Arkana Zvezda u tarotu

Marseljski špil

Sedamnaesta po redu velika arkana tarota jeste karta Zvezda, čiji je broj, po Elifasu Leviju, broj zvezda, razuma i ljubavi. Psihološki, Zvezda simbolizuje dušu, unutrašnji svet, unutrašnji život. Poetski rečeno, sedamnaesta arkana predstavlja kupalište zvezda. Zvezda je vesnik bujice, novog talasa, dolaska nečeg novog, novog poretka, a ako se uzme u obzir da je prva sledeća u nizu iza Zvezde karta Mesec, to znači nagoveštaj nastupajućeg perioda tame ili sna. Iz perspektive hrišćanstva karta Zvezda može predstavljati Vitlejemsku zvezda (zvezdu Maga) koja je nagovestila rođenje Hristovo. Zatim, Zvezda se može odnositi i na Stella Maris, odnosno na Našu Gospu, zvezdu od mora, a što je zapravo Bogorodica. Apokaliptički, to je žena koja će nogom smrviti zmijsku glavu. Dalje po toj liniji, sledeći misao Elifasa Levija, vidimo da se karta Zvezda može odnositi i na vaznesenje Bogorodice. 

Astrološki, u toj karti prepoznajemo planetu Veneru, ali i zvezdu Sirijus. Najdžel Džekson u liku ove karte prepoznaje Nebesku Veneru ili Afroditu Uraniju i povlači razliku između nje i zemaljske Venere predstavljenu kartom Carica: nebeska je naga a zemaljska raskošno obučena. Džekson nas podseća da je u ikonografiji XV veka čest motiv bila platonska doktrina o dve Venere koje predstavljaju zemaljski i nebeski vid ljubavi i želje. U tom smislu božanska lepota Nebeske Venere vodila je ka mističkoj inicijacijskoj smrti i vaskrsenju. Takođe, Džekson u kontekstu ove karte pominje Najadu, rečnu nimfu čije izlivanje ukazuje na potok duša koje ulaze u zemaljsko postojanje, u skladu sa Porfirijevim spisom De Antro Nympharum (O pećini nimfi). Porfirijeva pećina sadrži mnoštvo kamenih bazena i vrčeva iz kojih se izliva voda koja nikada ne presušuje. Pećina ima dva izvora: jedan okrenut severu, namenjen ljudima, i drugi, ka jugu, namenjen bogovima. Porfirijev mit je alegorija prelaska duša u smrtno otelovljenje i njihov put ka oslobođenju. One ulaze u svet ovaploćenja kroz severnu mesečevu kapiju koja pripada znaku Raka, a izlaze kroz južnu, sunčevu, u znaku Jarca.

Vejtov špil

U Keri Jejl Viskonti Sforca špilu, ova karta je izraz Nade. Na njoj je predstavljen, najverovatnije ženski lik, u molitvenoj pozi i plavom ogrtaču te pogledom upućenim naviše. Lik je prikazan s profila okrenut ka desno. Robert Plejs ovde prepoznaje muzu astronomije Uraniju. Zanimljivo je prisustvo sidra u donjem desnom uglu kao i bradatog muškog lika koji leži na tlu dok Nada stoji na njemu. Postoji sličan lik u plavoj boji koji je naslikao poznati renesansni umetnik Rafaelo (1483-1520) na stropu biblioteke pape Julija II. Tu je ovaj lik predstavljen kao poveznica filozofije i teologije, svetovnog i religioznog. Na Zvezdi d’Este špila vidimo dva mudraca ili astrologa kako pokazuju na poveću zvezdu, dok su im ruke kojima upiru na nju međusobno ukrštene. U Vivil špilu, u donjem levom uglu ove karte prikazan je bradati mudrac koji drži šestar u ruci i pokazuje na ogromnu zvezdu koja se nalazi u središtu kvadrata omeđenom sa četiri manje zvezde. Sa nebesa padaju kapi, što bi trebalo da predstavlja zvezdane zrake. U desnom uglu vidimo neku građevinu. U Pierpont Morgan Bergamo Zvezdi u središtu je žena koja u levoj ruci drži osmokraku zvezdu. Iza nje su postavljene manje planine. Vejtova Zvezda je varijanta marseljske. Rozenvald prikazuje samo veliku osmokraku zvezdu, smeštenu između dvaju nebeskih voda.

Seli Nikols ističe da na karti Zvezda, po prvi put u Marseljskom špilu, susrećemo nagu ljudsku figuru. Kako kaže Nikols, lik na karti, bez društvenih maski, otkriva svoju osnovnu prirodu. Žena kleči pored potoka ili reke te izliva vodu na obredni način iz dva vrča, ista ona koje ima lik Umerenosti, s tom razlikom što su kod Zvezde oba crvena, ali sadrže plavu tečnost. Podsetimo se, tečnost koju preliva anđeo Umerenosti je žućkasto-beličasta. Žena-Zvezda ima položaj poput svastike, što podseća na magijski znak Ožalošćena Izida iz repertoara Zlatne zore. Žena-Zvezda poput anđela Umerenosti sa punom pažnjom obavlja ovaj, na prvi pogled besmislen, posao izlivanja vode iz jednog vrča u reku a iz drugog na zemlju. Ona je poput anđela bez krila, potpuno ovaploćena, potpuno žena. Ona je, kako kaže Nikols, arhetipsko stvorenje dubina i dolazi iz starine u kojoj vreme nije mereno sunčevim ili mesečevim ritmovima već kretanjem zvezda koje je imalo veći značaj u životu ljudi jer je taj nepogrešivi nebeski sat pokazivao vreme poplava, suša, promena godišnjih doba itd. Otud ta žena prati ritam zvezda te nas vraća na nešto drevno i primitivno. Njen izraz lica je melanholičan, a što jeste jedno od snažnih stvaralačkih stanja psihe.

Pierpont Morgan Bergamo špil

Iako je žena središnja figura, ne manji značaj ima prikazani osmočlani zvezdani sistem kojim dominira ogromna dvostruka zvezda. Taj zvezdani sistem je temeljno tajanstvo ove arkane. U sredini je prikazana osmokraka zvezda čija je priroda vatrena i vazdušna, muška i ljudska, odnosno ovozemaljska, te se kao takva može staviti u kontekst najave rođenja Spasitelja. Svaka prikazana zvezda predstavlja po jedno od sedam planetarnih nebesa, dok najsjajnija predstavlja osmo, najviše i božansko nebo koje na Zemlju šalje svoga Sina. Osmokraka zvezda Marseljskog špila ukazuje na bolju budućnost, budući novi svet, odnosno novi vek, što znači da bi ovu kartu trebalo shvatiti kao nagoveštaj boljitka, glasnika eshatološke večnosti, spasenja (na primer rođenje mesije) itd. Istovremeno, ova karta može predstavljati majku bogova ili Devicu uoči oplođenja. Seli Nikols smatra da te zvezde ukazuju na besmrtnost, budući da likovi iz mitologije koje bogovi okuju među zvezde bivaju besmrtni. Nikols nas podseća da su zvezde često viđene kao oči neba, pomoću kojih nas bogovi posmatraju. 

Načelno, zvezde su tačke čijim su zamišljenim povezivanjem ljudi od pamtiveka na nebu iscrtavali svoju mudrost tvoreći slike. Tako su nastali zvezdani zapisi od kojih svaki nosi svoj mitološki prtljag. Podsetimo se temeljne mitološke činjenice da Velika Majka i njenih sedam sinova čine prvobitnu mitsku osmorku, a što ima svoje odjeke u gnosticizmu. Džerald Masi kaže da se Majka Sedmorice pojavljuje kao Velika Bludnica Apokalipse, gde sedmorku oličuje sedam glava Zveri. Masi takođe navodi i biblijski odeljak (Jeremija, glava 15) u kome se pominje neverni Jerusalim kao majka sedmoro.

Žak Vivil špil

U Marseljskom špilu zvezde su na ovoj karti simetrično postavljene na način koji umnogome podseća na šemu kabalističkog Drveta života. Velika dvostruka zvezda sadrži crnu zvezdu iza zlatne zvezde, u čemu prepoznajemo Keter iznad Tifareta. Manja zvezda ispod dvostruke zvezde, tik iznad glave ženskog lika, jeste Jesod. Po tri zvezde sa leve i desne strane jesu tri sefire dvaju stubova. Naposletku, ženski lik koji izliva vodu je Malkut. Sve zvezde imaju po osam kraka izuzev dve gornje sa leve i desne strane koje imaju po sedam. To ukupno daje sedamdeset krakova. U Marseljskom špilu levo od žene na drvetu stoji crna ptica, a kako karta predočava noć, onda je reč o noćnoj ptici. Ta ptica je glasnik, izraz duha i duše, neko ko prenosi poruke zvezdanih bogova, duhova prirode ili duhova predaka. Isto tako ptica može označavati i dušu. Setimo se drevnih, kao i verovanja primitivnih naroda, da duša nije negde u čoveku, već obitava izvan ljudskog bića, u kamenu, u drvetu, na grani, žbunu, možda čak u nekoj životinji. Otud ptica u pozadini može predstavljati dušu ženskog lika koji lije vodu. 

Iz nekih Fulkanelijevih navoda u knjizi Misterija katedrala, možemo ostvariti dodatni uvid u ono šta ova karta simbolizuje, a tu mislim pre svega na fontanu, jer nema sumnje da Zvezda jeste fontana. Fulkaneli nadahnuto piše o alegorijskoj fontani nazvanoj Liberta, za koju kaže da je bila izvorište magnezije, kome je u susedstvu bio drugi izvor zvani Stena. Oba izvora su izbijala iz velike stene čiji je oblik nalikovao ženskim prsima, tako da je bujica ličila na tok mleka iz dve dojke. Fulkaneli ukazuje na neke stare autore koji su materiju alhemijskog dela oslovljavali sa naša Magnezija te da se tečnost izlučena iz nje naziva Mleko Device. Fulkaneli podseća na jedno alhemijsko delo pripisano Bazilu Valentinu, u kojem se nalazi linorez koji predstavlja nimfu ili sirenu sa krunom kako pliva po moru i iz njenih nabreklih grudi izbijaju dva mlaza mleka koji se mešaju s vodom. Arapski autori, kaže Fulkaneli, pominju da su njene vode podarile besmrtnost proroku Iliji, odnosno Eliji, Eliosu, suncu...  

d'Este špil

Pol Huson je ukazao na Crepuscolo della Mattina, ilustraciju iz šesnaestovekovne knjige alegorijskih slika naslovljene kao Iconologia, kompilatora Ćezare Ripa iz Peruđe, čije varijacije ukazuju na jasnu vezu sa predstavom Zvezde tarota. Nesumnjivo je ovde u pitanju Venera, odnosno jutarnja zvezda. Imamo krilatu nagu devojku, ili dečaka, a ponekad i androgina, prikazanu u letu, uz prisustvo ptice i zvezde iznad njene glave. Lik drži baklju usmerenu nadole i vrč sa vodom (simbolika petog lunarnog stepena mitraističkog posvećenja). To je ilustracija jutarnjeg sumraka. Zašto su mnogi autori tarota ovom liku na karti Zvezda skinuli krila, meni je nepoznato. Lakše je razumeti to što neki lik ima krila nego što ih nema. Ronald Deker iznosi ideju da Zvezda označava Proviđenje. Broj sedam simbolizuje ulazak duše u smrtno telo, što ima svoje proširenje u broju sedamnaest, jer na tom nivou duša ulazi u zvezdano telo. Deker navodi Makrobija koji tvrdi da odlazeće duše nastavljaju svoj život kao zvezde, što je u suštini drevna ideja sa obiljem primera u grčkoj mitologiji.

Po Zlatnoj zori, naziv ove arkane je Ćerka nebesa, stanovnik između voda. Atribucija ove karte je slovo cadi koje je povezano sa astrološkim znakom Vodolije, a sa kojim i motiv ove karte, nezavisno od toga, može biti doveden u vezu. Za razliku od sistema korespondencija hermetičkog reda Zlatne zore, koja ovoj karti dodeljuje hebrejsko slovo cadi, u Papusovom tumačenju, karta Zvezda je u vezi sa slovom peh. Po Papusu, glif peh izražava isto hijeroglifsko značenje kao glif bet, (koje on povezuje sa kartom Prvosveštenica), ali u proširenom smislu. Po njemu slovo bet označava usta kao organ govora, dok peh predstavlja sam govor. Za slovo peh, a samim tim i za kartu Zvezda, Papus je usvojio planetarni atribut Merkura čija je priroda povezana sa govorom. To je takođe indikativno značenje za doba Vodolije, jer je govor svojstven liku Vodolije, kao jedinom ljudskom liku od četiri heruvima, odnosno stožerne kuće neba, a to su: Bik, Škorpija (Orao), Lav i Čovek (Vodolija). Od svih tih zveri moć govora poseduje jedino Čovek. Era Vodolije je i doba afirmacije Čoveka, pa se time može objasniti i pojava doktrine ljudskih prava i afirmacija ezoterijskih učenja o čoveku kao božanstvu. Doba Vodolije je vreme verovanja u besmrtnost, u reinkarnaciju, budući da ova karta, po Papusu, između ostalog predstavlja i besmrtnost.

Nimfa iz Rasprave o Azotu

Alister Kroli je izmenio slovnu atribuciju ove karte, jer po uputstvu iz Knjige zakona: cadi nije Zvezda! On je na dijagramu Drveta života, Zvezdu uzdigao na mesto koje je zauzimao Car, na šta ću se u ovom poglavlju opet vratiti. Takođe, uklonio je sedam zvezda koje okružuju osmu, najveću. Tu zvezdu je učinio sedmokrakom i umetnuo u gornji levi ugao. Kroli je, osim navedenog, sa karte uklonio crnu pticu ili gavrana, kao simbol alhemijskog procesa truljenja, a koji u Marseljskoj Zvezdi stoji na žbunu u pozadini sa leve strane. Gavranu je našao mesto na loncu karte Umerenost, kako stoji na lobanji ispod krsta (gavran je kanonski žig Dela, kako kaže Fulkaneli). U Krolijevom špilu lobanja se, osim na četrnaestom ključu, nalazi i na karti Smrt. Lobanja je u tom smislu oznaka za generativni proces koji dolazi nakon smrti i truljenja. Naposletku, Kroli je u kartu Zvezda uveo ogromnu nebesku kuglu koja, po svemu sudeći, predstavlja Veneru kao planetu. Slika predstavlja magijski reljef Venerine prirode, odnosno oblik simboličkog izražavanja duha Venere. Ona je obeležena sedmokrakom zvezdom, koja se na ovoj karti tri puta pojavljuje: kao nebesko telo, kao simbol na površini Venere i u središtu spiralnog posipanja tečnosti iz gornjeg zlatnog pehara (donji pehar je srebrni). Tako dobijamo tri sedmice kao skriveno numeričko obeležje ove karte. Sedmokraka zvezda je simbol boginje Babalon čije je ime sačinjeno od sedam slova.

Cesare Ripa, Crepuscolo della Mattina

Ostajući i dalje kod Krolija, lik na karti Zvezda poistovećujemo i sa boginjom Nuit koja se objavljuje u prvom poglavlju njegove proročke Knjige zakona. Nuit se kod Krolija pojavljuje i na karti Eon, kako je on preimenovao Sud. Podsetimo se, obeležje Nuit u nemanifestovanju, jeste plavi pentagram sa crvenim krugom u sredini. Sedmokraka zvezda je hermetička zvezda, odnosno zvezda vodilja Filosofa. Po Krolijevom tumačenju, na ovoj karti je prikazana boginja Nuit u njenom manifestovanju, odnosno u ljudskom liku. Kroli kaže kako je u toj karti univerzum rastvoren na svoje krajnje elemente. I zaista, već u osvit ere Vodolije vidimo kako se sve stvari, entiteti i identiteti razvodnjavaju i rastaču, ništa više nije tako čvrsto kao nekad. Opisujući ovu kartu Kroli kaže: „Iza boginjine figure nalazi se nebeski svod. Najistaknutije obeležje na njemu je sedmokraka Zvezda Venera, koja kao da obznanjuje glavnu osobinu svoje prirode da bude ljubav.“ Doba Vodolije je doba ljubavi, odnosno tzv slobodne ljubavi, koju kao senka prati profana seksualna revolucija i opšti promiskuitet, jer kako to uči Krolijeva doktrina: „Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.“ Međutim, da bi se uopšte došlo do te ljubavi, potrebno je prevazići želju prvenstveno za obožavanjem sopstvene slike, odnosno slike Boga, kao i bilo koje fantazme, uključujući i onu o ljubavi. Fantazmi, odnosno magijske slike su sredstvo a ne cilj. 

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Vratimo se ponovo Krolijevoj intervenciji. On je, dakle, sledeći iskaz Knjige zakona, izvršio zamenu karata Car i Zvezda u njihovom dotadašnjem položaju na dijagramu kabalističkog Drveta života. Pozicioniranjem karte Car na stazu hebrejskog slova cadi, koja povezuje lunarni Jesod i venuzijanski Necah, Kroli je izuzetno muževno i marcijalno načelo predstavljeno tom kartom spustio niže na dijagramu Drveta života, praktično između Venere i Meseca. Ženstveno načelo predstavljeno kartom Zvezda, zamenilo je Cara na poziciji slova he, čija staza spaja solarnu sferu Tifaret sa sferom zodijaka Hokmah. Praktično, ovim je uzdignuta ženska priroda čija je astrološka pozadina u znaku Vodolije i planeti Saturnu. Vezu Sunca i Zodijaka u Krolijevom sistemu predstavlja Saturnov ženski aspekt, a ne marcijalni Ovan kao u sistemu Zlatne zore. Dakle, vatreni kolorit Cara, spušten je u tamnijim bojama obojene delove Drveta života, dok je tamna Zvezda uzdignuta u društvo svetlijih karata. Time se prejudicira magijska priroda novog doba, odnosno Eona Horusa. 

Posmatrano sa involutivnog aspekta, odnosno iz perspektive spuštanja sa viših na niže sefirote, donosilac više mudrosti u ljudsku svest, odnosno hermetičke nauke i svega onog čiji je simbol Merkur, više nije muževni marcijalni autoritet nego saturnovski ženski aspekt. U skladu sa rečenim, uticaje iz Supernala do Tifareta, prenose Zvezda (iz Hokmaha), Prvosveštenica (iz Ketera) i Ljubavnici (iz Binaha). Naravno, ovakva promena trebalo bi da izazove poremećaj ravnoteže u simbolizmu glavnih atribucija Drveta života. Na primer, sefirot Necah ima vatrenu elementarnu prirodu, pa bi uticaj putem vatrenog cara, umesto melanholične saturnalne vodnjikavo-vazdušaste Zvezde poremetio elementarnu ravnotežu uticaja (toplo-hladno) u oblasti sefire Jesod. Hoću reći, jedna promena za sobom vuče drugu a samim tim čitav lanac preuređenja, što bi u krajnjoj liniji dovelo do posve novog rasporeda na dijagramu Drveta. Kroli to nije uradio, već je samo započeo proces inicirajući prvu promenu. 

Takav razvoj događaja uveliko podseća na zaključivanje jednog posve drugačijeg autora, a to je Julius Evola. Naime, u odgovarajućim indijskim učenjima završno razdoblje se naziva mračno, odnosno kali-juga, koje odražava klimu rastakanja, opadanja i raspada, odnosno prelaz ka anarhiji u pogledu stanja individualnih i kolektivnih snaga, materijalnih, psihičkih i duhovnih, koje su, kako kaže Evola, ranije bile, na različite načine, ograničene vrhovnim zakonom i uticajem višeg reda. On pominje da tantrički tekstovi daju sugestivnu sliku preovlađujuće duhovne sile kali-juge, a to je boginja Kali, koja simbolizuje potpuno probuđeno žensko. Ona takođe predstavlja, kaže Evola, elementarnu snagu, iskonski svet i život, ali koja se u nižim aspektima takođe predstavlja kao boginja seksa i orgijastičkih obreda. Ranije uspavana, odnosno latentna u ovim aspektima, boginja Kali će u mračnom dobu, primećuje Evola, biti potpuno budna i delujuća. 

Krolijev špil

Ne možemo a ne primetiti autoritativnu marcijalnu figuru prikazanu kartom Car u onome što Evola navodi kao ograničenje vrhovnim zakonom i uticajem višeg reda. Uticaj višeg reda postoji i pod silama izraženim kartom Zvezda, ali je taj uticaj posve drugačije prirode i nije ograničavajući. Evola dalje kaže, kao da tačno ima na umu, ili barem sluti ono što je sa današnje tačke gledišta očigledno, da se opisana situacija desila u skorije vreme, sa epicentrom u zapadnoj civilizaciji i društvu, odakle je krenula šireći se ubrzo na celu planetu. Evola prepoznaje činjenicu preovladavanja osobenosti doba Vodolije čiji glavni element voda (iako je to vazdušni znak) ta u kojoj se sve vraća tečnom stanju, neformiranom. Evola ističe da stari indijski tekstovi koji govore o kali-jugi i vremenu Kali, proglašavaju da važeće životne norme za vremena kada su u jednom ili drugom stepenu, bile žive i aktivne božanske snage, treba u poslednjem razdoblju smatrati prevaziđenim. Očigledno je da su ljudi sve manje kadri te nevoljni da slede ustaljene tradicionalne norme i prirodno će težiti prevazilaženju onog što smatraju ograničenjem na putevima svog delovanja. Formula Oca je stoga sklona kvarenju. Nova formula, odnosno oživljena drevna formula Majke, iziskuje sticanje novih veština, znanja i sposobnosti. Put od Dijeve Daughter of Fortitude do Krolijeve Babalon, kao vid ispoljavanja načela boginje Kali, sa epicentrom u zapadnoj civilizaciji i društvu, sasvim se da uočiti u ovoj Evolinoj slutnji.

skica O. O. Spera

Istraživač tarota, Julij Berkovski, piše da je prikaz ove karte veoma sličan prikazu izvora Nila koji je sačuvan do danas. On primećuje da je na toj karti prikazan lik u klečećem položaju koji predstavlja Nil, u istoj onakvoj pozi kao i na sačuvanim drevnim prikazima. Iz dva bokala curi voda, a pored je prikazana zmija koja štiti tu figuru, iako je na karti zmija izostavljena. Takođe, kako kaže Berkovski, na steni iznad izvora Nila stoje dva orla, koje će na karti zameniti ptica ili leptir. Božanstvo Nila, zaključuje Berkovski, otud mora biti hermafrodit, ali na slici se vide samo ženske grudi, dok su muške polne odlike zaklonjene rukom sa bokalom. Po mišljenju Berkovskog, najverovatnije da je kasnije iz ovog razloga počela da se na karti Zvezda prikazuje žena. Polazeći od ovakve interpretacije, zvezda koja sija na nebu, kaže Berkovski, mora biti Sirijus. Egipćani su izlivanje Nila povezivali sa pojavom Sirijusa na nebu posle njegovog letnjeg odsustva. Slika na karti, tumači Berkovski, govori o uticaju neba na zemaljske pojave, i njegovom direktnom upravljanju pojavama na zemlji. Otud su Egipćani, kako tvrdi Berkovski, s pravom smatrali da Sirijus upravlja rekom na zemlji.

Dakle, era Vodolije, doba vladavine Sirijusa, povezano je sa poplavama, možda podizanjem nivoa svetskog okeana, odnosno provalama elementarnih prirodnih sila. Intencija karte Zvezda, po Berkovskom, sadržana je u ideji o uticaju neba na zemlju, ideji da nebeske pojave i nebeske suštine formiraju zemaljske pojave i zemaljske suštine. Berkovski kaže da je karta Zvezda komplementarna karti Pravda (na osnovu numeričke analogije 17 = 1+7 = 8), jer ona u sebi sadrži zakone harmonije kao i arkana Pravda. Ako Pravda predstavlja instrument usklađivanja višeg sveta, onda je Zvezda, kako kaže Berkovski, oruđe harmonizacije zemaljskog sveta.

Dakle, u eri Vodolije doći će do usaglašavanja aktuelnog magijskog, psihičkog i civilizacijskog nereda tako što će se dogoditi veliko izlivanje. Između ostalog, Berkovski ističe još jedan aspekt ove karte u vezi sa zvezdom Sirijus, povezujući je sa Božićnom zvezdom – odnosno zvezdom maga koji su je pratili do mesta Hristovog rođenja. To ukazuje na ideju o zvezdi vodilji, odnosno o intuiciji koja karakteriše magove i čarobnjake. Doba Vodolije je, otud, doba preporoda magije i raznih oblika mesijanstva, ali moramo imati na umu da magija može biti, a često i biva, sredstvo mračnih ciljeva. Takođe, po tumačenju Berkovskog, arkana Zvezda ukazuje i na astralni svet, jer ono što će se dogoditi, prethodno je najavljeno položajem zvezda (što ovu kartu povezuje sa astrologijom). U tom smislu, Zvezda je silazna putanja, odnosno ovaploćenje ili prenošenje uticaja sa astralne na zemaljsku ravan, ili jednostavno, isijavanje stelarnih uticaja. U negativnom vidu, sedamnaesta arkana tarota u kabali se odnosi na glinu smrti. Njena astrološka priroda, po Zlatnoj zori, odnosi se na znak Vodolije koji u demonskom ključu predstavlja tako privlačnu i omamljujuću Kuću lažne moći. 

 Eteja špil

Arkana Sud u tarotu

Arkana Eon, Krolijev špil

„Nećemo svi zaspati smrtnim snom, ali svi ćemo se preobraziti, u jednom trenutku, u tren oka, na zvuk poslednje trube. Jer truba će zatrubiti i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti. Jer ovo raspadljivo mora da se obuče u neraspadljivost i ovo smrtno mora da se obuče u besmrtnost.“ Prva Korinćanima, 15:51-53.

Karta Sud predstavlja dvadesetu po redu misteriju tarota. Tu vidimo uskrsnuće iz mrtvih kao pripremu za konačni eshatološki preobražaj, a to je ulazak u dimenziju večnog života. Ronald Deker nas podseća da deseta arkana Točak života pokazuje preobražaj na nižem nivou, da bi Sud označavao viši preobražaj, odnosno potpuno buđenje. U astrološkom značenju, anđeo je Merkur u ascendentu, budući da se ljudi iz grobova uzdižu, tj ascendiraju. Merkur je glasnik, što je doslovni prevod grčke reči anđeo. Merkur, odnosno Hermes je psihopomp, vodič duša. Jedno od njegovih oruđa je upravo truba izvedena iz pastirske frule. Anđeo arkane Sud je spektakularan i gromoglasan. Taj anđeo određuje smisao čitave karte jer označava poziv više sile na koji je nemoguće ne odazvati se. Da li je u pitanju Mihael ili Gabriel, postoje različita mišljenja. Za Dekera i Najdžela Džeksona, nema sumnje da je reč o Mihaelu. Za Menli Palmer Hola to je najverovatnije Gabriel. Ipak, po učenju Zlatne zore, Mihael je arhanđeo solarne vatre koja odgovara atribuciji ove karte.

Marseljski špil

U Marseljskom špilu anđeo se pojavljuje iz oblaka koji prosijavaju crvenim i zlatnim sjajem, odeven u crvenu odoru i crvene kose. On duva u dugačku zlatnu trubu na koju je okačen beli barjak sa zlatnim krstom, (u motivu zlatnog krsta na beloj pozadini prepoznajemo zastavu italijanskih krstaša iz 1188. godine). U nekim varijantama Marseljskog špila taj krst je crven, što predstavlja templarsku, odnosno francusku krstašku zastavu. Krstaški motiv možda možemo povezati sa idejom svetog rata ili poziva u rat. Takođe, ova karta može imati i inicijacijski smisao jer prikazuje novo rođenje, ustajanje iz mrtvih, ulazak u svet posvećenih iz sveta profanih. Menli Palmer Hol kaže da ova arkana predstavlja oslobođenje čovekove trostruke duhovne prirode iz groba njegovog materijalnog ustrojstva. Kako Hol kaže, samo jedna trećina duha ulazi u fizičko telo, dok druge dve trećine čine hermetičkog čoveka (ili natčoveka), te se otud samo jedan od tri lika zapravo uzdiže iz groba. Zvuk trube je, po Holu, izraz tvoračke reči.

O eshatologiji judeo-hrišćanstva Mirča Elijade kaže da predstavlja trijumf svete istorije, jer će kraj sveta, po njemu, otkriti religioznu vrednost ljudskih činova, a ljudima će biti suđeno prema njihovim delima. Reč je, kako Elijade kaže, o poslednjem Sudu kao selekciji, jer će jedino odabrani živeti u večnom blaženstvu. Biće spašeni oni koji su u dodiru sa prirodom ovog sveta ostali verni nebeskom carstvu, odnosno onom nevidljivom. Svet će nakon katastrofe biti obnovljen u božanskom poretku i trajaće večno u blaženstvu. To je drevna i reklo bi se univerzalna ideja, kraj sveta kome prethodi postepena, dugotrajna i mučna degradacija, da bi ishodište na kraju bilo novo stvaranje, novi početak, novo savršenstvo, za koje znamo da je uvek vezano za početak. Ideja o savršenstvu početka je tako drevna i reklo bi se univerzalna, a Elijade kaže da je ta ideja prisutna i kod tzv primitivnih naroda.

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Seli Nikols naglašava da Sud nagoveštava novi poredak koji će se ispoljiti u poslednjoj u nizu velikih arkana: Svetu. Otud je od značaja što lik koji izlazi iz groba nije novorođenče nego odrastao čovek, licem okrenut prema anđelu, uz prisustvo dva svedoka, očigledno starije dobi, koji stoje sa njegove leve i desne strane a čija lica vidimo. Oni sa divljenjem gledaju u njega dok je on okrenut prema anđelu. Svi su nagi. Umnogome ovaj motiv podseća na onaj sa karte Ljubavnici gde takođe imamo tri ljudske figure i anđela sa strelom koji odozgo cilja, ali taj anđeo nije od veličine i značaja poput anđela Suda, ali jeste sudbonosan i vodi do ishodišta prikazanog kartom Sud, a gde je zamajac dat kartom Smrt. Ljubav i Smrt, na neki način, daju uskrsnuće. 

U Egipatskoj knjizi mrtvih imamo izraz izlazak u dan, što se odnosi na preobražaj u tminama Amente ne bi li onaj ko je osvojio večni život uskrsnuo u svetlosti pred licem bogova. Onaj što je vaskrsnuo je poput semena koje je, prethodno posađeno u zemlju (grob), konačno niklo. U mitološkom smislu ova karta predstavlja Ozirisovo uskrsnuće iz mrtvih, uopšte formulu oživljavanja ubijenog boga. Kako je ubijeni bog muškog pola, otud je i muška orijentacija ove arkane, budući da uskrsnuće, uzdizanje, možemo porediti sa erekcijom. Dakle, egipatska zagrobna verovanja nisu podrazumevala uskrsnuće u fizičkom telu nego uskrsnuće u duhu, u drugačijem svetu koji možda može biti poput našeg sveta ali nije naš svet. Uskrsnuće u fizičkom telu, na ovom svetu radi eshatološkog suđenja na neki način jeste hrišćansko iskrivljavanje starije egipatske doktrine. Može biti da ova karta u egzoternom smislu oslikava takav svetonazor jer na njoj vidimo doslovno uskrsnuće u telu, ali u ezoterijskom smislu to je drugačiji vid uskrsnuća.

U Vejtovom špilu vidimo velikog plavokosog anđela koji duva u trubu ukrašenu belom zastavom sa crvenim krstom. Iz grobova ustaju ljudi ali je fokus na tri prva lika. U Rozenvald špilu imamo dva lika koja se uzdižu i anđela sa trubom ali bez zastave. U Viskonti di Madrone tarotu, arkana Sud prikazuje dva anđela sa trubama i neodređenim zastavama, kao i četiri ljudska lika. Troje nagih likova izlaze iz grobova sa prekrštenim rukama na grudima kao znak uskrsnuća. Četvrti je stariji i u beloj odeći. Pored njih, sa desne strane, prikazana je kula. U Pierpont Morgan Bergamo špilu visoko na karti Suda nalazi se bradati lik sa mačem, verovatno nebeski sudija u pratnji dva anđela sa njegove leve i desne strane kako duvaju u dve dugačke trube koje se međusobno ukrštaju. U dnu karte nalazi se grob iz kojeg izlaze tri lika, od čega dve, po svemu sudeći, mlade žene, i jedan stariji bradati muškarac. Vivil Sud je potpuno nalik marseljskoj verziji. Sud iz špila Šarla VI prikazuje dva anđela sa trubama u gornjem delu karte, dok u donjoj imamo sedam različitih nagih likova koji ustaju iz groba.

špil Šarla VI

Alister Kroli na dvadesetoj arkani prikazuje samo bogove dok Marseljski tarot prikazuje ljude i anđela koji trubi, kao predstavnika božanskog prisustva. Ono što je Kroli predstavio na ovoj arkani, iako na prvi pogled potpuno odudara od svih tradicionalnih tarota, u suštini ukazuje na mladi muški lik koji se nalazi u središtu prikaza. Taj lik, u mitološkom smislu, jeste Horus dete, odnosno drevni Horus Stariji u ljudskom obličju koji se uobičajeno predstavlja kao dete. Naravno, lik Marseljskog tarota nije dete, ali je mladić. Kod Krolija je okrenut spram posmatrača, za razliku od marseljske verzije. U Krolijevom raskidu sa doktrinom karte Sud i njeno prekomponovanje u Eon, nalazi se ključ razumevanja njegove magijske filozofije. Upravo se na slučaju te karte on pokazao kao istinski arhetipski programer. Pogledajmo, Kroli je prebacivši „đavola“ iz arkane Đavo u Sud, od ove načinio Eon te sa nje uklonio anđela koji trubom diže mrtve i budi žive ne bi li im bilo suđeno. Na karti Eon prikazan je dvostruki bog Heru-ra-ha (kao Ra-Hoor-Khuit na prestolu i dečak Hoor-Paar-Kraat sa prstom u ustima), koji tišinom poziva sve da učestvuju u izgradnji novog eona. Zapravo, Krolijev Eon jeste prikaz bogova novog eona (Horus u dva oblika, boginja Nuit i krilato sunce Hadit, hebrejsko slovo šin koje sadrži vatrene duše). Ovo je arkana otkrovenja, bilo da je reč o biblijskoj Apokalipsi ili krolijevskoj (egipatskoj) Steli otkrovenja iz kairskog muzeja. Karta ukazuje na snažno prisustvo vatrenog elementa, isceljenje, pročišćenje i obnovu vatrom, najavljuje otvaranje novog poglavlja života.

Elifas Levi u ovoj karti vidi simbol čudotvorstva i univerzalnog leka, a Kroli glasnika bogova. Za Zlatnu zoru ova arkana je Duh prvobitne vatre i njena staza na Drvetu života odgovara slovu šin koje znači zub i mistički se poistovećuje sa duhom u obliku vatre. To je razlog zašto je Sud povezan sa ovim slovom budući da će u eshatološko vreme ovaj svet biti okupan u vatri. U negativnom smislu arkana Sud je kapija smrti i u demonskom smislu može biti povezana sa ognjem podzemnog sveta jer je Zlatna zora dovodi u vezu sa vatrenim elementom. 

Vejtov špil

Arkana Kula u tarotu

Kula u špilu Šarla VI

Tajanstvo Kule je šesnaesto u tarotu. Za Elifasa Levija to je broj hrama. Ova karta načelno ukazuje na rušenje starog poretka, istorijskog, društvenog, religijsko-magijskog, državni udar, pad carstva, naposletku urušavanje ličnog, psihičkog ustaljenog poretka pod naletom božanske prosvetljujuće sile ili kakvog šoka, rušenje sistema laži i (samo)obmana pred silinom istine itd. Menli Palmer Hol misteriju ove karte tumači tako što sam toranj povezuje sa božanskom prirodom čovečanstva. Po Holu, kada mu je uništena kruna, čovek pada u niži svet i uzima na sebe iluziju materijalnosti.

U marseljskoj verziji ove karte vidimo zlatno-crvenu munju ili možda vatrenu protuberancu kako udara u vrh kule čiji se krov obrušava a dva ljudska lika padaju na zemlju. U Rozenvald špilu to je ruševina obasjana teškim zracima krupnog Sunca. Slično je u tarotu Šarla VI, gde vidimo polurazrušenu kulu u požaru, bez prisustva ljudskih likova. U Vivil tarotu Kula nam pokazuje drvo ispod Sunca i uznemirenog mladića koji gleda ka gore. Ništa se ne obrušava, ali nalik marseljskoj verziji i ovde imamo tuce kuglica koje padaju odozgo. U Keri Jejl Viskonti Sforca tarotu, karta Kula prikazuje motiv sličan onom u marseljskoj verziji, kula se obrušava, dva ljudska lika ispadaju, ali tu u donjem desnom uglu primećujemo lik starog kralja kome se vide glava i poprsje. Nebeska sila koja se obrušava na Kulu ovde nije vatrena nego vazdušasta i to u plavoj boji.

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Po Seli Nikols, naziv La maison dieu (Božja kuća) je izraz pogrešne transkripcije od La maison de feu (Kuća vatre). Podsetimo se italijanskog naziva Il Fuoco, na primer. Drugi nazivi ukazuju na munju, strelu ili prosto toranj. Međutim, Pol Huson primećuje da se u nekim ranijim špilovima Kula nazivala La maison de Diefel (Kuća đavola). Dakle, Kula može biti posvećena bogu, đavolu, ognju, munji, streli, a ova poslednja je često vid božanske intervencije. Kula kao obitavalište đavola ima svoj uzor u biblijskim stihovima, Apokalipsa 18:2: „Pade, pade Vavilon Veliki i postao je prebivalište demonima, izvor svake nečistote i skrovište svih nečistih i mrskih ptica!“ Najdžel Džekson pominje da je na verziji biblije iz XV veka iz Ravene nacrtan anđeo koji napada kulu sa mačem u ruci i šikljajućim plamenovima. Ima dosta umetničkih primera u poznom Srednjem veku i malo kasnije, sa sličnim predstavama urušavanja Kule Vavilonske, pa otud i Kulu tarota možemo smatrati kao jednu od takvih predstava. Po Juliju Berkovskom, u biblijskom smislu, ova arkana označava otpadanje sveta od Boga, izgnanstvo iz Raja, otpadanje Lucifera, obezduhovljenje, presecanje gordosti, kaznu za ljudsku drskost ili nepočinstvo.

Marseljski špil

Nikols primećuje da Kula u tarotu više liči na tamnicu, odnosno građevinu čija je svrha izolacija pre nego mesto okupljanja. Motiv ove arkane jeste božanska intervencija u arogantne poslove otuđenih ili izopačenih ljudi, a što podseća na biblijsku legendu o Kuli Vavilonskoj. Ljudski likovi koji nastanjuju Kulu, usled udara munje, padaju na zemlju. Njihov pad u neku ruku podseća na motiv karte Obešeni. Munja se ovde pojavljuje kao prva u nizu od pet arkana koje nose određeni tip svetlosti. Munja je atmosferska, električna, odnosno zemaljska svetlost. Sledeća u nizu, Zvezda, jeste bledunjava i tajanstvena zvezdana svetlost. Iza nje sledi Mesec, a potom i Sunce, kao izrazi lunarne, odnosno solarne svetlosti. Naposletku, imamo Sud kao predstavu astralne svetlosti. Svim tim svetlostima prethodi tajanstvena mikrokosmička svetlost Pustinjakove svetiljke. 

Fulkaneli smatra da se simbol kule može tumačiti u svojstvu zaštite, omotača, skloništa, a u alhemijskom žargonu, to je ljuska živinog zmaja. On navodi grčku reč pirgos kao izraz za kulu, sklonište, pribežište. Ta reč u svom korenu sadrži vatru, a ukazuje i na piramidu. Upravo iz pirgosa, snažna žena arkane Snaga, munjevitim potezom, izvlači čudovište. Žena je munja. To je posebna veza jedanaestog i šesnaestog ključa tarota. Po Fulkaneliju, kula na tvrđavi je isto što i podvig, a podvig iziskuje hrabrost, mudrost i moć. Fonetska kabala, kaže Fulkaneli, koja od francuske reči tour (kula) tvori ekvivalent atičkom touros, upotpunjava pantagruelovsko značenje podviga (tour de force). Fulkaneli zaključuje da ništa ne bi moglo bolje odgovarati figurativnom izrazu kamen mudrosti od zmaja zatvorenog u tvrđavi, čije se vađenje uvek smatralo podvigom. 

Krolijev špil

U Krolijevoj verziji ove karte vidimo četiri izobličena ljudska lika kako padaju sa obrušavajuće kule, što predstavlja razaranje vatrom. Na dnu karte vidimo velika usta kojima je istaknuta veza ove karte sa hebrejskim slovom peh, što znači usta. Ta usta, kaže Kroli, jesu usta starog rimskog božanstva podzemlja Disa. Zašto baš Disa? Zašto ovde nemamo neko egipatsko ili grčko božanstvo, u skladu sa ukusom duha vremena, nego baš rimsko? Slika ukazuje na pad imperije, a najpoznatija imperija je upravo ona koju je osnovao grad Rim. Međutim, tu nije reč o Rimskom carstvu nego o duhovnoj imperiji Vatikana, u krajnjoj liniji hrišćanstva. Nije li ova karta proročka vizija konačnog pada Rima, odnosno Vatikana, Katoličke Crkve? Pol Huson, međutim, sugeriše, da bi se Kula u istorijskom smislu mogla odnositi i na razaranje hrama u Jerusalimu od strane Rimljana, Kulu Vavilonsku ili Sodomu i Gomoru. Pogledajmo dobro kartu i videćemo da četiri figure koje padaju jesu ljudske, ali su izgubile ljudsko obličje. Naravno, ova ruševina ne odnosi se nužno na Vatikan koliko na čitavu građevinu doktrina eona Ozirisa. U ognju!

Vejtov špil

U magijskom smislu ova arkana ukazuje na moć reči i vibracije, moć magijske formule, vibratorne formule, priziva i zaziva. To su reči moći, bajalice, moćna imena bogova itd. Kula je rat, sveti rat, džihad, iznenadno prosvetljenje, iskustvo susreta sa višim silama. To su bolovi napretka jer napredak je bolan pošto podrazumeva traumu rušenja. Zlatna zora ovu arkanu naziva Gospodom moćnih vojski i dodeljuju joj prirodu Marsa. Kula je otud manifestacija marcijalne prirode u tarotu, odnosno rata, čija staza pe, povezuje Levi i Desni stub Drveta života na njegovom nižem nivou. Slovo pe označava usta, što stvara asocijacije na reč, bajanje, magiju reči, delovanje rečima, ali i proždiranje, rasejavanje, širenje. Elifas Levi je opravdanje za povezivanje Kule sa hebrejskim slovom ain nalazio u obliku koji padajući čovek zauzima u marseljskoj verziji. 

Vejtova Kula prikazuje izlomljenu oštru munju koja podseća na kabalističku doktrinu Zlatne zore o munji koja predstavlja modus operandi delovanja više sile čiji je pandan mač. Munja je mač čije resko sevanje povezuje sefire Drveta života i predstavlja formulu spuštanja božanske sile, nasuprot simbolizmu zmije kojom je predstavljeno uzdizanje po stazama Drveta. U dijaboličnom smislu Kula predstavlja duhovnu smrt, najgoru vrstu sunovrata, odsecanje od svetla i potpunu posvećenost tami, što u krajnjoj liniji rezultira preobražajem čoveka u demonsko biće. Kula simbolizuje taj preokret, ključni trenutak prelaska na mračnu stranu.

Cornelis Antonisz (1505-1553), Kula Vavilonska

Arkana Sunce u tarotu

Vejtov špil

Sunce predstavlja devetnaesti ključ tarota. Za Elifasa Levija to je broj svetla, a to je aktivno načelo (za razliku od pasivnog koje preovlađuje na prethodnoj arkani). Seli Nikols u arkani Sunce prepoznaje motiv ljudskog odnosa, budući da je to, u Marseljskom špilu, predstavljeno pomoću dva deteta koja se igraju ili razgovaraju, dok po njima padaju krupne kapi sa Sunca, ukupno trinaest, što predstavlja brojčanu vrednost hebrejske reči ehad (jedan). Time se svedoči da je Bog Jedan (Adonai ehad). Otud Sunce tarota može predstavljati Sunce Istine. Pod Suncem istine odigrava se odnos dva ljudska lika. U nekim starijim špilovima, recimo Keri Jejl Viskonti Sforca, na arkani Sunce prikazan je nagi mladi lik, ne mogu sa sigurnošću tvrditi kog je pola, ogrnut crvenim ogrtačem nalik šalu, koji jaše belog konja (simbol čistote) i u ruci drži sunčev disk na kome je naslikano lice. On se kreće u pravcu s leva na desno, sledeći prirodan sunčev hod po nebu. Na ovoj karti nije prikazan zid ali jeste raskošan grad, smešten ispod prilike na konju koji zapravo leti, budući da se nalazi na oblaku. U devetnaestoj arkani Vivil špila takođe imamo konjanika koji doduše ne jaše po nebu, ali u galopu hita zemljom. Po svemu sudeći je reč o mladiću koji se kreće s desna na levo i nosi dvobojni barjak. Po njemu padaju zlatne i bele kapi. Sunce Pierpont Morgan Bergamo špila predočava nam nagog mladića sa crvenim šalom koji stoji na oblaku i rukama drži crveno sunce. Primećujemo i mala tamna krila na njegovim leđima, dok na dnu prikaza opažamo planine i crvenkasti zid u prvom planu. Crveni šal je odraz crvenog barjaka koji predstavlja pobedu, a posebno pobedu nad smrću koja se često nalazila u Hristovim rukama na prikazima njegovog vaskrsnuća. U slučaju Rozenvald špila vidimo samo Sunce prikazano kao lik sa osam zraka. U špilu Šarla VI zatičemo zlatokosu devojku koja sedi ispod sunca i u ruci drži vreteno, dok u pozadini imamo veliki zlatni zid. Motiv vretena ukazuje na sudbinske sile koje su prisutne na ovoj arkani. U tarotu d’Este zatičemo dva muška lika. Stariji sedi na ulazu u objekat koji liči na veliko bure (podseća na Diogena), a mlađi stoji pored njega naslonjen na nekakav objekat sa desnom nogom nemarno prebačenom preko leve (nalik Caru). Iznad njih se nalazi sunce dok u pozadini zapažamo veliki zid.

Pierpont Morgan Bergamo špil

U Vejtovom prikazu Sunce dominantno stoji u pozadini prizora u kome zatičemo nago dete sa cvetnim vencem na glavi kako jaše belog konja. Primećujemo suncokrete u pozadini koji kao da rastu iza zida, uz prisutnost crvenog vela koji nemarno leprša u blizini. Taj konjanik, mladić-devojka, dete, koga srećemo kao glavni motiv arkane Sunce, jeste Heliogabal, odnosno Elagabal oličen u mladom dekadentnom rimskom imperatoru koji se zvao Varije Avit Basijan (204-222). Njegova vladavina bila je kratkotrajna i skandalozna te je naposletku bio ubijen. Fulkaneli u knjizi Alhemijska boravišta pominje ovog cara i kaže da je poticao iz sirijske porodice koja je štovala kult Sunca. Od rane mladosti, taj car je bio prvosveštenik solarnog boga obožavanog u obliku crnog kamena pod imenom Elagabal ili Heliogabal. Pretpostavljalo se da mu je otac bio car Karakala. Majka mu je bila Semija ili Semiamira (još malo pa Semiramis), čije ime Fulkaneli prevodi kao napola čudesna te daje sledeći komentar: „Istovremeno niska i dragocena, odvratna i tražena, ona je prostitutka Dela. Mudrost veli da ona kaže – Nigra sum sed formosa (Crna sam, ali lepa).“ Kurva je majka sunčevog kamena. Fulkaneli raščlanjuje ime Heliogabal i iz toga izvlači značenje Sunčev konj, a to je upravo onaj konj prikazan na nekim verzijama devetnaeste arkane. Takođe, Elifas Levi u ovoj karti vidi simbol Filozofskog kamena.

špil Eteja

Karta Sunce predstavlja posvećenike pod Suncem gnoze. To su deca Sunca, oni koji vide, vidioci. To su heksagramom osvetljeni pentagrami. Oni govore tajnim jezikom, odnosno jezikom onih koji vide. Taj je jezik oruđe prosvetljenog duha te je kao izraz opštih ideja posve alegoričan. To je jezik posvećenika, kabalistički i alhemičarski, jezik argo, potpuno nerazumljiv onima koji su van kruga posvećenika. Tim specifičnim jezikom posvećenici iz redova svih naroda mogli su međusobno opštiti. To je poput hijeroglifa. Ukoliko poznajemo hijeroglife nije neophodno da govorimo jezikom onih koji su nešto ispisali tim hijeroglifima, da bismo uopšte razumeli šta su hteli da kažu. Jedino je važno da imamo ključeve pravilnog čitanja i razumevanja hijeroglifskih simbola. Mit o rušenju Kule Vavilonske ukazuje na razbijanje jedinstvenog toka prvobitne tradicije koja je povezivala čitavo čovečanstvo. Dakle, upravo na motivu izgubljenog univerzalnog posvećeničkog jezika prvobitne tradicije, dobijamo poveznicu ključeva Sunce i Kula. Univerzalni posvećenički jezik ukazuje na prirodu duha čiji izraz taj jezik predstavlja. Ta priroda materijalizovana je u obliku zida koji se nalazi u pozadini karte. To je zid lavirinta, jer lavirint je simbol inicijacije u misterije.

Marseljski špil

Jedan, takođe značajan mitološki detalj može biti od značaja za razumevanje simbolizma solarne arkane, a to su blizanci. Sunce je ponekad oploditelj Zemlje, čija su deca blizanački par obdaren magijskim moćima, koji postaju sveti pretci i značajni kultni likovi. Mirča Elijade, u knjizi „Mitovi, snovi i misterije“ pominje indijanski mit o solarnim blizancima koji iz dubina Majke Zemlje izvode čovečanstvo na površinu. Navodno, prvi ljudi su živeli u podzemlju, ali su ih blizanci odatle izveli na svetlost dana čime je dovršeno njihovo dozrevanje kao celovitih bića, s ozbirom da su u htonskom ambijentu ljudi bili nalik pari. Doslovno, kako Elijade kaže, solarni blizanci vode embrionalno čovečanstvo do praga svesti.

U Marseljskom špilu deca Sunca su prikazana ozbiljnih lica i nagi, sa plavim pojasevima, okrenuti jedno ka drugom. Kod Krolija, deca Sunca su radosna, naga i imaju krila poput leptira. To je suštinski prikaz razlike stare i nove doktrine. Vidimo da je kod Krolija zid kružan i opasuje vrh svete planine preko koje se adepti uspinju na Sunce. Ideja lavirinta u oba slučaja nije odmah jasna nego pripada dubljem simbolizmu, a na šta se ukazuje upravo u Krolijevom špilu. Naime, u središtu Sunca nalazi se ruža, a ruža je kako naglašava Fulkaneli, simbol prozora i točka u smislu vremena. Dalje, po Fulkaneliju, ruža predstavlja delovanje vatre i njeno trajanje. Osim toga, ruža je i simbol lavirinta. Lice Sunca je ružin lavirint. Sledeći Fulkanelijevu analogiju, dolazimo do poveznice lavirinta i pauka, preko mitološkog lika Arijadne. Po Fulkaneliju, Arijadna je forma od airagne, arahne, arahgne. On ističe grčki glagol airo koji znači uzeti, uhvatiti, zgrabiti, privući, pa je zato grčki airen ono što uzima, hvata, privlači. Fulkaneli otud izvodi zaključak da je airen magnet. Čitav niz asocijacija dovodi prikaz na karti Sunce do značenja Istoka, izlazećeg Sunca. Dakle, Sunce je, između ostalog, argo, posvećenički jezik, lavirint, ruža, pauk, paukove niti koje predstavljaju sunčevi zraci, dok je njegova mreža čitav univerzum. Sledeći Fulkanelijev asocijativni niz, dolazimo do filozofskog kamena preko jednog od antičkih naziva za lavirint, a to je absolum, termin blizak apsolutu. Deca Sunca su otud graditelji lavirinta absoluma, graditelji apsoluta, upućeni u tajnu dobijanja filozofskog kamena.

Krolijev špil

Po Kroliju, karta Sunce predstavlja Heru-ra-ha, boga eona Horusa koji se objavljuje čovečanstvu kao duhovno, moralno i fizičko Sunce. U tome se vidi cilj eona Horusa, a to je potpuno oslobođenje čovečanstva, jer kako kaže Kroli, potpuna sloboda je kako uzrok, tako i posledica svežeg priliva sunčeve energije na Zemlju. Takođe, Kroli naglašava kako ova karta simbolizuje proširenje pojma Ruže i Krsta, jer je Krst sada stopljen sa Suncem, iz koga, zapravo, vodi prvobitno poreklo (solarni krst je u suštini Krst). To znači da je formula Ruže i Krsta još uvek važeća u zemaljskim stvarima. U mnogim mitologijama Sunce je vidljivi predstavnik nevidljivog boga. Džerald Masi pominje da je u eshatologiji Sunce simbol božanstva kao duha, što je u hrišćanstvu poprimilo oblik svetog duha, odnosno Ruah Elohima u judaizmu. Masi sa Suncem povezuje božansku trijadu koja je uzor hrišćanskom Svetom Trojstvu, a to su Atum kao Otac, Horus u ulozi Sina i Ra kao Sveti Duh. Po Masiju, najviša od elementarnih sila je u astronomskoj mitologiji divinizovana kao solarna, što je predstavljeno Horusom starijim koji je prikazivan kao dete. Možda ta slika ima svoj daleki odraz u prisustvu dece ili deteta na karti Sunce.

tarot d'Este

Zlatna zora tajanstvo ove karte naziva Gospod vatre sveta. Po Zlatnoj zori ova karta odgovara stazi slova reš na Drvetu života, čije se značenje prevodi kao glava ili lice, dok je njegova astrološka atribucija Sunce. Pa ipak, prisustvo dva dečja lika u velikom broju špilova asocira na znak Blizanaca, ali i na astrološku kuću Lava koja označava potomstvo. Elifas Levi je ovu arkanu opisao kao „nago dete koje jaše belog konja pokazujući skerletnu zastavu“, što je Vejt uzeo kao motiv za dizajn njegove karte. Levi je obično imao na umu dizajn Marseljskog tarota, ali je u arkani Sunce odstupio upravo po pitanju deteta, kao i u slučaju Kočija i Đavola. Sunce je tradicionalno povezano sa simbolizmom oka, što ovu kartu na poseban način povezuje sa kartom Mesec. Sunce je Horusovo oko, a Mesec Totovo. Oko kao simbol predstavlja amblem velike magijske moći. Kada se zajedno nađu jedno pored drugog, oni tvore lice, ali to lice nije bilo kakvo, nego upravo lice boga ili božansko lice. Zajedno mogu predstavljati moćan talisman. I zaista ta slutnja ima svoje opravdanje i u Pikatriksu, u kome se talisman Sunca opisuje scenom dva čoveka od kojih jedan pruža pruža ruke kao da želi da se rukuje sa drugim. Taj detalj nalazimo u špilu Eteja, gde zatičemo dva naga deteta ispod zidanog obeliska na kome sjaji crvena petokraka. Pritom se njih dvojica rukuju na neki poseban, reklo bi se inicijacijski način, čime se šalje poruka da je reč o braći posvećenicima. Ukoliko ovu arkanu sagledavamo kao prikaz Sunca i samo jedne mlade osobe, jednog deteta ili žene, onda to možemo protumačiti kao scenu priziva solarne moći. U tom smislu Najdžel Džekson pominje rad Đordana Bruna Cantus Circaeus, gde je opisana Kirka koja izvodi magijski obred prizivajući moći njenog oca, boga Sunca. Solarna moć je u Marseljskom špilu prikazana sa šesnaest raznobojnih zraka koji izviru iz samog Sunca. Upravo je šesnaest zraka onoliko koliko ima čuveno antičko Sunce Vergine, simbol povezan sa dinastijom Aleksandra Makedonskog. Zrakasto Sunce upravo se, poput krune, nalazilo na glavi antičkog boga Heliosa.

Mantenja taroki

Sunčeva arkana u klipotskom vidu predstavlja senku smrti, stazu reš koja povezuje nemoć i ludilo, odnosno Gamalijela i Samaela. U užem razumevanju ove arkane, primenjeno na ovu temu, osim senke smrti, Sunce oličava i apstraktno, bezdušno umovanje, jarugu Razuma koja se pominje u Krolijevoj Knjizi zakona.

Dodatak:

Pamela Kolman Smit je „The True Worshiper of Highest“. Ostavila je za sobom inicijacijsku slikovnicu, svojevrsni Mutus Liber koji je postao veoma popularan pod imenom Rajder-Veit (Rider-Waite) tarot špil. Naravno, Vejt, a još manje neki Rajder, jedva da imaju zasluga za nastanak ovog prelepog tarot špila. Rajder je platio štampanje i distribuciju špila a Vejt je napisao komentare. Suštinski genij ove simboličke okultne slikovnice je pomenuta proročica Pamela Kolman Smit. Ako pažljivo osmotrite svaku kartu na ovom špilu primetićete u donjem desnom uglu stilizovani potpis ove nadahnute umetnice. Dakle, potpis govori o pravom autorstvu. P. K. Smit je na velikoj arkani pod brojem XIX Sunce oslikala solarnu ekstazu. Počnimo od činjenice da je na karti Sunce ona vratila belog konja na kome jaše naga mlada osoba. Kažem vratila jer ga je francuska okultna škola odatle uklonila. U jednom od Viskonti špilova iz XV veka na karti Sunce prikazana je mlada devojka koja jaše belog konja. U špilu Žaka Vivila belog konja jaše momak. Kod Smitove je to velikim suncem obasjano radosno i okrunjeno nago muško dete čiju krunu čini šest cvetova, čime se ukazuje na solarnu sefiru Tifaret. Povrh toga, ona je kartu XIX Sunce jasno povezala sa Suncem u astrološkom smislu, raskidajući sa shvatanjem francuskih okultista da je astrološka atribucija te karte znak Blizanaca. Smitova je sa te karte uklonila jedno od dvoje dece. Uklonjeno dete je devojčica. Dete koje je ostalo je dečak. Na koga nas to podseća okrunjeno radosno muško dete?

Žak Vivil špil

Napravimo još jedan korak. Ko je to dete u kontekstu tarota? To je isti onaj koji se pojavljuje sa zavežljajem, takođe obasjan zracima Sunca, i praćen veselim belim psom (koji zauzima pozu nalik slovu alef), hita ka provaliji. Luda Smitove je odrasli Horus, a dečak sa karte Sunce je Horus Dete. Oba lika su ekstatična. Naravno, nisam zaboravio uklonjenu devojčicu sa karte Sunce. Ko je ta devojčica i gde se ona nalazi? Devojčica dolazi tiho u noći. Zatičemo je na arkani VIII Snaga kako kroti lava koji je solarna zver. Ovaj par, ali ne više deca, pojavljuje se na karti VI Ljubavnici, gde je prikazana scena rajskog vrta. Par je nag i izložen je zracima velikog sunca i pogledu arhanđela Rafaela. To su Adam i Eva, ali i više od toga. Blizanci su postali ljubavnici. To je odraz drevne kraljevske seksomagijske formule koja je po prirodi incestuozna. U okultnom smislu, to su Babalon i Zver 666. 

Hebrejski koren za označavanje Sunca „šemeš“ šin-mem-šin, vrednost 640, postaje Šamšun, Šemšun ili Samson, što je ime biblijskog lika čija je osnovna osobenost snaga. Samson je šin-mem-šin-vav-nun, odnosno 696. Taj broj dobijen je dodavanjem broja 56 na 640. Dakle, imamo Sunce i Nu, odnosno noć, praktično Hadit i Nuit, glavne aktere mitologije Krolijeve Knjige zakona. Samsonova nadljudska snaga bila je oličena u njegovoj dugoj kosi, a kosa je obeležje boginje Nuit. I dalje, kada zbrojimo 6, 9, 6, dobijemo broj 21. Tačno toliko je sunčevih zraka na karti XIX u Rajder-Vejt tarotu. Toliko je i slova enohijanskog alfabeta. Onaj „samson“ lavljeg roda je mesija. Ko je mesija u Horusovom eonu? Babalon. Naravno da sve ovo nije bila Vejtova namera...

Keri Jejl Viskonti Sforca tarot