Trojka diskova u tarotu

Trojka diskova, Sola Buska tarot

zvezda Altair

sazvežđe Akvila (Orao)

južna visina

vazdušni aspekt Jarca

Astrološka atribucija Trojke diskova, po sistemu Zlatne zore, jeste Mars u Jarcu, što odgovara drugoj dekadi ovog znaka (alternativno: treća sedmica zime). U jeziku tarot simbolizma, po ključu Zlatne zore, ova kombinacija se prevodi kao susret Cara i Đavola. Time se uspostavlja snažna simbolička osa između krsta i kocke, vertikale i horizontale, duha i materije, zakona i sile. Kroli naglašava da je Mars u Jarcu na svojoj egzaltaciji, te se ovde ne ispoljava kao razorna, već kao konstruktivna, disciplinovana i arhitektonska sila. Mars je ovde graditelj, ne ratnik; princip koji oblikuje, učvršćuje i dovodi do trajnosti. Zato Kroli ovu kartu tumači kao materijalno uspostavljanje ideje univerzuma, odnosno kao fiksiranje i kristalizaciju njegovog osnovnog oblika. 

U Zlatnoj zori ova ideja sažeta je u mističnoj tituli The Lord of Material Works. Trojka diskova je karta rada kao takvog: ne rada kao napora, već rada kao ontološke funkcije, kao čina kojim se ideja spušta u materiju. Tri diska su međusobno uvezana, čineći stabilnu strukturu koja ne počiva na spontanosti, već na svesnom naporu, planiranju i tehnici. Otuda se ova karta odnosi na zidanje, konstruisanje, organizaciju, ali i na trgovačku razmenu i ekonomski poredak, dakle, na sve ono što zahteva trajnu formu i odgovornost. 

Zanimljivo je da Picatrix treću dekadu Jarca (koja se ovde prepliće sa drugom) opisuje izrazito mistički, kao traganje za nečim što se ne može u potpunosti dosegnuti ni racionalno spoznati. Ta ideja predstavljena je slikom dve žene i muškarca koji gleda pticu u letu, motivom koji uvodi napetost između zemaljskog rada i neuhvatljivog cilja, između onoga što se gradi i onoga što izmiče. Time Trojka diskova dobija i svoju unutrašnju senku, odnosno rad koji je neprestano suočen sa granicom saznanja i kontrole.

Drugoj dekadi Jarca pripada sazvežđe Akvila (Orao), čija najsjajnija zvezda Altair može poslužiti kao zvezdani pandan ove karte. To je orao sa štitova vladarskog para velikih arkana, Cara i Carice, ali u kontekstu Cara orao naglašava vladarsko dostojanstvo, dajući marcijalnoj prirodi Jarca jovijalni, ekspanzivni aspekt. Sam naziv Altair, na arapskom „ranjeni“, uvodi paradoks, a to je moć koja je obeležena ranom, snaga koja nosi trag žrtve. Po Ptolomeju, Altair ima prirodu Marsa i Jupitera, te daruje neustrašivost, ambiciju, poverenje u sopstvenu misiju, ali i krutost, tvrdoću i potencijal za dominaciju. Ranjeni orao u ovom kontekstu lako se prepliće sa hrišćanskom simbolikom: i kao slika Hrista, i kao arhetipski prikaz Boga Starog zaveta koji nosi svoj narod „na orlovim krilima“ (Izlazak 19:4; Ponovljeni zakon 32:11–12). Orao Trojke diskova nije samo zaštitnik i graditelj, već i sudija, princip koji nemilosrdno proverava izdržljivost strukture koju stvara. 

Orao je, u mnogim tradicijama, i simbol stvoritelja, ali i dalekovidosti, tj sposobnosti da se sagleda krajnji ishod nekog poduhvata. Ta sposobnost je od ključnog značaja za preduzetništvo, strategiju i dugoročno planiranje, te se neposredno vezuje za značenje ove karte. Istovremeno, orao se javlja i u kontekstu pogrebne simbolike vladara: ako Dvojka diskova u negativnom ključu označava atentat ili destabilizaciju, Trojka diskova može biti njegova sahrana, čin kojim se nasilni prekid pretvara u novi poredak. U mračnijem, mitološkom sloju, orao Trojke diskova može poprimiti lik mučitelja, onog istog orla koji svakodnevno kljuca Prometejevu jetru. Tu rad više nije stvaralački, već prisilan, vezan za kaznu, eksploataciju i patnju. Po Ptolomeju, Akvila daruje i maštovitost, snažnu volju, prodornost uma, pa čak i nadarenost za (al)hemiju, ali uvek uz cenu intenziteta i unutrašnje napetosti. 

Osvald Virt ovo sazvežđe povezuje sa arkanom Ljubavnici, čime se dodatno naglašava motiv izbora i posledice. Ako prethodna karta, u negativnom smislu, predstavlja pokret slepih, kotrljajućih sila, Trojka diskova pokazuje patnju i razaranje koje te sile proizvode u sledećem koraku, odnosno konkretne posledice apstraktne dinamike.

U Sola Buska špilu ovaj smisao je radikalno ogoljen: prikazano je malo, golo dete koje na leđima nosi ogromnu korpu sa tri velika diska, među kojima je umetnuta lobanja govečeta. Ova slika brutalno spaja nevinost i teret, potencijal i iscrpljenost, budućnost i smrt. Trojka diskova se ovde pokazuje kao karta rada koji prerano opterećuje, strukture koja zahteva žrtvu, i sveta koji od samog početka traži cenu za svoje trajanje.

Arkana Umerenost u tarotu

Umerenost u tarotu Šarla VI

Karta Umerenost u tarotu nosi broj četrnaest, koji po Elifasu Leviju predstavlja broj spajanja, udruživanja i univerzalnog jedinstva. Za Seli Nikols, arkana Umerenost predstavlja vezu sa Vodolijom, jedanaestim znakom zodijaka koji se odnosi na dinamizam i protočnost svih vrsta, od krvotoka do protoka ideja, ali i na zatvoreno kolo. Upoređujući anđeoske likove Umerenosti i Suda, Nikols ukazuje na to da u pojavi anđela Umerenosti nema spektakularnosti. Taj anđeo se pojavljuje tiho i konkretno, tu ispred nas te nije, poput onog na Sudu, obasjan nebeskom slavom, ne trubi u gromoglasnu trubu. Anđeo Umerenosti ima krila, ali je utemeljen u stvarnosti, čvrsto stoji na zemlji. Slična predstava je i u Keri Jejl Viskonti Sforca špilu, s tom razlikom što ovde krilati očigledno ženski lik u svojoj desnoj ruci drži vrč iz kojeg uliva tečnost u donji vrč koji drži levom, što je u Marseljskom to obrnuto. 

U špilovima Pierpont Morgan Bergamo, Šarla VI i d’Este, ženski lik Umerenosti nema krila. Nikols kaže da na taj način ovaj anđeo učestvuje u oba carstva, povezujući nebesko i zemaljsko. U Vivil špilu lik Umerenosti je drugačiji. Nema krila, nosi krunu na glavi, desnom rukom drži vrč iz kojeg izliva vodu u posudu na zemlji, dok u levoj drži štap nalik kaduceju, s tim što umesto zmija ima krila. U Marseljskom špilu je na čelo anđela Umerenosti postavljen cvet sa pet latica (Vejt je, recimo, u svojoj verziji te karte tu postavio simbol Sunca). Za Seli Nikols, taj cvet (bezmalo pentagram) označava mandalu, koji postavljen na mestu trećeg oka, ukazuje na probuđenu svest. Po njenom tumačenju, u Umerenosti je kontakt sa duhovnim potpuno uspostavljen. Od suštinskog značaja su njene dve posude, za koje Nikols kaže da su to posude iz koje se pričešćuje, čija je magična moć da objedinjuju, sadrže, čuvaju i leče. A o tečnosti koja se preliva iz plave u crvenu posudu ona kaže da podseća na mitsku vodu čudotvornog krčaga te primećuje njen obrazac putanje kao da je reč o položenoj osmici koja se otvara. Naravno, nijedna kap se ne prosipa, što oslikava savršeni kružni tok kretanja vodenog elementa.

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Lik Umerenosti je umnogome sličan liku Pravde. Oličava više načelo, ali se drugačije ispoljava. Umerenost je u pokretu, Pravda je nepokretna. Umerenost s punom pažnjom obavlja delikatan proces, Pravda nezainteresovano gleda u daljinu i po automatizmu vaga. Pravda je više alegorija, dok je Umerenost konkretan lik. Pravda je statičan balans, a Umerenost dinamičan, čije ishodište vidimo na karti Zvezda koja takođe barata sa dve urne. Po Fulkaneliju, vrlina umerenosti je u interpretaciji vajara Mišela Kolomba prikazana kao lik odeven u tuniku opasanu kanapom. Lik u desnoj ruci drži mehanizam časovnika, a u levoj žvale i uzde, a što je, po Fulkaneliju, hijeroglif pravilnosti i umerenosti koje ova vrlina unosi u ljudske strasti (dve posude su prikazivane u Italiji). O Umerenosti Fulkaneli kaže da ponekad ostavlja mač u kaniji, ali najčešće drži dve posude i kao da meša vodu i vino: reč je o elementarnom simbolu trezvenosti. Ezoterijski značaj Umerenosti, kaže Fulkaneli, nalazi se u uzdama koje ona drži u desnoj ruci. Uzde služe da bi se upravljalo konjem, jer pomoću njih jahač određuje kuda će usmeriti životinju. U tom smislu Umerenost ukazuje na samu suštinu kabale, onako kako je Fulkaneli shvata, kao specifični žargon ili tajni simbolički jezik posvećenika sačinjen od alegorija. 

Zlatna zora ovu arkanu naziva Ćerkom pomiritelja, Ona koja predvodi život, čije je temeljno svojstvo mešanje i kombinovanje. U duhu značenja latinske reči temperare to označava mešanje u odgovarajućim proporcijama. Kako je Toma Akvinski definisao vrlinu umerenosti, ona određuje srednju vrednost. Po Akvinskom, vrlina umerenosti je stanje uma koje vezuje strasti.

špil d'Este

Umerenost nosi broj četrnaest koji je ujedno i broj nivoa svesti po nekim učenjima, jer predstavlja dvostrukost velike Sedmorke, što bi trebalo da obuhvati njihov svetli i tamni aspekt. Ronald Deker upućuje na broj arkane Kočija, odnosno sedam, koji se odnosi na otelovljenu dušu. Otud on izvlači zaključak o broju četrnaest predstavljenog kartom Umerenost kao izrazu seobe duša, odnosno o dve faze metempsihoze. 

Umerenost povezuje stvari i obrazuje novi kvalitet, novo ovaploćenje. Fulkaneli taj proces u alhemiji tumači kroz borbu Orla i Lava. Po njemu, to su simboli silovitosti borbe koja prethodi povezivanju tvari. Orao i Lav su izrazi sila jednake snage, ali suprotnih naravi. Lav u tom smislu predstavlja htonsku i nepokretnu silu, a Orao izražava vazdušnu i pokretnu. Suočeni, oni se obrušavaju jedan na drugog, potiskuju, međusobno satiru takvom energijom da, naposletku, Orao gubi krila, a Lav glavu. Tako te dve zveri, kaže Fulkaneli, bivajući protivnici, naposletku srastaju u isto telo, odnosno homogenu supstancu koja sadrži sredinu oba. Reč je o aktivnoj živi.

Po egipatskom mitu, Set je ubio Ozirisa raskomadavši ga na četrnaest delova. Uz pomoć solarne sile boga Ra, Izida i drugi bogovi, spojili su i oživeli Ozirisa. Džerald Masi u toj predstavi vidi odraz astronomske činjenice da se Mesec, koji se povezuje sa Ozirisom, tokom četranest dana smanjuje (biva zasenjen tamom boga Seta). Potom mu je potrebno isto toliko dana da se obnovi i postane pun. Masi zaključuje da je mit o ubistvu i oživljavanju Ozirisa izraz činjenice da Mesec dobija svoju svetlost od Sunca. U tom smislu karta Umerenost može predstavljati daleki odjek, ne konkretno mita o Ozirisu, nego večnog kretanja mesečevih mena.

Krolijev špil

Alister Kroli je Umerenosti dodelio gavrana, kao simbol alhemijskog procesa truljenja, a koji je našao mesto na loncu, gde stoji na lobanji ispod krsta. U Krolijevom špilu, lobanja se, osim na četrnaestom ključu, nalazi i na karti Smrt. Dakle, ono što je umrlo u trinaestoj arkani kuva se u loncu četrnaeste. Lobanja je u tom smislu oznaka za generativni proces koji dolazi nakon smrti i truljenja. Dalje, Kroli u ovoj karti prepoznaje boginju Dijanu koja je lovac, a u čemu možemo videti sličnost sa njegovom kartom Prvosveštenica, koja takođe ima strelu, ali i luk. Luk i strelu ima i anđeo na vrhu karte Ljubavnici. Te strele u ženskim rukama ukazuju na koren amazonstva, pa i današnjeg feminizma jer prikazuje žene lovkinje. U tom smislu su Prvosveštenica i ženski lik na ovoj karti, između ostalog, i oblici Artemide, Dijane Efeške, a to su velike majke plodnosti, kako ističe Kroli. Međutim, ovde vidimo samo strelu koja hita ka gore, što ukazuje na znak Strelca i Jupitera, koji po Zlatnoj zori, vlada ovom kartom, a taj znak direktno stoji spram Blizanaca koji su u vezi sa kartom Ljubavnici. Kroli kaže da je okultni značaj Strelca upravo strela koja probada dugu, a duga je u Starom zavetu znak od Boga kao zalog njegovog obećanja ljudima da više neće biti potopa. 

U Krolijevom proročki nadahnutom spisu Vizija i Glas, vezano za lik ove karte, piše da je ona majka psa Kerbera, dakle onog troglavog lunarnog lika koji je kod njega prikazan na karti Pustinjak. Nad kotlom ona je nadvila svoja krila boje duge. Kroli ukazuje da poslednje tri staze na Drvetu života sačinjavaju hebrejsku reč kešet (kof-šin-tau), koja znači duga. Tako simbolički vidimo stazu samek čiji je vrh kešet, a čija brojčana vrednost iznosi 800. U zaključku, po Kroliju, ova karta predstavlja skrivenu sadržinu jajeta prikazanog na karti Ljubavnici, dok natpis koji se nalazi iza lika na arkani XIV označava VITRIOL, univerzalni rastvarač, čija je brojčana vrednost 726 (33 x 22): VISITA INTERIORA TERRAE RECTIFICANDO INVENIES OCCULTUM LAPIDEM. Tome bismo mogli dodati još dva slova U i M, da bismo dobili VITRIOLUM - istinski lek (VERAM MEDICINAM).

Vejtov špil

Sledeći Fulkanelija i Krolija, na karti Umerenost prepoznajemo anđeosku alhemičarku. Venera, koja je sa njene leve strane (sefira Necah spram staze samek), projektuje Lava i Smrt, dve nemani, jednu ognjenu a drugu vodenu, Zver i Morskog Zmaja. To su dva elementa: Vatra i Voda. Merkur (sefira Hod), koji je sa njene desne strane, projektuje Orla i Đavola, nebesku i zemaljsku neman. To su elementi Vazduh i Zemlja. U neku ruku ona je predstavnik petog elementa. Njena leva ruka je Voda, a desna Vatra. Isto primećujemo i u Marseljskom špilu, čija Umerenost u svojoj levoj ruci drži plavi vrč a u desnoj crveni. Kod Krolija je u njenoj levoj ruci pehar u desnoj munja. Ona je solarni anđeo jovialnog reda i marcijalne žestine. Ona je anđeo-čuvar čoveka i nositeljka petozračne krune. 

Staza samek koja obeležava ovu kartu, jeste uravnoteženi put uzdizanja posvećenika iz sfera elementarnih sila u solarnu sferu Tifaret. Hebrejsko slovo samek označava stub, a u kabalističkom smislu ono je središnja staza Srednjeg stuba na dijagramu Drveta života. Dakle, nalazi se u središtu te na simbolički način podupire nebo, odnosno igra opštu ulogu potpornog stuba, ili u drugoj varijanti, totemskog ili kultnog stuba, a što samek dovodi u vezu sa egipatskim obrednim stubom đed. Mimo toga, slovo samek može biti dovedeno u vezu i sa palmom čija je simbolika prožeta solarnim aspektom te ima sakralni značaj (egipatsko svetilište u Heliopolisu). Takođe, dalja asocijacija na samek baca svetlo i na čuveno biblijsko drvo spoznaje dobra i zla, a na čijoj je grani stajala zmija koja daje tu spoznaju. Konačno, hijeroglif samek označava oštro oruđe, poput strele, čija je priroda, po Papusu, kružna kretnja. 

Dakle, ova staza i karta ukazuju na suštinsko iskušenje koje se postavlja pred posvećenika i na jedan veoma tanan i uzak put koji poput strele vodi ka središnjoj sefiri Drveta života. Tako je u ovom simbolizmu postignuta ravnoteža dva načela Drveta života prikazana njegovim levim i desnim stubovima. Vejt je na ovoj arkani prikazao arhanđela Mihaela, koji po tradiciji, predstavlja čuvara hebrejskog naroda, a projektovano na posvećenika, ukazuje na njegovog anđela-čuvara. Solarni znak na njegovom čelu i jedno stopalo u vodi ukazuju na povezanost sefira Tifaret i Jesod.

Marseljski špil

Alister Kroli je arkanu Umerenost preimenovao u Umetnost, što bi predstavljalo umeće, veštinu, tajnu nauku koja se dobija posvećenjem. Ta posebna umetnost omogućava preobražaj i u suštini iziskuje inicijaciju. Umerenost, odnosno Umetnost, jeste veština preobražaja koja se prenosi u okviru posvećeničke tradicije. U korenu te Umetnosti leži težnja ka besmrtnosti. Međutim, besmrtnost nije nešto što važi za sve, već iziskuje trud i posvećeništvo. Dakle, mogućnost preobražaja u besmrtno biće Umetnost ostavlja samo za one dovoljno posvećene adepte, a što nema veze sa njihovom pobožnošću, moralnosću ili pokornosti religijskim dogmama. 

Julius Evola ocenjuje da je vulgarizacija i zloupotrebljena generalizacija istine koja vredi isključivo za inicirane, započela u nekim degenerisanim oblicima ranijih misterija te doživela svoj vrhunac u hrišćanstvu. Po njegovoj oceni, iz hrišćanstva je proizašla neobična ideja o besmrtnosti duše, a koja se potom proširila bezuslovno na sve duše. Misterija Umetnosti, kako Evola zaključuje, otud nema za cilj podučiti, nego obnoviti pojedinca. Da prafraziram Evolu povodom ove teme, kako on kaže, ta se iluzija održala u različitim oblicima religijske i duhovne misli, odnosno himera da je duša smrtnika besmrtna; da je besmrtnost izvesna, a ne problematična mogućnost. Kada je uspostavljena ta, po Evoli, pogrešna ideja i na taj način iskrivljena istina, inicijacija se više nije mogla predstavljati kao neophodna. Nakon toga se, kaže Evola, prestala shvatati vrednost inicijacije kao stvarne i delotvorne operacije. Postupno su se zaboravljale sve istinski transcendentalne mogućnosti, i danas kada ljudi govore o ponovnom rođenju, kako kaže Evola, ono se svodi tek na sentimentalnu činjenicu moralnog i religijskog značenja, na neodređeno mistično stanje. U vremenu u kome preovlađuje takva zabluda, Evola rezignirano podvlači, da je uzaludno pokušavati ukazivati da je moguće nešto drukčije, da je ono što neki smatraju sigurnom stvari a drugi arbitrarnom nadom, u suštini povlastica koja se stiče tajnom i svetom Umetnošću. Četrnaesta arkana nam poručuje da skrenemo pažnju sa tzv ljudskih vrednosti i tipičnog svetonazora smrtnika, tj onih čiji je život smrt, neposvećenih, profanih, i usredsredimo se na stvarnost koju nam svojim pokretima predočava lik sa karte. 

Po Juliju Berkovskom, arkana Umerenosti označava uzdržavanje, vreme, anđela-čuvara itd. Umerenost u svojoj simboličkoj inverziji predstavlja neumerenost. Astrološki odgovara znaku Strelca, koji u demonskom ključu označava Kuću druge smrti, odnosno smrt iza smrti, pravu i konačnu smrt koja se nalazi sa one strane smrti. U magijskom smislu ova karta odnosi se na zlog anđela, odnosno senku anđela čuvara koji nepogrešivo vodi ka potpunom rasapu psihe čiji je ključni simptom potpuna neumerenost u svakom pogledu. Potpuna nedelotvornost i rasipanje energije ukazuju na preovladavanje uticaja mračnog anđela, a što se ispoljava i u fizičkom izgledu čoveka.

Pierpont Morgan Bergamo špil

Arkana Smrt u tarotu

arkana Smrt u špilu Šarla VI

Ponekad predstavljena bez broja, Smrt se pozicionirala kao trinaesta velika arkana. Po Elifasu Leviju, broj trinaest predstavlja smrt i rađanje, vlasništvo i nasleđe, društvo i porodicu, rat i pakt. Ova karta je jedan od upečatljivijih prikaza tajanstva vremena u tarotu. Imali smo Pustinjaka, kao momentalno vreme, trenutak tišine, čak i beskrajno mali vremenski interval, ovde i sada, zatim Točak sreće kao sve vreme univerzuma, dok je Smrt fatalni trenutak prekida vremena. Druga vrsta simbolike ovu kartu povezuje sa Umerenošću i Đavolom, sa kojima čini trijadu skelet - anđeo - đavo, čime se ukazuje na trojstvo ljudske prirode. U obliku skeleta Smrt je ovde prikazana kao seme budućeg, jer kosti simbolizuju koren života, matricu koja ponovo stvara telo.

Na Krolijevoj verziji ove arkane, u gornjem levom uglu, prikazan je orao kao simbol najvišeg aspekta Škorpije. Budući vezan za smrt, orao se nalazi u određenoj vrsti saglasja sa orlom koji se u kontekstu rađanja i smrti, nalazi u opisima Karlosa Kastanede. Fulkaneli kaže da pustiti orla da poleti znači pustiti svetlost da iziđe iz groba i ode na površinu, što je osobenost istinske sublimacije. Po njemu, sublimacija je niz operacija koje završavaju sjedinjavanjem sumpora i žive. Ova ideja povezuje karte Obešeni, Smrt i Umerenost. Nije orao kod Krolija tek tako tu postavljen, jer ta ideja proizilazi iz duha učenja Zlatne Zore. Ono na šta tačno mislim, vidljivo je na Krolijevoj karti Kočijaš. Jedna od četiri sfingi koje vuku kočije ima ljudsku glavu i njoj je pridodat vazdušni elemenat, što je stavlja pod vlast Saturna. 

U doktrini ere Riba, sfinga sa ljudskom glavom pripadala je vodenom elementu, jer čovek je jedina od četiri heruvimske životinje koja ima veze sa vodom. Žreci nastupajućeg doba Vodolije sfingu sa ljudskom glavom pretvorili su u Vazduh, i od Jupitera, kao vladara Riba, dodelili je Saturnu. To je akt kontrarevolucije, da bi se čovek oslobodio, odlepio od Vode i poleteo. To je razvojna formula za čoveka, ali involutivna za bogove. Kod Krolija je na karti Smrt predstavljen Oziris kao crni bog, u Amenti, sa crnim nemisom na glavi. „Rituali starog doba su crni“, kaže Knjiga zakona, jer je Oziris crni bog. Na samom početku prvog poglavlja knjige The Angel and the Abyss, Daniel Gunter kaže da je primarni cilj polaznika, odnosno neofita u magijskom sistemu A.:A.: uskrsnuće iz smrti koju svet naziva životom. Kandidat u tom smislu simbolički predstavlja Ozirisa te započinje proces unutrašnjeg putovanja kao mrtvac. Neofit kao Oziris je Gospodar Mrtvih, uspavan među klipotima koji predstavljaju nečiste sadržaje psihe. Kandidat se mora uzdignuti iz haotičnog i neuravnoteženog života i posvetiti se drugačijem životu, istrajnosti i služenju Velikom Delu. Smrt je život profanih.

Krolijev špil

U Marseljskom špilu Smrt je bezimena karta i prikazana je u žutoj boji, bez levog stopala i sa crvenom kosom u ruci. Podsetimo se da Obešeni čovek visi vezan za levo stopalo. Na karti Smrt, odsečene glave, šaka i stopala leže pobacane na crnoj zemlji. Ta razbacanost delova tela podseća na drevne obrede ratarskih zajednica kada je vršeno obredno žrtvovanje, komadanje i razbacivanje telesnih ostataka ljudske žrtve po usevima kako bi se magijskim putem obezbedio dobar prinos. Istovremeno, ti ljudski delovi igraju ulogu semena koje oplođuje Majku Zemlju. Smrt je seme, kao što je izbacivanje semena prizvalo smrt i isterivanje Adama i Eve iz rajskog vrta u kome su uživali besmrtnost. Po tantrizmu, jogin koji ejakulira pada pod zakonomernost vremena i smrti. Taj detalj podseća na ezoterijsku činjenicu da svaki snošaj na neki način priziva životnu silu ili nerođene duše koje traže priliku da uđu u ovaj svet. Rekao bih da ih svako aktiviranje seksualne energije priziva, pa ako do uoplođenja i posledične inkarnacije ne dođe dešava se da prizvana životvorna sila (ili duša) bude upletena u niti klipota. Ta činjenica stoji u korenu moralističkih pridika i tabua vezanih za seksualnost.

Crna boja ukazuje na Ozirisa kao Saturna, koji je, kako Fulkaneli kaže, u hermetici crni zmaj ili olovo Filosofa, u magiji crna kokoš itd. I ako Smrt kao nosioca kose, povezujemo sa Saturnom, po sistemu atribucija Zlatne zore, ova karta ima veze sa Marsom i slovom nun, koje znači riba, a čiji je astrološki pandan znak Škorpije. U Krolijevoj verziji karte, osim orla, prikazani su škorpija (truljenje u najnižem vidu), zmija (simbol muške energije, vatreni aspekt vode, ali i zmija Levijatan) i riba (riblji bogovi Oan i Dagon - jer je hebrejsko slovo nun, tj riba, dodeljeno ovoj karti). Naziv ove karte po Zlatnoj zori glasi Dete velikih promenitelja, Gospod vratnica smrti. Sa druge strane, to što su na karti prikazani delovi ljudskih tela razbacani po livadi, ukazuje na ulogu Saturna kao zaštitnika poljoprivrede, a što opet ima veze sa vremenom, setvom i žetvom. Tako možemo u starom Pustinjaku prepoznati sejača a u skeletu Smrti žeteoca.

Pierpont Morgan Bergamo špil

Seli Nikols takođe naglašava da kosa Smrti u Marseljskom špilu doslovno secka ljudska tela i razbacuje ih po livadi. Ona podseća na ritualno (ili simbolično) ubijanje ili žrtvovanje starog kralja u nekim starim ili primitivnim zajednicama. Žrtvovanog kralja bi komadali i obredno jeli kako bi osigurali plodnost stoke i useva te obnovili kraljevstvo. Upravo to komadanje, rastavljanje na deliće mrtvih ljudskih tela, jeste naglašavanje ideje obnavljanja u karti Smrt. Nikols povlači vezu između arkana Smrt i Sud, budući da ono što je posejano u prvoj, dolazi do zrelosti u poslednjoj. Preminuli se ponovo rađa iz groba. Smrt je u Marseljskom špilu prikazana kao skelet, s tim što ima masku preko lica, čime se aludira na njenu neprepoznatljivost. Ona nas sve vreme vreba a mi je ne primećujemo. Smrt ima mnogo lica, ali takođe, imajmo na umu i običaj posmrtne maske, ukrašavanja mrtvaca, naposletku posmrtnog ukočenog izraza lica. I konačno, maska predstavlja portret sila koje se nalaze iza kapija smrti. Skelet, kao takav, ukazuje na stabilnost, suštinu. To je ogoljena stvar(nost).

Lik Smrti uhvaćen je u pokretu, kako zamahuje kosom, što predočava svojevrsni ples smrti, danse macabre, motiv veoma popularan u srednjovekovnoj Evropi. Otud Smrt nije nepokretan lik, ne sedi, ne stoji, nego je uvek u pokretu. Menli Palmer Hol primećuje da karta Smrt u Marseljskom špilu prikazuje kako je skelet, koseći sve redom, odsekao i samom sebi stopalo. Po njemu to naglašava da su neravnoteža i destruktivnost sinonimi. On dalje objašnjava da je skelet amblem prvog i vrhovnog Božanstva, jer je on temelj tela, kao što je Apsolut temelj stvaranja. Oštrica kose, kaže Hol, jeste Mesec sa njegovom moći kristalizacije. U nekim srednjovekovnim prikazima smrti, imamo skelet koji nosi luk ili strelu, odnosno koplje, što je motiv osoben za judejsko-islamsku tradiciju koja anđela smrti imenuje kao Azrael. U Pierpont Morgan Bergamo špilu na karti Smrt je predstavljen skelet koji nosi luk i strelu, što je, primećujemo, isto oružje poput Kupidonovog sa karte Ljubavnici. To ukazuje da ljubav i smrt deluju na sličan način i poput slepe sile mogu pogoditi bilo koga bilo kad. 

U Vejtovom špilu Smrt je vitez u crnom oklopu koji jaše belog konja i nosi zastavu sa belom ružom. Bela ruža bi kod Vejta predstavljala simbol života. Motiv Smrti kao konjanika srećemo u špilovima Keri Jejl Viskonti Sforca i Šarla VI, gde vidimo kako skelet jaše konja i maše velikom kosom, sekući sve klase srednjovekovnog društva. To je izraz apokaliptičke ikonografije (Apokalipsa, 6:8). Takođe, kod Vejta u pozadini ove karte sa desne strane vidimo zalazeće (ili izlazeće) Sunce smešteno između dve kule, čega nema u izvornim špilovima. Isto se može reći i za Vejtovu Umerenost gde je na njenoj desnoj strani takođe prikazano Sunce koje sjaji iznad planinskih vrhova ka kojima vodi put. To podseća na mističnu ideju puta ka svetlosti kroz tamu i preobražaj. Razlog zašto je Vejt na arkanama Smrt i Umerenost postavio Sunce jeste što na dijagramu Drveta života staza nun (Smrt) i samek (Umerenost) vode ka solarnoj sefiri Tifaretu. Veza između smrti u Sunca je mitološka jer ukazuje na ulaz u Had koji se nalazi na istoku.

Marseljski tarot

Arkani Smrt bliska je ideja ravnodnevice kada dolazi do poravnanja svih ljudi, svih stvari, budući da je sama smrt veliki ujednačitelj. Ujednačavanja jeste suštinsko svojstvo Velike Majke, što povezujemo sa Venerom kao nebeskim ovaploćenjem velikih boginja poput Inane, Ištar, Astarte, koje su bile božanstva ljubavi i rata. Upravljale su opštim tokovima života i smrti. U mitu o Inani pominje se njena sestra Ereškigal, vladarka podzemlja, sveta mrtvih. Sestre su u mitovima dva aspekta jedne iste stvari. Elifas Levi je trinaestu arkanu povezao sa nekromantijom, odnosno kultnog održavanja veze sa precima. U tradicionalnom pogledu na svet preminuli nije potpuno iščezao nego i dalje postoji kao duh, odnosno na neki drugi način, na nekom drugom mestu, zbirno označenom kao svet mrtvih. Taj svet iako na prvi pogled nevidljiv i neopipljiv nije potpuno odsečen i stoga je komunikacija između živih i mrtvih moguća. Pritom mrtvac ne znači leš nego na duh. Leš je zemni ostatak, duh se rađa u novom svetu, ali povezanost na neki način ostaje. Tragom nekromantije dolazimo do goecije i magijskog opštenja sa svetom mrtvih, narikača i obrednih vodiča duša, što ima svoj sofisticiran izraz u egipatskoj Knjizi mrtvih. Ta knjiga je, po Džeraldu Masiju, utemeljena na uskrsnuću duše u Amenti, odakle je moguće vraćati se u svet živih u obličju dvojnika ili duha. Duh pokojnika može obilaziti svet živih, jedino ukoliko u Amenti postigne stanje ba, označeno predstavom sokola sa ljudskom glavom. Otud je smrt dvosmerna ulica.

Vejtov špil

Arkana Ljubavnici u tarotu

Ljubavnici u Keri Jejl Viskonti Sforca tarotu

Karta pod brojem šest nosi naziv Ljubavnici ili Zaljubljeni, odnosno L'Amoureux. Ovaj broj već sam po sebi izražava ideju seksualnog spajanja, ljubavi. Imamo dve trojke, ili dva trougla koja prožimanjem tvore jedinstvenu figuru – heksagram. Pitagorejci su tim brojem izražavali ideju braka. Za Elifasa Levija šest je broj inicijacije preko iskušenja, broj ravnoteže, hijeroglif poznavanja dobra i zla. Isto tako, kako kaže Levi, čestica je antagonizam dve trijade, negacije i afirmacije, muke i slobode. Po njemu, karta Ljubavnici predstavlja čoveka između greha i vrline. Levi smatra da ova karta simbolizuje magijsku ravnotežu ali i medijumske operacije koje uključuju medijuma i medijatora. U izvesnom smislu medijumstvo jeste oblik proroštva.

U Marseljskom špilu na njoj imamo čak četiri lika: muškarca u sredini, dve žene sa njegove leve i desne strane i anđela iznad, koji zaklanja Sunce. Anđeo prikazan kao nago dete sa krilima ukazuje na spiritualno biće najvišeg hijerarhijskog reda. Taj utisak dodatno pojačava ljubičasta lenta i veliko zrakasto Sunce u pozadini. To je Kupidon ili Eros, sin Afrodite, anđeo ljubavi, čija strela cilja pravo u srce. Ponekad je prikazivan, poput Pravde, sa povezom preko očiju, budući da je ljubav, baš kao i pravda, na poseban način slepa. U ovom smislu Kupidon / Eros je ambivalentna sila, poput Fortune ili sudbine. Fulkaneli nas podseća da je Eros „nadmoćni gospodar i večni majstor Dela“, jer samo on može postići sporazum među zakletim neprijateljima koji se međusobno proždiru. Fulkaneli pominje poznato alhemijsko delo Dvanaest ključeva Basila Valentina, ocenivši da na jednoj od ilustracija iz te knjige Eros obavlja ulogu sveštenika pridruživši se hermetičkom kralju i kraljici.

IV ključ Basila Valentina

Primetićemo preovlađujuću zlatnu boju muškarca, kao i zelenu boju atmosfere ove karte. Crnokosa žena, sa mladićeve desne strane, dominantno crvene odeće, zauzima njegovu pažnju. Plavokosa, mlađa, uglavnom nosi plavu haljinu, ali su joj rukavi beli, kao kod prvosveštenika, što ukazuje na čistotu. Po mitu, Eros / Kupidon, ima zlatni luk i tobolac pun strela. Neke strele imaju zlatni vrh a neke olovni. Kada bi Eros pogodio nekog strelom sa zlatnim vrhom taj bi se smesta zaljubio u prvu osobu u ka kojoj gleda u tom trenutku. Onaj ko je pogođen olovnom strelom, po istom principu oseti suprotan efekat, odnosno gnušanje prema osobi ka kojoj baca pogled. Dakle, solarno načelo, tj zlato, stvara zaljubljenost, a saturnalno olovo, rađa odbojnost i gađenje. Pošto se u pozadini Kupidona nalazi Sunce, onda pretpostavljamo da je ovde reč o efektu ljubavi. U skladu sa tim, ono što nam prizor sa ove karte u Marseljskom špilu poručuje, jeste da se mladić, umesto za mladu lepu plavokosu devojku, pod uticajem Kupidonove zlatne strele, odlučuje za stariju crnokosu ženu u koju je uperio svoj pogled i koja ga dodiruje po njegovom desnom ramenu. Crvena spoljašnjost njene odore razlikuje se od plave koju nosi njena mlađa suparnica, ali i likovi Carice, Prvosveštenice te Pravde. U tom smislu, žena ka kojoj mladić gleda jeste nositeljka aktivnog ženskog načela. Ona ga može nečemu naučiti i dovesti do spoznaje, a što ukazuje na inicijacijski motiv čitave scene prikazane kartom Ljubavnici. Pa ipak, ne bi se odmah reklo da bih mogao biti u pravu.

Ljubavnici u Vejtovom špilu

Seli Nikols komentariše da obe žene predstavljaju nešto važno za mladića koji je svoju glavu okrenuo ka starijoj i autoritativnijoj ženi, dok je njegovo telo okrenuto ka ovoj mlađoj, privlačnijoj koja se nalazi sa njegove leve strane. Njegovo srce želi plavušu, ali je njegova odlučnost blokirana uplivom koji dolazi od matrone koja polaže svoju ruku na njegovo rame, a što bi moglo ukazivati na zahtevan i zaštitnički položaj te žene. Razapeta između nepomirljvih suprotnosti, mladićeva volja je paralisana. Neki u motivu ove karte prepoznaju parabiblijski mit o Adamu koji bira između Eve i Lilit, ali tu takođe možemo videti element poligamije kada muž u kuću dovodi mlađu ženu starijoj na ispomoć. 

U dizajnu ove karte u Keri Jejl Viskonti Sforca špilu nemamo ništa od toga, već vidimo zaljubljeni par kako gledaju jedno u drugo, iznad čijih glava leti veseli Kupidon sa povezom oko očiju i bez strele. Par zatičemo ispred šatora na kome su oslikani heraldički simboli grada Milana (plava zmija koja proždire crvenog čoveka). U Pierpont Morgan Bergamo špilu vidimo par iznad kojih, kao na ljuljašci, stoji krilazi anđeo bez strele, sa povezom preko očiju. U špilu Šarla VI, vidimo tri para iznad kojih na oblaku lete dva anđela sa uperenim strelama. Eteja je u ovom slučaju prikazao venčanje. Ljubavnici Vivilovog špila su zapravo tri muška lika u pozi nalik onoj koju zauzimaju likovi u Marseljskom špilu. Iznad njih je anđeo na oblaku, ali koji samo posmatra, nema luk i strelu. U Rozenvald špilu imamo scenu u kojoj mladić kleči pred voljenom koja stoji dok je sa neba strelom cilja krilati anđeo sa povezom preko očiju. Osvald Virt je, sledeći ideju Pola Kristijana, ovu kartu predstavio mladićem koji prekrštenih ruku na grudima, stoji na raskršću u društvu dve žene koje oličavaju dva različita puta. Anđeo na oblaku upire svoju strelu pravo na mladića. Vejt je u svojoj verziji tarota ovu kartu učinio biblijskom scenom rajskog vrta gde su ljubavnici zapravo Adam i Eva. Čak je i zmija prikazana na drvetu u pozadini ženskog lika. Anđeo iza kojeg se nalazi veliko Sunce, kao da izlazi iz oblaka sa znakom blagoslova prema zaljubljenom paru. Vejt je u svom dizajnu ove arkane odstupio od tradicionalnog izgleda naglasivši prikazanog anđela, čime je ovu kartu doveo u vezu sa kartom Đavo, preslikavši motiv u obrnutom smislu. Po Vejtovom pristupu doktrini Zlatne zore, anđeo sa ove arkane je Rafael, a strana sveta istok.

Ljubavnici u špilu Šarla Šestog

Motiv blagoslova i venčanja kod Krolija je istaknut likom predimenzioniranog sveštenika sa kukuljicom koji u specifičnoj pozi nalik magijskom znaku Ulazećeg Horusa stoji iznad kralja i kraljice koji se venčavaju. U visini sveštenikove glave je anđeo sa strelom i sa povezom preko očiju koji cilja dole. Sa Krolijeve karte Sunce je uklonjeno. Za ovu kartu Kroli kaže da predstavlja blizanca arkani Umerenost. Kod Krolija, na karti Ljubavnici sve vodi ka jednom cilju, a to je ujedinjenje, kraljevsko venčanje, odnosno spajanje kraljevskih likova, Crvenog Lava i Belog Orla. Lav i Orao se u Krolijevom špilu još jednom zajedno pojavljuju na karti Umerenost, s tim što je Lav tamo bele boje. Ideja venčanja ukazuje na još jednu vezu ove karte sa kartom Umerenost. Stvari se menjaju mešanjem sa drugim stvarima. Te dve karte zajedno ilustruju geslo Solve et Coagula, s tim što su Ljubavnici solve (rastvaranje, analiza) a Umerenost koagula (skupljanje, sinteza). Oba ova načela su izražena u karti Đavo. Kralj na karti Ljubavnici u ruci drži Sveto Koplje, a kraljica Sveti Gral. Kraljev plašt je ukrašen zmijama, a kraljičin pčelama, životinjama koje su na karti Umerenost sklopile savez. Deca predstavljaju blizance, ne samo astrološki znak Blizanaca, nego Kaina i Avelja, dok iznad njih na nivou anđela, dva naga ženska lika predstavljaju Lilit i Evu, različite majke dece čiji je otac Adam. Kod Krolija, ova karta ima vezu i sa Pustinjakom, budući da je lik prikazanog hijerofanta pod kukuljicom, zapravo Pustinjak (oblik Merkura, a ta planeta je vladar Blizanaca). Jaje obavijeno zmijom na dnu karte je njegov poklon na venčanju.

Ljubavnici u Krolijevom tarotu

Po Zlatnoj zori, mistično ime ove karte je Deca božanskog glasa, proročanstva moćnih bogova. Na poznatoj astrološkoj gravuri Erharda Šona, karta Ljubavnici oličava sedmu, odnosno Kuću Braka i partnerstva. Tu imamo prikaz sveštenika koji stoji između muškarca i žene, verovatno ih venčavajući. Temeljna ideja ove karte jeste ljubav, sjedinjenje onih koji se vole, daimon ili anđeo ljubavi, odnosno sila, koja je, kako kaže Kroli – zakon! Naravno, ljubav je bila veoma raširena kao tema umetničkog izražavanja tokom evropskog Srednjeg veka i renesanse. Najpoznatiji oblik njenog ispoljavanja jeste kroz čuvene trubadure, štovaoce „krilatog Kupidona“, počevši još od XII veka. 

Najdžel Džekson u ovoj karti vidi upravo talisman magije ljubavi, mada je svaka arkana u neku ruku talisman u svom delokrugu. Povodom toga, Džekson navodi jedan slikovit detalj takvog talismana kod Agripe. Naime, venuzijanski talisman ljubavi koji opisuje Agripa prikazuje nagu mladu devojku razbarušene kose i sa ogledalom u ruci. Oko njenog vrata je lanac koji svojom levom rukom drži stasit mladić dok desnom gladi njenu kosu. Oni se netremice gledaju dok se poviše njih nalazi mali krilati dečak koji drži mač ili strelicu. Dakle, ovde nije u pitanju sličnost nego istovetnost sa arkanom Ljubavnici. To je taj motiv koji prikazuje nevidljivi lanac ljubavi koji je suštinski simbol njene mistične i nevidljive moći. Ljubavnici kao izraz astrološke atribucije Blizanaca, predstavljaju Kuću zločina. Setimo se biblijskog ubistva Avelja.

Ljubavnici u Marseljskom špilu

Arkana Car u tarotu

Car iz špila Šarla VI

Car nosi broj 4. To je broj celine, materijalne ravni, projekcije, poseda, stabilnosti, čvrstine, ostvarenja, stvarnosti, odnosno zakon, red, kvadrat, krst. U vezi je sa brojem 10 (arkana Točak sreće) kao zbir prva četiri broja: 1+2+3+4. Po Elifasu Leviju, 4 je broj sile. U nekom osnovnom smislu Car je civilizator, tvorac i održavaoc carstva, autoritet velikog kultivisanja, rata ali i gradnje. U kosmičkom smislu Car je simbol Logosa. Takođe, Car je i načelo Oca, dominantne muške figure. Seli Nikols Cara opisuje kao faktor koji sređuje naše misli i energije, povezujući ih sa stvarnošću. U istorijskom smislu uzor lika prikazanog na karti Car mogao bi biti Aleksandar Veliki, čiji je prikaz, po Agripi, talismanska slika moći, suverenosti i autoriteta. Ta predstava ima svoje egipatske uzore budući da je Aleksandar bio opisivan kao Amonov sin, tj Jupiter-Amonov sin u ulozi vladara sveta te je često prikazivan sa rogovima ovna, životinje boga Amona. U srednjovekovnoj ikonografiji, Car predstavlja sekularnu vlast koja se nalazi u nekoj vrsti podudarnosti i suprotnosti verskoj, odnosno papskoj vlasti, što stvara naboj između Pape i Cara, kako u stvarnom istorijskom smislu, tako i u odnosu te dve karte.

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

U špilu Keri Jejl Viskonti Sforca iz XV veka, Car nas gleda pravo dok sedi na stepenastom tronu ukrštenih nogu, što ukazuje na usmeravanje energije. Upravo taj detalj ukrštenih nogu on deli sa Obešenim čovekom, ali u suprotnim pravcima. Druga poveznica Cara i Obešenog jeste što je Car predstava moći, a Obešeni bespomoćnosti. U uglovima oko carske figure, stoje četvoro njegovih slugu. To je izraz učvršćenog položaja. Pomoćni lik u donjem desnom uglu drži njegovu krunu. Crni orao se nalazi poviše njegove glave. U svojoj desnoj ruci drži žezlo, o čijem sam simbolizmu dao osnovne natuknice u odeljku o Carici, dok mu je leva slobodna, odnosno prazna, što izdaleka podseća na detalj iz Krolijeve „Knjige zakona“ („zdrobio sam univerzum“). To znači da je posao završen, neprijatelji su pobeđeni. Car iz špila posvećenog francuskom kralju Šarlu VI sedi na tronu usmeren ka levo. U desnoj ruci drži žezlo a u levoj kuglu. Noge su mu blago prekrštene. Pored njega kleče dvoje slugu sa prekrštenim rukama preko grudi (znak uskrsnuća).

Marseljski tarot

U Marseljskom špilu Cara zatičemo kako stoji naslonjen na tron, prekrštenih nogu, desna preko leve. Prekrštene noge ukazuju na odbrambeni položaj od štetnih uticaja (tzv zaključana aura), ali i na pozu održanja energije. Usmeren je potpuno ka levoj strani i gleda pravo ispred, držeći žezlo u desnoj ruci, dok je levu oslovnio na pojas. Taj stav ukazuje na posedovanje moći, vlasti, autoriteta i rešenosti da se isti brane. Car je zemaljska imitacija Boga: Car na Zemlji a Bog na Nebu, te u tom smislu oličava zemaljsku hijerarhiju vlasti i moć. Njegove grudi krasi zeleni ukras koji visi na žutoj ogrlici. Pozadina je plava u kontrastu sa crvenkasto-narandžastom zemljom. On ne nosi mač, već samo žezlo sa krstom na vrhu, što ukazuje na njegovo posredništvo između neba i zemlje. On je moćan, pa ipak, njegov položaj u Marseljskom špilu nije strog, nego više nekako opušten. Štit mu nehajno stoji na tlu naslonjen iza njegovih nogu. On ne strahuje za svoj položaj i ne muče ga brige. U njegovom carstvu je sve u najboljem mogućem redu. To je vladar koji kao da je uhvaćen u trenutku dokolice ili odmora. Seli Nikols kaže da je marseljski Car neformalno predstavljen kako stoji na zemlji, u polju akcije. On je neposredni vođa, intimno povezan sa ljudima. Ono što je veoma zanimljivo, Car u Marseljskom špilu ne nosi krunu nego šlem, što ukazuje da mu je bliža akcija i vojevanje. To je vladar u stalnom pokretu. Nikols primećuje da se ruke marseljskog Cara međusobno razlikuju. Onom jačom i većom, desnicom, on drži žezlo, dok slabijom i manjom levom drži pojas. To znači da je često u prilici da zamahuje mačem.

Vivil špil

Po astrološkom sistemu atribucija Hermetičkog Reda Zlatne Zore, ovom kartom vlada Ovan, a što Cara dovodi u vezu sa zlatom, odnosno zlatnim runom, za koje alhemičar Fulkaneli kaže da predstavlja naziv za materiju koja je pripremljena za Delo kao konačni rezultat. Fulkaneli navodi Pernetija i kaže da adepti svoj čelik izvlače iz stomaka Arijesa (Ovna, odnosno zlata), a taj čelik nazivaju i magnet. Magnet služi za privlačenje nebeskih uticaja radi njihovog prenošenja na zemaljski plan. Setimo se stiha iz „Knjige zakona”: „od zlata kuj čelik“. Osim toga imajmo na umu i sledeće: Car je i Jagnje, prisutno u Krolijevoj verziji karte, čijom se krvlju (krv zlata), kupanjem u njoj, regenerišu oni blagosloveni. Kroli u ovoj karti vidi ideju o vlasti i ideju o alhemijskom načelu Sumpora.

Osvald Virt u Caru vidi otelovljenu aktivnu moć, unutrašnju vatru, odnosno, poput Krolija, Sumpor alhemičara. To sve lik Cara predstavlja aktivnom crvenom bojom. Po Juliusu Evoli, prioritet crvene boje i vatre ukazuje na kraljevske misterije i magijsku tradiciju u najvišem smislu. Za van Rijnberka, Car predstavlja nadmoć inteligencije u svetovnom i materijalnom redu, uspeh, moć, vlast itd. Car je oličenje moći i veličine. On je vlast, ali predstavlja i nasilje koje vlast vrši. Ako je Carica država, Car je državnik. Predstavlja zaštitu ali i vladavinu razuma. Tu nije reč samo o fizičkoj zaštiti, nego i mentalnoj, jer Car predstavlja načelo klasifikacije utisaka, racionalnog procesa koje štiti svest i daje joj orijentire. Car uvodi red u vrenje mentalnih slika koji proizilaze iz Carice. Priroda Cara je solarno marcijalna čime se naglašava načelo imperije, njeni dometi, mudrost, sveobuhvatnost, univerzalnost i zrakasto širenje iz jednog centra apsolutne političke, ekonomske i kultne moći. Artur E. Vejt kaže da se tajna ove karte zove još i Kockasti kamen koji predstavlja vladu, zaštitu, stvaralački i inteligentan rad, postojanost, stabilnost, tradiciju, autoritet, ali i tiraniju, apsolutizam. Virtov Car sedi na kockastom tronu koji predstavlja materijalni svet i njegova četiri elementa (vladar četiri strane sveta). I dalje, prisutnost kocke ukazuje na njegovu mudrost i moralno savršenstvo. Ta kocka jeste, po Fulkaneliju, simbol mineralne kvintesencije, Izidino kockasto prestolje, kamen mudrosti i kamen temeljac.

Pierpont Morgan Bergamo špil

Kakve veze velika boginja ima sa Carem? U starim carstvima i kraljevstvima Mediterana i Bliskog istoka, novi vladar je obezbeđivao svoj legitimitet tako što bi bio prihvaćen od strane sveštenice velike boginje, u njenom hramu, a ta boginja je upravo ona čiji je kosmički simbol zvezda Danica, odnosno Venera: Inana, Ištar, Astarta, Afrodita... Otud je Car onaj ko se u bibliji pominje kao Helel ben Šahar, odnosno Sin zore, sin jutarnje zvezde, što je u hrišćanskoj mitologiji poprimilo oblik Lucifera. Time otkrivamo da je u drevnom paganskom ključu Prvosveštenica igrala ulogu autoriteta koji potvrđuje i legitimiše položaj Cara, kao što je u hrišćanskoj Evropi tu ulogu igrao Papa. Mistični naziv ove karte, po Zlatnoj zori, nosi naziv Sin zore, što se može odnositi na ezoterijsko zvanje drevnih kraljeva i vladara na Bliskom istoku. Oni su mogli biti proglašeni vladarima jedino ukoliko za to imaju blagoslov prvosveštenice Ištar, Inane, Astarte, Afrodite. U krajnjoj liniji Car iz tarota je Lucifer.

Trouglovi koje Car u Marseljskom tarotu ima na glavi, po Vejtu, predstavljaju univerzalni suverenitet. Robert O'Nil u pozadini Vejtove verzije karte Car prepoznaje drugu reku Rajskog vrta. Daniel Gunter, u knjizi „Inicijacija u Eon Deteta“, kaže da je u Krolijevoj vizionarskoj knjizi „Vizija i glas“ prikazano uništenje Krsta Patnje (prestola hrišćanskog Mesije) i razaranje Imena Jehova koje je pečatilo utvrđenje. Kako je objasnio Gunter, kubni kamen o koga je ime Jehova razbijeno, ima 6 strana sa 12 linija i 8 vrhova, čiji je ukupni zbir 26 te predstavlja ravnotežua elemenata u Tetragramatonu. Ali i više od ovoga, Kubni Kamen je Carev Presto. Carev presto koji Gunter pominje je onaj na koji je posađena figura vladara u prikazu tarot karte Car. U „Viziji i glasu“ Kroli kaže: „Zapečatite knjigu pečatima Skrivenih Zvezda: jer tokovi Reka su se spojili i Ime Hebreja je razbijeno u hiljadu komada (o Kockasti kamen).“ Reke koje se ovde pominju su četiri rajske reke o čemu Gunter kaže da je prema dogmatskoj kabali zapadnog misticizma, reka Naher bila opisana kako iz rajskog vrta otiče u sefiru Daat koja predstavlja znanje, a koja se tretira kao lažna sefira. Iz Daata, ona se deli na četiri toka: Pison (vatra) koja se uliva u sefiru Geburah (Strogost, Mars), Gihon (voda) se uliva u Hesed (Milosrđe, Jupiter), Hidikel (vazduh) u Tifaret (Lepota, Sunce) i Frat (odnosno Eufrat, zemlja) u Malkut (Kraljevstvo, Zemlja). Bog je nakon Adamovog pada postavio četiri slova IHVH između opustošenog Rajskog vrta i više božanske trijade predstavljene sefirama Hokmah (Mudrost), Binah (Razumevanje) i Keter (Kruna). Tako je tih četiri pomenutih reka formiralo krst na kome je drugi Adam, odnosno Hrist, Mesija – razapet.

Krolijev špil

Na Carevom štitu, kao i u slučaju Carice, nalazi se orao. U slučaju Carice taj orao označava imaginacijsku jasnovidost, dok je kod Cara reč o oštroumnosti, ali to nije sve. Naime, orao je ptica izvanrednog vida, pa otud Car i Carica imaju vanredan uvid, što predstavlja solarno svojstvo. Upoređujući dva orla sa štitova carskog para u Marseljskom špilu, Seli Nikols primećuje da su krila Caričinog orla raširena na gore, kao da će poleteti, dok su krila Carevog orla nalik predstavama anđeoskih krila a što podseća na oblik Caričinog prestola. Tako možemo zaključiti da su Car i Carica u međusobnom odnosu koji može biti predstavljen istočnjačkim simbolom za jin i jang, s tim što ulogu muškog načela kod Carice ima orao na njenom štitu, dok je žensko načelo kod Cara predstavljeno ženskim orlom na njegovom štitu.

Elifas Levi smatra da ova karta simbolizuje tetragramaton i odgovara magijskim operacijama zazivanja elemenata. Za Pola Fostera Kejsa, Car je simbol Velikog arhitekte univerzuma i konstitutivne moći. Menli Palmer Hol u ovoj arkani prepoznaje veliko božanstvo koje su pitagorejci poštovali u obliku tetrade. Hol primećuje da njegovi simboli ukazuju da je Car zapravo demijurg. Po sistemu Zlatne zore Car je povezan sa hebrejskim slovom he, dok je u francuskom sistemu povezan sa slovom dalet. Alister Kroli Caru dodeljuje slovo cadi, odnosno, stazi cadi dodelio je kartu Car, dok je kartu Zvezda povezao sa hebrejskim slovom he. Takođe, važno je naglasiti još nešto. Kako je, po Zlatnoj zori, slovo he atribut karte Car, a tom slovu odgovara znak Ovna, otud moramo razmotriti još neke činjenice. Kod Egipćana Ovan je prikazan kao jagnje krunisano krugom, poistovećivano sa bogom Amonom, kome je pripisivano načelo vladavine, a što se sasvim lepo slaže sa duhom karte Car. Krug je arhetip krune i označava savršenstvo, budući da krug predstavlja projekciju tačke, koja je takođe simbol savršenstva. Kružnost u tom smislu označava nebo, odnosno nebeski uticaj i nebeski izvor legitimiteta. Za krunu se u Rečniku simbola kaže da ona ne predstavlja samo vrednosti glave osobe na koju je posađena, nego i vrednosti svega onoga što nadvisuje tu glavu. Kruna je znak moći i svetlosti. Zato su u Egiptu krune mogli nositi samo vladari i bogovi.

Vejtov špil

Akađani su sazvežđe Ovna poistovećivali sa obrednom žrtvom. Dakle, ovde imamo žrtveno jagnje, što podseća na mesijanski motiv kasnije upotrebljen u hrišćanstvu da označi Hrista kao žrtveno jagnje koje na sebi nosi grehe čitavog čovečanstva: „Evo Jagnjeta Božjeg koje odnosi greh sveta!“ (Jovan, 1:29) / „Jagnje zaklano dostojno je da primi moć i bogatstvo i mudrost i snagu i čast i slavu i blagoslov.“ (Apokalipsa, 5:12). I tu je takođe prisutna poveznica vladara sa obrednom žrtvom, bilo da je on lično u ulozi onog ko žrtvuje ili je sam žrtvovan. Hrist je istovremeno i kralj i obredna žrtva. U eshatološkom smislu karta Car prikazuje Hrista u ulozi vladara. U grčkoj mitologiji, ovo sazvežđe predstavlja ovna sa zlatnim runom koje je poklon boga Hermesa beguncima Friksu i Heli. Kada je stigao u Kolhidu, Friks je žrtvovao ovna bogu Zevsu, a njegovo runo obešeno je u Marsovom gaju odakle ga je kasnije uzeo Jason. Po Ptolomeju, zvezde na glavi Ovna imaju prirodu Marsa i Saturna, one u njegovim ustima slično Merkuru, a one u zadnjoj nozi poput Marsa, te one sa repa kao Venera. Najsjajnija zvezda sazvežđa Ovan je Hamal čiji je simbolični naziv „smrtna rana“, a koja, prema Ptolomeju, ima prirodu Marsa i Saturna te uzrokuje nasilnost, okrutnost i zločin. Drevni vladari, kao i vladari tzv primitivnih zajednica, predstavljaju načelo besmrtnosti među ljudima. Faraon je predstavljao boga Ra u ljudskom, smrtnom obliku. Ono što je besmrtno u faraonu jeste njegov „Ra“ kvalitet. Faraon je stoga obožavan kao nosilac načela Ra a ne kao konkretan čovek. Vladar kao nosilac božanske prirode često je svojim životom jemčio funkcionisanje sveta i blagostanje svog naroda. Karta Car, budući da astrološki predstavlja znak Ovna, označava i demonsku Kuću razvrata. U tom smislu, Car predstavlja onaj tip okultne zaposednutosti koja se ispoljava kroz pojavu sumanutih vođa.

skica O.O. Spera