Trojka diskova u tarotu

Trojka diskova, Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

zvezda Altair

sazvežđe Akvila (Orao)

južna visina

vazdušni aspekt Jarca

Astrološka atribucija ove karte je, po Zlatnoj zori, Mars u Jarcu, te se odnosi na drugu dekadu ovog znaka. Prevedeno na jezik tarot simbolizma po ključu Zlatne zore, to je kombinacija karata Car i Đavo. U tome prepoznajemo simbole krsta i kocke / kvadrata. Kroli ističe kako je Mars u Jarcu na svojoj najvišoj tački te stoga u najboljem izdanju kao graditelj a ne rušitelj. On za ovu kartu kaže da izražava materijalno uspostavljanje ideje univerzuma, odnosno utvrđivanje i određenost njegovog osnovnog oblika. Po Zlatnoj zori ideja ove karte izražena je njenom mističnom titulom The Lord of Material Works, što se može svesti na rad kao takav. To su tri međusobno uvezana diska. Pikatriks treću dekadu Jarca opisuje mistično, kao izraz traganja za nečim što ne može biti saznato i dosegnuto, a što oslikava predstava dve žene i muškarca koji gleda pticu koja odleće. 

U asterizmu, drugoj dekadi Jarca pripada sazvežđe Akvila (Orao), čija najsjajnija zvezda Altair može oličavati zvezdani pandan Trojci diskova. To je onaj orao sa štitova vladarskog para velikih arkana, Cara i Carice. U slučaju Cara, orao izražava ideju vladarskog dostojanstva što carskoj marcijalnoj prirodi pridodaje jovialni aspekt. Naziv zvezde Altair na arapskom znači ranjeni. Altair je bledo-žuta zvezda smeštena na vratu Orla. Po Ptolomeju njen uticaj je poput Marsa i Jupitera: neustrašivost, poverljivost, srčanost, liberalnost, ambicioznost, ali i krutost. Ranjeni orao takođe ukazuje na Hrista, ali i načelno na Boga biblije.[1] Takođe, orao se ponegde poistovećuje sa začetnikom ili stvoriteljem. Ideja orla ukazuje i na dalekovidost te mogućnost predviđanja krajnjih rezultata i dometa nekog poduhvata ili događaja. To je jako korisna sposobnost u preduzetništvu i prilikom bilo kakvog poduhvata te je svakako u vezi sa idejom ove karte. Osim toga, orao je u vezi sa predstavom pogreba nekog vladara, pa ako Dvojka diskova označava atentat, onda je Trojka diskova njegova sahrana. 

U negativnom smislu mitološkog sadržaja, ova karta bi mogla imati značenje mučitelja, budući da je upravo ovaj orao bio zadužen da svakoga dana kljuca Prometejevu jetru dok je ovaj bio okovan na steni. Po Ptolomeju, uticaj Orla je pomešane prirode Marsa i Jupitera: maštovitost, volja, dominantni karakter, uticaj, jake strasti, prodornost uma, vidovitost, nadarenost za (al)hemiju. Po Osvaldu Virtu, ovo sazvežđe je povezano sa arkanom Ljubavnici. Ukoliko prethodna karta u negativnom značenju predstavlja pokret kotrljajućih slepih sila, Trojka diskova je izraz patnje i uništenja koju te sile izazivaju u sledećem koraku. U Sola Buska špilu imamo prikaz malog nagog deteta koje na leđima nosi golemu korpu sa tri velika diska među koje je umetnuta lobanja govečeta.

---

[1] Druga knjiga Mojsijeva (Egzodus), 19:4 – „Videli ste šta sam učinio Egipćanima, kako sam vas nosio na orlovim krilima i doveo vas k sebi.“ Takođe: „Kao što orao podiže orliće iz gnezda, pa lebdi nad ptićima svojim, širi krila svoja, uzima ih i na krilima ih svojim nosi, tako je Gospod vodio Jakova, i s njim nije bilo nijednog tuđeg boga.“ U Knjizi zakona se ne pominje orao, ali se zato pominje soko u smislu koji može imati paralelu sa biblijskim: „With my Hawk's head I peck at the eyes of Jesus as he hangs upon the cross.“ 3:51.

Dvojka diskova

Dvojka diskova, Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

zvezda Šam

sazvežđe Sagita (Strela)

jugozapadna visina

vatreni aspekt Jarca

Astrološka atribucija ove karte je, po Zlatnoj zori, Jupiter u Jarcu, te se odnosi na prvu dekadu ovog znaka. Dvojka diskova je skladna promena, preobražaj, odnosno harmonija promene (Lord of Harmonious Change – Zlatna zora). Reklo bi se da karta označava motor mašine sveta. Krug koji se okreće sada ima dve glave, tvori binarni sistem, dovoljan za usložnjavanje procesa sveopšteg kretanja. Dvojka diskova je po analogiji u još tešnjoj vezi sa idejom karte Točak sreće. Simbolički, Jupiter u Jarcu jesu Točak sreće i Đavo, krug i kvadrat, sfera i kocka: „skladna isprepletenost četiri elementa u neprestanom kretanju“ (Kroli). U kontekstu asterizma povezanog sa sazvežđima zodijačkog kruga, ova karta bi izražavala prirodu sazvežđa Sagita / Strela koje stoji u relaciji sa Jarcom. To je kao kada bismo na vedrom noćnom nebu povukli pravu liniju koja bi povezivala najsjajniju zvezdu Jarca – Algedi i najsjajniju Sagite – Šam. U užem smislu Dvojka diskova bi se na nebu mogla poistovetiti sa zvezdom Šam. Po Pikatriksu prva dekada Jarca poručuje da idemo dalje sa radošću, što je prikazano likovima žene i muškarca koji vuče pune džakove. 

U mitološkom smislu sazvežđe Sagita se odnosi na strelu kojom je Herkul pogodio Orla (sazvežđe Akvila) koji kljuca jetru okovanog Prometeja. Ukoliko taj smisao prenesemo na Dvojku diskova, zaključićemo da bi ova karta mogla biti simbol okončanja patnje ili nekog nepovoljnog procesa te da predstavlja oruđe delovanja oslobađajućeg činioca koji donosi olakšanje – Jupiter koji spašava nevoljnika iz kandži Saturna. Dakle, u pitanju je delovanje božanske pravde. Isto tako, strela ukazuje na mehanizam vremena, iznenadni i brzi udar, prodor, napad, atentat, ubistvo ili uklanjanje nasilnika, inicijativu, oslobađajuću presudu, pad represije i emancipaciju, čin nezavisnosti, nagli preokret, načelno pokret, čime se u krajnjoj liniji usaglašavamo sa idejom ove karte po tumačenju Zlatne zore i Alistera Krolija. Efekat ove karte poredio bih sa bacanjem kamena sa vrha planine ili grudve snega koja pokreće lavinu. Taj detalj možemo porediti i sa kamenom iz Davidove praćke koja je ubila snažnog Golijata. 

U negativnom značenju Dvojka diskova može izražavati ideju početnog pokreta kotrljajuće slepe sile koja juri i ruši sve pred sobom. Sagita i Jarac ukazuju na visinski, vatreni aspekt zemljanog elementa, vulkansku goru, pa otud dvojac diskova koji se obrću mogu oslikavati temeljni zamajac paklene industrije Sauronovih Orka. Takođe, u svetlu činjenice da je strela Kupidonovo oružje, dva velika mlinska kamena možemo smatrati inicijalnim zamajcem događaja koji mogu iznedriti veliku ljubav. Naposletku, imajmo na umu i predstavu Orla koji u kandžama drži Strelu, a što predstavlja simbol moći, ali i to nas opet vodi ka asocijacijama o moćnom Jupiteru čija je ptica orao. U biblijskom kontekstu to je strela spasenja, u smislu Božje intervencije protiv neprijatelja.[1] Prema Ptolomeju, ovo sazvežđe ima prirodu Saturna, a donekle i Venere: britak um, sposobnost apstraktnog razmišljanja, ali i razdražljivost, ljubomora, opasnost od povreda. U Sola Buska špilu prikazana su dva portreta velikodostojnika na ovalnim pozadinama, jedan ispod drugog, spojena beočugom. Kako sam ranije istakao, donji lik bi mogao biti Vojvoda od Ferare iz XV veka, a na gornjem najverovatnije Cezar.

---

[1] „Proždreće narode, tlačitelje svoje, kosti će im zdrobiti, razbiće ih strelama svojim.“ Četvrta knjiga Mojsijeva, 24:8. Takođe vidi Druga knjiga o kraljevima, 13:17. U malo drugačijem smislu vidi Isaija, 49:2 – „Učinio je da moja usta budu kao oštar mač. Zaklonio me je u senci svoje ruke. Učinio je da budem naoštrena strela. Sakrio me je među svojim strelama.“ Strela ovde ima ulogu oruđa uperenog protiv greha i oruđa Božje volje, odnosno njegove Reči kroz usta proroka. Analogno tome u Knjizi zakona imamo stih 1:41: „The word of Sin is Restriction.“

O postkomunikaciji

Neki ljudi mi objašnjavaju nešto a ja ništa ne razumem. Postavljaju neodređena i nejasna pitanja koja u sebi sadrže logičke nedoslednosti i očekuju precizan i opširan odgovor. A meni ruka visi nad blok opcijom jer je katatonija uvek bolje rešenje od kakofonije. Hvataju se za svaku reč i traže što konkretnije iskaze, a kada ih dobiju ne uviđaju kakav sam put morao preći da uzvišenu stilsku figuru, kao plod visokih dometa imaginacije, svedem na banalnost njihovog razumevanja. Naravno, tada se razočaraju, umesto da kontempliraju o slici kao bremenitom simbolu jednog apstraktnog razumevanja. A onda mi pukne film i stvarno kliknem blok. Posle mi se jave sa drugog profila ili na mejl onako uvređeno: „Zašto si me blokirao?“ Pa zbog nesnosne gluposti i lenjih mentalnih creva!

Neki misle da ako znam ponešto to bi značilo da znam baš sve, pa i ono što bi oni da me priupitaju, a ja baš to ne znam. Kada im kažem kako ne razumem šta me pitaju i nemam odgovor na njihovo pitanje, oni se nadure, misle namerno izbegavam odgovor, ili sam prosto folirant i odmah me optuže da nisam ono za šta se predstavljam. Pitam a kako se to ja predstavljam, onda oni tajanstveno - znaš ti dobro... I ja odmah kliknem opciju „blok“ i začudim se samome sebi zašto sam uopšte prihvatio zahtev za prijateljstvom od dotične osobe i kako nisam odmah primetio kosmičku konfuziju u tom umu?

Razvoj virtuelnih društvenih mreža otvorio je nebrojene mogućnosti razmahivanja onih malignih psihičkih mehanizama koji bi u drugim okolnostima lakše bilo sanirati. To je cena progresa. Pripadnici malignih psihičkih mehanizama uvideli su krucijalni trenutak društvenih mreža, a to je ujedinjenje u njihovoj dijagnozi. Ne časeći časa, udružiše se u više velikih malignih celina. I umesto da dele terapiju, oni dele kosmičku konfuziju, koja po prirodi stvari, zbog sve većeg pridolazećeg broja jedinki, biva sve veća i veća...

Kažu, imam jedno pitanje, a onda ispišu pasuse i pasuse prepune grešaka i nedorečenosti, često nakon par rečenica demantujući prethodno rečeno... i nigde pitanja. Onda prođe neko vreme, naljute se i zahtevaju nekakav odgovor. Odgovor na šta? Komentar na njihov tok misli? Nema boga tamo gde sam ja!

U vremenu postkomunikacije, bilo je pitanje trenutka kada će se pojaviti ozbiljni šumovi u porukama koje elita emituje ka masama. Na delu je raspad dominantnih narativa, a što je pojava koja ima globalnu tendenciju. Ljudi sve manje razumeju šta im to poručuju ovi sa vrha. Dinamika situacije nadilazi dosadašnje „neurolingvističke“ šeme. Idealno vreme za one koji govore na takav način da ih svi razumeju.

Osećam nadolazak post-fake-news doba. Uskoro će svi mediji sjajiti nepatvorenom svetlošću post-istine u postkomunikaciji...

Crni bog

Objavljeno u mojoj zbirci Crni nemis, čiji PDF možete skinuti OVDE

Ja sam bog koji daje novac. Ja sam bog koji se može dodirnuti. Ja sam bog sa kojim se može sedeti i smejati. Ja sam bog koji daje sve od sebe, ali ja nisam bog koji obećava. Ja sam Crni bog.

Ja sam bog koji će reći da je svaki tvoj izbor dobar izbor; da je svaka tvoja odluka dobra odluka; ali ja nikada ne tražim pokajanje.

Ja sam bog koji je tu onda kada je tu. Kada nisam tu onda nisam tu. Ja nisam bog koji je svugde i nigde, ovde i tamo.

Ja sam bog koji nikada ne savetuje, već koji upozorava da će jednom tvoj život biti prelomljen nepodnošljivim jazom između odlučnosti i neodlučnosti. Jedino šta mogu da obećam jeste da me tada neće biti. Ako me ipak bude, biće to dobra odluka, jer ja sam Crni bog.

O smehu žaba

Ponekad sam baš licemer jer imam razumevanja za tuđe licemerje. Kao, razumem vaš licemeran stav i ne zameram vam na tome. I tako kada razgrneš svu tu maglu koja okružuje nečiji tabu, čovek se brani kao da si mu skinuo gaće i na videlo izneo njegovu smežuranu skromnu pišu. Smejale se žabe sve, kre, kre, kre, kre...

Istinita je ona izreka da sit gladnom ne veruje. Ima skoro tri sata da nisam jeo a već mi niko ništa ne veruje. Naravoučenije: ne besedi pred sitom publikom. Moja baba je govorila da su siti ljudi besni, sumnjičavi, ne slušaju i stalno nešto izvoljevaju.

I zaista, ko će potkovati svaku žabu što je noge digla? Ne može se udovoljiti svetu. Jedini pravi odgovor na besomučni lavež svetine jeste tišina.

Kabalistički izvori tarota

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Priču o kabalističkim izvorima tarota produbićemo razmatranjem značaja broja pedeset. Upravo u tom broju, kao i u načinu kako su pojmovi prikazani, moguće je povući paralelu između Mantenja tarokija i kabalističke šeme Pedeset kapija Binaha (Razumevanja) kako ih je zabeležio Atanasijus Kirher. Ova lista kapija predstavlja klasifikaciju znanja koje proizilaze iz sefire Binah a koje posvećenik kabale mora proći ne bi li došao do trideset i dve staze Mudrosti (deset sefirota i dvadeset i dve staze koje ih povezuju). Po legendi, i sam Mojsije je prošao njih četrdeset i devet, ali nikada nije ušao u pedesetu. Ovo podseća na biblijsku činjenicu da Mojsije nikada nogom nije kročio u obećanu zemlju nego je umro i bio sahranjen izvan nje a grob njegov ostao skriven do kraja vremena. Takođe, broj 49 ukazuje na apstraktnost broja 50. Slično je i sa kartom pod brojem 50. u Mantenja tarokiju, kao i sa Ludom u klasičnom tarotu. U sistemima sa po pedeset članova poslednji broj predstavlja kulminaciju ili izlaz iz šeme 7 x 7, dok u sistemu velikih arkana to je 3 x 7. Šema Pedeset kapija Binaha takođe se sastoji od pet dekada, a to su elementi, razvoj, čovečanstvo, sfere i anđeoski svet.

Elementi: 1. Haos, prva materija; 2. Bezoblična praznina; 3. Bezdan; 4. Poreklo elemenata; 5. Zemlja; 6. Voda; 7. Vazduh; 8. Vatra; 9. Diferencijacija kvaliteta; 10. Mešanje i kombinacije;

Razvoj: 11. Minerali; 12. Pojava biljnog načela; 13. Seme klija i vlaži; 14. Biljke i drveće; 15, Plodovi; 16. Niži životinjski oblici; 17. Insekti i reptili; 18. Ribe i vodeni kičmenjaci; 19. Ptice; 20. Četvoronošci;

Čovečanstvo: 21. Čovek; 22. Ljudsko telo; 23. Ljudska duša; 24. Adam i Eva; 25. Čovek kao mikrokosmos; 26. Pet čula; 27. Pet moći duše; 28. Adam Kadmon; 29. Anđeoska bića; 30. Čovek u obličju Boga;

Sfere: 31. Mesec; 32. Merkur; 33. Venera; 34. Sunce; 35. Mars; 36. Jupiter; 37. Saturn; 38: Nebeski svod; 39. Prvi pokretač; 40. Nebesa;

Anđeoski svet: 41. Išim / Sinovi Vatre; 42. Ofanim / Točkovi; 43. Aralim / Prestoli; 44. Hasmalim / Vlasti ili Gospodstva; 45. Serafim / Sile; 46. Malahim / Moći; 47. Elohim / Načela; 48. Beni Elohim / Anđeli; 49. Kerubim / Arhanđeli; 50. Ain Sof / Bog;

Peta dekada, odnosno hijerarhije anđeoskih redova, različito su poređane u zavisnosti od izvora. Redosled koji je usvojilo hrišćanstvo potiče od Pseudo-Dionizija Areopagite iz V veka i ima sledeći poredak (počev od najviših): 1. Serafim (Plameni, šestokrili čuvari Božjeg prestola – simboli svetlosti) – „Jezekilj“ 1:5 i „Isaija“ 6:1; 2. Kerubim ili Heruvim (čuvari Raja, svetlosti i zvezda, predstavljeni sa četiri figure: Čovek, Bik, Lav i Orao – figure koje se pojavljuju u tarotu) – „Postanje“ 3:24; 3. Aralim ili Ofanim, odnosno Prestoli (ognjeni kovitlaci nalik točkovima, simboli pravde i autoriteta) – „Kološanima“ 16; 4. Hasmalim, odnosno Vlasti ili Gospodstva, upravljaju nižim redovima); 5. Sile; 6. Moći (anđeli ratnici); 7. Načela, nose krunu i žezlo; 8. Arhanđeli; 9. Anđeli.

Kirherova klasifikacija je zapravo varijacija kabalističkog poimanja makrokosmosa i mikrokosmosa. Kako objašnjava Menli Palmer Hol…: „U tajnim učenjima Kabale kaže se da je čovekovo telo obavijeno jajolikim mehurastim prelivanjem u duginim bojama, koje se zove Auričko Jaje. To je kauzalna sfera čoveka. Ona ima isti odnos prema čovekovom fizičkom telu kao globus AIN SOFA prema Svojim stvorenim univerzumima... Kao što su univerzumi u Prirodi sazdani od latentnih moći unutar Kosmičkog Jajeta, tako je i sve što je čovek koristio u svim svojim inkarnacijama širom kraljevstva Prirode proizašlo iz latentnih moći unutar njegovog Auričkog Jajeta. Čovek nikada ne izlazi iz tog jajeta; ono ostaje čak i nakon smrti.“[1]

Holov prikaz može zgodno poslužiti za razumevanje kabalističke šeme četiri sveta. Dakle, zamislimo da se ljudsko biće, kao mikrokosmos, sastoji od – za oko nevidljive – sfere, u okviru koje se odvija njegovo bitisanje, po ugledu na makrokosmos. Unutar te sfere, poput slojeva glavice luka, ili prstenova, nalaze se podsfere, odnosno prstenovi koji okružuju one uže sfere i tako sve do materijalnog nivoa. Kako se ide ka centru tih sfera koje prožimaju jedna drugu, tako se povećava gustina tvari. Tih sfera ukupno ima četrdeset, a okružene su sa tri spoljašnje sfere koje se u dijagramu Drveta života nalaze iznad prve sefire. Tri spoljašnje sfere su Ain Sof Aur (Bezgranična svetlost), Ain Sof (Bezgranično) i Ain (ništavilo, čisti duh). Četrdeset unutrašnjih sfera zapravo čine četiri dekade sefirota koje su podeljene na osnovne nivoe (4 x 10), a što predstavlja egzistenciju strukture Drveta života koje ima deset sefirota na četiri plana postojanja. Ta četiri plana su:

1. Acilut – bezgranični svet Božjih imena gde se moći Boga najčistije manifestuju i otud ta dekada sadrži deset božanskih imena koja ukazuju na određena svojstva najvišeg bića.[2]

2. Brijah – arhanđeoski svet stvaranja. Tu je reč o, kako Hol kaže, deset velikih Duhova, božanskih stvorenja koja pomažu u uspostavljanju reda i inteligencije u univerzumu.[3]

3. Jecirah – hijerarhijski svet oblikovanja – tzv horovi Jeciraha, anđeoske hijerarhije.

4. Asijah – elementarni svet supstanci.[4]

Podsetiću, viši svetovi nalaze ka obodu zamišljene kosmičke sfere, dok su niži smešteni u njenom središtu. Tako se stvara perspektiva u kojoj je duhovno i božansko prikazano kao infinitivno, a materijalno i demonsko infinitezimalno. U tom smislu, da se izrazim sholastički, sav pakao može stati na dlanu jedne ruke. Kabalisti su svakom od ova četiri osnovna nivoa dodelili po jedno slovo sadržano u Božjem Imenu (Tetragramaton). Ta slova su jod – za Acilut, he – za Brijah, vau – za Jecirah i ponovo he – za Asijah. Svet Asijaha je pomešan sa tzv klipotima ili kelipama, koje predstavljaju ljušture, odnosno izlomljene delove neuspelih ili neostvarenih prstenova. Ako sefirote zamislimo kao posude, onda bi klipoti predstavljali razbijene posude. Klipoti su u neku ruku izraz kosmogonijskih abortusa i često su tretirani kao područje demonskog prisustva.[5] Na tu temu Menli Palmer Hol kaže sledeće: „U Svetu Asijaha nalaze se demoni i zavodnici. I oni su refleksije deset velikih globusa iz Aciluta, ali zbog iskrivljavanja slike nastalog od bazičnih supstanci Sveta Asijaha na kojima se reflektuju, oni postaju zla stvorenja, koja kabalisti nazivaju ljušture. Postoji deset hijerarhija tih demona, koje odgovaraju svakoj od deset hijerarhija dobrih duhova od kojih je sastavljen Jeciratski svet. Tu su, takođe, i deset Arhidemona, koji odgovaraju svakom od deset Arhanđela u Brijahu.“[6]

U savremenom okultizmu postoji i drugačiji pogled na klipote: „Ljušture su Klipoti, prazne kore ili ljuske Drveta Života. U Zapadnoj magičkoj tradiciji postoji tendencija da se Klipoti izjednačavaju sa bestelesnim demonima. Ovo je zaostalo praznoverje koje bi trebalo proterati na gomilu otpada srednjovekovnog neznanja. Nažalost, preživelo je sve do danas zahvaljujući strahu od mraka svojstvenom ljudima pomešanim sa iskrivljenom doktrinom primitivnih teologa i spiritualista. Ovakav uprošćen koncept Klipota nije svojstven Lurijanskoj Kabali kojoj Zapadna tradicija tako mnogo duguje, niti je svojstven Svetim Knjigama Teleme. Jezikom Svetih Knjiga, svet Ljuštura je naprosto profani svet, budalasti svet, svet stare sive zemlje. Klipoti su aspekti neuravnoteženog Drveta Života koji stoje u suprotnosti sa karakteristikama uravnoteženog Drveta: podela umesto Jedinstva, mistifikacija i neznanje umesto Mudrosti i Razumevanja; nemilosrdan svet sklon nasilju, haosu, mržnji, ludilu, nestabilnosti i opsesiji. Da bi se pronašli primeri ovih oznaka Klipotskih tendencija dovoljno je pratiti svetske vesti.“[7]

U Gunterovoj knjizi „Inicijacija u Eon Deteta“ prikazana je šema Drveta života sa klipotskim atribucijama iz koje čitamo sledeće: 1. Keter je dvoličnost; 2. Hokmah je neznanje; 3. Binah je konfuzija; 4. Hesed je okrutnost; 5. Geburah je nasilje; 6. Tifaret je nesklad; 7. Necah je mržnja; 8. Hod je ludilo; 9. Jesod je nemoć; 10. Malkut je opsesija. Broj 1 u šemi kabalističkog Drveta života odnosi se na prvu emanaciju, odnosno sefiru Keter (Božja kruna); broj 2 je Hokmah (Božja mudrost); broj 3 je Binah (Božji um / razumevanje); broj 4 je Hesed (Božja milost); broj 5 je Geburah (Božja moć / strogost); broj 6 je Tifaret (Božje saosećanje / lepota); broj 7 je Necah (Božja večnost / pobeda); broj 8 je Hod (Božje veličanstvo / slava); broj 9 je Jesod (osnova / temelj); broj 10 je Malkut (Božje kraljevstvo).

To je standardna struktura Drveta, odnosno oblik koji se ustalio među hrišćanskim kabalistima i potonjim okultistima. Kasnija okultistička shvatanja su ovu kabalističku šemu povezali sa strukturom malih arkana tarota, o čemu će dalje u tekstu biti više reči. Raspored sefira oblikuje dijagram koji se naziva Drvo života, a koji se zapravo sastoji od tri trijade i jedne izdvojene sefire (Malkut) na dnu. Takođe, na dijagramu imamo tri kolone, odnosno tri stuba: desni predstavlja milost, aktivno i muško načelo, te se obično predstavlja crnom bojom; levi stub je srebrni ili sivi, ženski, pasivan i predstavlja moć. Srednji stub je izraz usklađenosti levog i desnog te na neki način izražava Božju volju. Osim tri uspravna stuba imamo i tri vodoravna grupisanja sefira. Tako tri najviše sefire: Keter, Hokmah i Binah predstavljaju Božji duh, tri središnje sefire: Hesed, Geburah i Tifaret označavaju Božju dušu, dok tri donje sefire: Necah, Hod i Jesod predstavljaju Božju volju. Takva trostepena struktura ispoljava se u četiri faze koje sam prethodno pomenuo kao četiri kabalističke dimenzije, odnosno sveta.

Za kraj ovog odeljka razmotrimo neke detalje porekla učenja o četiri kabalističke dimenzije. Kod „Isaije“, 43:7, čitamo sledeće: „Svakoga ko se mojim imenom zove i koga sam stvorio na svoju slavu, koga sam sazdao i koga sam načinio.“

Tu imamo četiri ključne reči. Prva podvučena reč: imenom, odnosi se na Acilut (šin-mem, šem). Druga podvučena reč: stvorio, odnosi se na Brijah (bet-reš-alef, bara). Treća podvučena reč, sazdao, odnosi se na Jecirah (jod-cadi-reš, jacar). Četvrta podvučena reč, načinio, odnosi se na Asijah (ain-šin-he, ašah). I konačno, za one koji stvaralački razmišljaju, teško je ne primetiti potencijal pete reči koja nije podvučena a veoma je indikativna za magijsko delovanje, a to je slava, (kaf-bet-vav-dalet, kabod). Kabod, tj Božja slava obasjava onog ko Božje ime nosi, koga je Bog stvorio, sazdao i načinio. Šem je donji desni ugao pentagrama; bara je gornji desni ugao; kabod je ugao na vrhu; jacar je gornji levi ugao; ašah je donji levi. Tako dobijamo pentagram stvaranja kao zanimljivu temu za kabalističku meditaciju. Geršom Šolem je objasnio da kabalističko načelo četiri ispoljavanja ima svoju paralelu u doktrini četiri Adama. Prvi Adam, kao čovek Aciluta jeste Adam Kadmon (vidi „Jezekilj“, 1:26-27), od koga potiču sva stvorenja, kako zemaljska, tako i ona nebeska. Drugi Adam je onaj stvoren šestog dana stvaranja sveta i odnosi se na Brijah. Taj Adam je nevin i još uvek nije bio doveden u iskušenje. To iskušenje dešava se u rajskom vrtu u kome boravi treći, odnosno Adam Jeciraha, tj uobličavanja, koji je podeljen na muško i žensko. I konačno, Adam Asijaha je onaj koji je izgnan iz vrta te postao podložan smrti.

Uporedni prikaz pet dekada kabalističke kosmogonije:

1. Acilut je Ehejeh; Brijah je Metatron; Jecirah je Hajot ha Kadoš; Asijah je Rašit ha Galgalim (Primum mobile, vatrena magla kao početak materijalnog svemira); Klipot je Taumijel (dvojnik Boga): Satana i Moloh; 

2. Acilut je Jahve; Brijah je Racijel; Jecirah je Ofanim; Asijah je Mazlot (sfera fiksnih zvezda); Klipot je Hagidiel (ometači): Adam Belijal;

3. Acilut je Jahve Elohim; Brijah je Cafkijel; Jecirah je Aralim; Asijah je Šabataj (Saturn); Klipot je Satarijel (prikrivači Boga): Lucifuge;

4. Acilut je El, Brijah je Cadkijel; Jecirah je Hasmalim; Asijah je Cadik (Jupiter); Klipot je Gamhikot (remetioci stvari): Astarot;

5. Acilut je Elohim Gibor; Brijah je Samael; Jecirah je Serafim; Asijah je Madim (Mars); Klipot je Golab (spaljivači): Asmodej;

6. Acilut je Eloah Vedot; Brijah je Mihael; Jecirah je Malahim; Asijah je Šemeš (Sunce); Klipot je Togarini (svađalice): Belfegor;

7. Acilut je Jahve Cabaot; Brijah je Hanijel; Jecirah je Elohim; Asijah je Nogah (Venera); Klipot: Harab Serap (gavran deobe): Baal Hanan;

8. Acilut je Elohim Cabaot; Brijah je Rafael; Jecirah je Beni Elohim; Asijah je Kokab (Merkur); Klipot je Samael (zavađač): Adramelek;

9. Acilut je Šadaj El Haj; Brijah je Gabrijel; Jecirah je Heruvim (anđeli); Asijah je Levanah (Mesec); Klipot je Gamalijel (opsceni): Lilit;

10. Acilut je Adonaj Melek; Brijah je Sandalfon; Jecirah je Išim; Asijah je Olam jesodot (sfera elemenata); Klipot je Nahemot (nečisti): Nahema;

---

[1] Menli Palmer Hol, Tajna učenja svih epoha, Metaphysica, Beograd, 2011, str 512.

[2] „Tih deset čistih i savršenih zračenja ne spušta se u niže svetove i na sebe ne uzima oblik, ali se reflektuje na supstancama inferiornih sfera. Iz prvog, ili Acilutskog sveta, ona se reflektuje u drugom, ili Brijatičkom svetu. Pošto refleksija uvek gubi nešto od sjaja originalne slike, tako u Brijatičkom svetu deset zračenja gubi deo svoje beskonačne moći. Refleksija je uvek poput reflektovane stvari, ali je manja i bleđa.“ Menli Palmer Hol, isto, str 517.

[3] „Deset arhanđela Brijaha su zamišljeni kao deset velikih duhovnih bića, čija dužnost je da se manifestuju deset moći Velikog Imena Boga što postoje u Acilutskom Svetu, koji okružuje i prožima čitav svet stvaranja. Sve stvari koje se manifestuju u ni svetovima prvo postoje u neopipljivim prstenovima gornjih sfera, tako da je stvaranje, zapravo, proces izrade opipljivosti neopipljivog, putem proširenja neopipljivog na različite vibratorne nivoe. Deset globusa Brijatičkih moći, mada su sami refleksije, ogledaju se prema dole u trećem, ili Jeciratskom svetu gde su još ograničeniji u svom izrazu i postaju duhovni i nevidljivi zodijak, koji postoji iza vidljivih grupa sazvežđa.“ Menli Palmer Hol, isto, str 518.

[4] „Iz Jeciratskog Sveta svetlost deset sfera se reflektuje u Svet Asijaha, najniži od četiri sveta. Deset globusa prvobitnog Acilutskog Sveta ovde preuzima na sebe oblike fizičke materije, a rezultat je zvezdani sistem. Svet Asijaha, ili elementarni svet materije, je onaj u koji se spustilo čovečanstvo u vreme Adamovog pada. Sve duhovne snage gornjih svetova, kad se sudare sa elementima donjeg sveta, iskrivljuju se i izopačuju, što je rezultiralo stvaranjem hijerarhije demona da korespondiraju s dobrim duhovima u svakom od viših svetova.“ M.P. Hol, str 519.

[5] „Klipot (Kelipot, Klifot) – (hebrejski QLIPVTh – ljušture, ljuske, školjke, spoljni omotači tela ili entiteta...) – Klipot ili Klipotsko drvo, mračni je ili obrnuti aspekt Sefirot, ili Sefirotskog drveta. One su senke Sefirot. To su sile koje komprimuju Božansku svetlost i skrivaju prisustvo Boga kako bi omogućile postojanje fizičkog sveta i svih materijalnih objekata. Tako kabalističke Klipot simultano imaju dve funkcije – da prikriju svetlost i da dozvole razvoj materijalnog sveta, sve dok se on potpuno ne preokrene, ispravi i spoji sa višim autoritetom. Kao aspekti suprotstavljeni božanskim emanacijama, Klipot se smatraju tamnim, demonskim svetovima, koji su ljušture blistavih, spoljašnjih svetova; to su sile koje ne dopuštaju duhovnoj suštini našeg sveta da se spoji sa korenskim uzrocima. Pošto se bića u nižim svetovima kabale smatraju ljušturama ispunjenim određenom količinom iskvarenih duhovnih sila i funkcija, često se nazivaju demonima. U kabali se svet Asijaha naziva i svet Klipot.“ Fusnota, M.P. Hol, Tajna učenja svih epoha, str 520-521.

[6] M.P. Hol, isto...

[7] Daniel Gunter, Inicijacija u Aeon Deteta, Alef, Beograd, 2015, str 62.

Ars notoria, talismani, sigili, mnemotehnika

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Ideologija tarota". Ukoliko želite da ovu knjigu, ali i druge moje knjige, čitate na hartiji a ne da buljite u ekran, obezbedite sebi primerak. Više o tome Sabrana dela Dorijana Nuaja

Frensis Jejts ukazuje na ars notoria kao još jednu vezu magije sa veštinom pamćenja, a što se može dovesti u vezu sa tarotom, jer je reč o metodu magije sigila i talismanske magije. Ideja o korišćenju tarota kao magijskih slika putem njihovog oživljavanja ili punjenja magijskom silom ima svoje prauzore u navodnoj praksi egipatskih sveštenika-magova opisanoj u „Asklepiju“. Naime, oni su posebnim bajalicama i inkantacijama prizivali nebeske uticaje u kipove bogova i tako ih oživljavali u magijske ili divinacijske svrhe.

O tome piše Frensis Jejts na sledeći način: „Fičinova „duhovna“ magija (spiritus) zasnivala se na magijskim ritualima, opisanim u hermetičkom Asklepiju, koji kaže da su služili Egipćanima, ili, bolje reći, hermetičkim Pseudo-Egipćanima, da oživljavaju svoje statue tako što su u njih upravljali božanske, ili demonske, sile kosmosa. Fičino opisuje u svom delu De vita coelitus comparanda kako se privlači život iz zvezda, hvataju astralne struje, koje se spuštaju sa visine, te koriste za život i zdravlje. Nebeski život, prema hermetičkim izvorima, prenosi se vazduhom, ili spiritusom, a najjači je na suncu, koje je njegov glavni prenosnik. Fičino se stoga obraćao suncu, a njegov terapeutski astralni kult predstavlja obnovu obožavanja sunca.“[1]

Pozvao bih se na još jednog značajnog autora povodom naše teme i naveo njegovo tumačenje Fičinovog dela u ovom specifičnom detalju: „U prvom poglavlju knjige De vita coelitus comparanda, Fičino ponovo izlaže osnove organske predstave sveta i korespondencija, nebeskih sila, Duše sveta i demona. Ugledajući se na Plotina i hermetičku tradiciju, on tvrdi da svaka planeta i svaka kuća Zodijaka ima svog demona i vladajućeg anđela, koji prenose volju Duše sveta u niže sfere. Taj sistem prenosa volje (koji se kod Plotina javlja kao ideja emanacije) održava harmoniju sveta. Kao majušni model kosmosa, ljudska duša ima sposobnost da apsorbuje uticaje Duše sveta posredstvom Sunčevih ili Jupiterovih zraka.“[2]

Moderni okultisti su sličan metod primenili u odnosu na tarot karte i načelno uveli njihovo korišćenje u ritualnu praksu. Slično tome, a što se nalazi u korenu postupka moderne magijske sigilizacije i punjenja talismana, opisuje Jejts: „Praktičar ars notorie netremice bi gledao u crteže i dijagrame čudnih oznaka, koje su se nazivale notae i pritom izgovarao reči magičnih molitvi, sve u nadi da će tako naučiti ili zapamtiti sva umeća i svu nauku, s obzirom na to da je svaka nota označavala posebnu disciplinu. Moguće je da je ars notoria jedna vrsta pobočnog potomka klasične veštine pamćenja, ili barem one njene grane koja je koristila stenografske notae. Smatrana je posebno opakom vrstom magije i Toma Akvinski ju je posebno oštro osuđivao.“[3]

U magijskoj praksi sigil predstavlja potpis sile koju angažujemo radi ostvarenja naše namere. Osim toga, sigil je svojevrsni kompresovani, odnosno zgusnuti dijagram naše želje, namere koja je prati, sile koju angažujemo, eventualno okolnosti u kojima se ona ostvaruje. Dakle, sigil predstavlja estetski i grafički izraz naše želje koju želimo ostvariti magijskim sredstvima. Sigil možemo koristiti bilo da ga samo zamišljamo ili ga iscrtamo u vazduhu, odnosno na papiru, pergamentu, ili ga pak urežemo u oblikovani vosak, odnosno metal itd. Ukratko, da bi sigil imao magijsku moć, mora biti prožet namerom operatora koja ga na neki način oživljava. Sigili imaju svoju upotrebu u talismanskoj magiji ali i u posebnim čisto mentalnim operacijama.

Pogledajmo šta o tome govori Jejts: „Talisman je predmet u koji je utisnuta slika za koju se misli da je dobila magijska svojstva, ili pak da ima magično dejstvo otud što je načinjena u skladu sa izvesnim magijskim pravilima. Slike na talismanima obično su, mada ne isključivo, slike zvezda, recimo slika Venere kao boginje planete Venere, ili slika Apolona kao boga planete Sol. Arapski priručnik talismanske magije, zvan Picatrix, dobro poznat u renesansi, opisuje postupke pomoću kojih talismanska slika može postati magična tako što će se natopiti astralnim spiritusom.“[4]

Sigili u tom smislu mogu biti deo talismana, ali već i sami po sebi, sigili, pod određenim uslovima, mogu imati ulogu talismana. Obično se sigili, između ostalog, ucrtavaju na talisman a onda se vrši punjenje, odnosno magnetizacija talismana magijskom silom. Tu se razlikuju škole mišljenja, jer po jednima magnetizacija talismana vrši se uz pomoć sopstvene energije operatora, a po drugima, operator puni talisman usmeravanjem astralne svetlosti. Po trećima to se istovremeno dešava itd. Dakle, sigil, bilo da je deo talismana ili je talisman sam po sebi, stavlja se u pogon uz određene postupke. Razlika između sigila i talismana je u tome što je talisman složenija struktura, više kompozicija, sastavljena pre svega od neke određene slike koju mogu ali i ne moraju pratiti određeni sigili ili znakovi. Tarot karte su u tom smislu oblik talismana i mogu igrati takvu ulogu samostalno ili u kombinaciji nekoliko karata. Običaj je modernih okultista da posvećuju svoje špilove i ritualno ih koriste. Samim tim, špil karata postaje magijski instrument. Okultni dizajn i prateća fama, olakšavaju pretvaranje lepo oslikanih komada hartije u magijska oruđa.

Evo u čemu je stvar: „Kao i sve druge vidove magije, Fičino je koristio talismansku magiju na veoma subjektivan i imaginativan način. Svi njegovi magijski postupci, bilo da se radilo o govorenim ili pevanim bajalicama, ili pak korišćenju magijskih slika, bili su zapravo usmereni ka dovođenju imaginacije u stanje u kom je sposobna da primi nebeske uticaje. Njegovim talismanskim slikama, koje su poprimale prelepe renesansne oblike, bila je namenjena unutarnja upotreba, u mašti korisnika. On opisuje kako slika koja sadrži elemente astralne mitologije može da se iznutra utisne u ljudski um, i to takvom snagom da kad osoba, sa takvim otiskom u svojoj imaginaciji, izađe u svet spoljnih pojava, tad dolazi do njihovog stapanja, zahvaljujući snazi unutarnje slike, preuzete iz tog višeg sveta.“[5]

---

[1] Frensis Jejts, Veština pamćenja, str 180.

[2] Đerđ Endre Senji, Džon Di i doktrina egzaltacije, Fedon, Beograd, 2020, str 129.

[3] Frensis Jejts, isto, str 60.

[4] Jejts, str 183.

[5] Jejts, str 183-184.

O kubnim milimetrima šansi

Njih je veoma, veoma mnogo, a ja sam samo jedan. Koga njih? Pitaju mentalni uhljebi. Njih, misli, knjiga, neorganskih žena, neosveštanih psihoaktivnih supstanci, vremenskih sekvenci, u krajnjoj liniji univerzuma. Ne može jedan protiv mnoštva osim ukoliko se to mnoštvo nekako svede na jedno. U tom slučaju mogući su kubni milimetri šansi.

Iskoračivši u nepoznato i neizvesno, našao sam se na polju neodređenosti, i to one neodređenosti koja čini temelj svake izvesnosti.

Nisam više zainteresovan da budem pametan. Sada mi preostaje samo ta pijedestalna izopačenost bizarnih iskušenja... Ona svetli u tami, a tama je ne spozna.

O neshvaćenom mediokritetu

Neshvaćeni mediokritet je veća tragedija od neshvaćenog genija. Taj neshvaćeni genije je bezmalo kliše. Naravno da je neshvaćen kad je genije. Ali neshvaćenost mediokriteta mnogo dublje pogađa. Čemer i jad, nesnosna teskoba. Njegov trud da se uzdigne beslovesna svetina ne ceni, ne vrednuje. "Br'te mnogo filozofiraš, znaš!" Čuju se povici iz mase. Sa druge strane, kada pokuša da se približi sofisticiranijim duhovima, on nema taj kapacitet, njegove kržljave mentalne organele proizvode nesnosnu buku. Nailazi na podsmeh. Ne možete vi to shvatiti. To su teške stvari...

One koji previše ozbiljno predstavljaju sebe smatram neozbiljnim. Pre ili kasnije iz njihove uštogljenosti sevne kakva užasna i priglupa misao.

Kako nekom reći da je dosadan? Jeste, ti si odličan lik, dobar čovek, ali si nekako dosadan. Možda su to energetski vampiri, prirodni. A možda je dosada kojom zrače izazvana nekim dubljim razlozima. Zaista u ovom trenutku ne znam koji bi to razlozi mogli da budu.

Zatucani u sopstvenom mišljenju. Gledam ih, lepi, mladi, obrazovani, pametni, a zatucani. A tek ovi stariji! To se godinama zatucavalo, ostavilo tragove na licu, u fiziognomiji, u načinu kako klikće „lajk“ ili dodaje.

Previše olako shvataju da su olako shvaćeni. Jedino ko ih ozbiljno shvata jeste đavo onda kada dođe po naplatu.