As diskova u tarotu

As diskova, Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Razmatranje doktrina malih arkana započećemo od diskova, koji po tradiciji, označavaju vrlinu razboritosti, što ih povezuje sa Pustinjakom. Diskovi su, kako primećuje Pol Huson, ogledala. Oni su uglačani, od plemenitog metala, te shodno tome imaju svojstvo refleksije. To im daje solarno svojstvo. Kako su kružnog oblika, oni su oblik točkova, a što ukazuje na stalni rad ove vrline, na dijalektiku misaonih, ali i materijalnih procesa. Diskovi, to su radnici. Otud oni imaju veze sa zemljanim elementom i označavaju ekonomske, poslovne, finansijske stvari, ali i proračunatost, pamćenje, predviđanje. Okultisti su diskove nazvali pentaklima, što je zapravo kovanica koja se odnosi na pentagram, ali u smislu talismana ili amuleta. U magijskom smislu ti pentakli predstavljaju rad elementala, posebno gnoma, proces ostvarenja neke magijske namere.

Po učenju Zlatne zore, ova karta predstavlja koren htonskih moći. „Asovi predstavljaju izvore, korene sva četiri elementa. Oni su daleko iznad ostalih malih karata... U ovim kartama ne dolazi do stvarnog ispoljavanja elemenata u materijalnom vidu. One obrazuju sponu između malih karata i Princeza.“ Po Kroliju, asovi su podudarni sa idejom prve sefire Drveta života – Keter.[1] Bolonjski kartomant Pratesi iz XVIII veka ovu kartu je protumačio kao tablu. Da li je u pitanju sto, tabla za pisanje, tabla kao platforma, nemam dovoljno informacija, ali valja pomenuti da se sto pojavljuje na karti Opsenar / Čarobnjak. Dakle, ukoliko sledimo Pratesija, Jedinica diskova je neka vrsta table, odnosno platforme za igru, razmenu, operaciju, stvaranje događaja, divinaciju, konstelaciju itd. U neku ruku ova karta može biti povezana i sa fatalnošću Točka sreće. U pitanju je veliki krug koji se okreće. Po Kroliju, disk je kovitlajući znamen. Međutim, tabla, disk, može biti uglačani sjajni objekat, ploča, zlatni poslužavnik koji služi za ogledanje. Upravo je taj sjaj savršenog uglačanog diska ono u čemu možemo naći mitološki sadržaj koji u smislu zemljanog elementa, po teoriji hermetičke kabale Zlatne zore, ima svoju saobraznost u liku arhanđela Uriela (što se sa hebrejskog prevodi kao Bog je moje svetlo ili Božja svetlost). On je zlato. Njegova strana sveta je sever (Jov, 37:22). Na hebrejskom se njegovo ime piše sledećim slovima: alef-vav-reš-jod-alef-lamed, odnosno AVRIAL i ima vrednost 248. Dakle, Uriel je arhanđeo i čuvar elementa Zemlje i neki ga poistovećuju sa Luciferom kao svetlonoscem. U tom smislu, Uriel je i vodič svetlosti, što ga dovodi u vezu sa astronomijom / astrologijom / asterizmom. U Enohovoj knjizi on se pominje kao znalac zvezda i njihovih puteva i kao vodič nebeskih svetala. U grčkoj verziji Enohove knjige Uriel je postavljen nad Tartarom u koji su bačeni pali anđeli (pale zvezde). U nekim apokrifima on je svetlo koje slede oni koji su vaskrsli, a nalazi se i u ulozi otvarača kapija Hada koji odvodi mrtve na suđenje. To su sve oblici njegove htonske uloge koja povezuje Podzemlje i noćno nebo. U krajnjoj liniji Uriel je onaj koji otkriva stvari, bilo da je reč o nečem skrivenom ili o otkrivanju tajne onima koji to zaslužuju. U takvoj ulozi Uriel igra ulogu onog ko daruje prosvetljenje. U Sola Buska špilu Jedinica diskova predstavljena je štitom koji visoko iznad glave drži onaj središnji, jedan od tri anđela u obliku nage krilate dece. Po Svedenborgu, deca anđeli su najviši u hijerarhiji jer njihova pojava ukazuje na najviši nivo čistote. Na vrhu karte je lobanja govečeta, a na levoj strani, bliže dnu, nalazi se osmokraka zvezda. Tumačenje simboličkih hijeroglifa Sola Buska špila iziskuje okultno znanje koje se nalazi van opsega pisca ovih redova.

---

[1] Alister Kroli, Knjiga Tota, Esotheria, Beograd, 1996, str 173.

Arkana Kula u tarotu

Kula u špilu Šarla VI

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Tajanstvo Kule je šesnaesto u tarotu. Za Elifasa Levija to je broj hrama. U marseljskoj verziji ove karte vidimo zlatno-crvenu munju ili možda vatrenu protuberancu kako udara u vrh kule čiji se krov obrušava a dva ljudska lika padaju na zemlju. U Rozenvald špilu to je prosto ruševina pod teškim zracima krupnog Sunca. Slično je u tarotu Šarla Šestog, gde vidimo polurazrušenu kulu u požaru, bez prisustva ljudskih likova. Vivil tarotu Kula nam pokazuje drvo ispod Sunca i uznemirenog mladića koji gleda ka gore. Ništa se ne obrušava, ali nalik marseljskoj verziji i ovde imamo tuce kuglica koje padaju odozgo. U Keri Jejl Viskonti Sforca tarotu, karta Kula prikazuje motiv sličan onom u marseljskoj verziji – kula se obrušava, dva ljudska lika ispadaju, ali tu u donjem desnom uglu primećujemo lik starog kralja kome se vide glava i poprsje. Nebeska sila koja se obrušava na Kulu ovde nije vatrena nego vazdušasta i to u plavoj boji. Po Seli Nikols, naziv La maison dieu (Božja kuća) je izraz pogrešne transkripcije od La maison de feu (Kuća vatre). Podsetimo se italijanskog naziva Il Fuoco, na primer. Drugi nazivi ukazuju na munju, strelu ili prosto toranj. Međutim, Pol Huson primećuje da se u nekim ranijim špilovima Kula nazivala La maison de Diefel (Kuća đavola). Dakle, Kula može biti posvećena bogu, đavolu, ognju, munji, streli, a ova poslednja je često vid božanske intervencije.[1] Najdžel Džekson pominje da je na verziji biblije iz XV veka iz Ravene nacrtan anđeo koji napada kulu sa mačem u ruci i šikljajućim plamenovima. Ima prilično umetničkih primera u poznom Srednjem veku i malo kasnije, sa sličnim predstavama urušavanja Kule Vavilonske, pa otud i Kulu tarota možemo smatrati kao jednu od takvih predstava.

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Nikols primećuje da Kula u tarotu više liči na tamnicu, odnosno građevinu čija je svrha izolacija pre nego mesto sastajanja. Motiv ove arkane jeste božanska intervencija u arogantne poslove otuđenih ljudi, a što podseća na biblijsku legendu o Kuli Vavilonskoj. Ljudski likovi koji nastanjuju Kulu, usled udara munje, padaju na zemlju. Njihov pad u neku ruku podseća na motiv karte Obešeni. Munja se ovde pojavljuje kao prva u nizu od pet arkana koje nose određeni tip svetlosti. Munja je atmosferska, električna, odnosno zemaljska svetlost. Sledeća u nizu, Zvezda, jeste bledunjava i tajanstvena zvezdana svetlost. Iza nje sledi Mesec, a potom i Sunce, kao izrazi lunarne, odnosno solarne svetlosti. Naposletku, imamo Sud kao predstavu astralne svetlosti. Svim tim svetlostima prethodi tajanstvena mikrokosmička svetlost Pustinjakove svetiljke. Fulkaneli smatra da se simbol kule može tumačiti u svojstvu zaštite, omotač, sklonište, a u alhemijskom žargonu, to je ljuska živinog zmaja. On navodi grčku reč pirgos kao izraz za kulu, sklonište, pribežište. Ta reč u svom korenu sadrži vatru, a ukazuje i na piramidu. Upravo iz pirgosa, snažna žena arkane Snaga, munjevitim potezom, izvlači čudovište. Žena je munja. To je posebna veza jedanaestog i šesnaestog ključa tarota.[2]

U Krolijevoj verziji ove karte vidimo četiri izobličena ljudska lika kako padaju sa kule koja se ruši, što predstavlja razaranje vatrom. Na dnu karte vidimo velika usta kojima je ispoštovana veza ove karte sa hebrejskim slovom peh, što znači usta. Ta usta, kaže Kroli, jesu usta starog rimskog božanstva podzemlja Disa. Zašto baš Disa? Zašto ovde nemamo neko egipatsko ili grčko božanstvo, u skladu sa ukusom duha vremena, nego baš rimsko? Slika ukazuje na pad imperije, a najpoznatija imperija je upravo ona koju je osnovao grad Rim. Međutim, tu nije reč o Rimskom carstvu nego o duhovnoj imperiji Vatikana, u krajnjoj liniji hrišćanstva. Nije li ova karta proročka vizija konačnog pada Rima, odnosno Vatikana, Katoličke Crkve? Pol Huson, međutim, sugeriše, da bi se Kula u istorijskom smislu mogla odnositi i na razaranje hrama u Jerusalimu od strane Rimljana, Kulu Vavilonsku ili Sodomu i Gomoru. Pogledajmo dobro kartu i videćemo da četiri figure koje padaju jesu ljudske, ali su izgubile ljudsko obličje. Naravno, ova ruševina ne odnosi se nužno na Vatikan koliko na čitavu građevinu doktrina eona Ozirisa. U ognju! Karta Kula ukazuje na rušenje starog poretka, istorijskog, društvenog, religijsko-magijskog, državni udar, pad carstva, naposletku urušavanje ličnog, psihičkog ustaljenog poretka pod naletom božanske prosvetljujuće sile, rušenje sistema laži i (samo)obmana pred silinom istine itd.

Marseljski špil

U magijskom smislu ova arkana ukazuje na moć reči i vibracije, moć magijske formule, vibratorne formule, priziva i zaziva. To su reči moći, bajalice, moćna imena bogova itd. Kula je rat, sveti rat, džihad, iznenadno prosvetljenje, iskustvo susreta sa višim silama. To su bolovi napretka jer napredak je bolan pošto podrazumeva traumu rušenja. Zlatna zora ovu arkanu naziva Gospodom moćnih vojski i dodeljuju joj prirodu Marsa. Kula je otud manifestacija marcijalne prirode u tarotu, odnosno rata, čija staza pe, povezuje Levi i Desni stub Drveta života na njegovom nižem nivou. Slovo pe označava usta, što stvara asocijacije na reč, bajanje, magiju reči, delovanje rečima, ali i proždiranje, rasejavanje, širenje. Elifas Levi je opravdanje za povezivanje Kule sa hebrejskim slovom ain nalazio u obliku koji padajući čovek zauzima u marseljskoj verziji. Menli Palmer Hol misteriju ove karte tumači tako što sam toranj povezuje sa božanskom prirodom čovečanstva.[3] Vejtova Kula prikazuje izlomljenu oštru munju koja podseća na kabalističku doktrinu Zlatne zore o munji koja predstavlja modus operandi delovanja više sile i čiji je pandan mač. Munja je mač čije resko sevanje povezuje sefire Drveta života i predstavlja formulu spuštanja božanske sile, nasuprot simbolizmu zmije kojom je predstavljeno uzdizanje po stazama Drveta. U dijaboličnom smislu Kula predstavlja duhovnu smrt, najgoru vrstu sunovrata, odsecanje od svetla i potpunu posvećenost tami, što u krajnjoj liniji rezultira preobražajem čoveka u demonsko biće. Kula simbolizuje taj preokret, ključni trenutak prelaska na mračnu stranu.

Krolijev špil

---

[1] Kula kao obitavalište đavola ima svoj uzor u biblijskim stihovima, Apokalipsa 18:2: „Pade, pade Vavilon Veliki i postao je prebivalište demonima, izvor svake nečistote i skrovište svih nečistih i mrskih ptica!“

[2]  „Kula na utvrđenju ili tvrđavi dođe isto kao kad se kaže podvig, a podvig traži hrabrost, mudrost i moć... Sa druge strane, fonetska kabala, koja od francuske reči tour (kula) tvori ekvivalent atičkom touros, upotpunjava pantagruelovsko značenje podviga (tour de force)... Ništa, kao što se vidi, ne bi moglo bolje odgovarati figurativnom izrazu kamen mudrosti od zmaja zatvorenog u tvrđavi, čije se vađenje uvek smatralo za podvig.“ Fulkaneli, Alhemijska boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 187-188.

[3] „Kada mu je uništena kruna, čovek pada u niži svet i uzima na sebe iluziju materijalnosti. Tu je ključ za misteriju polnosti. Kula je verovatno ispunjena dukatima koji, ispadajući u velikom broju kroz rupu koju je napravila munja, nagoveštavaju potencijalne moći.“ Menli Palmer Hol, Tajna učenja svih epoha, Metaphysica, Beograd, 2011, str 576.

Vejtov špil

Cornelis Antonisz (1505-1553), Kula Vavilonska