Tuesday, December 17, 2019

Um kao Država (autor Dorijan Nuaj)

Edgar Ende
Um. Mnoga se koplja lome oko definicije ovog pojma. Moja namera je da ovde predstavim jedan praktičan koncept Uma, naravno, kroz prizmu mog iskustva. Za početak, podsetimo se detalja drugog stiha iz biblijske Knjige Postanja:
"Zemlja bi pusta i prazna; nad bezdanom beše tama, i Duh Božji lebdio je nad vodama."
Duh Božji lebdio je nad vodamaRuah Elohimov je lebdio nad licem voda. U Bibliji kralja Džejmsa to je prevedeno kao: "And the Spirit of God moved upon the face of the waters." Pokušajmo da zamislimo tu sliku kako Duh Elohimov lebdi nad licem voda. Pokušajmo da se poistovetimo sa tim duhom koji lebdi nad vodama. Pogledajmo njegovim očima u vlastiti odraz na licu voda. Šta taj Duh opaža? To je arhetipska slika Uma krajnje efektno predstavljena jednim veoma šturim stilom. Tu sam scenu uvek zamišljao na način da vidim moćnu plamenu zmiju ili zmaja kako velikom brzinom leti iznad mirnog, mračnog vodenog beskraja. 

Reč UM na srpskohrvatskom jeziku podseća na sanskrtsku reč OM, odnosno A-U-M, prvobitnu frekvenciju koja se nalazi na početku i na kraju svega te u pozadini svega. Novozavetni bog rekao bi: Ja sam Alfa i Omega, AOOO...  Ukoliko reč um napišemo hebrejskim slovima dobićemo kombinaciju vav-mim, odnosno sliku klina i vode, čija je brojčana vrednost 46, tj 606, s obzirom da ukoliko stoji na kraju reči, slovo mim nema više vrednost 40 nego 600. Klin je izraz osnove, ose sveta, jer pričvršćuje vrh nebeskog svoda koji lebdi rasprostrt nad beskrajnim vodama majčinskog glifa mim. U simbolizmu velikih arkana vidimo Prvosveštenika kako bdi nad utopljenikom, tj nad izokrenutom figurom Obešenog čoveka, što podseća na scenu krštenja, odnosno obreda inicijacije. Toliko o konvencionalnom simbolizmu.  
Zamislite da unutar vaše psihe postoji parlament koji čine predstavnici svih vaših strasti, opsesija, strahova, želja itd. Uronite duboko u samoposmatranje i pokušajte da sačinite spisak tih strasti. Pogledajte koliko ih ima i svakoj od njih nadenite ime. Neka svako to ime bude predstavljeno nekom ličnošću koja može biti stvarna ili izmišljena. Bolje da bude neko iz vašeg stvarnog života, bilo da tu osobu lično poznajete ili je u pitanju neka javna ličnost. Povežite svaku vašu pasiju sa jednom takvom ličnošću. Te kvazi-ličnosti su poslanici u vašem parlamentu. Kada god donosite odluke pustite da tako stvorene unutrašnje kvazi-ličnosti vaše psihe raspravljaju, a vi budite nemi posmatrač. To je Donji dom vašeg uma. Njegovih članova može biti mnogo te mogu biti organizovnai u blokove, poslaničke grupe ili čak političke partije. 

Osim parlamenta postoji i senat, odnosno Gornji dom vašeg uma, koji sačinjava drugi tip kvazi-ličnosti, a to su osobe koje ste povezali sa vašom savešću, vrednostima i načelima. Naime, parlament vašeg uma može donositi razne odluke, ali senat je taj koji ima, ili bi barem tako trebalo biti, moć veta. Osim ova dva doma, postoji i treća struktura, a to su ambasadori, što čini jednu veoma pipljivu kategoriju, jer oni suštinski ne pripadaju vašem biću ali jesu obuhvaćeni vašim umom. Ambasadori su predstavnici spoljnih upliva u vaš um. Kao i u stvarnom političkom životu neke države, tako i u državi uma, ambasadori velikih sila imaju veći uticaj od nekih drugih ambasadora, pa često vodite računa o tome šta bi oni mogli reći povodom neke vaše odluke ili ponašanja. I konačno, postoji i nevladin sektor, kao prelaz između ambasadora i države uma, te predstavlja unutrašnji eho tuđih misli i stavova, nešto poput agenata stranog uticaja.

Za trenutak bih se zadržao kod ambasadora. Samo njihovo postojanje nekima može delovati nejasno, a kod nekoga bi moglo izazvati blagu jezu ili oblik paranoje. Kako je uopšte moguće da u našim umovima postoje direktni predstavnici nekakvih sila koje zapravo ne pripadaju našim bićima, već su u neku ruku, ako ne uljezi, a ono barem zakonomerni predstavnici entiteta koji bitišu izvan nas? Mnoga učenja govore kako je bog u nama, ali u suštini, mnogo toga je u nama. Kada kažem spoljne sile, mislim na implante koji u nas dopiru po našem rođenju, ali i na one koje vremenom stičemo, dolazeći u dodir sa jednom apstraktnom faunom u koju je uronjen naš um. Kastaneda je pominjao letače kao nekakva ne-bića koja u našu dimenziju ulaze iz naguala i kače se na nas tako što nam pozajmljuju sopstvene umove iz razloga da bi se hranili sjajem naše svesti. Po rečima njegovog učitelja Don Huana, oni ulaze u nas kroz otvor neposredno iznad naših glava. Kakofonija naših misli, navodno, potiče iz tog izvora. Jedan od ciljeva ratnika jeste da se oslobode letača tako što će ukinuti unutrašnji dijalog i vremenom učiniti sebe nezanimljivim za te entitete. Ovo je jedna fantastična i jako sugestivna ideja, ali ja ne mogu da prizovem u sećanje niti jedno učenje koje pominje fenomen poput Kastanedinih letača, niti mogu da potvrdim da sam nekada video, osetio ili na bilo koji način prepoznao nekog od njih. Sva moja iskustva sa letačima uzrokovana su mojom autosugestijom na osnovu onog što sam pročitao kod Kastanede. U svakom slučaju, nisu to dementori iz filmova o Hariju Poteru koje možeš tek tako oterati uz čaroliju Expecto Patronum! 
Za potrebe ovog teksta ostaviću po strani Kastanedine letače. U kontekstu Države uma, ambasadori su predstavnici onih magijskih sila koje smo na neki način prizvali u naš um. Ja sam to video kao veoma tanane svetleće niti različitih boja i intenziteta sjaja, koje iz određenih izvora, čija je daljina neodređena a dimenzije nejasne, nekako ulaze u moju glavu. Na primer, ukoliko se bavimo nekim oblikom okultizma u našem umu gostićemo ambasadore sila koje prizivamo. Ako ste aktivno religiozni i svakodnevno posvećeni molitvama i verskim aktivnostima, u vašem umu svakako postoje ambasadori vašeg Boga, ali takođe postoje i oni drugi, jer ne možete prizivati svetlost a da istovremeno ne prizovete i tamu. I dalje, ako ste imali neko paranormalno iskustvo, tada je vaša svest bila otvorena za uplive koji su na neki način bili upućeni na vas a da je njihovo poreklo posve nejasno, ali ste ih vi protumačili u skladu sa vašim uverenjima (Isus, vanzemaljci, demoni, anđeli, multidimenzionalna bića, reptili itd). U tom slučaju vaš senat je, uz pritisak vašeg nevladinog sektora, odlučio da tako identifikuje određeni fenomen.

Na kraju ovog pregleda institucija unutar Države uma, ništa manje važna jeste oblast snova. To bismo mogli porediti sa narodom. Snovima odgovara geomantijska figura Populus koja predstavlja izraz lunarne prirode i simbol neartikulisanog mnoštva. Država uma može uticati na snove, ali često biva i suprotno. Takođe, spoljni uplivi mogu imati značajnu ulogu u gibanjima masa snevačke energije, odnosno mogu uticati na to kako će se skupna tačka percepcije kretati potaknuta tim talasima i uticajima. Što su oscilacije veće, to su snovi koloritniji, bizarniji, neobičniji, zastrašujući, a ponekad i apstraktni, što zavisi od energetskog modaliteta osobe i njenog iskustva. Snovi su arena borbe raznih uticaja, što spoljašnjih, što dubinskih. Međutim, snovi nisu ambijent zatvoren samo u okviru sanjača kao jednog bića. S obzirom da je čovek mikrokosmos, po definiciji, njegov um i duboku podsvest nastanjuju razne sub-psihičke mikro-strukture čije je poreklo istovremeno i spoljašnje i unutrašnje. Tako naše biće nastanjuje mnoštvo entiteta koji jesu autonomni, ili - da budem jasniji - predstavljaju makrokosmički energetski otisak unutar mikrokosmosa. Nekad je zaista teško razlikovati šta je šta. Često su upravo snovi kanal preko kojeg do budne svesti dopiru ambasadorske poruke. Zato je od suštinskog značaja postojanje izvršne vlasti Države uma. Naposletku, izvršna vlast je ta koja deluje i sprovodi odluke dubljih nivoa bića. To je operativni aspekt Države uma, naš svakodnevni ego - Vlada! Stoga je od izuzetnog značaja za pitanja bezbednosti Države uma, negovati efektan, efikasan, elastičan i čvrst ego kojeg možemo porediti sa sferom. Ukoliko stremimo slobodi našeg bića ta sfera ne bi trebalo da ima neravnina ili naprslina. Ukoliko ih ima onda Egu neće biti lako da se sažme onda kada to bude zaista neophodno kako bi se održala prisebnost i izbegao nepotreban rizik. Gladak, sferičan i elastičan Ego jeste jedan od ciljeva magijske obuke. Takav ego nije prepreka osvajanju slobode i delovanju bića, jer mu nije problem da se skloni, izvije ili sažme onda kada to situacija iziskuje. Vlada, odnosno Ego izobličen ili oštećen nekontrolisanim uplivima drugih aspekata Države uma, sklon je cepanju, padu, zbunjenosti, paralizi, ludilu.

Ovaj prikaz Države uma je izraz modernog oblika države, te sam ga zato uzeo kao primer. Različiti ljudi mogu organizovati sebe na način kako to najviše odgovara njihovim dubljim stremljenjima. Otud neko može biti imperija, republika, kraljevina, teokratija, parlamentarna demokratija ili diktatura. Sasvim je svejedno kakav će oblik unutrašnjeg uređenja nečija Država uma imati ukoliko ispunjava suštinski uslov stabilnosti ličnosti.

Saturday, December 14, 2019

Bafomitras Crowdfunding Elementary Manifesto (author Dorijan Nuaj)

The author of all the blog articles is Dorijan Nuaj (1971 - 2022), the chairman of the Anti-Humane League Foundation (AHLF)

Publishing texts or parts of texts from this blog are subject to copyright and are only possible with the written consent of the author. CONTACT: dorijan.nuaj@gmail.com

I'm not Dorian Nuaj. His name, personality, and appearance are but a unifying symbol for Us who inhabit his consciousness, his being. More precisely, a man called "Dorian Nuaj" is only a temporary form of our appearance. As magical and unreal, we exist on the other side. Our thoughts echo through the tunnels of time, forming the forms through which we are. We fold the cross into a cube. We summarize the universe into a point. At that point, we merge the microcosm and the macrocosm. Through that point, we go out and in. The point of contraction is also the point of projection. We are irrelevant. We are neither beings nor non-beings. We are the code. We do not follow the paths of the Absolute. We follow the Natural Flow.

We can study world issues and the world of people, it is desirable and necessary to do so, but we should essentially not worry about it. Spirits like us should not identify with humanity, men or women, at least not in the way that conventional notions and understandings dictate. We are not interested in the "fates" and "karmas" of states, nations, particular groups or individuals.

We are fundamentally unaffected by so-called national interests, human rights, climate change, humanitarian or environmental emergencies, issues of identity, morality, and humanity, as well as religious issues. It is all a rattle of swords, a land of eternal war and ideological-political strife that has no place in our pursuits and actions. We do not interfere, we just observe. Eventually, we can make notes and that's all. We are perfect sociopaths. We can pretend to be interested and caring, but we are basically not interested and we do not care at all. We wear a mask for the sake of the world, not because we really need it. Let the world go its way and we will ours. We are part of the world, but we are not clinging. World, this is a kaleidoscope. Our mission is to grow by being temporarily in human form, creating the illusion of Personality and Being. Therefore, we have no right to participate in self-deception.

We, who are writing this and who call ourselves Narrator, have currently possessed a person known as Dorian Nuaj. When that person leaves this world, the Narrator will change the form of its existence and then we will possess another being from which to act towards our goals. Therefore, the death of Dorian Nuaj will not mean the end of our work. The goal of our work is to initiate and propagate the magical process we have called the Divine Revolution of Catastrophe. The purpose of our proclaimed revolution is to significantly reduce the presence of human beings on Earth. We are not interested in the deeper reasons for this proclaimed purpose, but rather we act as we are programmed by the forces behind our manifestation. Nature is wasteful when it comes to its goals - and it never asks for a price. 

If you have a surplus of unallocated funds, do not hesitate to donate to the Anti-Humane League Foundation led by Dorijan Nuaj - until the moment he is replaced by another person.

The ecstasy is madness. Inspiration is death. Creativity is psychosis. These are gifts of the judgment powers. Do not hesitate...

Tired of being a philanthropist? You are not challenged anymore to contribute to human and humanitarian initiatives and goals? Try it with inhumane, anti-human and anti-civilization purposes. Feel perverted, mean, sadistic, satanic. Enough of the underdog! Feel powerful! Do the right thing - support Anti-Humane League Foundation! 

We have provided exciting and useful gifts to our contributors - personal demonic servants - to serve your nihilistic, psychopathic and sociopathic passion. Become contributors and promoters of the Divine Revolution of Catastrophe. Each donor can request and receive a sigil of a personal demon as well as instructions for summoning. 

But remember one thing - the demon will be your faithful servant as long as you are true to yourself and as long as your goals coincide with those of our Revolution. Unless you are insincere or stumble and fall into ungodly philanthropy slots - your demon will distance itself from you.

83Z> Y0V8 W0Z3Y Z0M
Join my crowdfunding campaign! 
If you really want to donate, please contact me via this email: dorijan.nuaj@gmail.com
Facebook page: https://www.facebook.com/pg/bafomitras/posts/

Friday, December 6, 2019

Hitler iz ugla alternativne vizije istorije (autor Dorijan Nuaj)

Moram priznati da me lik i delo Adolfa Hitlera nikada nije privlačilo za neko dublje istraživanje i razmatranje. Jednostavno, u toj pojavi teško sam nalazio motivaciju ili nadahnuće za nekakav kreativni osvrt. Takođe, nisam čak ni pokušavao da se bavim nekakvim okultnim Rajhom ili magijskom prirodom, odnosno pozadinom Hitlerovog fenomena. To ostavljam mentalitetu nekakvih senki nad Balkanom. Istini za volju, naterao sam sebe da pročitam njegov Mein Kampf, ne bih li nekako zavirio u taj um, a potom i u Mit XX veka Alfreda Rozenberga, ne bih li razumeo osnovne crte ideologije nacizma. I naravno, bio sam razočaran plitkošću dometa tih misli i ideja, jer čemu Rozenberg ako već imamo jednog Juliusa Evolu? Sa druge strane, čitanje Hitlerovog zatvorskog pisanija dodatno me je učvrstilo u uverenju da to nije pisao neko drugi, ne bi li budući i - magijski projektovani vođa imao nekakvu knjigu. Na osnovu misli izloženih u toj knjizi zaključio sam da se njene idejne konstrukcije savršeno uklapaju u pojavu, govor i ponašanje Adolfa Hitlera. Sve i da je neko drugi autor te knjige, moj utisak je kao da je sam Hitler to pisao. Nakon čitanja Mein Kampfa počeo sam temeljnije da studiram tu osobu i to je rezultiralo mojom snevačkom trilogijom koju sam izneo u ovom tekstu. Reč je o moja tri povezana sna koja sam posmatrao kao u bioskopu. U njima sam čas bio posmatrač trodelnog igrano-dokumentarnog filma o Hitleru, a čas sam bio sam akter, odnosno Adolf Hitler himself

U prvom filmu narator počinje tako što se pita kako je moguće da je Hitlerov lik i nakon sedamdesetak godina nakon završetka rata i dalje aktuelan, i zapravo sve aktuelniji. On nikako da izbledi, jer njegov duh, kako prolazi vreme, umesto da kopni i nestaje, biva sve životniji i prisutniji. Kako je to uopšte moguće i zašto je to tako? Tu upitanost ubrzo sledi serija brzih kadrova u kojima se smenjuju razni akteri, istoričari, propagandisti, političari, novinari, intelektualci, filmadžije, glumci, dokumentaristi, umetnici, ujedno svi oni koji su se od rata na ovamo bavili fenomenom Adolfa Hitlera, nacizma i nacističke Nemačke i od toga napravili lepe karijere. To je jedna golema produkcija, jedna velika posvećenost koja cilja da objasni, osudi i smesti na tamnim bojama oslikani stub srama i proklestva tu tragikomičnu figuru istorije. Dakle, ne da potisne i protera u Tartar, nego da ga drži uvek aktuelnim i pod reflektorima, na jednom perverznom pijedestalu kolektivnog zaklinjanja, kao kakvu ahrimansku zombi figuru pred kojom se ispituje ideološka pravovernost današnjih ljudi nad kojima visi opasnost identifikacije sa prokaženim strašilom hitlerizma. To je jedan moćan živi talisman, ogledalo istine, jer ako se ne povinuješ našim sugestijama onda si istovetan strašilu.
Ubrzo zatim sledi scena u kojoj gomila upire prst u nekog nesretnika koji se nekako ogrešio o vladajuću paradigmu, a zatim se u istoj pozi okreće ka hitlerovskom strašilu koje bi trebalo da posluži kao postmoderni anti-totem suočavanja sa prošlošću i odricanja od te iste prošlosti. Zapravo, više je nego bizarno i krajnje mizerno korišćenje jedne takve figure kao što je Hitler kao prigodno ideološko oruđe u obračunu sa političkim, geopolitičkim i ideološkim protivnicima. I ne samo sa njima, nego i sa konkurentima ili ličnim neprijateljima. Tako smo došli do čuvene ideološke poštapalice današnjice kojom se etiketira bezmalo svašta i svako: fašista, fašizam ili neonacista, nacizam. Svakim uzimanjem u usta tih pojmova i svako pominjanje Hitlera u ma kojem kontekstu jeste svojevrsno zazivanje njegove utvare. Oni koji su protivni aktuelnom poretku tako bi mogli pomisliti da on možda i nije bio tako loš čim ovi tako histerično metanišu njegovom pojavom. Otud me baš zanima šta bi tako zgodno poslužilo u tu svrhu da nije bilo nikakvog Hitlera ili nacizma? Upravo je na tom pitanju film poprimio neki čudan tok - šta bi bilo kad bilo...

U prvoj sceni vidimo ostrašćene sveštenike drevnog egipatskog boga Amona kako teškim maljevima razbijaju statue boga sunca Atona koje je podigao Amenhotep IV, čuveni faraon reformator koji je u Egipat uveo monoteizam. To je, naravno, naljutilo sveštenike drugih bogova, posebno Amonove sveštenike, koji su nakon smrti ovog faraona rešili da izbrišu svaki pomen na njegovo ime i na kult koji je on ustanovio. Sve i da ovo nije istina, nije ni od kakvog značaja za dalji tok ovog narativa, jer primer takvog ponašanja, jeste ono što su u filmu uradili pobednici u Drugom svetskom ratu. Za trenutak se scena promenila i više nisam gledao Amonove sveštenike nego savezničke vojnike i razne vojno-obaveštajne komisije koje sistematski zatiru svaki trag postojanja Adolfa Hitlera i nacizma. Donose se zakoni kojima se rigorozno kažnjava svako pominjanje njegovog imena, držanje slike, čak i pominjanje da se taj rat i sve u njemu uopšte dogodio. Zvanična verzija kojom je objašnjavan razoran i genocidni sukob jeste da je u pitanju Prvi svetski rat. Čitave generacije širom sveta, a ne samo Nemačke, jednom stalnom ideološkom presijom i cenzurom na svetskom nivou, vaspitavane su tako da im je ukinuto svako istorijsko pamćenje na nacizam, Hitlera i Drugi svetski rat. Moderni Amonovi sveštenici su se svojski potrudili da sakriju i unište svaki trag inkriminisanog fenomena i da iznova napišu istoriju od 1923 do 1945. Zaista je teško bilo ubediti preživele žrtve genocida da se nije desilo to što se desilo i da bi to sećanje trebalo da izbrišu, ali totalna politička moć može sve, pa čak i to. Takvom istrajnom politikom, sedamdest godina kasnije, kada je pomrla većina ratne generacije, Hitlera se više niko nije sećao, niti pominjao, a kamo li da ga je iko koristio kao baba-rogu ili oruđe u obračunu sa bilo kime.
Drugi film počinje svečanim otvaranjem izložbe jednog uspešnog, harizmatičnog, ekscentričnog i genijalnog bečkog slikara. Javnost je bila fascinirana tim ogromnim platnima na kojima su prikazani užasi njegovih zastrašujućih vizija rata, zatiranja naroda, gasnih komora, nastupajućih armija, monumentalnih građevina, pada Berlina, atomskih bombi itd. Sve se to pripisivalo njegovoj genijalnosti i neviđenom umetničkom talentu čija su ovaploćenja prozvali nadistorizmom. Tako je Adolf Hitler ušao u istoriju umetnosti kao rodonačelnik slikarskog pravca nadistorizma. Mnogi su smatrali da je on nekako upleten u okultno, a naročito je bilo u fokusu njegovo dugogodišnje i blisko prijateljstvo sa Alisterom Krolijem koji ga je nazivao Horusom i u njemu video nosioca magijske struje teleme na polju umetnosti što se manifestovalo kroz čuveni, maestralni te magistralni špil tarot karata poznat kao Tot-Hitlerov tarotNjegov menadžer i poznati bečki trgovac umetninama Noam Geršvic načinio je od njega svetsku ikonu i organizovao brojne izložbe širom sveta. Hitler se u poznijoj fazi preselio na njujorški Upper West Side, gde je imao mondenski atelje u apartmanu koji mu je u tu svrhu ustupila poznata udovica velikog bankara Adama Horovica - Lujza Horovic. Pričalo se da se u svojoj njujorškoj fazi Hitler družio sa Teslom te da mu je poklonio čuvenu Jasenovačku ružu koja je visila na zidu Tesline sobe u New Yorker hotelu. Inače, kuriozitet predstavlja to da je ta Teslina Hitlerova Jasenovačka ruža uticala na jedinog srpskog nobelovca Gorana Čučkovića i nadahnula ga da napiše čuveno Jedenje bogova. Kontroverza koja je pratila Hitlerov život prenela se i na njegovu smrt. Navodno je stradao u požaru ali njegovi posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni, što je njegov lik i delo dodatno uvilo u čudesnu misteriju. 
U trećem činu filma-sna zatičem se u Hitlerovom čuvenom berlinskom bunkeru godine 1945. Teku poslednji dani koji ubrzo bivaju poslednji trenuci poslednjeg dana. Shvatam da je došao trenutak moje evakuacije. Sve je izrežirano. Mizanscen je postavljen. Dok okolo gruvaju artiljerijska oruđa, nameštam frizuru, oblačim sivi kaput, podižem kragnu i sa torbom u ruci odlazim kroz tunel do tajnog izlaza gde me čeka, o čudesa, taksi. Sedam u taksi koji me polako odvozi sa mesta poprišta. Prolazim pored ruševina, scene su crno-bele, crvenoarmejci nadiru, mene niko ne primećuje, niko me ne prepoznaje, nijedan rikošet me ne dotiče, nijedan geler ili komad šuta, niko me ne pita za dokumente. Izlazim iz razrušenog Berlina i ambijent ponovo postaje svetao, prijatan i koloritan. Odjednom sam se obreo pored džamije sultana Fatiha u Prištini, tzv carske džamije pored koje sam često u detinjstvu prolazio i sa čije sam česme kao dete gasio žeđ. Moj auto iz tridesetih je stao pored džamije, izašao sam da se za trenutak oprostim od scena iz mog detinjstva, kada u jednom trenutku spazih usamljenu ružu kako tajanstveno bitiše preko puta građevine. Približih se da je bolje osmotrim i odmah prepoznah njenu kabalističku strukturu. Očito takva ruža ne postoji u prirodi, pa ipak u filmu-snu ona je bila prava. Bila je to mistična Ruža Bafomitrasa. Barem je tako rekao narator čiji me je glas sve vreme pratio. I gle čuda, sama ruža je krvarila. Njeno crvenilo se razlivalo niz stabljiku i kapalo na zemlju. U tom trenutku sa minareta se čuo glas mujezina a ja sam se naglo zatekao na pampasima Paragvaja iz kojeg je izronio oltar boga-škorpije dok se na mom licu od krvi ruže formirala maska. Tako sam postao nosilac maske. I nijedan anđeo mi nije mogao objasniti kakav je smisao svega toga - Berlin, rat, Hitler, Priština, džamija, ruža, Paragvaj, oltar boga-škorpije, maska... Misterija!

Promenio sam boju kože. Nisam više Nefijac nego sam Lamanac. Od tog trenutka poznavao sam samo jednog boga, a to je bog-zmija čije je ime Dambala.

Sunday, December 1, 2019

Geozofija (autor Dorijan Nuaj)

Yukhym Mykhailov
Većina nas koji smo posvećeni proučavanju ezoterijskog i okultnog, koristimo i prihvatamo zdravo za gotovo mnoge uobičajene izraze kojim su označene i nazvane određene pojave, entiteti ili bića. Tako ćemo, recimo, pojmove poput demona, neorganskih bića, klipota, anđela, larvi, senki, bespogovorno preuzeti i koristiti kao činjenice bez da smo iste iskusili, ili smo ih iskusili ali nismo razumeli šta smo to zapravo iskusili itd. Ili, što je možda još poraznije, sopstvena iskustva tumačićemo ključevima koje suštinski ne razumemo niti smo u njih na ispravan način upućeni, nazivaćemo ih ovim ili onim imenom bez da smo sigurni u ispravnost takvog izbora. Naravno, ove opaske odnose se i na mene, jer sam takođe navikao da se ponašam i mislim u pomenutom šablonu. Pa ipak, iz iskustva znam da je uvek bolje za sopstveno iskustvo, otkrića i metod koristiti sopstvene izraze i simbole, makar se ovi ne uklapali niti u jedan poznati nam sistem. To nije nimalo lak zadatak. Ukoliko je vaš izbor da sledite neki od poznatih sistema u bilo kom obliku, onda je takva kreativnost uglavnom izlišna, osim u nekim detaljima koji mogu imati veći ili manji značaj, mada, što i to ne reći, ta vaša mala inventivnost može biti ključna po vaš dalji razvoj. I to, dakle, ima smisla. Međutim, ukoliko nemate afiniteta prema poznatim sistemima, vi nemate izbora nego da stvorite vlastiti. I naravno, odmah da naglasim kako je to bezmalo nemoguć zadatak za nekog ko počinje ni od čega. Stoga je potrebno biti deo nekog sistema i dosegnuti neki nivo u datim okvirima. Ovaj tekst namenjen je upravo onima koji su, sledeći neki sistem, došli do jedne tačke i tu stali, bilo da su odustali svojom voljom, bilo da su loše vođeni od strane nekih koji su se možda zaustavili par koraka ispred njih. Nebitno šta je od toga istina, jer ovde je u fokusu potreba za stvaranjem sopstvenog puta, sopstvenog sistema, a prvi korak u tom pravcu jeste imenovanje stvari, fenomena, iskustava, stanja, pojava i entiteta sopstvenim izrazima. Nije važno koliko ti izrazi imaju smisla i koliko su uporedivi ili uklopivi sa pojmovima i izrazima drugih sistema. Sve što vama ima smisla drugima može izgledati posve besmisleno, ali neka vas to ne brine. Jedina stvar koja uopšte nema nikakvog smisla jeste objašnjavati drugima šta je vaš sistem, i šta tačno znači neki izraz, gest, radnja ili simbol. 

Uzeću, recimo, primer geomantije, o kojoj sam već pisao na ovom blogu (vidi ovde). Taj sistem simbola je toliko star da je njegovo izvorno značenje potpuno zaboravljeno pa otud možemo bez imalo ustručavanja da na isti primenimo neku posve ličnu mitologiju i doktrinu, naravno, ukoliko smo uopšte sposobni za tako nešto. U tekstu koji sam pomenuo uglavnom sam naveo atribucije geomantijskih figura kakve već postoje u nekim izvorima. Naravno, taj sistem ima ograničeni smisao te se nalazi u funkciji svrhe onih koji su te atribucije uspostavili te koristili geomantijski sistem onako kako je to njima u datom trenutku bilo potrebno. Istina je da su te figure vrednosno i pojmovno neutralne te se mogu imenovati, upotrebljavati i povezivati kako nam drago. One čine simbolički zaokružen univerzum i dokle god se držimo osnovnih parametara tog univerzuma možemo se igrati sa značenjima i metodama u skladu sa našom voljom. Isto možemo reći i za Ji Đing, šah, tarot ili slova nekog alfabeta. Pogledajmo samo šta su hermetički kabalisti uradili od jevrejske kabale. Oni su uzeli neke njene elemente i povezali ih sa nekim posve nehebrejskim elementima te od toga načinili poseban sistem koji se više ne može nazvati kabalom u izvorno jevrejskom smislu, ali to i dalje jeste oblik kabalizma, nekakav sinkretički kabalizam. 

Prvi korak u stvaranju sopstvenog sistema jeste izvrtanje postojećih predstava naglavačke. To je upravo ono što je u određenoj meri uradio Alister Kroli stvarajući sistem teleme. Isto je uradio i Isus Hrist ili recimo Šabataj Cvi, izvrćući temeljne pretpostavke judaizma. U tom smislu, svaki tvorac autentičnog sistema jeste revolucionar. Svaki revolucionar jeste vesnik katastrofe, što nas dovodi do premisa revolucije katastrofe, doktrine o kojoj sam na ovom blogu već pisao i čije sam premise razvijao pre nego što sam se upoznao sa antinomističkim idejama poput onih Šabataja Cvija ili Alistera Krolija. Vidi sledeće tekstove: Ugovor sa đavolomRevolucija i dekadencijaEgzorcizam velikog belog bratstvaSistem istineDaimoni revolucijeMagijska pozadina božanske revolucijeRazum revolucijeTrimurti božanske revolucije katastrofeRadikalno zlo u službi revolucije
Naslov ovog eseja pozajmio sam od Džejka Stratona Kenta (Jake Stratton-Kent). Zapravo, rado sam ga preuzeo i njime obuhvatio čitav spektar mojih nazora koji najverovatnije nemaju veze sa Kentovim idejama, ali kako odoleti tako bremenitom izrazu - geozofija!? To je izraz mnogo uverljiviji nego što je to recimo teozofija ili antropozofija. U tom smislu i sam Kent spada među one koji izvrću ustaljene predstave ne bi li tako raščistili Augijeve štale okoštalih i toksičnih ideja. Na jednom mestu u knjizi Geosophia, raspravljajući o antičkim pogledima na svet, Kent se dotiče trodelne šeme univerzuma - Neba, Zemlje i Podzemlja: 
"However interesting apocalyptic literature may be in itself however, it is more essential to our purposes that Plato's tripartite schema is vertical, above is good and greater, and below is bad and lesser. Its three levels equate misleadingly easily with what our culture calls Heaven, Earth and Hell. In this important respect this is completely distinct from older Greek ideas about the afterlife; in which the underworld was the abode of the dead, good or bad. Punishment and reward are also significant elements of Plato's eschatology, which bears comparison with Orphic ideas of expiation. Significantly a good place in Plato's afterlife does not depend on initiatory knowledge, the moral conditions and their consequences involve everyone. Coinciding with changes in the wider culture, Plato departure from the old model of the afterlife can be seen as a turning point. It preceded a still greater departure of increasing influence into the latest period of Graeco-Roman culture. This involved varied projections of the afterlife either mostly or entirely into the heavens. In many instances this involved or assumed a transferral or projection of the geography of Hades onto the sky; complete with its rivers, Islands of the Blessed and other important locations. Such developments, interconnected with Babylonian astrological thought, represent a crucial stage in the development of Western magic. Very many features of Western magic as we know it are a direct consequence of these events, and would be instantly recognised if listed. This must wait however, as the most powerful and central aspects of the context in which they first arose are all too frequently overlooked. In Plato's myth the asphodel meadow of Hades is an aerial place, in the upper atmosphere, while Tartarus remains underground. Subsequently this was extended, as in Plutarch for whom the river Styx flowed upwards from the Earth to the Moon, and the Asphodel Meadows are transferred to the space between Earth and the Moon, which luminary plays a very conspicuous part in Plutarch's eschatology. Tantalisingly, Plato tells us the ritual specialists or goetes described themselves as Children of the Moon, so perhaps these lunar associations are earlier than is currently thought. In any case, in various religions of late antiquity the relocation is extended even further. Under the influence of astrological ideas from Chaldean and later Jewish sources the seven planetary gods, with their near all-encompassing role in human destiny, become the hostile Archons of Gnosticism. The origins of these gods may lie in seven evil stars, rather than planets, in Babylonian star-lore. In the emergent systems they bore malign influence over incarnating souls descending through their domains towards the Earth, and after death impeded their departure to the higher realms. By contrast, while the fiery wild men of Plato's vision with their scourges superficially approach to the Christian conception of demons, there is no suggestion that they are themselves damned. Nevertheless, Plutarch's myths, which typify the subsequent transfer of Hades to the sky, contain a more developed demonology. Greek mythological language was undergoing an evolution, which sometimes collided with the more pessimistic forms of astrology. The negative conceptions of planetary gods or angels, the Archons of Gnosticism, were both compatible and convergent with these tendencies."
(Jake Stratton-Kent, Geosophia, Scarlet Imprint, 2010, str 169, 170)
Odilon Redon
Veoma je zanimljiva ova Kentova opaska o projektovanju mitskih sadržaja podzemlja na nebesa. To ukazuje na jednu bezmalo revolucionarnu promenu u mitskoj svesti a čiji su uzroci, barem meni, posve nejasni. Verovatno zato što je večno jedino ono što okujemo u zvezde i projektujemo na nebesa. Ideja o zvezdanom poreklu duše trebalo bi da ukaže na shvatanje o njenoj večnosti. U zvezdanom ambijentu duša zadržava svoju individualnost, dok u ambijentu podzemlja ona biva utopljena u kolektivni egregor duhova predaka. Isto tako, demonski predatorski proždirači duša iz podzemnog sveta postali su subjekti malignih astroloških uticaja ili zli demijurzi, odnosno arhonti gnosticizma. Pa kako se to zapravo desilo? Da bismo barem malo osvetlili tu promenu valjalo bi pozvati se na neka Elijadeova zapažanja u knjizi Šamanizam

Razmatrajući odlike sibirskog, altajskog i arktičkog šamanizma, Elijade je isticao tamošnja shvatanja o istorijskom opadanju moći šamana, što je posledica načelnog opadanja čovečanstva, a čiji su uzroci bilo protok vremena, zatim neka velika duhovna tragedija ili opadanje kvaliteta ljudskog materijala usled svojevrsnog zamora krvi, budući da se krvna loza protagonista prvobitne magije vremenom utopila i pomešala sa običnima koji u svojoj genealogiji nisu imali božanske pretke. U vremenima dok je krv još uvek bila moćna, ljudi su lako mogli da prelaze sa zemaljskog nivoa u podzemni ili na nebeski. Međutim, kada se desio pad, odnosno nekakva kosmičko-magijska katastrofa ili prosto kvarenje prosečnog ljudskog materijala, tu mogućnost imali su jedino šamani i magovi. Vremenom je to postalo sve teže i njima, pa su samo izuzetni među šamanima i magovima i dalje bili u stanju da izvedu takve poduhvate. U skladu sa tim Elijade podseća da se ulaz u podzemni svet nalazi tačno iznad centra sveta, a da je ovaj zapravo na osi koja povezuje htonsku i uransku ravan. To je smisao glifa tau u šemi kabalističke kocke gde zamišljena linija alef, prolazeći kroz tau, povezuje uransku ravan bet sa htonskom gimel. Ta zamišljena osa je stub sveta prikazivan na različite načine, kao sveta planina ili njena slika - zigurat, piramida, hram ili sveti grad. Sveta planina je u središtu sveta, predstavlja samu osu tri kosmička područja i često je ulaz odakle se odlazi u nebeske sfere ili u podzemlje i odatle se vraća nazad. Kastaneda bi rekao da takva mesta predstavljaju pogodne lokacije na kojima lakše dolazi do pomeranja tzv skupne tačke percepcije te u tom smislu pominje drevne meksičke piramide.
"Turko-Tatari, kao i brojni drugi narodi, zamišljaju nebo kao šator; Mlečni put je šav; zvezde, otvori za svetlost. Po Jakutima, zvezde su prozori sveta: one su otvori namenjeni provetravanju različitih sfera Neba... S vremena na vreme bogovi otvaraju šator da pogledaju na zemlju, i to su meteori. Nebo se takođe posmatra i kao poklopac: događa se da nije baš savršeno pričvršćeno na rubovima Zemlje i onda kroz taj međuprostor duvaju snažni vetrovi. Kroz taj uzani međuprostor takođe se mogu provući i na Nebo popeti heroji i druga povlašćena bića. Na sredini Neba sija Polarna zvezda, koja učvrćuje nebeski šator kao kočić. Samojedi je nazivaju Klin neba, Čukči i Korjaki - Zvezda klin. Istu sliku i isti naziv srećemo kod Laponaca, Finaca i Estonaca. Turko-Altajci smatraju Polarnu zvezdu Stubom: ona je Zlatni stub Mongola, Kalmika, i Burjata, Gvozdeni stub Kirgiza, Baškira i sibirskih Tatara, sunčani stub Teleuta itd. Komplementarna mitska slika jeste slika zvezda na nevidljiv način povezanih sa Polarnom zvezdom. Burjati sebi predstavljaju zvezde kao stado konja, a Polarna zvezda (Stub sveta) je kolac za koji ih privezuju." (Mirča Elijade, Šamanizam, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1990, str 198)
Osvrnimo se za trenutak na neke paralele - zvezde kao prozori sveta ukazuju na opasku iz Krolijeve Knjige zakona da cadi nije zvezda (misli se na tarot atribuciju hebrejskog slova cadi). Kroli je arkanu XVII Zvezda dodelio hebrejskom slovu he što znači prozor, jer zvezda je prozor. Zvezde su beskrajnost kosmičkih očiju, prozori duša. Takođe, posvećenicima u hermetičku kabalu neće promaći analogija Polarne zvezde i klina, odnosno hebrejskog slova vav, što se prevodi kao klin. 

U zaključku, ono što predlažem svakom zaluđeniku za ezoterično, jeste da zaroni u mitsku strukturu sveta i dobro je izuči te da tu sliku potom uporedi sa slikom koju je usvojio putem vaspitanja, i (samo)obrazovanja. Zatim bi trebalo da iz slike koju je usvojio otkloni (ili reinterpretira) sve sadržaje koji se ne uklapaju u one najstarije mitske kosmološke obrasce, ma koliko se ovi ne uklapali u savremena ili poznija istorijska kosmološka shvatanja. Tako će stvoriti sebi kosmičku mapu iz koje će čitati praktična rešenja, tumačiti i povezivati simbole, ako ne na izvoran, ono barem na sebi svojstven i manje-više originalan način. U skladu sa tim, ja sam usvojio izraz geozofija kako bih istakao sopstveno geocentrično stajalište, jer ja ne bitišem negde tamo u kosmičkom beskraju ili nadomak Sirijusa, nego na Zemlji i iz te perspektive sagledavam univerzum. Centar sveta je tamo gde sam uspostavio vezu između tri oblasti i kroz koji prolazi kosmička osa, a to je upravo ovde i sada u tački tau. Božanska revolucija katastrofe jeste magijska sila koja se obrće oko pomenute ose u smeru s leva u desno, dok se revolucionar u svom modusu operandi, obrće u kontrasmeru, nasuprot vremenu jer nije zalud rečeno: et lux in tenebris lucet, et tenebrae eam non comprehenderunt.

Saturday, November 23, 2019

O seksualnim dilatacijama (autor Dorijan Nuaj)

Rosaleen Norton
O transhumanizmu erotizma
Ljudsko obličje ograničava sve ono što seksualna fantazija zamisli. U transhumanizmu leže orgazmičke mogućnosti budućnosti.

Iscelitelj
Sanjao sam da se pojavio čudesni iscelitelj koji teške bolesti leči pornografijom. On je poput hodže koji daje kuranske ispise za konkretan problem, bolest, opsednutost. Tako se svaki demon isteruje posebnom vrstom pornjave.

O seksualnoj objektivnosti
Golotinja je destimulativna. Mnogo više uzbuđenja skoncentrisano je u na prvi pogled naivnoj i nadasve nevinoj sceni devojke koja liže sladoled ili jede bananu i sl. Estetika fascinacije prevazilazi ograničenja i nesavršenosti ljudskog tela. Stvari su postale apstraktno banalne. Nikada ne znaš u kakvoj situaciji će te nečija pažnja odmeravati kao seksualni objekat.

O pravilima seksualne igre
Njeno telo je čudno i neartikulisano, a ipak u stanju da generiše mnogo pohote i fantazmagorije. Sve vreme sam se ustručavao inhibiran tim nečim strašnim, a hteo sam da se kompletno seksualno iživljavam nad njom. Moja pohota je suviše scenska i teatralna, fantazmagorična, da bi mogla potpuno zablistati u konvencionalnim uslovima. Čudesan je cvet požude, brutalan u interpretaciji, nežan u emocijama. Bez fantazije nema igre. Bez igre nema pobuđivanja strasti. Bez pobuđene strasti nema govora tela. Bez govora tela nema telesne samosvesti. Bez telesne samosvesti nema zadovoljstva.

O seksualnom mesu
Gde postoji Volja, postoji i Meso! Where is the Will, there is a Meat! Liber Baal vel Carnex. Meat preciznije asocira na kanibalizam. Flesh ima seksualnu konotaciju. Meat-Flesh je već seksualno-kanibalska operacija. To se uči na dubljim nivoima posvećenja.
P.S. Meso makrobiotičara je puno dijetalnih vlakana.

O veštačkom mesu
Moj rezon je evolutivan i logičan: ukoliko je moguće veštački stvoriti meso, odnosno organsku materiju nalik mesu i sa svojstvima mesa namenjenu ishrani, onda je sasvim moguće stvoriti odgovarajuće seksualne objekte od tzv veštačkog mesa. To veštački uzgojeno meso potom povežemo sa veštačkom inteligencijom i ... sky is a limit! Važno je samo da ne dopustimo da se tom veštački uzgojenom mesu u humanoidnom obliku prišljamče nekakva "prava". Kakva crna prava! Pojebeš - pojedeš!
Mada i ovo veštačko meso može da se uskopisti i počne da postavlja nekakve zahteve. Takođe, tzv veštačka inteligencija može da postavlja nezgodna pitanja u vezi prihoda, seksualnih obdarenosti i drugih trivijalnosti koje utiču na potenciju. To čim pojede jabuku saznanja i razmišljanja, odmah počne da pravi sranja. Umesto da ćuti i bude submisivno. Ko se mesa stidi, stideće se i kostiju...

O sigurnom seksu
Ljudi se najedu i misle da su siti. Negde legnu i misle da imaju skrovište. Ugreju se i misle da im je toplo i da su sigurni. Stave kondom, uključe alarm, zaključaju vrata i misle da su bezbedni. Idu na posao i misle da su zaposleni. Penetriraju a misle da je to seks...
„Ja sam za svaki slučaj odnela laptop u servis i oni su izbrisali drajvere za kamericu tako da kada moram da koristim skajp radi vođenja ozbiljnih diskusija, sigurna sam da niko neće penetrirati u stan i tražiti što nije njegovo.“ - reče jedna što me je zapratila (glupog li izraza).
Ja nemam kamericu, tako da.... ništa od penetracije.

O vladarima iz senke
Oni na vrhu piramide su veoma usamljeni, pompezno izjavih.
 „A ja mislila da su skloni incestu.“ Dobaci mi jedna koja inače stalno dobacuje.

Pseća posla
Žena koja voli i razume pse isto tako voli i razume muškarca koji je poput psa, ili možda voli pasju seksualnost, to njušenje kad se sretnu, zaskakivanje, isplaženi jezik, zavijanje...

O psećoj ljubavi
Sanjao sam da se rotvajlerka zaljubila u mene. Isprva sam bio uplašen, jer – pobogu – juri me veliki crni pas, ali kada sam shvatio šta hoće, strah je nestao dok me je preplavilo neko nedorečeno nežno osećanje. Istovremeno, osećao sam se kao nekakvo seksualno nedonošče, kao nedozreli a prezreli seksualni subjekat-objekat koji se nalazi u suštinskom raskoraku između svoje prirode i represivnog društvenog okruženja. Kako osloboditi unutrašnju zver a da ona i dalje može biti zver, ali nekako da se to baš i ne vidi? Kako zadovoljiti sve kriterijume? O tome sam pitao moje nesvesno i evo, još uvek čekam odgovor.

O dalekim putovanjima
Enjoying the atmosphere of blowjob-friendly destination. 
Zvuči kao odmor u (Gang)Bangkoku.

Transđendek išjuz
Šta se dešava sa odstranjenim genitalijama onih muškaraca koji su rešili da promene pol? Uvek sam se pitao kuda to ide, u medicinski otpad, nekome ko nema ili u neke ekskluzivne restorane?
„Pa od toga se pravi umjetna vagina za tog istog lika...“ Objasni mi jedna mlađahna a raskalašna.

Pa ti vidi
Jednu moju poznanicu nisam video godinama i kad sam je slučajno sreo rekoh joj da se prolepšala. I umesto da je obraduje moj laskavi kompliment ona je, znajući mene, sa užasom shvatila da se zapravo ugojila i da joj se dupe povećalo.

O seksualnom obrazovanju
Protivnik sam uvođenja predmeta seksualnog obrazovanja i vaspitanja u školama. Razlog je veoma jednostavan, i rekao bih sklerotičan, s obzirom da bi seksualno obrazovanje i vaspitanje predavali profesori i nastavnici koji i sami pojma nemaju o seksu, dakle seksualno neobrazovani i nevaspitani. Niti znaju da vode ljubav, niti umeju da uživaju, a čiji se seksualni život (ukoliko ga uopšte imaju) svodi na 2-3 minuta nekakvog masturbativnog trljanja uz prevremenu ejakulaciju kao vrhunac doživljaja. I čemu onda oni mogu naučiti decu? Umesto toga, bolje je da taj neiživljeni, potplaćeni i mučeni nastavnički kadar prethodno pohađa kurs tipa „osnove tantričke kulture“, zatim malo da vežbaju, pa tek onda da izađu pred decu. I povrh svega kako će neko decu da seksualno edukuje za samo 30 'iljada dinara mesečno i 70% fonda časova!? Za te pare ne bih ni gaće skinuo, a kamo li nešto nekom objašnjavao.

O neupušenosti
Onaj težak osećaj neupušenosti. Pušen si, ali nisi dovršen, nisi svršen, nego onako kurentan bridiš u polutami iščekivanja dopušenosti.
Odmah se jedna ubaci komentarišući: „Zapela sam par puta u tom prostranstvu Nitamnivam...“
Reče jedan, koji se inače često javlja: „Upravo sam u takvom jednom metastanju.“
Na to dodade jedan iskusni: „Kakav danak neiskustvu! Lično, odbijam da budem pušen ako istog trenutka ocenim da ne mogu biti dovršen... do kraja...“
Međutim, ono što moji sagovornici ne uviđaju jeste da nedopušenost može čoveka dovesti u određena, kako bih rekao, kreativna stanja.

O vampireli
Dobra strana emotivno-seksualnog odnosa sa vampiricom jeste što ona ode pre nego svane. Osim toga, još jedna dobra stvar u vezi vampirice jeste što je ona napola ljudsko biće pa otud nema pun kapacitet iscrpljivanja muškarca kakav ima celovita živa žena. Zabavljaj se sa vampiricom - i nećeš imati onih tipičnih ljudskih problema, nema nerviranja, nema polnih bolesti, nema trudnoće, nema konvencionalnosti, društvene ili seksualne, nema ama baš ničega što vremenom kvari ugođaj. Naposletku, ona se uopšte ne menja i neobično je verna te joj ne smeta kako izgledaš. Uvek će ti se iznova vraćati s obzirom da je interesuje samo jedno. I da se razumemo kada ovo kažem, nije tačno da ih zanima samo krv. Zanimaju ih sve vitalne izlučevine ljudskog tela. I u stanju su da na efektan način izazovu njihovo lučenje.
Na sve to ubaci se jedan, vidi se da je čitao prave knjige ili ispijao pravu rakiju: „Imaju i vampirice mane. Recimo odlaze zorom kada se budi seksualna snaga i kada je ta snaga najjača. Jednom mi je neki lik koji se bavi magijom ispričao da zbog toga falus mora biti uvek okrenut ka Suncu, jer on nakon buđenja  zapravo pozdravlja Sunce. Nije zalud engleska reč za penis cock - petao.“
Lepa opaska, ali meni je glupo za kurac reći „penis“, zvuči nekako impotentno, podseća na tenis, nekako previše intelektualno i korektno. Sa druge strane reč FALUS ima erektilno dostojanstvo i prateću magijsku moć dostojnu solarne prirode.

O seksualnom čudovištu
Atavistic psycho-sexual monster in my bedroom last night... što je rezultiralo time da se 2x probudih na pogrešnom mestu / vremenu... Iz trećeg sam se probudio tamo gde sam i zaspao. Bogovi lucidnog sanjanja su me pogledali zbunjujućim pogledom.
Reče jedan: „Kod seksualnih monstera mi zivimo ispod njihovih kreveta.“
Upravo ležim i duboko dišem ispod kreveta jednog seksualnog čudovišta.
Max Bredt
Aurora genitalis
Opet neko u razgovoru pomenu onu bahantsku reč ŠOGORICA. Deluje nekako strogo-dominantno seksualno-lavkraftovski: šogot-rica, čičen-ica. Nije submisivno poput „šurnjaja“, nego toržestveno i nadmoćno, poput jutarnjeg rumenila na istoku. A slučajno spazih i komšinicu kako širi veš. U zaključku, šogorica je sifilis, dok je komšinica igračka za odrasle.

O Turgenjevljevoj perspektivi
Ne znam šta me je nagnalo da na tuđem zidu napišem i ovaj detaljčić: „Ili još bolje - neka ocvala tetka, u otvorenom bade mantilu, pegla goleme gaće i tako vrcka. Onda promeni ugao kamere i nastavi, zatim se sagne, malo se naguzi.... poput Turgenjeva."

O grupnom braku
Napisah na tuđem zidu: „Krdo za podelu troškova, druženje i seks.“ Mislio sam na tzv grupni brak. Kao prvo mrzim gužvu. Drugo, malo trošim pa otud podela troškova znači da ja podmirujem tuđa rasipanja. Treće, ne volim druženje osim sa proverenim ličnostima uglavnom jedan-na-jedan. Četvrto – seks. To mogu i sam.

O tempora, o mores
Zašto kažeš „seks“ a misliš na ispomoć u masturbaciji!?

Viva Transvegas!
A u Trans Vegasu kockaju se polnim organima.
Viva Trans Vegas! Grad koji noću odjekuje zvukom bezbroj vibratora i slut mašina za jednop(r)oteznu potenciju.
Kastrato ruski rulet!
Transanalna impregnacija! Ne znam šta bi to moglo značiti ali lepo zvuči.
Na to dobih komentar: „Mislim da bih se odmah navukao na slut mašine. Još kada bih osvojio fuckpot sreći ne bi bilo kraja. Makar i pet dupenceta na slut mašini ne bi bilo lose za budžet.“

O dekadenciji kao đokadenciji
Đokadencija - pad đoke, sunovrat, opadanje, devirilizacija i demaskulinizacija... znamenje našeg vremena! „Svima se ponekad desi“ - to je bedan izgovor. Nije reč o incidentu nego o trajnoj tendenciji...

O milostinji
Muvam se ovih dana često po centru grada i primećujem da ima mnogo prosjaka. I pada mi napamet kako bi bilo kada bi živeli u kulturi u kojoj je normalno postojanje seksualnih prosjaka. Zamislite, idete ulicom i presreću vas razni klošari, tetke, penzosi i kojekakvi sa molbom da im udelite kakvo brzo i efektivno seksualno zadovoljstvo.
„Jao, gospodžo, molim vas, samo se malo protrljajte o mene, bog vam dao zdravlje.“
„Kume, uzmi ga samo malo u ruke, ipak tuđa ruka molim te...“
„Ej mala, hajde čiki sedni malo u krilo, čika da te ispiplje, na zdravlje da ti se vrati.“
Pfff, a red je ponekad udeliti prosjacima, ide na spasenje duše. Mislim lako je prosjaku dati sitniš, ali hajde zadovolji ga nekako na brzaka u seksualnom smislu! Oslobodi ga tenzije! Tek se tu vidi ko je koliko human.

O uživljavanju u iživljavanje
Jutros ja na BDSM plaži, kad tamo dežurni OBEY-WATCH službenik upozorava ljude ukoliko nisu dovoljno dominantni ili submisivni. Pomislih, kuda ide ovaj svet pa moraju upozoravati ljude da se nisu dovoljno uživeli u ono što jesu?

O stvaranju Eve
Biblijski mit o stvaranju žene od Adamovog rebra je kod za mitski uzor masturbacije. U jednoj od egipatskih kosmogonija bog Tum je stvorio svet tako što je aktuelizovao sebe „sjedinivši se“ sa svojom desnom rukom. Dakle, „rebro“ je šifra za „desnicu“. Eva je nastala od Adamove desne ruke. To je prva ljubav. To je najvernija ljuba koja će te uvek čekati ma kuda išao i na koliko god izbivao...

O tragediji homoseksualnosti
O zašto homoseksualci moraju ostareti? Zar to nije dokaz surovosti homofobičnog Božjeg zakona? To je velika nepravda univerzuma. U redu je to što heteroseksualna stoka stari i umire, ali zar to isto da se desi nežnim cvetovima istančanog maskuliniteta? Homoseksualci su anđeli zatočeni u ljudskom obličju, poslati na Zemlju sa ciljem da okuse patnju, zadovoljstvo, čežnju i sa sobom povuku ljude na nebo. Robovi Velike Majke, što se oblinama klanjaju, to teško mogu shvatiti, ali eto, pošto sam ja vidilac, to sasvim jasno vidim.

O vitalnoj energiji
U međuvremenu, kod mene se desila jedna promena kao posledica spoznaje da energiju erekcije koju pokreću bludne misli nije dobro pokušavati pretvarati u vitalnost. To nije ni moguće jer je to kontaminirana energija. Najbolja energija erekcije jeste od one nevine, ničim izazvane erekcije, nepromišljene erekcije bez predumišljaja i bez bluda. Mislim na jutarnju erekciju. Od te vode valja uzimati, bilo da nam je namera da štedimo ili da trošimo.

O seksualnim predatorima
U poslednje vreme često čujem izraz „seksualni predator“ i zamišljam kakvu opaku zverku uvek naoštrenog senzibiliteta, spremnu da u svakom trenutku zada inkriminisanu penetraciju. A onda, stanem malo i razmislim kakav bi onda mogao biti aseksualni predator, ako već postoji seksualni? Ima li takvog? Ponekad sam se, u dugim noćima odsustva promiskuiteta, propitivao jesam li možda ja takav aseksualni predator. Prediram, ali nekako bez seksa... A vi, predirate li?

O kuraži i kurvažnosti
Smislio sam novi izraz: OKURVAŽITI. To je kada je neko kuražan i odvažan, okurvažio se, nekako je kurvažan.
Neverovatna inventivnost. Precizno da preciznije ne može biti. Nadošla mi verbalna kurvažnost..
To je ono šta je, šta si se ukipio? Nedostaje ti kurvaži? Ili za neku otresitu žemsku - vidi ovu što je sva kurvažna.

O verbalnim seksualnim sinhronizacijama
Ima nečeg u tim meta-sinhronizmima. Na primer, engleska reč BEYOND pročitana unazad u našem asocijativnom nizu dobija oblik DNOJEB. Dakle, nit moje misli ide ovako: BEYOND, POZADI, dakle zguza, odnekud iza potiljka, likantropija, seksualni atavizam, dnojeblje.
Kada neko ozbiljno najebe, kaže se dnojebaćeš, dnojebao je, dnojebati, dnom jebati (nemati standarda)...
Eto kako teče razvoj misli od srede pre podne do nedelje predveče.

O novim modama
Nekada je otac vodio ćerku do oltara, momak prosio njenu ruku od njenog oca. Danas mladoženja mora isprositi devojku od njenog šugardedija, od kakvog sponzora, direktora "agencije" ili makroa. Mora je otkupiti od njenog "vlasnika". Danas šugardedi vodi devojku do oltara, kumovi su iz "agencije"... no, yeah!

O nadolazećim trendovima
Prostitucija će nestati onog trenutka kada pornografija izađe iz virtuelnosti i konkretizuje se. Ovom mišlju započeh prijatno subotnje prepodne...

O trganju iz sna
Krokodili su lajali kao psi. Pitanja su se rojila nepostavljena. Iznenada sam se trgnuo iz sna i onako bunovan zapisao: „...njena ortodoksna senzualnost, gotovo arhetipska.“ Ponekad se čovek prosto zaželi obesfetišenosti.

O zaguzetnosti
Zaguzetna - guzata a zagonetna. Gotovo mistična, nedoguzljiva. U suštini prosto je guzetna, ali ono "za" pridodaje šarmu. To je ona onomasturbativna napetost.
U tom smislu onomasturbeja mu (joj) dođe kao onomatopeja masturbacije, mast-urbanizacije. Must-urbanizacije. Mora se biti "urban" po svaku cenu. Beskrajne su varijacije... Mačkica-mečkica, slatka a korpulentna... poseban oblik zaguzetnosti. I onda se setih, ima na kraju Sibira ono tajanstveno poluostrvo Kamšatka...

O prčkanju duha vremena
Sve ovo što se danas događa u svetu: kriza, ratovi, haos itd, deo je porođajnih muka novih i do sada neviđenih seksualnih orijentacija. Mi sada samo možemo nagađati kakva će to seksualna opredeljenja na kraju biti. Duh vremena ozbiljno prčka po međugnozju masa. Igla na seksualnom kompasu se uskopistila.

Saturday, November 16, 2019

O religiji, magiji i ezoterijskim kristalizacijama (autor Dorijan Nuaj)

O seksualnom monoteizmu i ludilu sistema
Sanjao sam da se iznenada pojavio nekakav Seksualni Monoteizam čije je osnovno obeležje prevazilaženje podvojenosti između religije i seksualnosti. Seksualni Monoteizam je izvršio inverziju formule istorijskog restriktivnog monoteizma, uvodeći pravilo da religija više ne uređuje seksualnost nego seksualnost uređuje religiju.
Proročica Hanifa iz Hadramauta polaganjem ruku isceljivala je polne bolesti, a dahom praćenim Rečju Objave lečila je karakternu izopačenost ljudi. Inšallat, inšanat...
Ludilo i razum koračaju ruku pod ruku. Na primer, tekfirizam je vesnik autentične islamske sekularizacije...
Racionalizam u teologiji ima za posledicu stvaranja ludila u društvenoj praksi, a u ludilu društvene prakse, uostalom kao i u svakom drugom ludilu, ima nekakvog sistema.

O papi i đavolu
Snage revolucionarne subverzije u Evropi samo su iskoristile jaz između Krune i Crkve, jaz nastao željom demonske lunarne prirode papstva da ospori primat solarne carske i kraljevske centralne pozicije. Crkva se oglušila o versku naredbu „caru carevo“, poželevši svetovnu moć. Posledica posezanja za moći je sunovrat hrišćanstva, opadanje Krune i Crkve u korist Oligarhije. U tarot arkanama su Papa i Đavo veliki drugari. Obojica imaju po dvoje na uzici.

O svetim hostijama i bogoviđenju
Ljudi su uglavnom nesposobni da donose odluke, nebitno jesu li te odluke moralne ili nemoralne. U svetlu krajnjeg ishoda vidimo da su ljudske odluke mahom mortalne. Oni misle da odlučuju. A i Sveti Otac bi trebalo da zna kako produkcija vrhunske religiozne estetike privlači ljude, a osim toga i upotreba psihoaktivnih hostija svakako bi imala pozitivan efekat u pogledu opšte moralizacije kako pastve tako i sveštenstva. Pobožnost i crkvenost bi imali sasvim drugačiji smisao i mnogo veći odziv kada bi u tim hostijama i svetim vodicama bilo rastvoreno malo LSD-a, da i prost svet vidi Boga.

O blagoslovima
Kada sveštenik, koji ima pravo da deli blagoslove, poseti javnu kuću, onda tu nije reč o običnoj nego o svetoj prostituciji.
Tu moju misao prokomentarisa jedan moj bivši kolega: „Bolje da blagoslovi javnu kuću nego obdanište.“

O zaveštanju dogmata
„Dogma je dala gotske katedrale, neprevaziđenu umetnost i večitu filozofiju, a slobodni um nije odmakao dalje od trčanja za novcem, marketinga i jebavanja ko s kim stigne.“ Reče jedan moj prijatelj.
I tu se nadovezah... Slobodni um je dao nebodere poslovnih zgrada, nuklearno naoružanje, gomile đubreta i šoping molove. Dogmatični incestuozni papa Aleksandar VI bio je mecena jednom homoseksualnom Mikelanđelu, dok liberalne fondacije sponzorišu lepo napisane izveštaje sa jasno preciziranim budžetskim stavkama a koje pišu ljudi slabog seksualnog senzibiliteta.

O svetogrđu
Postoje dve škole magijskog mišljenja: prva, ona hrišćanska, koja kaže da se treba moliti za ljude na vlasti da im Bog podari pameti; druga, satanistička - da na njih valja bacati zle čini. Po meni obe su nekako ekstremne pa zato zagovaram srednji put. Eto, onomad upalih u crkvi sveću za jednog živućeg, ali u onom delu za mrtve. Kada se živom čoveku upali sveća kao za pokojnika, onda je duša mirna onom ko sveću pali a na onog drugog ide sav nemir.

O sveštenstvu
Digla se kuka i motika po društvenim mrežama na sveštenike koji uživaju u životu i luksuzu. Šta vam smetaju popovi u džipovima, audijima, bmw-ima, mečkama, a? Jesu li vama oteli? Uspešni ljudi, zarađuju, završili bogoslovski megafrend fakultet i sad furaju. Imao je pravo onaj Konstantinović - duh fejsbuk palanke! Uspeh ne praštaju, emancipaciju još manje. Projuri pop u audiju sa plavušom nagizdan bogougodnim kajlama, a oni cokću i krste se. Bože, zavidnog li sveta....
„I ti automobili su kršteni za razliku od većine ovde.“ - dobaci jedan kolega.
Takoe, prijatelju! Dokon pop jariće krsti, a poslovan mečku!
Potom se ubaci drugi: „Ne voze popovi mašine zato što vole, nego da bi raskrinkavali zavist obezbožene sirotinje. Osim toga, ne bi bilo lepo ni da se gorde svojom skromnošću.“
Ako smatrate da bi sveštenik, u materijalnom smislu, trebalo da bude skroman, onda vi ne razumete svrhu i prirodu sveštenstva. Sveštenik je pre svega analni karakter. On prikuplja stvari i tezauriše ih mećanjem u dupe. Primerice, sveštenikov „audi“ je u njegovom anusu. Od pamtiveka je ta kasta prikupljala i čuvala zlato, žito, iće i piće. To je zajedničko sveštenstvu svih religija odvajkada. Licemerno je i ignorantski sa naše strane što od (analnih) sveštenika očekujemo da neguju falusni mentalitet mistika. Mistik je taj ko je skroman, a ne sveštenik, jer sveštenik je pozvan da održava poredak, a mistik da ga menja ili da se od istog distancira. Stoga imajte ovo na umu kada sledeći put vidite popa u besnim kolima sa napućenom plastičarkom. On je faktor stabilnosti.

O poreklu iluminata
Na pomen Hora bečkih dečaka ne mogu a da ne uzmem u obzir svu tu muku, stenjanje, škrgut zuba, rektalne podlive, životne traume, stres rigorozne selekcije, veliki trud i nadasve talenat - da se pojeći anđeoskim glasom slavi danteovska vizija Pakla. Štros-Kanovi njihovog detinjstva, ti volšebni dreseri, zadovoljno trljaju... ruke! Maestralno!
Prvi iluminati su u detinjstvu bili zlostavljani od strane sveštenstva. Konkretno, bavarske iluminate su kao decu zlostavljali jezuiti, otud sva ta iluminatska edipovska fama oceubistva, osporavanje falusnog autoriteta Crkve... Sve to ima svoje.

O čudnim putevima Gospodnjim
I tako upoznah jednog baptistu. Već nakon nekoliko sekundi našeg razgovora njemu beše pomalo neprijatno. Pitao sam ga u čemu je razlika između baptista i analbaptista? Nisam posebno naglašavao ono L, ali ga jesam razgovetno izgovorio. Onda je on ponovio, u nameri da nekako potre ono što je čuo kao da nije čuo: „Pa razlika između baptista i anabaptista je...“ I zaista, po ko zna koji put se pokazalo kako su čudni putevi Gospodnji...

O osveštanim hedovima
Digla se hajka po medijima i društvenim mrežama na jednog popa koji je dilovao travu. Jaka stvar! Toliki dileri i nikom ništa, a diže se kuka i motika na sirotog palanačkog popa. Ako se može osveštati voda, razni predmeti, svijetlo oružje, pa možete li onda zamisliti duhovne efekte osveštane trave? Kamo sreće da se jerarhija uzme u pamet i okrene ćurak ka svetom travarstvu. Toliki mašrumi neosveštani, sve prirodno, organsko, sakralno, vapi za promenom svesti... Mediokriteti prosto ne zaslužuju osveštane hedove!

O silasku goluba
Da bi se čovečanstvo vratilo sa bespovratnog puta u katastrofu, neophodno je ponovo uvesti državnu religiju, ali ne onu religiju kakvu znamo, punu kontradikcija i solomonskih rešenja, nego onu koja iziskuje ritualno žrtvovanje ljudi. E tada će se bogovi konačno umilostiviti...
Ova mi je misao prošla kroz glavu dok sam gledao kako su gavranovi pocepali goluba na sred glavne ulice. Saturnove ptice oglođaše Venerinu, samo krila ostadoše da svedoče o „silasku Goluba“.

O ritualnom žrtvovanju
Zaista živimo u zatucanim vremenima. Danas bi socijalne službe oduzele Avramovog sina Isaka od oca rođenoga, samo zato što je ovaj hteo da ga žrtvuje, slušajući glas svog nevidljivog boga. Zato danas, umesto krvnih žrtvi, bogovima nudimo energizovane imaginacijske konstrukte i impregnirane derivate koji samo glume ono pravo - žrtvu. Institucionalizacija ritualnog žrtvovanja je rešenje za većinu problema koje mori savremeno demokratsko društvo, jer ponovo uspostavlja kosmički poredak i legitimizuje društveno ustrojstvo. Tada građanin bespogovorno poštuje vlast koja uvek može da ga baci pod nož u slavu nekog boga. ABRAHADABRA!

O popovima pedofilima Neke sile u dubokoj zapadnoj crkvi imaju agendu sistematskog seksualnog zlostavljanja dečaka kako bi posledična izopačenja njihove psihe kultivisali u pravcu izrazite psihopatologije da bi oni kada odrastu bili dobri vojnici crkve zaduženi za njene prljave poslove.

O Hermesovom zakonu
Ako je stanje u kome se nalazi ovaj materijalni svet posledica stanja u višim, suptilnijim svetovima, onda je ovaj svet zaista najbolji od svih mogućih svetova. Prosto se čoveku ne mili da ode, ili je nešto trulo u Hermesovom zakonu!

O luciferijanskoj gnozi i ateizmu
Moj prijatelj Zemunac izjavio je: „Najveći naučnici u istoriji (Ajnštajn, Njutn, Tesla...) su verovali u Boga, a moji prijatelji ateisti i dalje misle da je ateizam dokaz poznavanja nauke.“
Rekoh, Ajnštajn je bio kabalista, Njutn alhemičar, a Tesla njuejdžer koji je čenelovao izume. Ta vera u Boga bila je samo pokriće za praktikovanje luciferijanske gnoze. Njihov bog je Lucifer, što znači da su ateisti u pravu jer negiraju oficijelnog Boga, ali su u krivu jer ne vide božanske prerogative Lucifera koje su videli Ajnštajn, Njutn i Tesla.
No, Zemunac dalje nastavi: „Nastavak je da dragi mi ateisti VERUJU u to da racio i suva logika mogu objasniti sve pojave u univerzumu.
Na to doskoči jedan vickasti: „Budućnost ateizma je luciferijanizam, samo oni to još ne znaju, pogotovo kada počnemo sami sebe modifikovati.“
Zemunac na to dodade: „Taj oficijelni bog je izgleda mnogima služio kao pokriće a malo kome kao otkriće.“
Oficijelni bog, rekoh, pruža utehu a ne spoznaju.

O oslobađanju masona u čoveku
Sloboda za male zidare!
„U svakom detetu čuči mali mason. Samo ga se mora osloboditi.“ Reče brat Volt Dizni, trijestrojka.
I vaistinu, kada bi se deca od malih nogu učila Moralu-i-Dogmi, umesto Nemoralu-i-Relativizmu, da ne drvim dalje, kakve bi posledice tog pravca bile po pitanju moralnog oblikovanja i poboljšanja čovečanstva? Svet bi bio upravo onakav kakvim sam ga zamišljao u sedmom razredu čitajući Kosmos Karla Segana - ali cvrc! Naposletku, lako je njemu, mislim Dizniju, on je zaleđen.
Ako je primanje u ložu oslabađanje malog masona, koji po rođenju leži skriven u čoveku, onda bi to bilo i neko drugo primanje/oslobađanje. Mali musliman, mali pravoslavac, mali katolik, mali mormon, mali Đokica, mali Budo, mali hasid, mali svesnokrišnost, mali tamte-vamte...
U svakom detetu čuči mali tetan, samo ga se mora osloboditi! Rekli bi sajentolozi.
U svakom detetu čuči mali šehid, samo ga se mora u zrak dignuti! Rekli bi drugovi iz Kalifata.
U svakom detetu čuči mali ajvaz, samo.... Rekli bi braća krolijevci.
U svakom detetu... čika... svećenik... khm... bez komentara.
Ma šta čučalo u svakom detetu, odrasli to uglavnom upropaste. Zbirni efekat generacijskog upropaštavanja je iščezavanje ljudskih bića. Moguće je usavršavanje odabranih pojedinaca, ali čovečanstva - nikako! - osim ukoliko čovečanstvo ne čine upravo odabrani pojedinci, ali onda nije reč o čovečanstvu nego o brojčano neznatnoj skupini ljudskih bića. Na primer, svedimo sedam milijardi na par hiljada...

O astroveganima
Kako postati astrovegan? To me pitanje muči već 12 sekundi... Priznajem, ovo je jedna prilično glupa izjava, ali iza koje stoji plemenita misao. Recimo, svaka planeta ima svoje biljke, ima ih i svaki zodijački znak, gotovo svako vidljivo sazvežđe ili neka konkretna zvezda. Na osnovu toga, na osnovu trenutne nebeske konstelacije, priprema se jelovnik. Eto, u tom grmu leži astrovegan. No, ne smetnimo sa uma da čovek isto tako može postati i astrokarnivor ili astrokanibal, odnosno astroseksualni kanibal! O zar se i to može!? Znate, astroseksualni kanibal je persona koja se drži pravila za uje(b)st kada je planetarni raspored košer za te stvari. Seks kao hrana i hrana kao seks, ali strogo onda kada su Venera i Mesec tamo gde treba.

O kontrainicijaciji
Kako se čuva tajna (u ezoterijskom smislu)? Tako što se stvori mnoštvo falsifikata.
Eve me (kontra)inicijacijo!

O darovima sudbinskih sila
Ekstaza je ludilo.
Nadahnuće je smrt.
Kreativnost je psihoza.
To su darovi sudbinskih sila...

Predskazanije
Glas reče: „Sudbina je Volja.“
Od severozapada ka jugoistoku nebom propara munja. Oblaci zauzeše borbenu poziciju...

O besmrtnosti
I eto baš se sada podsetih kako je lako prepustiti se osećaju besmrtnosti. Niko nas ne sprečava da usmerimo svest u tom pravcu. Za početak to je jednostavno lelujavo maštarenje, ali ko to zaista čini?

Karmička meditacija
Čini zlo i dobrim će ti se vratiti.
Nekim ljudima i zaista...

Hekatin san
Odoh u Had a tamo me sačekaše seni žena umrlih na porođaju. One se pretvaraju u strašne utvare bez očiju. Pa ipak one mogu mnogo toga učiniti za žive, dobro ili loše. Stara je to magija, starija od svih bogova čija imena znamo.
Eto kakvi mi snovi dolaze kad spavam glavom okrenutom ka zapadu. Ima u tom zagrobnom ahetipskom Zapadu izvrnuti pupak sveta, oličen velikom lobanjom. Ta lobanja, stalno poprskana svežom krvlju, nasađena je na jednu stenu i drži osu donjeg sveta.

O kosmičkim Mađaricama
Sve ljudske (i humanoidne) rase, kulture i civilizacije koje postoje, koje su postojale i koje će postojati na Zemlji, eho su ljudskih (i humanoidnih) rasa, kultura i civilizacija koje postoje, koje su postojale i koje će postojati negde u kosmosu. Dakle, moja fantazija o kosmičkim Mađaricama nije bez osnova.
Na to se javi jedna maserka: „Deretić bi ovde odkunjao novu teoriju Kosmosa. Nekad se pitam, a znajući da pomenuti postoji, da li su Delfi ostali bez halucinogenih gasova? Nešto mi treće oko govori da tamo leti odlazi na snif.“
Halucinogeni gasovi! Na to sam potpuno zaboravio. Bravo maserka! Tako Majka-Zemlja obezbeđuje gnozu i energetsku nezavisnost!
Na to će ona: „Pa, silne ratove prorekoše antičke sniferke. To nikako da ne stavljaš van bivstvujuće-tražećeg fokusa.“
„Oduvek sam želela da budem deo tvoje fantazije!“ Istrča jedna koja gotovo nikad ne komentariše, ali eto baš je ovim povodom osetila neizdrživi poriv da se razotkrije.
Može, rekoh, pod uslovom da je košer...

O prosvetljenju
Čim čujem da neko teži svetlosti odmah znam da je reč o osobi sa izvesnim patološkim predispozicijama. Što je neko prosvetljeniji to je veća i gušća senka koju baca njegova svest. Samim tim su moćnije i strašnije mračne strane duše čija razorna nagota ponekad pomrači um prosvetljenog. Otuda nije redak slučaj da je kakav istaknuti prosvetitelj ili prosvetlitelj zapravo surovi tiranin ili „satanista“, jer u suštini on ne vlada sobom nego to čini njegova senka u čiju je gustu tminu projektovao idealizovanog izopačenog sebe kojeg se „odrekao“ težeći svetlosti i idealnom sebi. Udruženja takvih ljudi, naoko razumna i svetlonosna, zapravo su pećine užasa iz kojih oni obasipaju čovečanstvo snopovima potisnute duševne tame. I posle nam je đavo kriv.
Šalju mi Love-and-Light u poljupcima, od kojih posle ne mogu da spavam jer se manifestuju kao smrdljiva stvorenja iz močvare...
Reče jedna: „Upravo... A kad ne reaguješ, onda pokazuju lice fašiste i ubice.“
Reče druga: „Oče, zgrešila bih!“

O modelu svemira
Geocentrični model univerzuma je zapravo simbolički oblik antropocentrizma jer čoveka stavlja u njegovo središte čime potvrđuje ljudsko biće kao mikrokosmos. Heliocentrični, a potom ne-centrični (naučni) model, čoveka izbacuje u kosmički ambis, lišavajući ga poznate strukture i hijerarhije prostornih oznaka, simbola, pojmova, božanstava ili božanskih aspekata. Lišavanjem antropocentričnog uporišta i suočavanjem sa perspektivama beskraja čovek biva izgubljen pa mu ostaju dve mogućnosti: da se spasonosno preobrazi ili pak rasprši u ambisu ne-centričnog univerzuma. Jedini način spasonosnog preobražaja jeste da tačku u ambisu u kojoj bitiše proglasi središtem univerzuma. Pošto čovek bitiše na Zemlji, onda potvrđivanje tačke bitisanja za centar sveta vodi ka svojevrsnom geocentrizmu, čime se zatvara krug. Dakle, ne odričimo se Zemlje jer beskraj univerzuma je neuhvatljivi hologram.
Zanimljivo da je dekompozicija geocentrizma i antropocentrizma istorijski propraćena širenjem sekularizma.

O ambisu svemira
To što mi stojimo čvrsto na zemlji samo kamuflira činjenicu da je svuda oko nas u svim pravcima - ambis...

O univerzumu kao šali
Eliksir Života, večne mladosti, beznadežno traganje Gilgameša... Preostaju dva tipa obećanja, jedno je Obećanje a drugo je Podrazumevanje: ozirijanska formula obećava uskrsnuće nakon Smrti, a akvarijanska podrazumeva rastakanje Smrti. Pa ipak, kada se nađem sam sa sobom, u neki gluvi i mračni sitan sat, ne bih tako sigurno dao ruku u vatru ni za jednu ni za drugu formulu. I tada kao da čujem tihi šapat koji me uverava da je misterija Smrti van domašaja racionalizacije. A sa druge strane vidim kako mnogi ljudi samouvereno nastupaju i odmahuju rukom na pomen Smrti, govoreći „Univerzum je šala.“ Pa ako je Univerzum šala, onda su i oni koji to tvrde takođe šala, ma koliko se trudili da budu šaljivdžije.

Nosferatu
Jednostavno, kad umremo, naši zemni ostaci ostaju Zemlji, ali ono što njoj ne pripada odlazi recimo na Mesec, odakle se sortira dalje ili vraća nazad. Problem nastaje u slučaju kada ono što je namenjeno Mesecu ostane da i dalje nekako tumara po Zemlji ili u njenoj atmosferi. Međutim, čak ni to nije veliki problem koliko onaj redak slučaj kada se to što je namenjeno Mesecu zavuče u kakve zemne šupljine, pećine ili uroni u morske dubine.

Mungejzing
Od prstiju obe šake formirao sam oblik vesike i ruke usmerio prema Mesecu smestivši Kraljicu Neba u taj simbolički komad prostora. Netremice sam zurio u Mesec i na poseban način artikulisao vibraciju odgovarajućih bajalica. Zatim sam ućutao. Dah sam usmeravao kroz ruke ka Mesecu da bih mogao duže da održavam taj položaj bez zamaranja. Tako sam mungejzovao. A onda je Duh sišao na mene stvarajući intenzivnu sliku na mom mentalnom ekranu, sliku nalik čudnovatoj samorefleksiji. Nakon određenog vremena spustio sam ruke i dao znak tišine...
Mesec voli šaputanja, ali ne zaboravimo da je Mesec poput velikog ogledala, pa ako nas je strah samih sebe onda...

O Straštovidu
Zaboraviše boga Straštovida. Onaj što strašti, što meša strahotu i strast, što vida rane strasti i uteruje-isteruje strah. Strahotan i strastven. E taj. E njemu čast svaka, i kult, i žrtva, i himna, i vatra!
Kako blude tako će im biti bluđeno.

O putevima koji vode u okean
Evo sad baš nešto razmišljam o urni kao analnoj kutiji za kremirane zemne ostatke. Urna podseća na uriniranje, na neko primitivno seksualno ili sekso-magijsko pomagalo. Zamisliš želju i onda se dohvatiš urne i nanišeš ostvarenje želje prostom impregnacijom urne. Impregnirati urnu željom i onda je zakopati da se nakupi zemne energije i razašalje nameru. A možda je i ne zakopaš nego je metneš u vitrinu pa sa njome malo besediš.
Uskoči jedna: „Pa normalno, bubrezima protiv straha, od ostajanja bez polnih organa svog pretka/bližnjeg u ovom slučaju.“
Gaće naše nasušne su takođe oblici urni, poput pelena za odrasle, nikad svesno-voljno-sa namerom impregnirane, čak i kada se budimo vlažni između nogu - a imaju dobar potencijal.
Evo draga, vidi, ubrao sam ti sveže urne... za sarme urnašice, sloppy blowđobovi deka se đobuju, veselje da bude!
Opet se ubaci ona od malo pre, i sama veganka (barem tako kaže): „Vegani posle sirovih urni najviše vole morske alge, jer sve kanalizacije vode u okean.“

O jebstvu sebstva
Jebstvo je oblik sebstva. Naše više jebstvo predstavlja metafizički jebstveni ideal, genijalnost našeg unutrašnjeg jebstva. Nejebstvo je stanje patnje jebstva. Bile bi to osnovne premise filozofije jebstva.

O trenutnom bavljenju
Levi testis - desno oko;
desni testis - levo oko;
koren penisa - treće oko.
U slučaju da se neko pita čime se trenutno bavim...

O svesti
„Svest je beskrajna i nije linearna, i nije sve čega smo svesni naše. Neka bića komuniciraju sa nama tako što otvore svoju svest za našu percepciju i onda mi gledamo te slike koje su konfigurisane u skladu sa našim asocijativnim sklopom. Ali mi grešimo onda kada se poistovetimo sa vizijom umesto da komuniciramo sa njom.“
Glas u mojoj glavi.

Ehad
Mistična izreka: „Sve je Jedno“, samo je poetski izraz iza kojeg stoji složen sistem analogija.

Identifikacija
Ja sam geocentrista. To je moje osnovno ideološko usmerenje iz kojeg izvodim sve ostale stavove, uverenja i vrednosne orijentacije.

O poštenoj spiritualnoj inteligenciji
Najpoštenije su one Inteligencije koje ti u pravom trenutku saopšte da prekineš kontakt, jer ako to ne učiniš - mogao bi poludeti.

Za ljubitelje tzv Programa
I sama želja za izlazak iz Programa takođe je deo Programa.
Program sam nudi now-how.

O vuku i svetom Savi
Kao tinejdžer sanjao sam da me juri vukodlak koji se predstavio kao sveti Sava. Podsećao je na lik sveca sa ikone ali je imao nešto zversko i atavističko u sebi. To je taj htonski svetac unutar sveca.
„Svetogrđe!“ Povika jedan.
Svetogrđe je ono što su učinili hristijanizatori, jer da nije tako ne bi iz nacionalnog sveca iskakao drevni plemenski totemski predak - vuk!

O mestu u večnosti
Kada izgubiš tlo pod nogama zvezde su jedino za šta se možeš uhvatiti. Ipak, ne možeš se uhvatiti za čitav nebeski svod nego samo za jednu zvezdu. E ta je zvezda tvoje mesto u večnosti.
Pogledaj zvezde mladiču! One su čista poezija, a poezija je magična. Večnost je magična a mesto u večnosti onaj je ključni stih tvoje pesme. Osedlao sam magičnog Muharema i otprhuo put treperave noćne sfere. Muharem je moj konj, mentalni negliže mojih obožavanja, Bukefal i Burak!

O crkvenoj magiji
Jedan od značajnih oblika magijskog delovanja Crkve je da na odabrane i istaknute pojedince prikači određeni arhetip i tako ih učini svecima. Tada oni postaju funkcionalni i zadobijaju moć. Ako to nije magija, onda ja ne znam šta magija jeste.
O lobanjama u cveću
Skull-flowers blossomed tonight....
I tako, video sam prelepe bašte, čije su ruže, lavande i orhideje umesto cvetova, krasile male lobanje. Dešavalo se da vidim malu decu koja spavaju u glavicama kupusa, ali cvetove u obliku lobanja to nikada. Duše mrtvorođene ili abortirane dece ipak se negde, nekako, moraju ovaplotiti. Viđene su za život, a život, kakav-takav, mora se ostvariti...

O duhovnoj zatucanosti
Kada čujem da se neko bavi tzv duhovnim stvarima, ranije bih se često zapitao u kojoj je meri ta osoba luda, ali pošto sam to apsolvirao, ovih dana se pitam koliko je ta osoba zapravo zatucana u toj duhovnosti? Dakle, ima li ovde neko ko sebe može okarakterisati kao osobu zatucanu u duhovnosti?
Kao bio je normalan, a onda je počeo da čita nekakvu čudnu literaturu, svamije, reikiste i.... zatucao se u te meditacije i čakre, pitaj boga šta već.

O duhovnom iskustvu
Najbolji su mi oni koji imaju nekakva (mistična) iskustva (ili barem misle da ih imaju - kao da je to nešto što se poseduje) te povodom sopstvenog iskustva stvore predstavu na osnovu koje pogrešno procenjuju druge ljude. Oni kažu vi nemate pojma jer nemate iskustva. Ako pak imate kakvo iskustvo, onda kažu da to vaše iskustvo nije ono iskustvo koje oni imaju jer je to iskustvo navodno apsolutno i jedino. Otud kako vi možete imati nekakvo iskustvo mimo njihovog, nešto drugačije, kada je njihovo apsolutno i jedino, a? Biće onda da nemate iskustva i da ste apsolutna neznalica budući da samo čitate knjige a ništa niste lično proživeli/doživeli. Odavno je poznato da oni koji čitaju knjige pojma nemaju - barem tako tvrde ovi sa iskustvom.

O indigo penzosima
Agresivni i logoreični New Age penzioneri nastupaju po tjubovima, forumima i društvenim mrežama. Glavna kvaka im je drsko negiranje bilo kakvog vašeg iskustva i znanja, stava i mišljenja jer NEMATE ISKUSTVO SVESTI. Samim tim sve vaše predstave i tvrdnje su zablude jednog naduvanog ega. Rečju, nemate pojma. U redu. A šta bi onda trebalo da radimo? Pa, slušajte NAS, NewAgeOnLinePenzioneritas, jer Mi donosimo kasiopejsku gnozu za vas nevidnike koje lovimo po internetskim budžacima. Samo se pitam za čije (kasiopejske 7D) babe zdravlje, koja samo što nije već četvrt veka doživela korenitu transformaciju svesti bla, bla...? Onda ti šibnu link na jutjubu gde gledaš neko mučeno prizemljeno kosmičko 5D biće kako proserava opšta mesta trt, mrt... To su indigo penzosi!

O učitelju
Kada je učenik nepripremljen, posve nespreman i kada to nimalo ne očekuje - pojavljuje se Učitelj... Zabagovao mi zen ovih dana. Kada je učenik neupotrebljen a besraman, onda se pojavljuje Ućitelj! Čak i ako je sramežljiv, učenik je uvek besraman.

O Bogu u penziji
Sa onu stranu zvezda živi stanovnik neba.
Daleko od ljudi, ravnodušan prema stvarima sveta, nema lika ni sveštenika.
Deus Otiosus. Bog u penziji.
U delti velike reke svemira, zavaljen u stolici za ljuljanje, sedi u gluvoj tišini zagledan u večnost. Njegova lula žar je stvaranja. Kada povuče dim svet u trenu nestane. Kada izdahne svet opet postaje...

O simbolima
Nijedan simbol neće sam govoriti za sebe nego je uvek potrebna nečija pomoć da se odgonetne njegova tajna. To je smisao inicijacije. Krst, to su samo dva ukrštena štapa, ali metafizika krsta jeste tajna dovoljno obuhvatna da okupira čitav jedan ljudski vek.

O večnosti
„Večnost“ je verbalni izraz za beskrajno i uglavnom nepoznato, sa akcentom na vreme. Postojanje večnosti za nas nema nikakav praktičan značaj.

O (ne)izvesnosti
Čovek ima potrebu za izvesnošću, ali za bilo kakvu izvesnost u duhovnom smislu, nemamo nikakvu garanciju. Vera nije garancija, rad nije garancija, niti je tu vrstu garancije u stanju da pruži bilo koji autoritet. Ko može garantovati čoveku da se na svom putu neće izopačiti, da neće propasti, da će proći sve ispite? Nemamo takvu garanciju. Otud neizvesnost. Zato je nužno izgraditi sposobnost za opstajanje u neizvesnosti. Jedina izvesnost koja bi u tom smislu bila poželjna jeste izvesnost besprekornosti naše volje. Naša volja je jedino za šta se možemo uhvatiti. Bilo bi poželjno da je učinimo izvesnom, u smislu da nikada neće zakazati, a za sve ostalo nemamo garancije.

O mudrosti
Mudrost je po definiciji nepogrešiva. Ako smo napravili grešku ili previd onda to nije bila mudrost. Ko radi taj i greši, dakle uči. Mudrac je sebe lišio rada, otud je nepogrešiv.

Učenje Don Huana
Postoji i drugi oblik energije. Možemo izgubiti svu pranu, možemo umreti, ali to ne menja poziciju te suptilnije energije. Kada tačno odrediš svoju poziciju u večnosti, sve onda postaje irelevantno, ali i dobija važnost samo u odnosu na tu jasno definisanu tačku. Ja jesam vampir, ali vampir nesvakidašnje prirode. Ja isisavam samog sebe. Uroboros. Naravno, u tom procesu nešto malo kane i drugima, ali i od drugih dođe ka meni, pa sam tako uvek na jednoj konstanti. Pa ipak, osećam kako starim. Starost je zapravo suštinska nelagoda života. Tu ne pomaže čuvanje energije, jer se ona nepovratno gubi. Izgubićete sve što ste sačuvali, a ono što niste čuvali, jer i niste znali za to, ostaće netaknuto. Paradoks.

O umeću gledanja u tarot
Ne radi se samo o tome da dobro protumačimo karte koje nam se otvaraju, nego i da prizovemo one karte koje nam odgovaraju.

Survivali
Još uvek postoje ljudi koji veruju u nadgrobni život...

Njuejdž momenat
Bazdi na sveće, mirisne štapiće, ambijentalnu muziku, natalne čartove i tarot karte, a uredno mi soli pamet svaki put kada objavim nešto na blogu.

Onaj trenutak...
Ona blaga jeza kada shvatiš da si nekako privukao pažnju leša. Srećom, te se nije uskopistio.


O zaštiti Stounhendža i bosanskih piramida
Stounhendž je izložen vandalizovanju od strane neo(pseudo)paganskih štrokavih neohipika, love & light agitatora sa najopskurnijih hrono-veganskih karmičkih deponija. Stounhendž je preživeo Rimljane, invazije Saksonaca, Normana, neurotičnih puritanaca, ratove ruža i kromvelovska gibanja iz XVII veka, ali teško da će preživeti savremene NewAge talibane... Zaštitimo Stounhendž od štrokavih njuejdžera! Vidite samo koliko đubreta i izmeta ostavljaju za sobom. A tek što zapišavaju ovo staro sakralno kamenje, to nikom ništa! Dokle više!? Prvo kupanje, pa zaplena tableta i alkohola, zatim test na droge, soju i organsko povrće, pa tek onda može da se uđe.
Pita jedna: „Zar nije najbitnija duhovna čistota?“
To možda tamo u Indiji, gde zeka pije vodu i gde svete krave kake i piške, ali ne u Evropi, aman!

Eto, sad su i bosanske piramide ("Ancient Bosnians") na udaru ove bahgre. Posle štrokavci smišljaju teorije zavere jer ih se ne pušta da metanišu i zaseravaju svaku sakralnu tačku na planeti! Dobro da su Kinezi okupirali Tibet jer bi bagraši i na tamošnjim piramidama i agartama zabili svoje usrane mantre i energizovane formule svetlosti. Bosanci bolje da sakriju te svoje piramide jer u protivnom stižu droge i infekcije...