Država uma

Edgar Ende

Ovaj tekst objavljen je u mojoj knjizi "Mistični okultizam" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa 

„Zemlja bi pusta i prazna; nad bezdanom beše tama, i Duh Božji lebdio je nad vodama.“

Postanje, drugi stih[1]

Duh Božji lebdio je nad vodama. Ruah Elohimov je lebdio nad licem voda. U Bibliji kralja Džejmsa to je prevedeno kao: "And the Spirit of God moved upon the face of the waters." Pokušajmo da zamislimo tu sliku kako Duh Elohimov lebdi nad licem voda. Pokušajmo da se poistovetimo sa tim duhom koji lebdi nad vodama. Pogledajmo njegovim očima u vlastiti odraz na licu voda. Šta taj Duh opaža? To je arhetipska slika uma krajnje efektno predstavljena jednim veoma šturim stilom. Tu sam scenu uvek zamišljao na način da vidim moćnu plamenu zmiju ili zmaja kako velikom brzinom leti iznad mirnog, mračnog vodenog beskraja. Reč UM podseća na sanskrtsku reč OM, odnosno A-U-M, prvobitnu frekvenciju koja se nalazi na početku i na kraju svega te u pozadini svega. Novozavetni bog rekao bi: Ja sam Alfa i Omega, AOOO...  Ukoliko reč um napišemo hebrejskim slovima dobićemo kombinaciju vav-mim, odnosno sliku klina i vode. Klin je izraz osnove, ose sveta, jer pričvršćuje vrh nebeskog svoda koji lebdi rasprostrt nad beskrajnim vodama majčinskog glifa mim. U simbolizmu velikih arkana vidimo Prvosveštenika kako bdi nad utopljenikom, tj nad izokrenutom figurom Obešenog čoveka, što podseća na scenu krštenja, odnosno obreda inicijacije. Toliko o konvencionalnom simbolizmu.

Zamislite da unutar vašeg uma postoji parlament koji čine predstavnici svih vaših strasti, opsesija, strahova, želja, razni entiteti itd. Uronite duboko u samoposmatranje i pokušajte da sačinite spisak tih, nazovimo ih, subjekata. Pogledajte koliko ih ima i svakome nadenite ime. Ako ih ima previše svedine ih na neki praktičan broj. Neka svako to ime bude predstavljeno nekom ličnošću koja može biti stvarna ili izmišljena. Možda je bolje da to bude neko iz vašeg stvarnog života, bilo da tu osobu lično poznajete ili je u pitanju neka javna ličnost. Povežite svaku vašu strast sa jednom takvom ličnošću, a ako ste skloni korišćenju tarot karata, eto prilike da vežbate dve stvari odjednom. Te kvazi-ličnosti su poput poslanika u unutrašnjem parlamentu vaše ličnosti. Kada god donosite odluke pustite da tako stvorene unutrašnje kvazi-ličnosti vaše psihe raspravljaju, a vi budite nemi posmatrač. To je Donji dom vašeg uma. Njegovih članova može biti mnogo te mogu biti organizovani u blokove, poslaničke grupe ili čak političke partije.

Osim parlamenta postoji i senat, odnosno Gornji dom vašeg uma, koji sačinjava drugi tip kvazi-ličnosti, a to su osobe koje ste povezali sa vašom savešću, vrednostima i načelima. Naime, parlament vašeg uma može donositi razne odluke, ali senat je taj koji ima, ili bi barem tako trebalo biti, moć veta. Osim ova dva doma, postoji i treća struktura, a to su ambasadori, što čini jednu veoma zanimljivu ali i osetljivu kategoriju, jer oni suštinski ne pripadaju vašem biću ali jesu obuhvaćeni vašim umom. Ambasadori su predstavnici spoljnih upliva u vaš um. Kao i u stvarnom političkom životu neke države, tako i u državi uma, ambasadori velikih sila imaju veći uticaj od nekih drugih ambasadora, pa često vodite računa o tome šta bi oni mogli reći povodom neke vaše odluke ili ponašanja. I konačno, postoji i nevladin sektor, kao prelaz između ambasadora i države uma, te predstavlja unutrašnji eho tuđih misli i stavova, nešto poput agenata stranog uticaja.

Za trenutak bih se zadržao kod ambasadora. Samo njihovo postojanje nekima može delovati nejasno, a kod nekoga bi moglo izazvati blagu jezu ili oblik paranoje. Kako je uopšte moguće da u našim umovima postoje predstavnici nekakvih sila koje zapravo ne pripadaju našim bićima, već su u neku ruku, ako ne uljezi, a ono barem zakonomerni predstavnici entiteta koji bitišu izvan nas? Mnoga učenja govore kako je bog u nama, ali u suštini, mnogo toga je u nama. Kada kažem spoljne sile, mislim na implante koji u nas dopiru po našem rođenju, ali i na one koje vremenom stičemo, dolazeći u dodir sa jednom apstraktnom faunom u koju je uronjen naš um. Pozvao bih se opet na Kastanedine letače kao nekakva ne-bića koja u našu dimenziju ulaze iz jednog nepojmljivog ambijenta zvanog nagual i kače se na nas tako što nam pozajmljuju sopstvene umove iz razloga da bi se hranili sjajem naše svesti. Navodno, oni ulaze u nas kroz otvor neposredno iznad naših glava, tj kroz čakru sahasraru. Kakofonija naših misli, po Kastanedi, potiče iz tog izvora. Jedan od ciljeva ratnika jeste da se oslobode letača tako što će ukinuti unutrašnji dijalog i vremenom učiniti sebe nezanimljivim za te entitete. Ovo je jedna fantastična i jako sugestivna ideja, ali ja ne mogu da prizovem u sećanje niti jedno učenje koje pominje fenomen poput Kastanedinih letača, niti mogu da potvrdim da sam nekada video, osetio ili na bilo koji način prepoznao nekog od njih. Sva moja iskustva sa letačima uzrokovana su mojom autosugestijom na osnovu onog što sam pročitao kod Kastanede. U svakom slučaju, nisu to dementori iz filmova o Hariju Poteru koje možemo tek tako oterati uz čaroliju Expecto Patronum!

Ostavimo po strani Kastanedine letače. U kontekstu Države uma, ambasadori su predstavnici onih magijskih sila koje smo na neki način prizvali u naš um. Ja sam to video kao veoma tanane svetleće niti različitih boja i intenziteta sjaja, koje iz određenih izvora, čija je daljina neodređena a dimenzije nejasne, nekako ulaze u moju glavu. Na primer, ukoliko se bavite nekim oblikom okultizma u vašem umu gostićete ambasadore sila koje prizivate. Ako ste aktivno religiozni i svakodnevno posvećeni molitvama i verskim aktivnostima, u vašem umu svakako postoje predstavnici vašeg Boga u nekakvom obliku, ali takođe postoje i oni drugi, jer ne možete prizivati svetlost a da istovremeno ne prizovete i tamu. I dalje, ako ste imali neko paranormalno iskustvo, tada je vaša svest bila otvorena za uplive koji su na neki način bili upućeni na vas a da je njihovo poreklo posve nejasno, ali ste ih vi protumačili u skladu sa vašim uverenjima (sveti duh, vanzemaljci, demoni, anđeli, multidimenzionalna bića, reptili itd). U tom slučaju vaš senat je, uz pritisak vašeg nevladinog sektora, odlučio da tako prepozna i odredi određenu pojavu.

Na kraju ovog pregleda institucija unutar Države uma, ništa manje važna jeste oblast snova. To bismo mogli porediti sa narodom. Snovima odgovara geomantijska figura Populus koja predstavlja izraz lunarne prirode i simbol neartikulisanog mnoštva. Država uma može uticati na snove, ali često biva i suprotno. Takođe, spoljni uplivi mogu imati značajnu ulogu u gibanjima masa snevačke energije, odnosno mogu uticati na to kako će se skupna tačka percepcije kretati potaknuta tim talasima i uticajima. Što su oscilacije veće, to su snovi koloritniji, bizarniji, neobičniji, zastrašujući, a ponekad i apstraktni, što zavisi od svojstava osobe i njenog iskustva. Snovi su arena borbe raznih uticaja, što spoljašnjih, što dubinskih. Međutim, snovi nisu ambijent zatvoren samo u okviru sanjača kao jednog bića. S obzirom da je čovek mikrokosmos, po definiciji, njegov um i duboku podsvest nastanjuju razne sub-psihičke mikro-strukture čije je poreklo istovremeno i spoljašnje i unutrašnje. Tako naše biće nastanjuje mnoštvo entiteta koji jesu autonomni, ili – da budem jasniji – predstavljaju makrokosmički energetski otisak unutar mikrokosmosa. Nekad je zaista teško razlikovati šta je šta. Često su upravo snovi kanal preko kojeg do budne svesti dopiru ambasadorske poruke. Zato je od suštinskog značaja postojanje izvršne vlasti Države uma. Naposletku, izvršna vlast je ta koja deluje i sprovodi odluke dubljih nivoa bića. To je operativni aspekt Države uma, naš svakodnevni ego – Vlada! Stoga je od izuzetnog značaja za pitanja bezbednosti Države uma, negovati efektan, efikasan, elastičan i čvrst ego kojeg možemo porediti sa sferom. Ukoliko stremimo slobodi našeg bića ta sfera ne bi trebalo da ima neravnina ili naprslina. Ukoliko ih ima onda egu neće biti lako da se sažme onda kada to bude zaista neophodno kako bi se održala prisebnost i izbegao nepotreban rizik. Gladak, sferičan i elastičan ego jeste jedan od ciljeva magijske obuke. Takav ego nije prepreka osvajanju slobode i delovanju bića, jer mu nije problem da se skloni, izvije ili sažme onda kada to situacija iziskuje. Vlada, odnosno ego, ukoliko je izobličen ili oštećen nekontrolisanim uplivima drugih aspekata Države uma, sklon je cepanju, padu, zbunjenosti, paralizi, ludilu. Ovaj prikaz Države uma je izraz modernog oblika države, te sam ga zato uzeo kao primer.

Različiti ljudi mogu organizovati sebe na način kako to najviše odgovara njihovim dubljim stremljenjima. Otud neko može biti imperija, republika, kraljevina, teokratija, parlamentarna demokratija ili diktatura. Sasvim je svejedno kakav će oblik unutrašnjeg uređenja nečija Država uma imati ukoliko ispunjava suštinski uslov stabilnosti ličnosti. Potrebno je uložiti dosta samoposmatranja i popisati glavne osobine, tendencije i pojave. Možda bi bilo korisno ovaj metod uvezati sa tarot kartama pa bi u tom slučaju njihovo otvaranje dobilo jednu sasvim novu dimenziju. Na primer, Donji dom to su brojčane karte: diskovi, pehari, mačevi i štapovi, podeljeni u četiri falange u skladu sa oznakom, što možemo odrediti kao njihovo partijsko obeležje. Gornji dom su tzv dvorske karte, kraljevi, kraljice, prinčevi i paževi (ili princeze). Agenti stranog uticaja su velike arkane od broja XI do XXI, a ambasadori od 0 do X. Ako dobro poznajete tarot i ako poznajete sebe, neće vam biti teško da povežete sadržaj svoje psihe sa simbolima tarot karata. Kada jednom prepoznate koji deo vašeg mikrokosmosa odgovara kojoj karti, onda svako vaše otvaranje špila biva neka vrsta posebne igre. Tako možete primati poruke iz dubine ali i izdavati komande. Budite kreativni u tome.

Hitler iz ugla alternativne istorije

Ova priča deo je moje zbirke pod nazivom "Novi Saltarello", objavljene u digitalnom obliku kao nezavisno autorsko izdanje čiji PDF možete skinuti OVDE

Moram priznati da me lik i delo Adolfa Hitlera nikada nije privlačilo za neko dublje istraživanje i razmatranje. Jednostavno, u toj pojavi teško sam nalazio motivaciju ili nadahnuće za nekakav kreativni osvrt. Takođe, nisam čak ni pokušavao da se bavim nekakvim okultnim Rajhom ili magijskom prirodom, odnosno pozadinom Hitlerovog fenomena. Istini za volju, naterao sam sebe da pročitam njegov Mein Kampf, ne bih li nekako zavirio u taj um, a potom i u Mit XX veka Alfreda Rozenberga, ne bih li razumeo osnovne crte ideologije nacizma. I naravno, bio sam razočaran plitkošću dometa tih misli i ideja, jer čemu Rozenberg ako već imamo jednog Juliusa Evolu? Sa druge strane, čitanje Hitlerovog zatvorskog pisanija dodatno me je učvrstilo u uverenju da to nije pisao neko drugi, ne bi li budući i - magijski projektovani vođa imao nekakvu knjigu. Na osnovu misli izloženih u toj knjizi zaključio sam da se njene idejne konstrukcije savršeno uklapaju u pojavu, govor i ponašanje Adolfa Hitlera. Sve i da je neko drugi autor te knjige, moj utisak je kao da je sam Hitler to pisao. Nakon čitanja Mein Kampfa počeo sam temeljnije da studiram tu osobu i to je rezultiralo mojom snevačkom trilogijom koju sam ovde izneo. Reč je o tri povezana sna koja sam posmatrao kao u bioskopu. U njima sam čas bio posmatrač trodelnog igrano-dokumentarnog filma o Hitleru, a čas sam bio sam akter, odnosno Adolf Hitler himself.

U prvom filmu narator počinje tako što se pita kako je moguće da je Hitlerov lik i nakon sedamdesetak godina nakon završetka rata i dalje aktuelan, i zapravo sve aktuelniji. On nikako da izbledi, jer njegov duh, kako prolazi vreme, umesto da kopni i nestaje, biva sve životniji i prisutniji. Kako je to uopšte moguće i zašto je to tako? Tu upitanost ubrzo sledi serija brzih kadrova u kojima se smenjuju razni akteri, istoričari, propagandisti, političari, novinari, intelektualci, filmadžije, glumci, dokumentaristi, umetnici, ujedno svi oni koji su se od rata na ovamo bavili fenomenom Adolfa Hitlera, nacizma i nacističke Nemačke i od toga napravili lepe karijere. To je jedna golema produkcija, jedna velika posvećenost koja cilja da objasni, osudi i smesti na tamnim bojama oslikani stub srama i prokletstva tu tragikomičnu figuru istorije. Dakle, ne da potisne i protera u Tartar, nego da ga drži uvek aktuelnim i pod reflektorima, na jednom perverznom pijedestalu kolektivnog zaklinjanja, kao kakvu ahrimansku zombi figuru pred kojom se ispituje ideološka pravovernost današnjih ljudi nad kojima visi opasnost identifikacije sa prokaženim strašilom hitlerizma. To je jedan moćan živi talisman, ogledalo istine, jer ako se ne povinuješ našim sugestijama onda si istovetan strašilu.

Ubrzo zatim sledi scena u kojoj gomila upire prst u nekog nesretnika koji se nekako ogrešio o vladajući svetonazor, a zatim se u istoj pozi okreće ka hitlerovskom strašilu koje bi trebalo da posluži kao postmoderni anti-totem suočavanja sa prošlošću i odricanja od te iste prošlosti. Zapravo, više je nego bizarno i krajnje bedno korišćenje jedne takve figure kao što je Hitler u svojstvu prigodnog ideološkog oruđa u obračunu sa političkim, geopolitičkim i ideološkim protivnicima. I ne samo sa njima, nego i sa konkurentima ili ličnim neprijateljima. Tako smo došli do čuvene ideološke poštapalice današnjice kojom se etiketira bezmalo svašta i svako kao fašista ili fašizam. Svakim uzimanjem u usta tih pojmova i svako pominjanje Hitlera u ma kojem kontekstu jeste svojevrsno zazivanje njegove utvare. Oni koji su protivni aktuelnom poretku tako bi mogli pomisliti da Hitler možda i nije bio tako loš čim ovi tako histerično metanišu njegovom pojavom. Otud me baš zanima šta bi tako zgodno poslužilo u tu svrhu da nije bilo nikakvog Hitlera ili nacizma? Upravo je na tom pitanju film poprimio neki čudan tok - šta bi bilo kad bilo...

U prvoj sceni vidimo ostrašćene sveštenike drevnog egipatskog boga Amona kako teškim maljevima razbijaju statue boga sunca Atona koje je podigao Amenhotep IV, čuveni faraon reformator koji je u Egipat uveo nešto nalik monoteizmu. To je, naravno, naljutilo sveštenike drugih bogova, posebno Amonove sveštenike, koji su nakon smrti ovog faraona rešili da izbrišu svaki pomen na njegovo ime i na kult koji je on ustanovio. Sve i da ovo nije istina, nije ni od kakvog značaja za dalji tok ovog narativa, jer primer takvog ponašanja, jeste ono što su u filmu uradili pobednici u Drugom svetskom ratu. Za trenutak se scena promenila i više nisam gledao Amonove sveštenike nego savezničke vojnike i razne vojno-obaveštajne komisije koje sistematski zatiru svaki trag postojanja Adolfa Hitlera i nacizma. Donose se zakoni kojima se rigorozno kažnjava svako pominjanje njegovog imena, držanje slike, čak i pominjanje da se taj rat i sve u njemu uopšte dogodio. Zvanična verzija kojom je objašnjavan razoran i genocidni sukob jeste da je u pitanju Prvi svetski rat. Čitave generacije širom sveta, a ne samo Nemačke, jednom stalnom ideološkom presijom i cenzurom na svetskom nivou, vaspitavane su tako da im je ukinuto svako istorijsko pamćenje na nacizam, Hitlera i Drugi svetski rat. Moderni Amonovi sveštenici su se svojski potrudili da sakriju i unište svaki trag inkriminisanog fenomena i da iznova napišu istoriju od 1923 do 1945. Zaista je teško bilo ubediti preživele žrtve genocida da se nije desilo to što se desilo i da bi to sećanje trebalo da izbrišu, ali totalna politička moć može sve, pa čak i to. Takvom istrajnom politikom, sedamdest godina kasnije, kada je pomrla većina ratne generacije, Hitlera se više niko nije sećao, niti pominjao, a kamo li da ga je iko koristio kao baba-rogu ili oruđe u obračunu sa bilo kime.

Drugi film počinje svečanim otvaranjem izložbe jednog uspešnog, harizmatičnog, ekscentričnog i genijalnog bečkog slikara. Javnost je bila fascinirana tim ogromnim platnima na kojima su prikazani užasi njegovih zastrašujućih vizija rata, zatiranja naroda, gasnih komora, nastupajućih armija, monumentalnih građevina, pada Berlina, atomskih bombi itd. Sve se to pripisivalo njegovoj genijalnosti i neviđenom umetničkom talentu čija su ovaploćenja prozvali nadistorizmom. Tako je Adolf Hitler ušao u istoriju umetnosti kao rodonačelnik slikarskog pravca nadistorizma. Mnogi su smatrali da je on nekako upleten u okultno, a naročito je bilo u fokusu njegovo dugogodišnje i blisko prijateljstvo sa Alisterom Krolijem koji ga je nazivao Horusom i u njemu video nosioca magijske struje teleme na polju umetnosti što se manifestovalo kroz čuveni, maestralni te magistralni špil tarot karata poznat kao Tot-Hitlerov tarot. Njegov menadžer i poznati bečki trgovac umetninama Noam Geršvic načinio je od njega svetsku ikonu i organizovao brojne izložbe širom sveta. Hitler se u poznijoj fazi preselio na njujorški Upper West Side, gde je imao mondenski atelje u apartmanu koji mu je u tu svrhu ustupila poznata udovica velikog bankara Adama Horovica - Lujza Horovic. Pričalo se da se u svojoj njujorškoj fazi Hitler družio sa Teslom te da mu je poklonio čuvenu Jasenovačku ružu koja je visila na zidu Tesline sobe u New Yorker hotelu. Inače, kuriozitet predstavlja to da je ta Teslina Hitlerova Jasenovačka ruža uticala na jedinog srpskog nobelovca Gorana Čučkovića i nadahnula ga da napiše čuveno Jedenje bogova. Kontroverza koja je pratila Hitlerov život prenela se i na njegovu smrt. Navodno je stradao u požaru ali njegovi posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni, što je njegov lik i delo dodatno uvilo u čudesnu misteriju.

U trećem činu filma-sna zatičem se u Hitlerovom čuvenom berlinskom bunkeru godine 1945. Teku poslednji dani koji ubrzo bivaju poslednji trenuci poslednjeg dana. Shvatam da je došao trenutak moje evakuacije. Sve je izrežirano. Mizanscen je postavljen. Dok okolo gruvaju artiljerijska oruđa, nameštam frizuru, oblačim sivi kaput, podižem kragnu i sa torbom u ruci odlazim kroz tunel do tajnog izlaza gde me čeka, o čudesa, taksi. Sedam u taksi koji me polako odvozi sa mesta poprišta. Prolazim pored ruševina, scene su crno-bele, crvenoarmejci nadiru, mene niko ne primećuje, niko me ne prepoznaje, nijedan rikošet me ne dotiče, nijedan geler ili komad šuta, niko me ne pita za dokumente. Izlazim iz razrušenog Berlina i ambijent ponovo postaje svetao, prijatan i koloritan.

Odjednom sam se obreo pored džamije sultana Fatiha u Prištini, tzv carske džamije pored koje sam često u detinjstvu prolazio i sa čije sam česme kao dete gasio žeđ. Moj auto iz tridesetih je stao pored džamije, izašao sam da se za trenutak oprostim od scena iz mog detinjstva, kada u jednom trenutku spazih usamljenu ružu kako tajanstveno bitiše preko puta građevine. Približih se da je bolje osmotrim i odmah prepoznah njenu kabalističku strukturu. Očito takva ruža ne postoji u prirodi, pa ipak u filmu-snu ona je bila prava. Bila je to mistična Ruža Bafomitrasa. Barem je tako rekao narator čiji me je glas sve vreme pratio. I gle čuda, sama ruža je krvarila. Njeno crvenilo se razlivalo niz stabljiku i kapalo na zemlju. U tom trenutku sa minareta se čuo glas mujezina a ja sam se naglo zatekao na pampasima Paragvaja iz kojeg je izronio oltar boga-škorpije dok se na mom licu od krvi ruže formirala maska. Tako sam postao nosilac maske. I nijedan anđeo mi nije mogao objasniti kakav je smisao svega toga: Berlin, rat, Hitler, Priština, džamija, ruža, Paragvaj, oltar boga-škorpije, maska... Misterija!

Promenio sam boju kože. Nisam više Nefijac nego sam Lamanac. Od tog trenutka poznavao sam samo jednog boga, a to je bog-zmija čije je ime Dambala.

Geozofija

Yukhym Mykhailov

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz trećeg, proširenog, dopunjenog i samostalnog autorskog izdanja moje knjige "Božanska revolucija katastrofe" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Većina posvećenih proučavanju ezoterijskog i okultnog, koriste i prihvataju zdravo za gotovo mnoge uobičajene izraze kojim su označene i nazvane određene pojave, entiteti ili bića. Tako ćemo pojmove poput demona, neorganskih bića, elementala, klipota, anđela, larvi, senki itd, bespogovorno preuzeti i koristiti kao činjenice bez da smo iste iskusili, ili smo ih iskusili ali nismo razumeli šta smo to zapravo iskusili. Često sopstvena iskustva tumačimo ključevima koje suštinski ne razumemo niti smo u njih na ispravan način upućeni, nazivaćemo ih ovim ili onim imenom bez da smo sigurni u ispravnost takvog izbora. Smatram da je bolje za sopstveno iskustvo, spoznaje i metode koristiti lične izraze i simbole, makar se ovi ne uklapali niti u jedan poznati nam sistem. To nije nimalo lak zadatak. Ukoliko je vaš izbor da sledite neki od poznatih sistema u bilo kom obliku, onda je takva kreativnost uglavnom izlišna, osim u detaljima koji mogu imati veći ili manji značaj, mada, što i to ne reći, ta vaša mala inventivnost može biti ključna po vaš dalji razvoj.

Ukoliko niste skloni poznatim sistemima, onda nemate izbora nego da stvorite vlastiti. Moram odmah naglasiti kako je to bezmalo nemoguć zadatak za nekog ko počinje ni od čega. Stoga je potrebno biti deo nekog sistema i dosegnuti neki nivo u datim okvirima. Ovaj odeljak namenjen je upravo onima koji su, sledeći neki sistem, došli do jedne tačke i tu stali, bilo da su odustali svojom voljom, bilo da su loše vođeni od strane nekih koji su se možda zaustavili par koraka ispred njih. Nebitno šta je od toga istina, jer ovde je u fokusu potreba za stvaranjem sopstvenog puta, sopstvenog sistema, a prvi korak u tom pravcu jeste imenovanje stvari, pojava, iskustava, stanja i entiteta sopstvenim izrazima. Nije važno koliko ti izrazi imaju smisla i koliko su uporedivi ili uklopivi sa pojmovima i izrazima drugih sistema. Sve što vama ima smisla drugima može izgledati posve besmisleno, ali neka vas to ne brine. Jedina stvar koja uopšte nema nikakvog smisla jeste objašnjavati drugima šta je vaš sistem, i šta tačno znači neki izraz, gest, radnja ili simbol.

Prvi korak u stvaranju sopstvenog sistema jeste izvrtanje postojećih predstava naglavačke. To je upravo ono što je u određenoj meri uradio Alister Kroli stvarajući sistem teleme. Isto je uradio i Isus Hrist ili recimo Šabataj Cvi, izvrćući temeljne pretpostavke judaizma. U tom smislu, svaki tvorac autentičnog sistema jeste revolucionar. Svaki revolucionar jeste vesnik katastrofe, što nas dovodi do premisa revolucije katastrofe. Naslov ovog odeljka pozajmio sam od britanskog okultiste Džejka Stratona-Kenta. Zapravo, rado sam izraz preuzeo i njime obuhvatio čitav spektar mojih nazora koji najverovatnije nemaju veze sa Straton-Kentovim idejama, ali kako odoleti tako bremenitom izrazu kao što je geozofija!? U tom smislu i sam Straton-Kent spada među one koji izvrću ustaljene predstave ne bi li tako raščistili Augijeve štale okoštalih i toksičnih ideja.

Na jednom mestu u knjizi „Geozofija“, raspravljajući o antičkim pogledima na svet, Straton-Kent se dotiče trodelne šeme univerzuma koje čine Nebo, Zemlja i Podzemlje. Po njemu Platonova tripartitna shema predstavlja vertikalnu podelu, gde je gore dobro i veće, a dole loše i manje. Ovi nivoi sličnu su onim što se u hrišćanskoj kulturi naziva Rajem, Zemljom i Paklom, ali u ovom smislu to se znatno razlikuje od starijih grčkih ideja o zagrobnom životu, gde je podzemni svet bio boravište mrtvih, dobrih ili loših. Kazna i nagrada su takođe značajni elementi Platonove eshatologije, koja se može uporediti s orfičkim idejama o iskupljenju. Po Straton-Kentu, Platonovo odstupanje od starog modela zagrobnog života deluje kao prekretnica koja je prethodila još većem odstupanju u poznijoj antici. To je uključivalo različite projekcije zagrobnog života uglavnom ili u potpunosti u nebo. U mnogim slučajevima ovo je podrazumevalo prenošenje ili projekciju geografije Hada na nebo sa svim pripadajućim važnim mitološkim lokacijama. Takav razvoj, primećuje Straton-Kent, povezan sa vavilonskom astrološkom mišlju, predstavljaju ključnu fazu u razvoju onog što uslovno možemo nazvati zapadnom ili evropskom magijom. Po Straton-Kentu, mnoge karakteristike zapadne magije kakvu poznajemo posledica su pomenutog razvoja. U Platonovom mitu, kako naglašava Straton-Kent, Asfodel je u Hadu vazdušno mesto, u gornjoj atmosferi, dok Tartar ostaje pod zemljom. Kasnije je to prošireno, kao kod Plutarha, za koga reka Stiks teče od Zemlje ka Mesecu, a Asfodel se prenosi na prostor između Zemlje i Meseca, koji igra veoma uočljivu ulogu u Plutarhovoj eshatologiji.

Smatram veoma zanimljivom Straton-Kentovu opasku o projektovanju mitskih sadržaja podzemlja na nebesa. To ukazuje na jednu bezmalo revolucionarnu promenu u mitskoj svesti a čiji su uzroci, barem meni, prilično nejasni. Verovatno zato što je večno jedino ono što okujemo u zvezde i projektujemo na nebesa. Ideja o zvezdanom poreklu duše trebalo bi da ukaže na shvatanje o njenoj večnosti. Recimo, u zvezdanom ambijentu duša zadržava svoju individualnost, dok u ambijentu podzemlja ona biva utopljena u kolektivni egregor duhova predaka. Isto tako, demonski predatorski proždirači duša iz podzemnog sveta postali su subjekti malignih astroloških uticaja ili zli demijurzi, odnosno arhonti gnosticizma. Pa kako se to zapravo desilo? Da bismo barem malo osvetlili tu promenu valjalo bi pozvati se na neka Elijadeova zapažanja u knjizi „Šamanizam“.

Odilon Redon

Razmatrajući odlike sibirskog, altajskog i arktičkog šamanizma, Elijade je isticao tamošnja shvatanja o istorijskom opadanju moći šamana, što je posledica načelnog opadanja čovečanstva, a čiji su uzroci bilo protok vremena, zatim neka velika duhovna tragedija ili opadanje kvaliteta ljudskog materijala usled svojevrsnog zamora krvi, budući da se krvna loza protagonista prvobitne magije vremenom utopila i pomešala sa običnima koji u svojoj genealogiji nisu imali božanske pretke. U vremenima dok je krv još uvek bila moćna, ljudi su lako mogli da prelaze sa zemaljskog nivoa u podzemni ili na nebeski. Međutim, kada se desio pad, odnosno nekakva kosmičko-magijska katastrofa ili prosto kvarenje pretežnog ljudskog materijala, mogućnost prelaženja nivoa imali su jedino šamani i magovi. Vremenom je to postalo sve teže i njima, pa su samo izuzetni među šamanima i magovima i dalje bili u stanju da izvedu takve poduhvate. U skladu sa tim Elijade podseća da se ulaz u podzemni svet nalazi tačno iznad centra sveta, a da je ovaj zapravo na osi koja povezuje htonsku i uransku ravan. To je smisao glifa tau u šemi kabalističke kocke gde zamišljena linija alef, prolazeći kroz tau, povezuje uransku ravan bet sa htonskom gimel. Ta zamišljena osa je stub sveta prikazivan na različite načine, kao sveta planina ili njena slika – zigurat, piramida, hram ili sveti grad. Sveta planina je u središtu sveta, predstavlja samu osu tri kosmička područja i često je kapija ka nebeskim sferama ili podzemlju i obrnuto. Kastaneda bi rekao da takva mesta predstavljaju pogodne lokacije na kojima lakše dolazi do pomeranja tzv skupne tačke percepcije te u tom smislu pominje drevne meksičke piramide.

U knjizi „Šamanizam“, Elijade je pisao da su Turanci, kao i brojni drugi narodi, zamišljali nebo kao šator. Mlečni put je šav a zvezde otvori za svetlost. Po Jakutima, zvezde su prozori sveta, otvori namenjeni provetravanju različitih sfera Neba. S vremena na vreme bogovi otvaraju šator da pogledaju na zemlju, i tada se pojavljuju meteori. Elijade navodi da se nebo posmatra i kao poklopac. Tako se događa da ono nije baš savršeno pričvršćeno na rubovima Zemlje i onda kroz taj međuprostor duvaju snažni vetrovi. Kroz taj uzani međuprostor takođe se mogu provući i na Nebo popeti heroji i druga povlašćena bića. Na sredini Neba sija Polarna zvezda, koja učvrćuje nebeski šator kao kočić. Elijade pominje da Samojedi Severnjaču nazivaju Klinom neba, Čukči i Korjaki - Zvezda klin. Istu sliku i isti naziv imamo kod Laponaca, Finaca i Estonaca. Turko-Altajci Severnjaču smatraju stubom. Ona je zlatni stub Mongola, Kalmika i Burjata, zatim gvozdeni stub Kirgiza, Baškira i sibirskih Tatara, sunčani stub Teleuta itd. Upućenima u hermetičku kabalu neće promaći analogija Polarne zvezde i klina, odnosno hebrejskog slova vav, što se prevodi kao klin.

U zaključku, ono što predlažem nekom zaluđeniku za ezoterično, jeste da zaroni u mitsku strukturu sveta i dobro je izuči te da tu sliku potom uporedi sa slikom koju je usvojio putem vaspitanja i (samo)obrazovanja. Zatim bi trebalo da iz slike koju je usvojio otkloni (ili nanovo tumači) sve sadržaje koji se ne uklapaju u one najstarije mitske kosmološke obrasce. Tako će stvoriti sebi kosmičku mapu iz koje će čitati praktična rešenja, tumačiti i povezivati simbole, ako ne na izvoran, ono barem na sebi svojstven i manje-više originalan način. U skladu sa tim, ja sam usvojio izraz „geozofija“ kako bih istakao sopstveno geocentrično stajalište, jer ja ne bitišem negde tamo u kosmičkom beskraju, ili nadomak Sirijusa, nego na Zemlji i iz te perspektive sagledavam univerzum. Centar sveta je tamo gde sam uspostavio vezu između tri oblasti i kroz koji prolazi kosmička osa, a to je upravo ovde i sada u tački tau. Božanska revolucija katastrofe jeste magijska sila koja se obrće oko pomenute ose u smeru s leva u desno, dok se revolucionar u svom modusu operandi, obrće u kontrasmeru, nasuprot vremenu jer nije zalud rečeno: et lux in tenebris lucet, et tenebrae eam non comprehenderunt.

Asterizam malih arkana

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Ideologija tarota" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

U prilog asterizmu malih arkana ide i klasifikacija 48 sazvežđa koje je u knjizi The Glory of the Stars izneo E. Rejmond.[1] On je svakom od dvanaest sazvežđa zodijaka dodelio po tri sazvežđa van zodijaka koje bi za našu svrhu mogle biti zvezdano-mitološki atributi malih arkana u kontekstu dekada. Istraživanjem mitoloških sadržaja povezanih sa sazvežđima i njihovim glavnim zvezdama, možemo donekle sagledati njihov opšti sistem značenja:

I Ovan – zvezda Hamal / istočna visina:

1. Kasiopeja – zvezda Šedar, žena na tronu (dvojka štapova / jugoistočna visina);

2. Cetus ili Ketus – zvezda Menkar, morsko čudovište (trojka štapova / istočna visina);

3. Persej – zvezda Mirfak, naoružani snažni čovek sa krilatim čizmama koji u ruci nosi odrubljenu čudovišnu glavu Meduze punu zmija – zvezda Algol (četvorka štapova / severoistočna visina);

II Bik – zvezda Aldebaran, skupina Plejade / istočni horizont:

1. Orion – zvezde Rigel i Betelgez, slavni ratnik ili lovac koji u ruci drži mač ili toljagu dok nogom stoji na zmiji ili zecu (petica diskova / jugoistočni horizont);

2. Eridanus – zvezda Ahernar, mutna i duboka reka (šestica diskova / istočni horizont);

3. Auriga – zvezda Kapela, kočijaš, vozar ili pastir, koji u levoj ruci nosi kozu i dvoje jarića, a u desnoj kanap (sedmica diskova / severoistočni horizont);

III Blizanci – zvezde Poluks i Kastor / istočna dubina:

1. Lepus – zvezda Arneb, zec (ili zmija) kojeg goni Orion i dva njegova psa  (osmica mačeva / jugoistočna dubina);

2. Kanis Major – zvezda Sirijus, veliki pas, dolazeći princ (devetka mačeva / istočna dubina);

3. Kanis Minor – zvezda Prokion, mali pas (desetka mačeva / severoistočna dubina);

IV Rak – zvezda Altarf / severna visina:

1. Ursa Minor – zvezda Severnjača, mali medved, mali ovčar (dvojka pehara / severoistočna visina);

2. Ursa Major – zvezda Dub, veliki medved, veliki ovčar (trojka pehara / severna visina);

3. Argo Navis – zvezda Kanopus, brod argonauta, junaka inicijacijskog putovanja (četvorka pehara / severozapadna visina);

V Lav – zvezda Regulus / severni horizont:

1. Hidra – zvezda Alfard, zmija koja beži, zgažena pod nogama Raka i Lava (petica štapova / severoistočni horizont);

2. Krater – zvezda Labrum, pehar razvrata ispod zmije (šestica štapova / severni horizont);

3. Korvus / Gavran – zvezda Alhita na njegovom kljunu, gavran propasti koji trga zmiju (sedmica štapova / severozapadni horizont);

VI Devica –  zvezda Spika / severna dubina:

1. Koma – zvezda Dijadema, kosa egipatske kraljice odsečena u znak žalosti / voljeno dete (osmica diskova / severoistočna dubina);

2. Kentaur – zvezda Toliman, himerični strelac / koljanik koji gađa protivnike (devetka diskova / severna dubina);

3. Botes – zvezda Arktur, veliki kosač ili pastir, drži štap i srp (desetka diskova / severozapadna dubina);

VII Vaga – zvezda Zubenšamali / zapadna visina:

1. Kruks / Krst – zvezda Akruks, južni krst, sazvežđe ka kome Strelac nastupa (dvojka mačeva / severozapadna visina);

2. Lupus / Vuk – Strelčeva žrtva (trojka mačeva / zapadna visina);

3. Korona borealis / Severna kruna – ona koju Zmija želi da uzme, zvezda Alfeka (četvorka mačeva / jugozapadna visina);

VIII Škorpija – zvezda Antares / zapadni horizont:

1. Serpens / Zmija – zvezda Unukalhai, zmija koju je ulovio Zmijonosac (petica pehara / severozapadni horizont);

2. Ofijukus / Zmijonosac ili Zmijar – zvezda Ras Alhag / zmijareva glava (šestica pehara / zapadni horizont);

3. Herkules – zvezda Ras Algeti (junakova glava), veliki junak koji kleči (sedmica pehara / jugozapadni horizont);

IX Strelac – zvezda Rukbat (Strelčevo koleno) / zapadna dubina:

1. Lira – zvezda Vega (osmica štapova / severozapadna dubina);

2. Ara / Oltar – nebeski oltar (devetka štapova / zapadna dubina);

3. Draco / Zmaj – zvezda Tuban (desetka štapova / jugozapadna dubina);

X Jarac – zvezda Algedi / južna visina:

1. Sagita / Strela – zvezda Šam (dvojka diskova / jugozapadna visina);

2. Akvila / Orao – proboden i u padu, zvezda Altair, na Orlovom vratu (trojka diskova / južna visina);

3. Delfin ili sazvežđe devet muza – zvezda Alkaud, jahač kamile (četvorka diskova / jugoistočna visina);

XI Vodolija – zvezda Sadalmelik (na njegovom desnom ramenu) / južni horizont:

1. Južna riba – riba koja pije vodu koju proliva Vodolija, zvezda Fomalhaut – riblja usta (petica mačeva / jugozapadni horizont);

2. Pegaz – krilati konj, zvezda Markab na Pegazovom krilu (šestica mačeva / južni horizont);

3. Cignis / Labud – onaj koji nosi znak krsta, zvezda Deneb Adige na labudovom repu (sedmica mačeva / jugoistočni horizont);

XII Ribe – zvezda Alriša (uže koje povezuje dve ribe u predstavi ovog znaka):

1. Traka koja povezuje ribe u znaku Riba (osmica pehara / jugozapadna dubina);

2. Andromeda (okovana žena) – zvezda Alferac, Andromedina glava (devetka pehara / južna dubina);

3. Kefej / krunisani kralj čija je noga postavljena na zvezdu Severnjaču – zvezda Alderamin, na kraljevom desnom ramenu, (desetka pehara / jugoistočna dubina);

---

[1] E. Raymond, The Glory of the Stars, Artisan Sales, California, USA, 1976, str 20-21. 

Iz Neoliberalnog kodeksa finansijskih derivata

(Doprinos Ferengijanskom Rules of Acquisition)

1. Nemoralno je sve što ne donosi profit. Izbegavaj delovanje koje nije usmereno ka sticanju profita.

2. Čovek koji nema poslovnu ideju ili samo služi tuđoj poslovnoj ideji zavređuje prezir. Takve ljude tretiraj samo kao puko sredstvo na putevima razvoja sopstvene poslovne ideje.

3. Sve i svako može biti sredstvo stvaranja profita. Zato pažljivo procenjuj na koji način ti neko ili nešto može koristiti i shodno tome vrednuj tu osobu ili stvar. Ako ti neko ne donosi profit oteraj ga jer te ometa u sticanju profita.

4. Svaka osoba i svaka stvar imaju svoju cenu. Ako neko tvrdi da nema cenu taj je lud ili nastoji povećati cenu. Ako je lud, izbegavaj ga, jer te ometa u sticanju profita, a ako se cenjka zavređuje tvoju pažnju. Ako neka stvar nema cenu to znači da do tog trenutka niko nije u njoj video profit. Ukoliko u nečemu vidiš profit, tvoje je pravo da taj profit ostvariš. Ako je nešto ničije, dakle to je tvoje, jer je nemoralno da nešto leži van tokova sticanja profita.

5. Ako te tvoji bližnji ometaju u stvaranju profita, odrekni ih se. Ti nemaš bližnjih izvan kruga koji ti omogućuje stvaranje profita. Onaj ko ti omogućuje profit – tvoj je najbliži rod.

6. Ako nečiji život stoji na tvojim putevima sticanja profita, nemoj se libiti da isti uzmeš, pod uslovom da te to neće lišiti sticanja profita u budućnosti.

7. Ako uhvatiš sebe da nisi usredsređen na sticanje profita, to je znak slabosti. Poradi na svojoj snazi – zaradi!

8. Stvaraj profit uvek, svuda, u svakoj prilici i sa svakim. Sve i svakog gledaj kroz profit jer za tebe nema smisla ništa što nije podložno optici profita. Izvan profita je ništavilo, a ništavilo je prepreka na putevima profita – ukloni prepreku.

9. Nije čovek nastao od majmuna, nego je majmun nastao od čoveka koji nije bio sposoban da stvara profit. Profitno nesposobna forma zvana „majmun“ je pedagoška opomena, perspektiva koja stoji na kraju tunela neprofitnog. Sticanje profita je jedina razlika između životinje i čoveka. Ako neko nije usmeren ka sticanju profita tretiraj ga kao životinju i neka bude isključen iz društva ljudi.

10. Prosjak je najgora od svih životinja – otud ako ti prosjak zatraži milostinju, ti uvek traži nešto zauzvrat. I neka načelo reciprociteta bude uslov svakog tvog davanja, jer ti ne poklanjaš, nego investiraš. Neka svaki tvoj akt bude investicija. Ako neko nema šta da ti pruži – oteraj ga, traći tvoje vreme, jer „vreme je novac“. Nepoštovanje vremena je nepoštovanje novca, a nepoštovanje novca jeste bogohulno.

11. Na putevima sticanja profita ne dozvoli da te pokolebaju povici da si sebičan i pohlepan, jer to su etikecije koju nadenjuju oni manje uspešni ili neuspešni. To su kletve životinja, ne obaziri se na njih, žele te odvojiti od tvog cilja.

12. Poštuj novac, jer novac je Bog. Samo se njemu klanjaj, novac obožavaj, novcu se moli – za još više novca. Neka bude što manje toga što ti nećeš biti kadar da uradiš za novac. Neka ti ništa ne bude teško ili neprijatno, jer jedina teškoća i neprijatnost dolaze od nedostatka novca i izostanka profita. Prokleto neka je sve što je neprofitno!

13. Uvek imaj na umu ko si i šta je tvoj smisao. Stoga, kada te profit pita ko si ti, pravilan odgovor glasi ja sam profit.
14. Bog je stvorio čoveka da bi ovaj stvarao profit. Ko ne radi na stvaranju profita nije dostojan milosti Božje, taj je jeretik i neznabožac. Kloni ga se.
15. Ko na ovom svetu profitira, činiće to i na onom.
16. Siromaštvo, to su drugi. Siromaštvo je pakao. Kloni se siromašnih. Oni su stvari - nisu ljudi. 

Nekromantija

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz trećeg, proširenog, dopunjenog i samostalnog autorskog izdanja moje knjige "Božanska revolucija katastrofe" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Gde su naši mrtvi? Šta se desilo sa njima? Ova pitanja postavio je savremeni engleski okultista Džejk Straton-Kent na jednom od svojih predavanja. Ova pitanja postavljena su, između ostalog i zato da bi Straton-Kent naglasio jedan veoma bitan simptom iskorenjenosti Zapada od sopstvene tradicije. Odsustvo žive običajno-obredne veze sa precima u današnjem globalizovanom društvu nastalom na zapadnjačkim uzorima, po Straton-Kentu, ima svoje korene u hrišćanskoj praksi, pre svega u Zapadnoj Evropi, koja je mnoge narodne običaje i oblike narodne magije iskorenila ili hristijanizacijom izvitoperila. Kult hrišćanskih svetaca zamenio je kultove rodovsko-klanovskih predaka ili mrtvih heroja, odnosno drevne htonske kultove na evropskim prostorima. Potom je protestantski racionalizam, rozenkrojcerski, masonski i teozofski pristup, kao i pristup Zlatne zore te Alistera Krolija, udaljio tu temu od glavnih struja okultizma na Zapadu. Možda sam u redosledu uticaja i uzroka negde i pogrešio ili nešto propustio, ali glavna nit je prisutna i pogođena od strane Straton-Kenta i ja je ovde samo naglašavam.

Ono za šta se Straton-Kent zalaže jeste obnova starih tradicija koje zapravo počivaju na duhovima mrtvih predaka ili istaknutih pojedinaca, odnosno totemskih izvora zajednice. Tako u Kentovoj knjizi „Geozofija“ čitamo sledeće redove: „Jedan od aspekata kulta heroja u antičkoj Grčkoj koji ima zapanjujuće implikacije u savremenoj zapadnoj kulturi je kult ratnih žrtava. Oni su često kolektivno veličani i poštovani spomenikom kroz koji bi mogli biti kontaktirani. Mnogi aspekti ove prakse su uočljivi na više primera koje savremeni okultisti slabo prepoznaju. Poginulima u Prvom svetskom ratu odaje se počast u mnogim zemljama 11. novembra. Ovaj datum je veoma blizu praznika Svih svetih kada je Sunce u Škorpiji (znak zodijaka koju odgovara osmoj kući, kući smrti). U Engleskoj i drugim mestima nacionalne komemoracije se odvijaju u kenotafu, ovaj vid odavanja počasti je veoma sličan formi herojskog svetilišta u antičkoj Grčkoj (različitom od grobnice ili humke po tome što telo nije prisutno, što ne znači da duh ili duhovi nemaju povezanost sa tim mestom). Lokalne ratne spomen ploče često imaju identičan oblik tih spomenika i nose isti naziv. Još upadljivija je simbolika maka - cveta Persefone - koji se stavlja u vence i nosi se pojedinačno. Takođe ih rođaci često postavljaju na grobove vojnika, kao i na same spomen ploče... Ove ceremonije i njihovi simboli imaju jak klasičan uticaj na nekromantički rad. Snažno podržavam kooptiranje ovih elemenata moderne kulture u magijske svrhe, odavanje počasti mrtvima kao i kontaktiranje i traženje njihove podrške u magijskom radu. To se može izraziti kroz mnoge forme, ne samo polaganjem maka na spomenike predaka. Diskretno postavljanje talismana ili drugih simbola na spomen ploče, na primer sakrivenih unutar cveća, povratak je klasičnom učenju. Čišćenje stepenica spomen obeležja takođe predstavlja priliku za magijski rad sa mrtvima, magijske implikacije kenotafskog zemljišta ne zahtevaju nikakvo obrazloženje. Takav rad niti glamurizuje niti podržava ratovanje, niti implicira na bilo kakvu džingoističku perspektivu. To je prosto priznanje kontinuiteta drevnog učenja u kom leži prilika za magijski rad unutar moderne kulture.“ Jake Stratton-Kent, Geosophia – The Argo of Magic, Books I, II, II, IV, Scarlet Imprint 2010, str 122, (moj prevod).

Ne želim da ulazim u Kentove motive i prakse, ali ono što želim da istaknem, upravo na njegovom tragu, jeste da u suštini nikakav neopaganizam nije moguć bez obnove kulta mrtvih, a verodostojan kult mrtvih nije moguć bez jakih porodičnih veza i pre svega zajednice, jer je zajednica ta koja u tome učestvuje. Atomizovano društvo našeg vremena nije dobra atmosfera za tako nešto. Straton-Kent predlaže da se na putevima obnove autentičnih zapadnjačkih tradicija ugledamo na još uvek žive tradicije kakve postoje u podsaharskoj Africi i afričkoj dijaspori u Južnoj Americi i na Karibima. I upravo u toj njegovoj afrocentričnoj orijentaciji možemo povući paralelu sa jednim drugim Englezom – Džeraldom Masijem, koji je u devetnaestom veku bio na sličnom tragu, ali njegovi motivi nisu dolazili iz oblasti praktičnog okultizma nego su više bili akademsko-spekulativni. Naravno, Straton-Kent nije afrocentrista poput Masija, ali je njegovo ukazivanje na još uvek žive afričke magijske tradicije u funkciji pokušaja današnjeg svesnog zapadnog čoveka da pronađe samog sebe otkrivanjem (ili ponovnom izgradnjom) vlastite magijske tradicije gde komunikacija sa duhovima mrtvih igra ključnu ulogu.

Pomenutu ideju nadopunio bih ukazivanjem na još jedan živi izvor tradicionalnih magijskih oblika, a to je sibirski šamanizam, o čijim osnovama se možemo informisati u čuvenoj Elijadeovoj knjizi „Šamanizam“. Svestan sam da sama nekromantijska ideja današnjem umu deluju petparački i oslikava budalaste scene spiritističkih seansi, ali setimo se da opšta tradicija o kojoj pišu, svaki iz svog ugla, i Masi i Elijade, svet duhova deli na dve kategorije: duhovi prirode (elementarni duhovi) i duhovi predaka. Opisujući šamanizam kod sibirskih Jakuta Elijade pominje njihov izraz amagat, koji predstavlja znak, odnosno duha zaštitnika. O amagatu Elijade kaže da ne nestaje nakon smrti šamana i teži da se ovaploti u nekom članu iste porodice. On pominje da u Sibiru i severoistočnoj Aziji, glavni putevi kojima se stiže do zvanja šamana jesu nasledno prenošenje šamanskog poziva i urođeni dar, zov ili izbor te osobe od strane duhova ili bogova. Kako vidimo dalje u knjizi, taj dar, zov ili izbor neretko su povezani sa preminulim šamanima ili šamanskim precima.

Dakle, tradicija, to su preci, tačnije odnos živih prema mrtvima. Kult predaka i njihovo zazivanje jeste temelj bilo kakve autentične narodne tradicije. Brisanje sećanja na pretke i zapostavljanje obredne brige o njima, jeste simptom koji dalje deluje u sklopu uzroka, opadanja i raspadanja neke kulture, a mi živimo u vremenu u kome prosečni primerak ne zna ni kako mu se deda zvao a kamo li da ga se uopšte seća ili da je upalio sveću za pokoj njegove duše. Mrtvi nas ne zanimaju. Mi smo ih zaboravili. Svaki emancipatorski i racionalizatorski uticaj upravo gađa na raskid veze između živih i mrtvih. Moderni čovek nema kome da se obrati za (magijsku) pomoć, a da to nije avrahamski bog ili nekakva njuejdž neodređenost. U pravoslavlju i katoličanstvu postoje kultovi svetaca, koji u hristijanizovanom obliku igraju ulogu koja odgovara nekoj takvoj potrebi. U suštini, nema pokojnog dede, čukunbabe, nema nekakve opšte lokalne ili nacionalne istaknute ličnosti, nema entiteta koji predstavlja nosioca ukupne predačke loze. Nema javnog kulta, osim hrišćanskih procesija u čast nekog sveca. Ne postoji organizovani državni obred prizivanja slavnih istorijskih ličnosti i nekromantskog konsultovanja sa njima posredstvom stručne i obučene osobe, da se tako izrazim. Eto, to je razlika između današnjeg i antičkog sveta u toj jednoj specifičnoj perspektivi kroz koju možemo upoređivati dve epohe. Poznato je da su se vladari antičkog Rima često savetovali sa raznim vidovnjacima povodom donošenja političkih, strateških ili vojnih odluka. Danas postoje savetnici i politički analitičari, ali njihov uvid je čisto racionalan i oni lako mogu napraviti previd. Zamislimo naše političare i funkcionere kako uz pomoć nekromantskih medijuma traže savete od slavnih i osvedočenih istorijskih ličnosti! Možemo ih zamisliti da u diskreciji traže savete astrologa ili kartomanata, ali ne javno, u ime zajednice, od nekromanta.

Na primer, po striktno ženskoj liniji moje porodice, nije bila retkost, ako ne i zakonomernost, da se ženama koje dođu u poznije godine ukaže Sveta Petka. Imao sam sreću da je u okviru moje šire porodice istovremeno živelo nekoliko pokoljenja, pa sam tako mogao slušati kazivanja moje babe i prababe o raznim temama, a neretko i o pričama i legendama koje su one slušale u detinjstvu od njihovih baba i prababa. Tako sam uspeo da datiram neke događaje na sam početak devetnaestog veka. Međutim, epifanija Svete Petke jeste zakonomerno svojstvo ženske strane moje krvne loze. Ne znam tačno šta je porodična Sveta Petka, da li je to baš ta crkvena Sveta Petka ili nešto drugo što su žene moje loze tako oslovile, ili im se fenomen sam tako predstavio, ja to nikada neću saznati budući da sam za tu svrhu pogrešnog pola. Međutim, po muškoj strani moje loze pojavljuju se iscelitelji i zmijari. Dakle, ukoliko bih se ja bavio nekromantijom, sigurno je da ne bih zazivao ne-znam-koga, već bi bilo posve prirodno da se obratim onima čiji sam krvni izdanak, svetim petkama, zmijarima i isceliteljima.

Straton-Kent ukazuje da je goecija načelno nekromantska veština te sam u njegovim tumačenjima i opisivanjima koja se naslanjaju na antičke izvore u tome, prepoznao nama dobro poznate narikače. Po Straton-Kentu, goetičari, odnosno narikače – oni koji nariču, kukaju – predstavljaju vodiče duše preminule osobe. Svojim glasom i karakterističnim načinom pevanja oni vode dušu u one oblasti gde je mrtvima mesto. Isto tako, oni dušu mogu iz tog ambijenta prevesti nazad. U tom smislu, naricanje / goecija, nije nikakva opskurna veština nego preko potrebna uloga u zajednici. Do nedavno, ako ne još uvek, narikače su bile unajmljivane da kukaju po sahranama. To je odjek nekada uvažavane i cenjene uloge u zajednici. Mi vidimo neku pojavu u njenom izopačenom ili dekadentnom obliku te na osnovu toga sudimo o njoj u njenoj celokupnosti, previđajući ili ne prepoznajući njene prvobitne oblike i funkcije.

Daleko od toga da ja koristim ovaj tekst kako bih ljude pozivao da se upuste u nekromantiju ili goecijska zazivanja, ali smatram da bi odnos prema mrtvima, odnosno prema precima, mogao imati jedan sasvim praktičan vid, naročito kod onih koji su ozbiljnije posvećeni u okultno. Naposletku, neko bi sasvim opravdano postavio pitanje kako znamo da su prizvani entiteti koje smatramo našim precima zaista naši preci ili duhovi konkretnih ličnosti kojima se obraćamo? Umesto odgovora na ovo pitanje citiraću ono što je napisao Elifas Levi: „Rekli smo da odrazi osoba i stvari ostaju očuvani u astralnom svetlu. Odatle se takođe mogu prizvati obličja onih koji više nisu deo našeg sveta, te na taj način nastaju one misterije Nekromantije koje su toliko osporavane, a istovremeno tako stvarne.“ Elifas Levi, Transcendentalna magija, Esoteria, Beograd, 2004, str. 123.

 

Kabalistička arkana engleskog alfabeta

Fontovi slova korišćeni u ovom tekstu: Geofroy Tory (Geoffroy Tory) 

Ovaj tekst objavljen je u mojoj knjizi "Mistični okultizam" u okviru mojih Sabranih dela

Zašto kabala engleskog alfabeta? Zato što je engleski jezik i pismo, posredstvom Alistera Krolija, kao proroka Novog Eona, postao jezik objave. Kao osnova za ovo razmatranje kabale engleskog alfabeta poslužio je kratak Krolijev spis naslovljen kao Liber Trigrammaton koji na simboličko-poetski način prikazuje doktrinu svakog slova engleskog alfabeta. Svako slovo ima svoj specifičan trostruki oblik kojim je izraženo shvatanje promene Taoa kroz tri načela, a to su tačka, prekinuta linija i puna linija. Prekinuta linija je izraz pasivnog jin principa, puna linija je aktivni jang, dok tačka predstavlja neutralno ili usklađujuće tao načelo. Takođe, ta načela možemo izraziti brojkama: tačka je Nula, prekinuta linija je Dvojka, a puna linija je Jedinica. U pogledu drugih veza engleskog alfabeta sa sistemom tarotskih atribucija Zlatne zore, prvih dvadest i dva slova engleskog alfabeta možemo povezati sa arkanama i stazama Drveta života, dok preostalih četiri pripadaju elementima. U pogledu brojčanih vrednosti engleskog alfabeta, one izvorno ne postoje već predstavlja konvenciju raznih okultista.

 IMAGE 

*

*

*

1. Slovo I, 000. Arkana 0 Luda. Staza I – II. Planeta Pluton. Citat iz Liber Trigrammaton: Here is Nothing under its three forms. It is not, yet informeth all things. Ništavilo, praznina. Slovo I kao izraz simbola od tri tačke, u ovom smislu jeste veliki tao, a možemo ga shvatiti i kao oblik satvas prirode. Mir i nedelanje. U masonskom značenju ovo slovo ukazuje na sliku koja nešto označava, poput ilustracije koja skriva očigledno, odnosno smisao koji se vremenom, procesom učenja, otkriva. Slovo I ima falusnu strukturu i predstavlja jedinstvo, jedinstvenost, jedno, visoko, usko i moćno koje se propinje put visina. To je stub. Potpuno muška figura. Taj stub je nevremen ali ukazuje i na trenutno vreme, poput uspravne kazaljke na satu koja obeležava ponoć, odnosno podne. Slovo I je prkos i osnova, ali ja zato i laka meta, izloženu udarima sa svih strana pa zato mora biti dobro ukorenjeno. Ovo slovo vodi poreklo od semitskog jod, odnosno grčke jote. Jod, u obliku tačke, predstavlja osnovnu gradivnu komponentnu hebrejskih kvadratnih slova. Slovo I nalazi se u osnovi još nekoliko latiničnih slova. Slovu I odgovara magijski znak Harpokrata (Tišina). Ključne reči u „Knjizi zakona“: Infinite Space / Stars, Isa, Indian.

LIGHT

*

*

___

 

2. Slovo L, 001. Arkana I Mag. Staza I – III. Planeta Merkur. Citat: Now cometh the glory of the Single One, as an imperfection and stain. Slava Jedinstva. Slovo L u simbolizmu trigrama predstavlja izraz dominantnog jang ili radžas načela, ispoljenog na donjoj, htonskoj ili zemaljskoj ravni. Nebeski i podnebeski plan su mirni, ali se na ovozemaljskom nivou dešava velika dinamika i ispoljavanje sirove snage. U masonskom simbolizmu ovo slovo se odnosi na slobodne umetnosti i nauke: gramatika, retorika, logika, aritmetika, geometrija, muzika i astronomija. L vodi poreklo od semitskog lamed, koje označava štap za stoku. Po obliku L je redukovano E i ima preovlađujuću mušku prirodu. Okrenuto je prema budućnosti. Slovo L saobrazno je znaku Ožalošćene Izide iz niza LVX znakova. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Law, Love(r), Lord initiating, Life, Light, Law of the Battle of Conquest.

COVENANT

*

*

- -

3. Slovo C, 002. Arkana II Prvosveštenica. Staza I – VI. Planeta Mesec. Citat: But by the Weak One the Mother was it equilibrated. Majka. U strukturi trigrama ovog slova vidimo preovlađujući jin ili tamas princip na ovozemaljskom planu. Sve je spremno za delovanje, za oplodnju, plodna zemlja čeka seme, ženka je spremna za parenje. U masonskom smislu ukazuje na veze između braće. Konkretno, tu povezanost braće simboliše povodac na kojem kandidata dovode na obred inicijacije. Slovo C po obliku podseća na mesečev srp u opadanju, populoptu, ali i na veliku prijemčivost, mekoću, jedro. Dakle, C je žensko slovo. Vremenska dimenzija: budućnost. Ključne reči u „Knjizi zakona“: company (of heaven), chosen (priest and apostle of infinite space), child, Circle (in the Middle), Conquest, City, Concubine, clerk-house, Coph Nia.

HARMONY

*

___

 

*

4. Slovo H, 010. Arkana III Carica. Staza II – III. Planeta Venera. Citat: Also the purity was divided by Strength, the force of the Demiurge. Podela. Principijelna priroda trigrama slova H je aktivan jang ili radžas na srednjem nivou. To je aktivan intelekt. U masonskom značenju slovo H odnosi se na tajnu i / ili čuvanje tajne od profanizacije. Slovo H u evropskoj hermetičkoj tradiciji označava duh. Često su pročelja katedrala zidana u tom obliku. To su dve kule, dve sile, dva stuba, koje povezuje poprečna linija. Sam taj oblik ukazuje na moć i snagu. Dva stuba ukazuju na različite kvalitete njegove snage: strogost i milost. Krasi ga dvostruka simetrija, jer ga možemo podeliti na dve jednake polovine: gornju i donju, levu i desnu, što ukazuje na težnju umnožavanja i odražavanja. Priroda slova H je muževna i predstavlja delovanje. H je otvoreno prema donjem i gornjem. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Had, Hadit, Hoor-paar-kraat, Heaven, Hermit, Hell, Hoor, Hierophantic (task), Hierophant, House (of God), Heru-pa-kraat, Holy Chosen One, Hrumachis, Hawk-headed (mystical Lord), Heru-ra-ha, Ha.

eXCOMMUNICATION

*

- -

 

*

5. Slovo X, 020. Arkana IV Car. Staza II – VI. Znak Ovan. Citat: And the Cross was formulated in the Universe that as yet was not. Uobličavanje krsta (kao osnovne prostorne oznake) / orijentacija. Trigram slova X ukazuje na dominantan položaj jin i tamas načela na nivou intelekta, što ukazuje na umanjenu sposobnost intelektualnog manevrisanja ali i na povećan nivo osećajnosti, saosećanja i uopšte podložnost emocijama, njihovo ispoljavanje. Godine 1738. papa Klement XII izdao je bulu kojom se katolicima zabranjuje članstvo u masonskim ložama. Zato su oni sebe nazvali imenom „xicrofagisti“, oni koji jedu suvu hranu. U tom smislu ovo slovo ukazuje na zabranu i mimikriju. Slovo X ukazuje na opštu otvorenost prema gornjem i donjem, a u vremenskom smislu, ono poput Janusa, gleda i u prošlost i u budućnost. Grafički, to su dva ukrštena štapa, što je motiv male tarot arkane Dvojka štapova a koja se odnosi na vlast. Slovo X korespondira znaku Vaskrslog Ozirisa iz niza LVX znakova. Priroda ovog slova je ženska. Ključne reči u „Knjizi zakona“: (Ordeal) x.

TRUTH

___

 

*

*

6. Slovo T, 100. Arkana V Prvosveštenik. Staza II – IV. Znak Bik. Citat: But now the Imperfection became manifest, presiding over the fading of perfection. Ispoljavanje nesavršenstva. Struktura trigrama ukazuje na preovlađujući jang i radžas princip na nivou duha. Aktivan duh, rad elemenata Vatre i Vazduha, ali imamo potpuno odsustvo ženskog, odnosno jin i tamas principa. T je otud poput predajnika. U masoneriji se odnosi na dogmu i masonsku doktrinu. Slovo T potiče od semitskog tav što znači krst, čime ovo slovo dobija na značaju. To je krst spasenja, solarni krst, prvosveštenički krst. Grafički, T je predstavljeno falusnom uspravnom linijom koja se dodiruje sa visokom vodoravnom linijom a koja označava nebeski svod. To više nije ono usamljeno I u praznini, nego stub koji ima svoje jasno odredište, da se spoji sa onim nebeskim i uspostavi ravnotežu. Slovo T korespondira magijskom znaku Ubijenog Ozirisa, odnosno raspetog Hrista. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Thebes (warrior lord of), Theban, Thelema, Thelemites, Tzaddi, Tahuti, Tum, Ta-Nech. 

YOKE

- -

 

*

*

7. Slovo Y, 200. Arkana VI Ljubavnici. Staza III – VI. Znak Blizanci. Citat: Also the Woman arose, and veiled the Upper Heaven with her body of stars. Žena. Ovim trigramom dominira jin, odnosno tamas načelo na nivou duha i predstavlja pasivan duh, odnosno delovanje elemenata Vode i Zemlje. To je stanje primanja viših uticaja. U ovom slučaju, primećujemo odsustvo jang, radžas, odnosno muškog načela. Y je stoga poput prijemnika. U višim stepenovima masonerije Y označava hebrejsko jod kao prvo u imenu Boga YHVH. Predstavljeno u trouglu ono označava samog Boga. Slovo Y prikazuje opštu usmerenost ka višem, nebeskom. Slovo Y je V postavljeno na uspravan stub, čime se pojačava utisak otvorenosti ka nebu, a što ga povezuje sa magijskim znakom boga Šua koji pridržava nebo. Priroda ovog slova je ženska.

PERFECTION

*

___

___

 

8. Slovo P, 011. Arkana VII Kočija. Staza III – V. Znak Rak. Citat: Now then a giant arose, of terrible strength; and asserted the Spirit in a secret rite. Snažan čovek. Trigram ukazuje na dominantan položaj satvas, odnosno tao načela pod kojim se dešava aktivnost na nivou intelekta i telesnog, zemaljskog. U masoneriji se odnosi na savršeni kamen, tj na brata koji je izgradio svoj karakter u meri da pristaje i uklapa se u rad masonerije. Slovo P sadrži falusno I i mali rastući polumesec u gornjem delu. Potiče od semitskog peh što znači usta, čime se ističe aktivna i značajna uloga ovog slova, budući da su usta organ konzumacije i konverzacije. Ona daju blagoslove ali i prokletstva, kidaju i melju. Priroda ovog slova je muška, ali ima i žensku komponentu. Ključne reči u „Knjizi zakona“: prince-priest (the Beast), Perfect, palace, priestess, perfume(s), prophet, Power, purple.

ARCHITECT

*

___

 

- -

9. Slovo A, 012. Arkana VIII Ravnoteža / Pravda. Staza V – VI. Znak Vaga. Citat: And the Master of the Temple balancing all things arose; his stature was above the Heaven and below Earth and Hell. Ravnoteža. Trigram slova A pokazuje nam usklađenost svih načela. Pod uticajem ovog slova sve je u najboljem redu i na svom mestu. U masonskom smislu može označavati kecelju, odnosno obeležje posvećenika, njegovu čistotu. Slovo A vodi poreklo od semitskog simbola za bika. To je muklo slovo i u bibliji prethodi stvaranju koje počinje slovom B. Otud ovim slovom možemo označiti tišinu, nedelatno stanje. Po obliku ono je suprotnost slovu V koje ponire u dubinu. A podseća na trougao ili piramidu koja stremi ka visinama. Ima široku osnovu i podseća na raširene noge koje čvrsto stoje na zemlji. Stabilnost. A je dvopolno slovo u kome je žensko načelo podređeno muškom. Dominacija. Vremenska dimenzija slova A je budućnost i usmerenost ka nebeskom, ali u toj usmerenosti ono deluje kao uzor onima dole. Slovo A je simbol predvodništva i eshatološkog razrešenja. Ključne reči u „Knjizi zakona“: AL, Aiwass, Ankh-af-na-khonsu, azure-lidded woman, Adorer, Asar, Aum, axle (of the wheel), Amen, Alphabet, Abrahadabra, Abomination (of Desolation), (oil of) Abramelin, Ahathoor.

JUDGEMENT

*

- -

___

 

10. Slovo J, 021. Arkana IX Pustinjak. Staza IV – VI. Znak Devica. Citat: Against him the Brothers of the Left-hand Path, confusing the symbols. They concealed their horror (in this symbol – misli se na slovo M); for in truth they were. Konfuzija. Trigram nam govori da iako je načelno sve u redu na najvišem nivou, donja dva nivoa se ne nalaze pod uticajem odgovarajućih principa. U slovu J, ravnoteža slova A je poremećena. Na prvi pogled izgleda kako je sve u redu ali zapravo nije: intelekt je blokiran emocijama i obrnuto. Razumevanje i osećanje su međusobno neusaglašeni. U masonskom smislu ovo slovo se odnosi na simbolizam pokretnih i nepokretnih dragulja. Pokretni dragulji su neotesan i usavršen kamen i ukrašena tabla na kojoj stoje određeni simboli masonskog rada. Nepokretni dragulji su osnovna masonska simbolička oruđa koja imaju određenu svrhu. Slovo J je kasnije umetnuto u alfabet i predstavlja varijaciju slova G, dok vizuelno liči na I kome je pridodata izraslina pomoću koje prodire u zemlju. U krajnjoj liniji J je dete slova G, preciznije sin, ali sin koji je odrastao i osamostalio se, mada uvek u senci majke. I dalje, ukoliko je G slovna oznaka za Boga, otud je J Sin Božji. U tom smislu indikativna je sličnost ovog slova sa klinom. Priroda slova J je dvopolna, ali je u njemu muško načelo podređeno ženskom. Ključne reči u „Knjizi zakona“: joy (of Earth), jewels.

WORK

*

- -

- -

11. Slovo W, 022. Arkana X Točak sreće. Staza IV – VII. Planeta Jupiter. Citat: The master flamed forth as a star and set a guard of Water in every Abyss. Zaštita. Trigram nam pokazuje kako su srednja i niža ravan, podnebeska i zemaljska ravan, intelektualna i emotivna, zasićene jin i tamas načelom, ali pod upravom i kontrolom taoa i satvasa. To govori da duhovno načelo vlada nad velikim pasivnim, nad dubokim htonskim koje besprekorno miruje u beskrajnom napetom čekanju. Ovo slovo u masoneriji označava krivudave stepenice kojim se posvećenik uspinje do svetlosti u središnjoj odaji (aluzija na Solomonov hram). Slovo W je jednako otvoreno prema onom gore i onom dole, baš poput stepenica kojima se uspinjemo ali isto tako i silazimo. U svojoj građi podseća na obrnuto M a u sebi sadrži dva znaka V. Slovo W ima žensku prirodu. Ključne reči u „Knjizi zakona“: warrior (lord of Thebes), woman, word, wanga, work of the wand / sword, wilt, Will, West, world, wheel, worshipper / ed, Work.

OATH

___

 

*

___

 

12. Slovo O, 101. Arkana XI Snaga / Strast. Staza IV – V. Znak Lav. Citat: Also certain secret ones concealed the Light of Purity in themselves, protecting it from the Persecutions. Skrivanje radi zaštite od progonstva. I zaista trigram pokazuje satvas i tao načelo u sendviču dinamičkog radžasa i janga. Duhovno i materijalno je pokrenuto i aktivno, dok je intelekt miran i nedelatan, svojim delovanjem ne remeti pokrenutu dinamiku, već smao posmatra. U slobodnom zidarstvu se ovo slovo odnosi na masonsku dužnost. Slovo O je poput oka. Ono je svevideće ali i cirkularno, poput arkane Točak sreće. Vodi poreklo od semitskog ajin koje označava oko, ali možemo ga shvatiti i kao prazninu. O je celokupno vreme, kružno vreme, veliko vreme, obrtanje, revolucija. Ono obuhvata gore i dole, prošlost i budućnost, u čijem središtu se sabira sve što je ovde i sada. Istovremeno, O je jedan zatvoreni sistem, uroboros, sfera, jaje. Iako u priličnoj meri poseduje muške elemente teško je reći kog je pola slovo O. Ključne reči u „Knjizi zakona“: obeah, one, Ox, Ordeal (x), oil (of Abramelin), olive oil, Ompehda.

GEOMETRY

___

 

*

- -

13. Slovo G, 102. Arkana XII Obešeni. Staza V – VIII. Planeta Neptun. Citat: Likewise also did certain sons and daughters of Hermes and of Aphrodite, more openly. Delimično skrivanje. Trigram slova G prikazuje situaciju u kojoj imamo sva tri prisutna načela, s tim što gornja dva nisu na svojim prirodnim mestima. To nije nužno loše ali povećava mogućnost pojave neusklađenosti duhovnog i intelektualnog, odnosno situaciju da razum predstavlja kočnicu dubljim aspiracijama. Slovo G u masoneriji ima smisao sličan slovu jod u hebrejskom i slovu tau u grčkom alfabetu, odnosno označava početno slovo za reč „bog“. U masoneriji označava geometriju, kao nauku od značaja za slobodno zidarstvo. Slovo G podseća na majku sa malim muškim detetom, mesečev srp sa zvezdom, mesečevo dete, srp i klin. G je prevashodno žensko slovo, odnosno oblik sa preovlađujućim ženskim elementom, dok je muški inferioran i zavistan. Oblik G ima težnju da se zatvori, uvuče u sebe, uvire ka unutra radi zaštite i očuvanja. Potiče od semitskog gimel koje označava kamilu ili štap za bacanje. Kao kamila ono služi kao vozilo preko pustinje. Vremenska dimenzija slova G je budućnost. Ključne reči u „Knjizi zakona“: God(s), Great (Equinox).

ZENITH

- -

 

*

___

 

14. Slovo Z, 201. Arkana XIII Smrt. Staza VI – VII. Znak Škorpija. Citat: But the Enemy confused them. They pretended to conceal that Light, that they might betray it, and profane it. Prevara, izdaja i profanizacija. Trigram ovog slova radikalnije narušava ravnotežu tri načela nego u slovu G. Duh je pasivan, intelekt miran a na fizičko-emotivnoj ravni besne oluje. Snage bezumlja. Slovo Z u masoneriji označava zenit kao položaj odakle se svetlost sunca izliva pod pravim uglom. Potiče od semitskog zain kojim se označava oštro oružje, bodež, mač. Vremenska dimenzija slova Z je kako prošlost tako i budućnost.

BLESSING

- -

 

*

- -

 

15. Slovo B, 202. Arkana XIV Umerenost. Staza VI – IX. Znak Strelac. Citat: Yet certain holy nuns concealed the secret in songs upon the lyre. Skrivanje tajne u pesmi. U trigramu ovog slova satvas / tao princip nalazi se između dva jina / tamasa. Intelekt stoji po strani dok je viša i niža ravan potpuno zasićena tamas / jin načelom. I zaista sve deluje kao skrivanje dragulja u tami podzemlja. U masonskom smislu označava blještavu zvezdu, simbol svetlosti koji daje svetlost u svim pravcima te predstavlja posvećenika koji je, usavršivši sebe postao poput blještave zvezde. Može biti shvaćeno i kao neka vrsta orijentira koji ukazuje na pravac koji treba slediti. Može se odnositi na simbolički kompas. Slovo B ukazuje na mušku i žensku prirodu jer je sačinjeno od falusne osnove i dve ženstvene polulopte, pa ipak ima više smisla tretirati ga kao žensko. Ujedno, to je partnerstvo Sunca i Meseca. Slovo B vodi poreklo od semitskog bet koje označava kuću, stanište i kojim počinje biblijsko stvaranje. Ukazuje na ranjivost i prijemčivost, ali i na seksualni odnos. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Beast (prince-priest the), Book, Because, Bride, Battle, blood, Bes-na-Maut, Bahlasti, Buddhist.

FRATERNITY

___

___

 

*

16. Slovo F, 110. Arkana XV Đavo. Staza VI – VIII. Znak Jarac. Citat: Now did the Horror of Time pervert all things, hiding the Purity with a loathsome thing, a thing unnameable. Užas vremena. Izokretanje stvari. Satvas / tao načelo je potpuno potisnuto na dno dok višim dimenzijama preovlađuje frenetična aktivnost koja može izazvati katastrofu. U masonskom smislu ovo slovo ukazuje na prihvaćenog šegrta, koji je postigao status punopravnog člana bratstva ali nije dosegao status majstora. Slovo F je skraćeno E, nedostaje mu donja vodoravna linija, čime se ističe njegova muškost i težnja ka višim stvarima, ali nauštrb ravnoteže. Slovo F je takođe i skraćeno P, čija je obli deo presečen. Njegova ekspanzija nije lišena rizika jer je neuravnotežena. F je neizbalansirana muževnost. Ukazuje na slabu ukorenjenost. Sklonost padu. Vremenska dimenzija: budućnost. Ključne reči u „Knjizi zakona“: fool(s), Five Pointed Star, feast, Force (of Coph Nia).

SPECULATION

___

 

- -

 

*

17. Slovo S, 120. Arkana XVI Kula. Staza VII – VIII. Planeta Mars. Citat: Yea, and there arose sensualists upon the firmament, as a foul stain of storm upon the sky. Oluja. Trigram ovog slova blago uravnotežuje nered slova F, ali je i dalje čitava stvar daleko od stabilnosti jer elementi i dalje nisu na svom mestu. Slovo S se odnosi na spekulativnu masoneriju. Vremenska dimenzija slova S ukazuje i na prošlost i na budućnost. S je jedna uvijena linija koja nagoveštava spiralno kretanje, dinamiku i stalno kretanje. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Scarlet Woman / Concubine, sun, splendrous Serpent, Space, Star(s), six and fifty, sword (work of the), Sin, sixty-one; Sun, Strength & Sight, Light; servants of the Star & the Snake, Supreme (Ritual), Silence.

MATTER

- -

___

 

*

18. Slovo M, 210. Arkana XVII Zvezda. Staza VII – IX. Znak Vodolija. Citat: And the Black Brothers raised their heads; yea, they unveiled themselves without shame or fear. Razotkrivanje izopačenosti. Pasivan duh, aktivan intelekt i potisnut tao trigrama M, nisu recept ravnoteže i razvoja. Slovo M je za korak dalje od ravnoteže nego slovo S. Nered uspostavljen slovom F još uvek se ne smiruje. Masonski pod (crno-bela šahovnica). Slovo M je istovremeno otvoreno prema onom gore i onom dole. Slovo M vodi poreklo od semitskog mim što znači voda. I sam oblik ovog slova podseća na vodeni talas. Slovo M u minornom obliku figurira u simbolizmu dva zodijačka znaka: Škorpija i Devica. To dodatno naglašava htonski karakter slova M. Ovo slovo je sačinjeno od dva I povezanih sa V, što ga donekle čini nalik slovu H. Razlika je u središnjoj liniji. Kao da je reč o dve različite varijante iste moći. H je muška a M ženska moć. Slovo M korespondira magijskom znaku Auramot iz sistema Zlatne zore (sefira Hod, element Voda). Ključne reči u „Knjizi zakona“: Manifestation (of Nuit), man, moon, Magician, Master, Mentu, Mohammed, Mongol, Mary.

NAVIGATION / NIGHT

- -

- -

*

19. Slovo N, 220. Arkana XVIII Mesec. Staza VII – X. Znak Ribe. Citat: Also there rose up a soul of filth and of weakness, and it corrupted all the rule of the Tao. Prljavština, iskvarenost, kvarenje taoa. Trigram pokazuje naslage pasivnog iznad taoa. Nema se šta dodati Krolijevoj rečenici. U masoneriji se odnosi na severoistočni ugao lože na kojem se kandidat postavlja prilikom inicijacije čime se naglašava njegovo trenutno stanje između severa (tama i neznanje) i istoka (svetlost, znanje). Takođe, severoistok je mesto postavljanja simboličkog ugaonog kamena. Slovo N je istovremeno otvoreno prema onom gore i onom dole. Po svom obliku podseća na hebrejsko alef, mada vodi poreklo od semitskog nuna, što označava ribu ili zmiju. Ovo slovo je kao međukorak između H i M. To su dva stuba i poprečna linija između njih koja povezuje vrh levog stuba sa dnom desnog. Grafički, N je obrnuto Z i obratno. N je žensko. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Nuit, Nu, Not.

ENTRANCE

___

___

___

20. Slovo E, 111. Arkana XIX Sunce. Staza VIII – IX. Planeta Sunce. Citat: Then only was Heaven established to bear sway; for only in the lowest corruption is form manifest. Nebo nosi vlast. Trigram pokazuje potpunu jang / radžas / aktivnu / mušku prirodu. Izopačenje niza prethodnih slova se ispravlja radikalnom akcijom i aktivacijom. Međutim, to za posledicu ima potpuno isčezavanje načela tao / satvas iz poretka slova koja slede, pa stoga ona predstavljaju slepe ili redukovane sile elemenata. U operativnoj masoneriji to se odnosi na prihvatanje šegrta nakon sedmogodišnjeg probnog perioda. Ukratko, E se odnosi na ulaz (entrance). Slovo E vodi poreklo od semitskog he koje se odnosi na pozdravljanje, javljanje, dovikivanje (hej), ali i na prozor, otvor. Njegov oblik ukazuje na otvorenu mušku prirodu koja radijalno zrači. Ekspanzija, stabilno širenje. Falusno I nosi tri vodoravne linije na tri nivoa. Ukazuje i na snažnu konstituciju. Usmereno je prema budućnosti. Slovo E je saobrazno magijskom znaku Ulazećeg Horusa. Ključne reči u „Knjizi zakona“: ectasy, Earth (man of); eight, eighty, four hundred and eighteen; East, Equinox (of the Gods), Exorcist, Empress, eleven, English (Alphabet).

RAWNESS

___

___

 

- -

21. Slovo R, 112. Arkana XX Sud / Eon. Staza VIII – X. Planeta Uran. Citat: Also did Heaven manifest in violent light, (Intenzivno svetlo)... Trigram ukazuje na podjarmljenost ženskog muškom; žena u vlasti muža i svekra. Patrijarhat. U masoneriji se odnosi na grub, neobrađen kamen, koji se odnosi na svet profanih, na neprosvećene ljude. Slovo R je htonske prirode, usmereno ka onom dole, ali je i dalje muževno. Slovo R je P sa dodatnom crtom nalik onoj koja pridržava ili izvire iz Q. Ta dodatna crta odaje utisak kretanja. Kao takvo, ono se kreće u desno, ka budućnosti. Slovo R potiče od semitskog reš koje označava lice ili glavu. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Ra-Hoor-Khuit, Restriction, Reason, Ritual, Ra-Hoor-Khu, Ra Hoor Khut, Ra.

QUARRY

___

- -

___

 

22. Slovo Q, 121. Arkana XXI Univerzum / Svet. Staza IX – X. Planeta Saturn. Citat: ... And in soft light. Meko svetlo. Trigram locira jin / tamas / ženski princip u središte figure. To je napredak u odnosu na slovo R ali situacija i dalje nije idealna. Funkcionalna emancipacija. Feminizacija intelektualnog. U masonskom simbolizmu ovo slovo označava kamenolom simbolički predstavljen kvadratom. To je mesto gde se obrađuje kamen, odnosno sirovi karakter kandidata. Slovo Q na neki način predstavlja širu svest, obuhvata i dublje slojeve. Potiče iz glifa koji prikazuje majmuna sa repom, odnosno semitskog slova kof koje se odnosi na potiljak. U okultizmu slovom kof označavamo potiljak, odnosno zonu dublje svesti, nesvesnog itd. Po obliku Q je kružnica sa falusnom izbočinom, kao da se G zatvorilo u krug, izbacivši onaj klin vani. Sa druge strane, Q stoji nasuprot slovu O kao spermatozoid spram jajne ćelije. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Queen of Space / Heaven.

VENERATION

- -

___

___

 

23. Slovo V, 211. Arkana As pehara. Element Voda. Citat: Then were the waters gathered together from the heaven, (Prikupljanje nebeskih voda)... Ženski duh je konačno preovladao. Matrilinearnost, obožavanje velikih boginja. U masoneriji ovo slovo označava jamstvo kojim neki član lože pred braćom garantuje za nekog. Slovo V je otvoreno ka višem, ali ono samo ponire u dubinu. Slovo V korespondira magijskom znaku Apofis / Tifon iz niza tzv LVX znakova. Ujedno to je znak obožavanja, radosti ali i pobede. Potiče od semitskog vav što označava klin, učvršćivanje. Ključne reči u „Knjizi zakona“: veil, Vengeance, Victorious (City).

KNOWLEDGE

___

 

- -

- -

24. Slovo K, 122. Arkana As štapova. Element Vatra. Citat: ... And a crust of earth concealed the core of flame. (Zemlja skriva vatreno jezgro). Vladavina muškog načela. Uzdizanje sina, ali je njegov radijus oivičen ženskom prirodom na nižim nivoima. Muški duh se ne može ispoljiti. U masonskom smislu odnosi se na pojam „kadoš“, što je hebrejska reč za sveca i predstavlja veoma važan stepen inicijacije. Slovo K je otvoreno ka onom gore i onom dole, ali i prema budućnosti. Potiče od semitskog slova kap koje označava dlan. Otud njegovo zrakasto širenje dovodimo u vezu sa blagoslovom. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Khabs, Khu, Knowledge, King, Kiblah, Ka, Khephra, Kaaba.

DAWN

- -

___

 

- -

25. Slovo D, 212. Arkana As mačeva. Element Vazduh. Citat: Around the globe gathered the wide air, (Vazduh okružuje svet)...  Muško načelo se spušta u zonu intelekta, ali je situacija za njega ovde još nepovoljnija nego u slovu K, budući da je pritešnjen između višeg i nižeg ženskog. Vetar. U masonskom simbolizmu to je platforma na istočnoj strani lože gde Majstor sedi. Slovo D sačinjeno je od falusnog I i oblog C, što ukazuje na dvopolnu prirodu. Ono je pojednostavljeno ili veliko B. Ukazuje na veliki teret, debljinu, punoću, sadržaj. Vodi poreklo od semitskog dalet što označava ulaz. Ključne reči u „Knjizi zakona“: dog, death, Desolation, Din, Double (Wand of Power). 

UNITY

- -

- -

___

 

26. Slovo U, 221. Arkana As diskova. Element Zemlja. Citat: And men began to light fires upon the earth. (Čovek pali vatre svuda po zemlji). Muško načelo je degradirano i svedeno na materijalno, golu slepu silu. Matrijarhat. Žene vode, nadahnjuju, misle, odlučuju. Slovo U se odnosi na Ujedinjenu veliku ložu Engleske i načelno predstavlja jedinstvo masonskih tela. Za slovo U isto bi se moglo reći kao i u slučaju slova V, što se tiče prostornih tendencija. U podseća na matericu i potpuno je ženstveno slovo. Ključne reči u „Knjizi zakona“: Universe.

- -

- -

- -

Na kraju, mogli bismo reći, pod šifrom 222, ide muklo slovo. Element Duh. Citat: Therefore was the end of it sorrow; yet in that sorrow a sixfold star of glory whereby they might see to return unto the stainless Abode; yea, unto the Stainless Abode. Potpuni jin / tamas koji će poroditi potpuni satvas / tao i ciklus može ponovo da počne. Između U i I nalazi se potpuno utihnuće.

1	2	3	4	5	6	7	8	9
I	L	C	H	X	T	Y	P	A
J	W	O	G	Z	B	F	S	M
N	E	R	Q	V	K	D	U

Tabela osnovne brojčane vrednosti slova engleskog alfabeta

 

Postupkom posebne trigramatonske gematrije slova možemo konvertovati jedna u druga na osnovu njihove osnovne formule. Kodni nizovi slova se zbrajaju na geomantijskom principu, vrednost vrha trigramatona sa vrednošću vrha drugog trigramatona, sredina sa sredinom, temelj sa temeljom. Zbrajanje kodova vrši se po sledećem principu: 0 + 0 = 0, 0 + 1 = 1, 0 + 2 = 2, 1 + 1 = 1, 1 + 0 = 1, 1 + 2 = 0, 2 + 2 = 2, 2 + 0 = 2, 2 + 1 = 0. Na primer, slovo A je 012, a slovo B je 202. Njihov zbir je 212, što je kodni niz slova D: A + B = D / 0 + 2 = 2 (prekinuta linija), 1 + 0 = 1 (puna linija), 2 + 2 = 2 (prekinuta linija). Na prikazani način možemo zbrajati više slova koja čine neku reč i tako dobijati noseće slovo čitave reči. Evo još jednog primera: NUIT = (N 220 + U 221 = U 221) + (I 000 + T 100 = T 100) = U 221 + T 100 = J 021. U primeru reči NUIT vidimo da se zbrajanjem dva po dva slova na kraju dolazi do jednog slova, a što je u ovom slučaju slovo J. Ukoliko neka reč sadrži pet ili više slova uvek zbrajamo po dva i na kraju rezultat zbrojimo sa preostalim neparnim slovom i tako sve dok se reč ne svede na jedno slovo. Za to konačno slovo kažemo da je na neki način imanentno toj reči, skriveno u njoj. Jezikom tarota vidimo da je Pustinjak skriven u Nuit, ali vidimo i mogućnost konfuzije i brkanja simbola.

Slova engleskog alfabeta možemo umetnuti u dlanove tako što ćemo svakom slovu dodeliti deo prstiju na sledeći način:

LEVA ŠAKA

I = vrh palca

L = korenska falanga kažiprsta

C = srednja falanga kažipsta

H = vrh kažiprsta

X = vrh srednjaka

T = srednja falanga srednjaka

Y = korenska falanga srednjaka

P = korenska falanga prstenjaka

A = srednja falanga prstenjaka

J = vrh prstenjaka

W = vrh malog prsta

O = srednja falanga malog prsta

G = korenska falanga malog prsta

+++

DESNA ŠAKA

Z = korenska falanga malog prsta

B = srednja falanga malog prsta

F = vrh malog prsta

S = vrh prstenjaka

M = srednja falanga prstenjaka

N = korenska falanga prstenjaka

E = korenska falanga srednjaka

R = srednja falanga srednjaka

Q = vrh srednjaka

V = vrh kažiprsta

K = srednja falanga kažiprsta

D = korenska falanga kažiprsta

U = vrh palca

Obratite pažnju na redosled slova na prstima, kao da pratimo tok struje koja ulazi kroz palac leve ruke, ulazi i izlazi iz prstiju, potom ulazi u koren malog prsta desne ruke i konačno izlazi iz vrha palca desne ruke. Ujedno to je i najbolji način pamćenja redosleda slova u prstima, posebno ukoliko dlanove, kao u muslimanskom obredu, okrenemo prema svom licu i čitamo kao knjigu. Takođe, možemo obratiti pažnju i na to kako se slova leve i desne ruke međusobno poklapaju. Na primer, slovo Y, zvezdana žena, i slovo E, koje se odnosi na nebo, zauzimaju mesto korenske falange srednjaka leve i desne šake. Sledi lista podudarnih slova po položaju na šakama:

Slova palčeva: I = U

Slova kažiprsta: L, C, H = D, K, V

Slova srednjaka: X, T, Y = Q, R, E

Slova prstenjaka: P, A, J = N, M, S

Slova malog prsta: W, O, G = F, B, Z

Sada kada sve ovo znamo možemo se uputiti u praktičnu vizuelnu sigilizaciju. Odradite vežbu aktiviranja toka struje kroz prste osvešćujući svaki obeleženi deo za koji je povezano po jedno slovo alfabeta. Kada na taj način potaknete energije ruku, aktivnom imaginacijom povežite svetlosnim nitima određena slova u željenu reč kojom želite magijski da delujete. Neka u vašim prstima zaigraju ta slova i povežu se u reč. Usredsredite pažnju na tok mentalne struje koja povezuje zamišljena slova u određenu reč, a potom zauzmite znak Ulazećeg Horusa te projektujte tu reč u beskraj pritom je uokvirujući u svojevrsni kartuš, odnosno svetleći elipsoidni okvir. Pre nego što uradite projekciju zamislite kako se svetlost poviše vaše glave, a koju prizivate imenom EHEJEH, što je božansko ime sefire Keter, sliva na vaše ruke. Od te svetlosti formirate kartuš. Prilikom projekcije vibrirajte tu reč. Nakon toga zauzmite znak Tišine. Reč koju ćete koristiti mora nositi vašu nameru, to može biti akrostih neke molitve, izjave, proklamacije ili ime boga itd. Uz pomoć tog imena, odnosno reči, ovim činom vi stvarate uzroke budućih događaja ili promena u astralnom svetlu. U krajnjoj liniji, u poglavlju „Priziv“ ove knjige nalazi se obilje upotrebljivih reči koje možete koristiti na opisani način za širok obuhvat magijske namere.