog rasvešćuju i opažljuju glede ne-znam-čega njima bitnog, ili što se njima čini kao bitno, ili je bitno radi održavanja njihove poze končsnjivača i averesnjivača.

Još o ludilu
Ljudi su uglavnom nesposobni za svestan iskorak u ludilo. Pa kako onda mogu donositi valjane odluke, a? U sistemskom ludilu, jedini je izlaz vansistemsko ludilo.

O negovanju mašte
Negujte maštu, da vam duša ne bi patila u suvoći razuma i plimi nepozvanih osećanja...

O prijatelju s fejsa
Jutros umalo nisam sreo jednog starog fejs-poznanika. Iskreno sam mu se obradovao kada sam ga ugledao, i taman da iskočim pred njega i iznenadim ga, kad spazih kako se on usvinjio od našeg poslednjeg susreta od pre jedno 5-6 godina. Porastao mu stomak, sve ga rukama pridržava. Išao sam nekoliko koraka iza njega i rekoh, nema veze što se ugojio, ipak smo ljudi, javiću mu se da ga barem pozdravim, ali nisam imao snage... Previše se ugojio...

Lokalna scena
Bande huligana okupljene oko književnih časopisa. Po ćoškovima lokalni pesnici diluju sveže nadošla poetska raskokavanja. Književne hronike u novinama sa nacionalnom frekvencijom slade se alkoholičarskim jetrama pisaca. To je taj mimesis poiesisa...

Sunday, August 4, 2019

Kain (autor Dorijan Nuaj)

William Blake
Adam pozna ženu svoju Evu i ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: Muško sam dete dobila s pomoći Jahvinom! (Stari zavet 4:1, prevod Lujo Bakotić)
U starozavetnom tekstu čitamo da je Kain rodonačelnik kainitske loze od koje se pominje sedam kolena: 1. Kain; 2. Enoh; 3. Gaidad; 4. Maleleil;  5. Metusal; 6. Lameh; 7. Jovil, Juval, Tubal-Kain i njegova sestra Naama ili Noema. Imamo, dakle, sedam kainitskih generacija koju čini 10 ličnosti, uključujući i samog Kaina. Međutim, tekst pominje i dve Lamehove žene Adu i Selu, kao i samu Kainovu ženu čije se ime ne pominje. Ukupno imamo trinaest likova ovog prokletstvom obeleženog rodoslova, 9 muških i 4 ženska. Nema potrebe naglašavati niti posebno objašnjavati značaj i značenje brojeva 7 i 10 u kontekstu apokaliptične beštije sa sedam glava i deset rogova, a takođe nema potrebe ni naglašavati simboliku broja 13. Valjalo bi samo podsetiti da je 13 = Jedan, kao zbir brojčane vrednosti te reči na hebrejskom (ehad je alef-het-dalet). Dakle, reč je o svojevrsnom jedinstvu koje ukazuje na strukturu Drveta života. Kain je u tom smislu pandan sefiri Keter (kruna, prvi pokretač); Enoh je Hokmah (mudrost, zvezdana sfera) - kome je Kain sazidao grad; Gaidad je Binah (razumevanje); Maleleil je Hesed (blagost, milost); Metusal je Geburah (snaga, strogost); Lameh je Tifaret (lepota) - onaj sa dve žene i četiri potomaka, koji je ubio čoveka i mladića i koji će biti osvećen 77 puta; Jovil ili Džabal je Necah (pobeda) - rodonačelnik nomada; Juval je Hod (sjaj) - rodonačelnik svirača i zabavljača (u simboličkom smislu Cigana, ali i gatača, baštinika tarota?); Tubal-Kain je Jesod (temelj) - rodonačelnik kovača i graditelja (u simboličkom smislu masona?) - paralela sa grčkim Vulkanom; Naama je Malkut (kraljevstvo). Njihovo obitavalište je zemlja Nod, istočno od Raja, gde se Kain, nakon što je ubio svog brata Avelja, sklonio od lica Božjeg. Upravo je tajanstvena zemlja Nod atribut četrnaestog načela, čime se kompletira puna numerološka slika ove priče. U kabalističkom smislu Nod je Daat (znanje), dok Lamehove žene i Kainova žena predstavljaju tri vela ništavila: Ain, Ain Sof i Ain Sof Aur. Sada kada smo uspostavili poznatu nam sliku univerzuma možemo krenuti u dalja razmatranja.

Ime Kain, onako kako je zapisano na hebrejskom, sastoji se od tri slova: kof-jod-nun čiji je zbir vrednosti 160, odnosno 810, ukoliko uvažimo pravilo da ukoliko se slovo nun nađe na kraju reči njegova vrednost više nije 50 nego 700. Na grčkom se Kain piše kao Καιν, čija je brojčana vrednost 81. Dakle, imamo 810 i 81 kao indikatore lunarnog porekla. Mesečev magijski kvadrat se sastoji od isto toliko brojeva i sama ta činjenica već dosta govori o poreklu Kainovom. Sa druge strane, broj 160 je zbir slova imena Niantiel što se odnosi na klipotskog čuvara staze nun, čiji je znak Škorpija i tarot ključ XIII Smrt.
Sigil Niantiela
Po nekim izvorima, ime Kain se može prevesti kao kovač, ali i kao koplje. Kovač je metalurg, pa ako se ravnamo po zaključcima koje je izneo Mirča Elijade, on je i predak alhemičara. Kovač, odnosno alhemičar jeste onaj ko remeti prvobitnu ravnotežu, razbija početno stanje neobrađenog materijala i aktom nasilja, oblikuje novo stanje. Po nekim izvorima, Kainov brat Avelj je predstavljen kao solarni anđeo koji održava ravnotežu. Ime Avelj se na hebrejskom piše kao he-bet-lamed i ima vrednost 37, dok je na grčkom Αβελ = 38. Ime Avelj, odnosno Abel, možemo porediti sa imenima solarnih božanstava kao što su sirijski Baal, kritski Abelios, galski Abelio, grčki Apolon itd. U tom kontekstu, Kain je ubica Sunca.

Imajući ovo u vidu ne možemo a da ne primetimo paralelu sa egipatskim mitom o Ozirisu kojeg ubija njegov brat Set i komada ga na tačno četrnaest delova. U toj perspektivi Kain bi bio Set a Avelj Oziris. Set i Oziris su Atumovi, a Kain i Avelj Adamovi sinovi. Po Talmudu, gore pomenuti Kainov potomak Lameh, oženio je dve Kenanove ili Kajninove kćeri. Ime Kajnan/Kenan ukazuje na starog arabljanskog (i/ili sabejskog) boga Meseca, odnosno na božanstvo nomada koji su štovali drevnu zvezdanu religiju. Otud je prvi Lamehov sin Jovil/Džabal u starozavetnom tekstu označen kao rodonačelnik nomada, a nomadi su zvezdočatci i štovatelji lunarno-stelarnih božanstava. Ako spekulaciju dodatno rastegnemo, možemo se zapitati jesu li možda tajanstveni osvajači Egipta, poznati kao Hiksi (narodi sa mora), zapravo kainiti, kajnanovci, obožavaoci Seta (Kaina), kako su ih Egipćani upamtili? Kada kažem kainiti, ne mislim na istoimenu gnostičku sektu iz II veka nove ere za koju se u neku ruku može tvrditi da je preteča šabatajstva kao, uslovno rečeno, satanističkih doktrina koje se suprotstavljaju ili namerno izokreću vladajuće mistično-magijsko-religijske struje u potrazi za izvornom formulom ili njenom obnovom. Izvorno, kainizam u kontekstu predmeta ove rasprave, ne smatram formulom inverzije nego autentičnim i samoniklim drevnim kultom čija je formula zasnovana na prirodnim zakonima još iz vremena totemizma. 

Postoji teza koja Kaina povezuje sa sazvežđem Zmijonosca koji je u Sumeru poistovećen sa božanstvom magijskih bajalica i prizivanja (Sagimu). Zmijonosac je poput fakira, onaj koji hipnotiše i opčinjava, onaj koji govori zmijskim jezikom. I tu opet dolazimo do simbolizma koplja, jer koplje je štap, a štap je zmija. Štap i zmija su obeležja magije. Osim toga, ime Kain može biti protumačeno i kao kof-ain (Q-Ain), čiji su tarot atributi XVIII Mesec i XV Đavo, čime otvaramo analogiju Mesec-Oko, odnosno Potiljak-Oko, mesečevo oko, levo oko ili treće oko. To je oko istovremeno i Kainov znak, na nebu poistovećen sa zvezdom Ras Al-Hag, koja se nalazi na glavi zamišljenog lika Zmijonosca. Upravo nas kontekst koplja i Kaina dovodi do Alistera Krolija i njegovog tumačenja karte VI Ljubavnici (ili Braća), na kojoj su u njegovom špilu prikazani upravo Kain i Avelj.
"Atu VI se odnosi na Blizance u zodijaku, kojima vlada Merkur. Odgovarajuće slovo hebrejskog pisma je Zain, što znači "Mač", i otuda je okvir karte Svod Mačeva, pod kojim se odvija Kraljevsko Venčanje. Mač je prevashodno oruđe deobe, podele. U svetu intelekta - to je svet boje Mačeva - on predstavlja analizu. Ova karta i Atu XIV zajedno čine sveobuhvatnu alhemijsku maksimu: Solve et coagula." (Alister Kroli, Knjiga Tota, Esotheria, Beograd, 1996, str 88)
I dalje Kroli nastavlja navodima iz njegove Liber 418, gde nailazimo na ono što je od značaja za temu Kaina:
"Postoj jedna asirska legenda o ženi sa ribom, kao i legenda o Evi i Zmiji, jer Kain ne beše sin Adamov i Evin, već sin Evin i Zmijin. I zato kad ubi brata svojega, beše prvi ubica jer žrtvovaše žive stvari demonu svojemu, te dobi Kain beleg na licu svojemu, koji je beleg Zveri o kojoj se besedi u Apokalipsi i beleg Inicijacije. 
Prolivanje krvi je nužno, jer Bog nije čuo decu Evinu sve dok krv ne bi prolivena. A to je površna religija; ali Kain nije govorio s Bogom, niti je imao beleg inicijacije na licu, tako da su ga se svi ljudi klonili, sve dok nije prolio krv. A ta krv beše krv brata njegovoga. To je tajna šestog ključa Tarota, koji ne treba nazivati ljubavnici, nego Braća.
Posred karte stoji Kain; u desnici drži Torov Čekić kojim je ubio svog brata, sav vlažan od krvi. A levicu svoju pruža otvorenu kao znak svoje nevinosti. Sa desne strane mu je majka Eva, oko koje je izuvijana zmija čija kukuljica je raširena iza Evine glave, a sa leve strane mu je lik koji je u ponečemu nalik na hinduističku boginju Kali, ali mnogo zavodljiviju. Pa ipak ja u njoj prepoznajem Lilit. Nad njim je Veliki Pečat Strele, okrenut nadole, ali prostreljen kroz srce deteta. I to je dete Avelj. A značenje ovog dela karte je nepoznato, ali to je tačan crtež tarot karte. I to je tačna magijska bajka iz koje su hebrejski prepisivači, koji nisu bili potpuni Inicijanti, ukrali svoju legendu o Padu i svim kasnijim događajima."
Od veoma je velikog značaja to što gotovo svaka rečenica u ovom odlomku naizgled preobraća značenje one koja joj je prethodila. Tome je razlog to što je reakcija uvek jednaka i suprotna akciji. Ova jednačina je, ili bi trebalo da bude, simultana u svetu intelekta, u kojem nema velikih vremenskih zaostataka; formulacijom neke ideje gotovo u istom trenutku stvara se i njena suprotnost. Suprotnost bilo koje tvrdnje je sama po sebi implicitna, što je neophodno da bi se održala ravnoteža Univerzuma. (Alister Kroli, isto, str 88/89)
Mit o Kainu i Avelju je poduka o zakonu akcije i reakcije, analize i sinteze. Kain je u tom smislu simbolički lik analize - solve. 

U svetlu mog ličnog verovanja i iskustva, Kainov lik, sam po sebi, jeste nešto mitsko, daleko i nestvarno. Ipak, držim da je svojevrsna kainitska magijska struja stvarna te da je ključ njenog poimanja lik Naame, Lamehove kćeri, čiji sam ovaploćenje prepoznao u liku Eve Frank. U nekom praktičnom aspektu teško je razlikovati prokainitski satanizam od manifestacija izvornog kainizma. Kako smo Naamu poistovetili sa sefirom Malkut, to znači da otelotvorenje njenog načela kroz neki religijsko-magijski kult ili ličnost, možemo uzeti ne samo kao mogućnost nego i kao nešto opipljivo. Čak, sklon sam zaključku da je Krolijeva Babalon izraz te manifestacije. Naama, Lilit, Eva Frank, Babalon, Mejrinkova Asja Hotokalunginova itd, jesu ispoljenja struje obuhvaćene mitom o Kainu i Avelju. Čitava ta epizoda, koja je u bilbijskom tekstu samo ovlaš dotaknuta, bremenita je povesnim magijskim potencijalom koji kao senka  prati istorijski razvoj religija i civilizacije. Po jednoj legendi Naama je izumela tkanje, što je jedan od atributa veštičarstva. Njeno ime se prevodi kao ugodna, prijatna, zgodna. Koren reči naam (nun-ain-mem) označava zadovoljstvo. Brojčana vrednost njenog imena je 165 (nun-ain-mem-he), a što ne može a da ne izazove podizanje obrva s obzirom da je broj Babalon 156. U Krolijevoj knjizi kabalističkih korespondencija Liber 777 Naama je označena kao demonska kraljica Malkuta. Pa ipak, Kroli je rekao kako je u Novom Eonu Škorpija prikazana kao Žena-Zmija. U krajnjoj liniji, po jednom tumačenju, to znači da je inicijator skriven u liku Smrti, jer "I am Life, and the giver of Life, yet therefore is the knowledge of me the knowledge of death." AL, 2:6 (vidi moju priču: Crna mumija, apokalipticki seks sa Antihristom).

Monday, July 15, 2019

Planetarna heptada - Saturn (autor Dorijan Nuaj)

William Mortensen
(vidi prethodno moje sledeće tekstove koje dodiruju ovu temu: Razum protiv imaginacije, Eros, magija i manipulacija, Eros, magija i manipulacija II)

Tumačeći astrološku psihologiju Marcilija Fičina, Tomas Mur u knjizi Planete u nama kaže da se duša hrani predstavama zato što su predstave izvor duha. Astrološke i hermetičke predstave o planetarnim prirodama jesu jedan od ključnih izvora kultivisanja magijske imaginacije na Zapadu (izvori: Corpus Hermeticum i Picatrix). Te, rekao bih, klasične predstave o planetama, kao agensi duha, jesu upečatljiv izraz drevnog shvatanja psihe kao odraza makrokosmosa. Međutim, da bi psiha to zaista i bila neophodno je posedovati dobro izvežbanu i snažnu imaginaciju, jer bez uređene mašte nema ni uređene psihe, a ova samo kao uređena može odražavati uređenost kosmosa. Naime, po hermetizmu, svaki od planetarnih duhova / bogova, označenih kao arhonti, kojih ima sedam, skladno broju planeta poznatih u starini, a što obuhvata i Sunce i Mesec, dodelio je čoveku deo svoje prirode. Otud ljudska bića, u svojoj prirodi i karakteru, predstavljaju mešavinu planetarnih svojstava. U tom smislu planete jesu u nama. U idealnom stanju, harmonija koja vlada među planetama u kosmosu, prirodno se reflektuje u mikrokosmosu, ali iskustvo života na Zemlji proizvodi narušavanje tog prirodnog makro-mikrokosmičkog sklada. Naše se unutrašnje planete prepliću, sudaraju, sukobljavaju, narušavaju sklad, a što rezultira ljudskom bedom, nesrećom, bolešću ili ludilom. Dodatnu svetlost na ovu doktrinu baca Tomas Mur u pomenutoj knjizi:
"Još jedna hermetička rasprava, Asklepije, sadrži ideje koje ćemo naći u osnovi Fičinove teorije magije. Ono što održava život u svim stvarima, tvrdi se u toj raspravi, jeste dah ili spiritus. Ili, kako to izražava Frensis Jejts, vazduh je instrument ili organ svih bogova. Prema Fičinovoj teoriji, spiritus je posrednik u magijskoj sprezi između planetarnih demona i fizičkog sveta ili života pojedinca u njemu. Način na koji se taj spiritus prenosi s planeta na pojedince opisan je u Asklepiju kao pitanje tvorenja predstava. Svaka predstava - oličena, na primer, u nekoj statui - koja reprezentuje svojstva određenog planetarnog božanstva, ima sposobnost da sabere, zadrži i podari moć tog božanstva osobi koja se tom predstavom služi. Predstave nose duboku, arhetipsku moć." (Tomas Mur, Planete u nama, Fedon, Beograd, 2016, str 54-55)

Predstave o kojima govori Mur utkane su u same temelje ljudskog uma. Nisu samo planete u nama, nego je to sva priroda. U tzv primitivnim zajednicama i onima u drevnoj prošlosti, možemo naći razna verovanja vezana za poreklo ljudske duše, odnosno koncept začeća koji uključuje (nat)prirodne sile, a iz čega, u krajnjoj liniji, poreklo izvodi i učenje o bezgrešnom začeću hrišćanske Bogorodice. Na primer, egipatska boginja Neit je začela od vetra. Kabalistički, to je lunarni Jesod, kao sefira koja izražava prirodu vazdušnog elementa, a koji je svojim dahom oplodio venuzijanski Necah. Nije slučajno staza koja povezuje Necah i Jesod dodeljena slovu Cadi čija je astrološka atribucija vazdušni element Vodolije. Ovo napominjem radi dubljeg sagledavanja ideje o udelu makrokosmičkih sila u stvaranju ljudske prirode, da bismo bolje shvatili kako to planete imaju upliv na ljudsku psihu i sudbinu, odnosno šta je to što pripada njima u strukturi našeg bića i u našoj svesti.


Sada bih skrenuo pažnju čitalaca na predstave prirode i duha sedam tradicionalnih planeta. Prva među njima, ujedno i nastarija u mitološkom smislu, a fizički svakako najudaljenija od nas, jeste Saturn. Pažljivim posmatranjem mnogih detalja na priloženim klasičnim slikama, možemo dokučiti osnovne elemente predstave o prirodi ne samo Saturna, nego i svake druge planete. Pozvaću se opet na Mura koji tumači Fičina:
"Sedma i najviša planeta je Saturn, koji predstavlja "jednostavno i skriveno znanje, odvojeno od svakog pokreta i sjedinjeno s božanskim stvarima; tim znanjem vlada Saturn koga su Jevreji s pravom nazvali Tihi - Šabat." (navod iz Fičinovog dela Opera). Da bi se zaista opazile misterije u dubini duše, neophodno je udaljiti se od uobičajenih aktivnosti i ustaljenih misaonih obrazaca." (Tomas Mur, isto, str 169)
Po antičkoj tradiciji, osnovni elementi Saturnove prirode su težina, dubina, kontemplativnost, usmerenost ka apstraktnom, ka duhu, ka religioznom i umetničkom, a sve to kroz uronjeno u melanholičnu atmosferu duha. Mur ističe dve prirode Saturna: puer i senex. Puer je Saturn revolucionar, onaj koji vitla srpom i škopi svog oca Urana, lišavajući ga vlasti. To je, rekao bih, marcijalna strana Saturna, ona energična, mladalačka, revolucionarna, željna vlasti, a koju možemo videti u velikoj arkani IV Car, iako ta karta nije dodeljena Saturnu, već Marsu, odnosno znaku Ovna. Senex je, kako to kaže Mur, senilni stari kralj koji ljubomorno štiti svoj autoritet, monarh zlatne prošlosti. Upravo je ta zlatna prošlost najzanimljivije obeležje Saturnove prirode jer povezuje vremenski ambis koji skriva nešto vredno, poput zmaja koji brani skriveno zlato. U alhemiji Saturn predstavlja metal olovo, polaznu materiju koja će, prošavši kroz niz promena, na kraju proizvesti zlato. U tom smislu Saturn je otac zlata, poistovećen sa Crnim Suncem (Sol Niger), alhemijskom fazom truljenja čija je simbolička ptica gavran. Saturn je grob. Njegova deca su grobari, ali i drvodelje, zidari. Oni grade, ali i sahranjuju. Obrađuju zemlju, ali i kopaju rake. Tako možemo povući paralelu između Saturna i još jedne karte dodeljene Marsu, a to je XIII Smrt (znak Škorpije). Time osvetljavamo još jednu vezu Saturna i Marsa, jer niz Puer-Car-Ovan ukazuje na zlato (zlatno runo) čiji je čuvar saturnovski zmaj. Sa druge strane, alhemijski Saturn blizak je truljenju i Smrti. Fičino je naglašavao da Saturn isušuje dušu, pa zato preporučuje razne metode ublažavanja njegovog zloćudnog uticaja, ali takođe naglašava da istrajavanje, ukoliko se sprovede na pravi način, zapravo donosi blagodet, Saturnov dar, skriveno zlato o kome je reč. Zlato je, kao što znamo, solarni metal, te ujedno predstavlja vezu između Saturna i Sunca. U njegovim otpacima, kako to naglašava Mur, i u njegovoj olovnoj težini, krije se veliko blago koje treba otkriti. Fičino je govorio da bi u stanje melanholije trebalo da zađemo veoma duboko i tu ostanemo dovoljno dugo da omogućimo da posao koji obavlja dovede do kraja. Tu se negde krije to blago. Kako bismo se nekako primakli tom blagu pozvaćemo opet Mura koji se poziva na Džejmsa Hilmana:
"Hilman je odgovorio da je depresija zapravo odgovor na sveprisutni manični aktivizam i da predstavlja umiranje za podivljali svet doslovnosti. Osećajući se klonulim i teškim, prinuđeni smo da se prebacimo u sopstvenu nutrinu i da se umesto doslovnoj aktivnosti Ja okrenemo fantaziji. A upravo je to okretanje ka unutra neophodno duši zato što ono stvara psihički prostor, sadržalac za dublju refleksiju, prostor u kome duša raste a površina zbivanja postaje manje bitna. Taj Hilmanov odgovor vezuje se za njegov esej o senex-svesti, u kojem kaže da nas Saturn gura do ivice, gde naše predstave postaju primordijalne, istančane i udaljene od uobičajenih shema razmišljanja, od ustaljenih predstava i ličnog referentnog okvira." (Mur, isto, str. 282) 
To je sve na tragu Fičinovog učenja po kome melanholični temperament olakšava izbavljenje duše od spoljnih zbivanja i pazite sada - predstavlja jedan od uslova koji pogoduju proricanju! Proricanje, proročište i proroci jesu Apolonova deca, solarna priroda. Dakle, dubina depresije i melanholije, ako ne isuši čoveka, dovodi ga do solarnog sjaja i darova Sunca - jasnog viđenja, dalekog viđenja, viđenja u svetlosti istine - pojava i stvari kakve one zaista jesu. Nije li to pandan zlatu? Saturn je otud uzročnik melanholije, ali je i onaj koji je otklanja. Pad u melanholiju, nalik silasku u Had, jeste svojevrsno skupljanje, zatvaranje, povlačenje sa oboda u centar, sve pod Saturnovim zracima, a što je genijalno prikazano atribucijama kabalističke kocke. Naime, kako je svaka strana virtuelne kocke u koju projektujemo sebe, dodeljena po jednoj planeti, samo njeno središte pripisano je upravo Saturnu. U svetlu prethodno rečenog, vidimo i zašto to ima smisla. Osim toga, da naglasimo jednu suštinsku stvar koja Saturn razlikuje od Sunca i Merkura:
"U Fičinovoj teoriji saznanja saturnovska svest najbliža je Mens-u, najvišem delu duše, toj funkciji koja je najudaljenija od materijalnog sveta. Ona nije ni duhovnost Sunca ni racionalnost Merkura, već funkcija duboke kontemplacije." (Mur, isto, str. 284)
Takođe, Fičino je ukazao i na zajedničku crtu Saturna sa Merkurom, a to je sklonost i predispozicije za bavljenje naukom i književnošću, dok je u odnosu na Veneru posve suprotne prirode. Venera daje život, Saturn ga oduzima, pa ipak ne možemo a da ne primetimo Saturnovu starost. Starost je i suvoća, ali je i dugovečnost, te zato Fičino naglašava kako su radi postizanja iste ljudi pravili Saturnov talisman od safira - 
"...u Saturnov čas, kada je on bio u usponu i u povoljnoj poziciji na nebu. Talisman je bio u vidu starca koji sedi na visokoj stolici, ili na zmaju, glave pokrivene tamnom platnenom tkaninom i ruku podignutih iznad glave, držeći u jednoj srp ili ribu umotane u pokrov tamne boje." (navod iz Fičinove Opere, Tomas Mur, isto, str. 278)
Tamne boje, srp, riba, zmaj, to su odlike htonskih moći Velike Majke.
Đordano Bruno je svaku planetu predstavio sa sedam fantazmagoričnih slika. Njihova svrha je da se kontemplacijom na njih aktiviraju imaginacija i memorija i da konačno, na taj način, čovek spozna prirodu uticaja ili duha određene planete koja je simbolički izražena tim slikama. Slično načelo važi i za tarot karte. Na primer, prva predstava Saturna, po Brunu, prikazuje čoveka sa jelenovom glavom kako jaše zmaja. Na desnoj ruci ima sovu koja proždire zmiju. Možemo u raznim rečnicima simbola potražiti značenja ovih predstava i razmišljati o tome, ali i više od toga - možemo koristiti ovu predstavu prilikom prizivanja Saturnovog duha ili astralne komunikacije sa njime. I dalje, koristeći sistem analogija možemo čitave segmente našeg iskustva ili saznanja rasporediti u koridorima sećanja saobrazno sličnostima tih iskustava / saznanja sa datim slikama. Tako ćemo u prvu Saturnovu sliku smestiti čitav niz pojava i događaja koje želimo da zapamtimo a koja imaju asocijativne sličnosti sa motivima slike. U pitanju je, između ostalog, i metodologija umeća pamćenja, što je u okultizmu veoma važno. Dakle, čitava ova kompozicija ukazuje na jedan vid Saturnovog duha. Drugi vid tog duha prikazan je čovekom na kamili koji u desnoj ruci drži srp a u levoj ribu. Treća slika Saturna prikazuje tmurnog čoveka koji nosi crnu ceremonijalnu haljinu i podiže svoje dlanove u vis. Četvrta slika prikazuje tamnog čoveka sa kamiljim stopalima koji sedi na krilatom zmaju i u desnoj ruci nosi granu čempresa. U petoj slici vidimo priliku tamnog lica, odevenu u crno u čijoj desnoj ruci Bazilisk uvrće svoje kandže oko svog repa. Šesta slika prikazuje starog i hromog čoveka naslonjenog na štap, dok sedi na visokom tronu posađenog na kolima koje vuku mula i magarac. Naposletku, na sedmoj slici imamo kočijaša čiju kočiju vuku dva jelena. U jednoj ruci on drži ribu a u drugoj srp. Na osnovu predstava koje je opisao Đordano Bruno, zatim gornjih ilustracija i Fičinovih opisa, možemo steći vizuelno bogatu i jasnu sliku, u ovom slučaju, o Saturnu, odnosno predstavu o klasičnim predstavama hermetizma po tom pitanju.

U velikim arkanama tarota, Saturnu pripadaju XV Đavo, XVII Zvezda i XXI Univerzum (vidi moje tekstove o tarotu: Razmišljanja o velikim arkanama (XV-XXI) i Simbolizam tarota i duh vremena II). Njegove geomantijske figure su Carcer i Tristitia. Ukratko, Carcer je otvoreno oko, fokusiran pogled, budnost, kružnost, ali označava i zatvoren proces, kuvanje, pečenje, vatru u ložištu, trudnoću, kavez, kamen, ograničenje, zaštitu, vezanost, debljinu, izobilje, sitost, punoću, unutrašnju mekoću i spoljašnju čvrstinu. Tristitia je poniranje u dubinu ka utrobi planine, ka središtu Zemlje, fokusirana misao koja prodire duboko ka dole pritisnuta težinom neba. 

Sunday, May 12, 2019

O magijskim znacima - uvod u Veliki ritual pentagrama - (autor Dorijan Nuaj)

Na ovom blogu sam pisao o doktrini, strukturi i praksi izvođenja malog (terajućeg) rituala pentagrama (vidi tekstove: MTRP, teorijske pretpostavke, MTRP, primer izvođenja, Pentagram i heksagram). U ovom tekstu osvrnuo bih se na simbolizam magijskih znakova koji se koriste Velikom ritualu pentagrama i drugim ritualima iz korpusa učenja Zlatne zore. Da bismo otvorili temu Velikog rituala pentagrama koristilo bi da prethodno obratimo pažnju na staro učenje o sedam delova ili nivoa duše koje ima svoje verzije u Egiptu, Indiji i na drugim mestima. Tih sedam nivoa duše možemo podeliti tako da se četiri odnose na elemente: Zemlju, Vazduh, Vodu i Vatru, peti nivo je povezan sa biljnim, šesti sa životinjskim svetom, dok sedmi nivo odgovara svetu duha, odnosno svetu čoveka. Po Džeraldu Masiju, egipatska podela duše izgleda ovako: 1. Duša krvi, mračna senka - khaibit2. Duša svetlosti, odnosno svetla senka - ba3. Duša daha, dišuće srce predstavljeno ideogramom srca - hati4. Duša moći uzdizanja - sekhem5. Proslavljeno telo, odnosno telo večnosti - sahu6. Duša čistoće, odnosno duh - khu7. Duša večnog trajanja - kaSvaki od ovih oblika može biti predstavljen sa po jednim božanstvom (ili imenom Boga, ukoliko stvari posmatramo monoteistički) ili više njih. Svakom božanstvu, odnosno imenu Boga, odgovara po jedan osoben stav tela, odnosno poza, što je u sistemu Hermetičkog Reda Zlatne zore predstavljeno položajima tela koji odlikuju hijerarhijske stepenove, čime se ukazuje na nivo postignuća člana Reda. U magiji pokret i stav tela je stariji i nosi veću moć od glasovne artikulacije i govornih formula, a ove od pisane reči, nacrtanih znakova ili simbola. Zato bi pokrete i stavove tela koji se koriste u ritualu valjalo temeljnije proučiti.

Nivo duše povezan sa elementom Zemlje i predstavljen egipatskim bogom Setom odgovara desetoj sefiri Drveta života Malkut (Kraljevstvo):
sefira Malkut, element Zemlja, bog Set koji se bori
Nivo duše povezan sa elementom Vazduha i predstavljen egipatskim bogom Šu odgovara devetoj sefiri Drveta života Jesod (Temelj):
sefira Jesod, element Vazduh, bog Šu pridržava nebo
Nivo duše povezan sa elementom Vode i predstavljen egipatskom boginjom Auramot odgovara osmoj sefiri Drveta života Hod (Sjaj):
sefira Hod, element Voda, boginja Auramot
Nivo duše povezan sa elementom Vatre i predstavljen egipatskom boginjom Tum-eš-Neit odgovara sedmoj sefiri Drveta života Necah (Pobeda):
sefira Necah, element Vatra, boginja Tum-eš-Neit
Prelaz iz elementarnog u viši svet duha predstavljen je znakovima vela Paroketa, koji se otvara i zatvara, u zavisnosti od namere operatora.
Nakon ovog imamo nekoliko stavova koji su povezani sa šestom sefirom Tifaret (Lepota), tzv LVX, odnosno znaci svetlosti, odnosno svetlost krsta. Prvi znak je Ubijeni Oziris i odnosi se na nivo ljudskog bića i element Duha. To je znak Tau, obeležje krsta, ritualna potvrda muškosti, simboličko samostvaranje kao muškarca, poistovećenje sa krstom, ritualna smrt u kojoj umire dečak a rađa se muškarac, temelj patrijarhata kao izraz delovanja solarne prirode.
sefira Tifaret, prvi znak LVX - Ubijeni Oziris 
Drugi znak je u obliku svastike, odnosi se na nivo biljnog sveta i nazvan je Ožalošćena Izida (koja tuguje za ubijenim Ozirisom): 
sefira Tifaret, drugi znak LVX - Ožalošćena Izida 
Treći znak je u obliku tridenta, odnosi se na nivo životinjskog sveta i nazvan je Tifon:
sefira Tifaret, treći znak LVX - Tifon ili Apofis
Četvrti znak se odnosi na nivo ljudskog bića i nazvan je Vaskrsli Oziris. To je dečak koji je prošao ritual puberteta i postao muškarac. Potvrda muškosti, uzdizanje patrijarhata i prepoznavanje linije nasleđivanja po Ocu, zaokruživanje solarne sile.
sefira Tifaret, četvrti znak LVX - Vaskrsli Oziris
U neku ruku, svaki od četiri LVX znaka ima izvesnu podudarnost sa četiri znaka elemenata. Znak boga Seta koji se bori podudaran je znaku Vaskrslog Ozirisa; znak boga Šu koji pridržava nebo podudaran je znaku Tifona; znak boginje Auramot podudaran je znaku Ožalošćene Izide; znak boginje Tum-eš-Neit podudaran je znaku Ubijenog Ozirisa. To su simboli sila raznih nivoa ljudske duše i spoljnih sila koje odgovaraju svakom nivou. U Velikom ritualu pentagrama koriste se znaci od 1. do 6. (ukoliko ritualu prethodi izvedba kabalističkog krsta, onda to uključuje i znake 7. i 10.). U ritualima heksagrama (veliki i mali) koriste se znaci od 7. do 10. Njihovom upotrebom osvešćuju se sve navedene sile i prirode (o detaljima vezanim za bogove vidi moj tekst: Magijske formule).
znaci koji se koriste u Velikom ritualu pentagrama
Osim znakova elemenata, znaka otvaranje-zatvaranja vela Paroketa i LVX znakova, imamo i pet NOX znakova, što sa dva znaka koja se koriste u Malom ritualu pentagrama (znak Tišine i znak Ulazećeg, a odnose se na Horusa i koriste se Malom ritualu pentagrama), čine ukupno 17 znakova, odnosno 16+1 ukoliko znak otvaranja i zatvaranja vela tretiramo kao jedan, što se, primetićete, poklapa sa brojem geomantijskih figura i dvorskih karata tarota. Pitanje porekla tih znakova je nejasno, ali nekako sam uveren da je njihovo poreklo masonsko. Na primer, LVX znake možemo zapaziti na mormonskoj hramskoj odeždi iz druge polovine XIX veka (slika ispod):
Ovi znaci nose naziv ugao i kompas te na neki način lociraju posvećenika u poretku univerzuma. Umesto da predstavljaju arhitekturu univerzuma na spoljni način u odnosu na osobu koja operiše, što je slučaj u masoneriji, u doktrini Zlatne zore ovi znaci predstavljaju izraz volje osobe koja se nalazi u centru operacije. Dakle, oni su internalizovani. U masoneriji Bog, odnosno Veliki Arhitekta je izvan čoveka, u Zlatnoj zori, ako njenu doktrinu ispravno razumem, Bog je deo svesti čoveka, deo mikrokosmosa. U praktičnom smislu, ako mason koristi ove znake, onda on "maše" nekom izvan sebe, dok adept Hermetičkog Reda "maše" nečem što i nije baš izvan njega. To je izraz shvatanja da duša stiče iskustvo kroz formu čoveka, jer čovek je, podsetiću na detalj iz Prvog stupnja kodeksa Ordo Explorarum, samo jedna od stanica na putevima razvoja kosmičkog bića. Ovo ukazuje na mistični karakter učenja Zlatne zore. U ovom trenutku zadržavam pravo na grešku po ovom pitanju. Ono što je neupitno jeste isti izvor iz kojeg su se razvile masonske i neohermetičke doktrine.
znaci LVX i NOX
Znaci NOX predstavljaju komplementarne aspekte nivoa duše čije su atribucije znaci elemenata i otvaranja/zatvaranja vela. Time se jasno ocrtava doktrina o 14 podnivoa (14 Raovih ka) i 7 glavnih nivoa duše (7 Raovih ba) - o tome vidi moj tekst: Totov tarot i duše Raove. To znači da svi navedeni znaci, izuzev znakova Tišine i Ulazećeg, predstavljaju 14 podnivoa duše, dok ova pomenuta dva oličavaju celovitost bića u dvostrukom ključu. Na ovom mestu istakao bih jedan značajan momenat koji je osvetlio Danijel Gunter, objašnjavajući doktrinu Eona Horusa izraženu kroz magijske formule. Ovo je važno kako bismo podvukli razliku u doktrinama i time razumeli smisao promene koja je u svet okultizma došla sa Alisterom Krolijem, a neka čitaoci procene sami:
"Kao što smo videli, jedna od glavnih karakteristika Eona Ozirisa bila je davanje prednosti simbolima svetlosti. Formula L.V.X. kroz koju su adepti izrazili svoje razumevanje činjenica prirode i sredstava za njihovo prevazilaženje, iako delotvorna, predstavlja nepotpunu percepciju univerzuma. Naša predstava o Vrhovnom Božanstvu kao solarnom više ne zahteva sukob svetlosti i tame kao osnovnu pretpostavku... U ovom Eonu, centralna formula nije L.V.X., već N.O.X. Mnogo više od ravnoteže ili suprotna L.V.X.-u, formula N.O.X. je formula Majke, dok je L.V.X. bila formula Sina. Prva je nekada otvarala Riznicu Abiegnusa; druga otvara Kapije Grada Piramida. Primetite korišćenje prošlog vremena u prvom slučaju, jer L.V.X. više ne otvara Riznicu Planine Adepata; ona sada otvara Četiri Kapije Palate u podnožju te Planine. Nije to više reč Sina Tifareta, nego Kćeri Malkut koja je na granici sa Ljušturama. Formula I.N.R.I. nema veze sa ovom formulom L.V.X. i prevashodno je korisna onima koji još uvek nisu prihvatili Zakon Teleme." (Danijel Gunter, Inicijacija u Eon Deteta, Alef, Beograd, 2015, str 30-31)
Nivo duše povezan sa elementom Vatre iznad Tifareta i predstavljen egipatskim bogom Horusom odgovara petoj sefiri Drveta života Geburah (Strogost / Snaga). U drugoj verziji ovaj znak se izvodi sa podignutom desnom rukom pod uglom od 45 stepeni i stisnutom pesnicom leve ruke na grudima te predstavlja ratnički, Horusov gest (busanje u grudi), a u modernom obliku to je izraz vojničke ili sudske zakletve (...so help me God).
sefira Geburah, znak Puer, Khem, Horus i Mentu
Nivo duše povezan sa elementom Vode iznad Tifareta i predstavljen egipatskim bogom Amonom odgovara četvrtoj sefiri Drveta života Hesed (Milost). U drugoj verziji, a koja je svakom detetu poznata, ovaj znak nije ništa drugo do poza ruganja, s tim što su palci postavljeni na slepoočnice dok ostalim prstima mašemo i plazimo jezik. Ništa nije bliže ideji Pana od ovog.
sefira Hesed, znak Vir, Pater, Amon, Bakus, Pan
Nivo duše podudaran zatvaranju donjeg vela i elementu Vazduha iznad Tifareta, jeste onaj koji odgovara iskoraku preko ponora a u vulgarnom smislu predstavlja pozu odanosti (na primer dok svira himna mi držimo desnu ruku na srcu). Izida kao Devica.
znak Puella, beba Ambisa
Nivo duše podudaran otvaranju donjeg vela i elementu Vazduha iznad Tifareta odgovara izrazu boginje Izide kao Majke, a što može označavati i boginju Hator. Ovaj znak je izraz jarosti, radosti i trijumfa, karakteristična poza navijača koji ustaje i slavi pogodak na utakmici. U drugom smislu to je simbol predaje, (odnosi se na kapitulaciju), a u mističnom na predaju najvišem. Kao izraz životne činjenice reč je o životinjskoj majci sa mnogo dojki koja se otvorila kao izvor hrane za svoje mladunce. To je velika misterija totemizma, gde je majka izvor mleka, ali i izvor krvi, odnosno stav je u duhu kulture poznavanja krvnog srodstva po majci, izraz matrijarhata i potonjeg bratstva nastalog na osnovu krvne linije majke, pa je otud ovaj znak Alister Kroli povezao sa Babalon. Mulier je u sistemu NOX znaka interno komplementaran znaku Puella, jer Mulier je žena koja (po)rađa dok je Puella - Devica. Primetićemo da su svi NOX znaci iznad Heseda ženski.
znak Mulier, babalon, stav Bafometa
Nivo duše podudaran elementu Zemlje iznad Tifareta odgovara boginji Izidi kao dojilji, a što može biti i boginja Neftis. To je ostvarena Velika Majka, ona koja drži dete. U prenosnom značenju to dete je sam adept, budući da zagrljaj Velike Majke predstavlja potvrdu njegove pripadnosti Bratstvu u Gradu Piramida, jer to je bratstvo po majci. Velika Majka je njegov tron. 
sefira Binah, znak Izide kao Majke koja trijumfuje, Izida sa Horusom kao detetom
Sada kada smo malo razgrnuli veo sa znakova, možemo nastaviti ka praktičnom delu Velikog rituala pentagrama.
NASTAVAK SLEDI