Dvorske karte - mačevi

Princeza / Paž mačeva

Sola Buska tarot

Simbol: meduza, zemljani aspekt vazduha, geomantija: Fortuna Minor, slovo Z.

Kroli kaže da ova karta predstavlja zgušnjavanje isparljivog, materijalizaciju ideje, uticaj Neba na Zemlju, bilo on dobar ili destruktivan. Njen simbol je Meduza (gorgos, užasna). Zlatna zora je ovu kartu nazivala Princezom jurećih vetrova / Lotusom palate Vazduha. Geomantijska figura Fortuna Minor ukazuje na odlazeću sreću, na dobitak koji se brzo proćerda, lagano opadanje, povlačenje nakon vrhunca slave, na zalazak Sunca. Po istraživanjima Pola Husona, u francuskim špilevima se za ovu kartu vezuje istorijski lik Ogijera, sina danskog kralja koji je postao zaštitnik lova. Iz tog razloga je na ovoj karti prikazivan lovački pas. Takođe, Ogijer je posedovao i dva čuvena španska mača i bio je jedan od dvanaest paladina Karla Velikog. Drugi lik iz francuskih legendi vezan za ovu kartu je Reno od Montabona, takođe paladin Karla Velikog. Reno je posedovao magičnog konja Bajara. On je započeo izgradnju katedrale Svetog Petra u Kelnu ali je bio ubijen od strane zavidnih saradnika (podseća na masonski mit o Hiramu). Kako su se na njegovom grobu počela dešavati čuda, on je potom kanonizovan, postavši Sveti Rejnold. Paž mačeva u Sola Buska špilu prikazuje mladića koji svira žičani instrument, verovatno mandolinu. Pored njega stoji veliki mač poboden u zemlju. U pozadini je veliko drvo neobičnog izgleda. Uopšteno, Princeza mačeva se može odnositi na mudrost, snagu, oštrinu, spretnost, gracioznost, opreznost, budnost, fleksibilnost ali i lukavost, špijuniranje, nadzor, buntovnost, osvetoljubivost. Ova karta u rasporedu skrivenih puteva Drveta života predstavlja poveznicu Ketera i Malkuta, odnosno Jedinicu i Desetku mačeva.

Princ mačeva

Sola Buska tarot

Simbol: heksagram, vazdušni aspekt vazduha, geomantija: Tristitia, slovo M. 

Za Krolija ova karta je slika uma i njen simbol je heksagram. Intelekt, ideje. Geomantijska figura Tristitia označava tugu, melanholiju, depresivna osećanja, potištenost, a u fizičkom smislu duboke i mračne jame, podvodne pećine, ambis, rupe, ali i kovitlace, snažne vetrove i oluje. Isto tako označava i duboke uvide, kontemplaciju, spoznaju. Zlatna zora ovu kartu naziva Princom kočija vetrova. I dalje, po doktrini ovog Reda, Princ mačeva predstavlja Alfa i Omega, odnosno Drugog Hrista najavljenog u Apokalipsi. U Sola Buska taortu Princ / Vitez mačeva, nazvan Amone, predstavlja Zevsa Amona, mitskog oca Aleksandra Makedonskog, po proročištu iz oaze u Sivi (Egipat). On jaše tamnog konja i kao da vitla mačem. Uopšteno, Princ mačeva se može odnositi na obilje ideja i zamisli, ali i na sumnjičavost, previše opreza i nepotrebnu oštrinu. U astrološkom smislu ova karta se preklapa sa malim arkanama: Četvorka diskova, Petica i Šestica mačeva, što obuhvata poslednju dekadu Jarca i prve dve dekade Vodolije. Princ mačeva u rasporedu skrivenih puteva Drveta života predstavlja poveznicu Ketera i Necaha, odnosno Jedinicu i Sedmicu mačeva.

Kraljica mačeva

Sola Buska tarot

Simbol: dete, vodeni aspekt vazduha, geomantija: Puella, slovo O. 

Po Kroliju, Kraljica mačeva predstavlja rastegljivost vazdušnog elementa i njegovu moć prenošenja. Ovu kartu Kroli opisuje kao jasno, svesno viđenje ideje i osloboditelja uma. Zlatna zora je naziva Kraljicom prestola Vazduha. Geomantijska figura Puella odnosi se na stasitu i lepu devojku te ukazuje na grudi, dojke, oblast srca kao tradicionalno shvaćen osećajni deo ljudskog bića. U širem značenju Puella ukazuje na mesta nege i lepote, nakit, lepu odeću i kozmetiku. Pol Huson ukazuje da su za ovu kartu u ranim francuskim špilovima koristili naziv Palada, a što se odnosi na boginju Atinu, Zevsovu ćerku koja je rođena tako što je iskočila iz njegove glave. Ona je boginja mudrosti, ali i ratnih pobeda, zaštitnica pravnog poretka, pravičnosti i umetnosti. U mitu Atina trijumfuje nad bogom rata Aresom što ukazuje na preimućstvo intelekta nad sirovom snagom. Takođe, kod Francuza je ova karta poistovećivana i sa likom Jovanke Orleanke. Kraljica mačeva Sola Buska tarota zove se po majci Aleksandra Velikog, Olimpiji. Ona sedi na prestolu, u desnoj ruci drži isukan mač a u levoj štap tanani nalik peru. U Ripeovoj Ikonologiji iz 1613. na sličan način prikazana je Akademija, s tim što tamo žena na prestolu u desnoj ruci drži mač a u levoj venac. Pored njenog prestola čuči babun a kao stubovi oko nje figuriraju dva satira. Uopšteno, Kraljica mačeva može se odnositi na pronicljivost, veliku moć zapažanja, izoštrenu percepciju, preciznost, sklonost plesu i pokretu, uravnoteženost, individualizam, ali i nepouzdanost, sklonost tugovanju. U astrološkom smislu ova karta se preklapa sa malim arkanama: Desetka diskova, Dvojka i Trojka mačeva, što obuhvata poslednju dekadu Device i prve dve dekade Vage. Kraljica mačeva u rasporedu skrivenih puteva Drveta života predstavlja poveznicu Ketera i Geburaha, odnosno Jedinicu i Peticu mačeva.

Kralj mačeva

Sola Buska tarot

Simbol: ptica, vatreni aspekt vazduha, geomantija: Albus, slovo E. 

Kralja mačeva Kroli opisuje kao ideju napadanja, vihor, oluju i pomamnu silu kretanja. Zlatna zora ga naziva Kraljem duhova Vazduha, odnosno Gospodar vetrova i povetaraca. Po Pratesiju ova karta označava zle jezike. Huson kaže da se u starim špilovima ova karta odnosi na lik biblijskog kralja Davida. U geomantiji figura Albus ukazuje pre svega na mir i stabilnost, miran karakter, miroljubivost, ali sam naziv figure ističe belinu, koja može biti shvaćena i kao svet duhova predaka, magijske pomagače ili duhove uopšte. Kralj mačeva Sola Buska špila odnosi se na Aleksandra Makedonskog. On je okrunjen, u raskoraku. U desnoj ruci drži veliki mač okrenut ka dole i koji dodiruje zemlju, a u levoj globus. U pozadini je okružen sa četiri crna grifona, dva leže na zemlji iza njegovih nogu a dva poviše njegove glave. U opštem smislu ova karta može se odnositi na veštinu, delovanje, brzinu, ali i sukob, neodlučnost, neprijateljstvo, bes. U astrološkom smislu ova karta se preklapa sa malim arkanama: Sedmica diskova, Osmica i Devetka mačeva, što pokriva poslednju dekadu Bika i prve dve dekade Blizanaca. Kralj mačeva u rasporedu skrivenih puteva Drveta života predstavlja poveznicu Ketera i Heseda, odnosno Jedinicu i Četvorku mačeva.

Umeće pamćenja i kabalističko-hermetički izvori tarota

U potrazi za kabalističkim izvorima tarota, ne možemo izostaviti neke poznate ličnosti. Kako je poznato, Đovani Piko dela Mirandola je prvi na hrišćanskom Zapadu pisao o kabali, oslanjajući se na prevode hebrejskih tekstova na latinski koje je za njega uradio učeni jevrejski konvertit Rejmondo Monkada (Samuel ben Nisim Abulfaraj, poznat kao Flavije Mitridat). U neku ruku Mirandola jeste otac tzv hrišćanske kabale, ali je njen značajni kodifikator ili urednik, bio poznati nemački jezuita Atanasius Kirher, koji je u značajnoj meri uticao na razumevanje kabale od strane kasnijih okultista. Isto tako vredi pomenuti i Hajnriha Kornelijusa Agripu koji je u svojoj čuvenoj i uticajnoj knjizi De Occulta philosophia (Antverpen, 1531) uključio kabalističku magiju. Međutim, imajmo na umu da ni Mirandola, niti Agripa, ni jednom rečju nisu pominjali tarot. Naposletku, u kontekstu razvoja hrišćanskog kabalizma i uopšte otvaranja kabale izvan krugova jevrejskih posvećenika, vredi pomenuti Johanesa Rojhlina katoličkog humaniste i Pikovog sledbenika, zatim Frančeska Đorđija (koji je uticao na rad Atanasijusa Kirhera i njegovo shvatanje kabale, budući da su Kirherove šeme izvedene iz Đorđijeve knjige De Harmonia mundi iz 1525), Baltazara Valtera, čije je učenje uticalo na Jakoba Bemea, potom čuvenog Kristijana Knora fon Rozenrota, autora uticajne Kabbala denudata (1678) itd. U to vreme, među evropskim okultistima, kabala je već bila neodvojiva od hermetizma, astrologije i magije.

Opisujući „teatar pamćenja“ Đulija Kamila (drveni i lepo ukrašeni, slikoviti didaktički mnemotehnički mehanizam u obliku teatra, namenjen za jednog ili par posmatrača, inspirisan hermetizmom i kabalom), Frensis Jejts sumira sledeće: 

„Međutim, njegova memorijska građevina treba da odrazi poredak večne istine; u njoj će se čitav svemir pamtiti preko organske povezanosti svih njegovih delova sa večnim poretkom na kojem su zasnovani.“ Jejts, str 166. 

Na isti način, mogli bismo reći da su i tvorci tarota hteli da njihovo delo odrazi poredak večne istine. Kamilov teatar je previše složen da bi mu ovde bio posvećen prostor koji zaslužuje, ali zato pozivam čitaoce da istraže ovu odrednicu i uvide njeno kabalističko-hermetičko utemeljenje te prouče sličnost sa Mantenja tarokijem i Viskonti Sforca sistemom tarota. To su sve vizuelni sistemi za pamćenje načela univerzuma i razvijanja analogijskog načina razmišljanja, povezivanja pojava, bića i procesa u okvirima jedne zaokružene simboličke celine. Kod Kamila je, kako Jejts naglašava, predstavljena ideja o pamćenju koje je organski povezano sa univerzumom. Njegov teatar zasnovan je na sistemu od 49 slika, s tim što je posmatrač, koji se nalazi u centru teatra, poput glumca na bini, onaj pedeseti član. Broj 49 je kvadratna ekspresija sedam planetarnih načela. U Kamilovom teatru svaka planeta ima sedam oblika ispoljavanja predstavljenih određenim slikama, poređanih u određenom poretku. To je jedna mentalna mašina za mapiranje univerzuma. Kamilov teatar, poput Kirherove šeme, podeljen je na sedam glavnih nivoa koje sadrže po sedam celina. Tzv Prometejev nivo uključuje veštine, nauku, religiju i pravo. Nivo Gozbe predstavlja izdvajanje elemenata iz vode. Pećina označava spajanje elemenata. Stvaranje čovekovog duha postavljeno je na nivou tri Gorgone. Na nivou Pasifaje i Bika nalazi se spajanje čovekove duše i tela. Merkurovim sandalama opisane su čovekove prirodne aktivnosti. 

Rekonstrukcija Kamilovog teatra

Naposletku, Jejts u „Veštini pamčenja“ donosi sledeći zaključak: 

„Mada veština pamćenja i dalje koristi mesta i slike prema pravilima, u njenoj pozadini se desila radikalna promena filozofske i psihološke prirode, jer ona više nije skolastička već neoplatonska. Kamilov neoplatonizam je u punoj meri prožet hermetičkim uticajima, koji se nalaze u središtu pokreta koji je uveo Marsilio Fičino.“ Isto, str 173.

„Jakom hermetičkom uticaju koji je poticao iz Fičinove filozofije, Piko dela Mirandola pridodao je uticaje proistekle iz njegove popularizacije jevrejske kabale u hristijanizovanom obliku. Ta dva tipa kosmičkog misticizma međusobno su srodni, te su se stopili u jedan oblik hermetičko-kabalističke tradicije, koja je posle Pika prerasla u jednu moćnu renesansnu silu.“ Str, 176-177

„Religiozni zanos, povezan sa srednjovekovnim pamćenjem, sada je krenuo novim i smeonim pravcem. Čovekov um i pamćenje sada su „božanski“, pošto imaju moć da švate najviše stvarnosti preko imaginacije koju pokreće magija. Hermetička veština pamćenja sada je postala instrument kojim se obrazuje mag, imaginativno sredstvo pomoću kojeg se u božanskom mikrokosmosu može odraziti božanski makrokosmos, i sa onog božanskog nivoa kome pripada mens shvatiti značenje odgore. Veština pamćenja postala je okultna veština, hermetička tajna... Jedino je okultna tradicija ponovo prihvatila veštinu pamćenja, proširila je novim oblicima i udahnula joj novi život.“ Str 186-187. 

Sve ove ideje uticale su na potonji razvoj tarota, a što je doživelo svoj vrhunac u stvaranju tzv okultnog tarota u XIX i XX veku koji je potpuno hermetičko-kabalistički i astrološki. Tu se nalaze i koreni moderne okultne tarotske ideologije. Ta ideologija istovremeno je i jedan od vidova nastupajućeg spekulativnog i ideološkog pogleda na svet. Taj pogled na svet je od krhotina starijih nazora uzeo svetlucave simboličke oblike koji su ga privlačili, umetnuvši ih u jednu posve novu i drugačiju građevinu čija je svrha pokazatelj jasnog i neporecivog diskontinuiteta sa svakom starom tradicijom.

Jedan od Kirherovih dijagrama