Monday, June 22, 2020

Ništavilo i svet četiri elementa (autor Dorijan Nuaj)

Živimo u kulturi koja je načelno utemeljena na razumu, iako su te iste racionalne pretpostavke u priličnoj meri prožete elementima iracionalnog, verskog, ideološkog, fanatičnog. Ta kultura nije pala sa nebesa ili došla odnekud. Ona potiče od već postojećeg. Proizvedena je nizom redukcija i dedukcija, prodora i proširenja, fokusa i rasplinjavanja. Njena je namera da uspostavi jedno beskrajno sećanje kako u pravcu prošlosti tako i budućnosti. Njeni pioniri bili su genijalni sanjari, sa svim njihovim strastima, svom snagom i slabostima. Nisu imali mnogo izbora. Morali su brzo da delaju i uvek im je neko radio o glavi, makar sami sebi i jedan drugom to činili. To je proizvelo sve apsurde i nepremostive protivrečnosti koje tu istu kulturu muče još od njenih samih početaka. Šta znači biti moderan? Šta je moderno? Ne mislim na opšte definicije nego imam na umu kontekst ovog bloga pa otud i modernost pokušavam posmatrati kroz vizire ezoterijskog. U tom smislu moderno je usmereno ka solarnom načelu. Ono želi da ovlada apolonskim moćima, da poseduje Strelu i Oko, da ovlada Lirom. Želi da upravlja vremenom, da projektuje vreme, da ga dokuči u svim pravcima. Zato odapinje Strelu put beskrajnih eona i ponire u infinitezimalne dubine nanosekundi. Teži da ovlada svakom perspektivom i zato Oko postaje središnji simbol duha modernosti. Naposletku, upinje se da dokuči vibraciju. Otud u ranijim stupnjevima moderne imamo genijalne kompozitore. Muzika. Ritam. Vibracija. Frekvencija. Ukratko, duh modernosti teži da obuhvati i mapira bezmalo čitav univerzum dolazeći tako do njegovih granica koje su paradoksalno projektovane u beskraj. 
Pre skoro tri decenije imao sam jedan znakovit san. Naime, gusti oblaci prekrili su nebo i danima se nije moglo videti niti Sunce, niti Mesec a kamo li zvezde. Zemlju je prekrio apokaliptički sumrak. Vlasti su ubeđivale javnost da je u pitanju prirodna pojava te da je potrebno da se nekako naviknemo na novu stvarnost, da se prilagodimo, promenimo životne navike, način života, pa i razmišljanja. Okrenimo se Zemlji! Vikali su. Zaštitimo našu Majku. Mi smo njena deca. U snu sam slutio da nešto duboko nije u redu, ne sa društvom, vlastima, nego sa samim univerzumom, a da vrhuška to zna ali krije. U međuvremenu, otišao sam na najvišu planinu i teškom mukom se uspuzavši na njen vrh praktično sam dotakao samo nebo oličeno u teškim metalnim oblacima. Otud ono potmulo škripanje, pomislio sam. Sve vreme u pozadini se čulo nekakvo škripanje, koje je, kako sam tom prilikom spoznao, poticalo od trenja metalnih oblaka. Bio sam veoma iznenađen i začuđen kako je ovo uopšte moguće? Kako je moguće da metalni oblaci plove i pritom zatvore nebo. Pa ipak, oni nisu potpuno zatvorili nebo, jer je bilo pukotina. Kako sam se na vrh popeo noću, uspeo sam da se nekako uzverem na jedan masivan olovni oblak u nameri da uživam u zvezdama koje su mi bile zaklonjene sa zemlje. I tek sam tada bio zapanjen. Iznad olovnih oblaka ničeg nije bilo, ni mesečine, ni zvezda, već samo prazno crno nebo, jedna beskrajna praznina. Još je nebom samo jezdilo Sunce ali je i ono vazda bilo nisko na zapadu, sjajeći crvenilom kroz pukotine. Tada me je protresla pomisao da je pola univerzuma progutalo Ništavilo. Zurio sam u to Ništavilo koje se sladostrasno meškoljilo i komešalo. Otkrio sam tajnu koju su zemaljske vlasti skrivale od ljudi. Običan svet nije smeo saznati da su sve zvezde i Mesec progutani te da samo Sunce jedva nekako stoji, lagano težeći da spadne ispod horizonta, kada bi naš svet bio večno okovan tamom. Vrhuška je imala plan...
Wayne Barlow
Iz čega se sastoji plan Gospodara? Oni su naumili da koliko je god moguće kriju od javnosti da Ništavilo dolazi te požure i sebi kupe još malo vremena tako što će prokopati duboke rupe i sagraditi sebi staništa što dublje u podzemlje. U snu sam takođe posetio i te duboke jame te spustivši se u najdublju i najmračniju, legao sam i prislonio uvo na tlo osluškujući potmulo brundanje iz dubina. Tada sam shvatio nešto što ni vrhuška nije znala - da je Ništavilo već progutalo središte Zemlje te da odozdo u jednakoj meri nadolazi kao što to čini i odozgo, jer kako je gore tako je i dole. Ljudski svet se rapidno smanjio, što je naočigled bilo apsurdno jer ljudi su praktično već ovladali Strelom, Okom i Lirom. Pa kako je to onda moguće? Vreme se ubrzalo a svet se smanjio. U međuvremenu izvidnici nadirućeg Ništavila svakoga dana zauzimali su nove i bliže položaje. Tada sam rešio da uradim nešto, odnosno da ne uradim ništa. Da budem jasniji u ovom dvoznačju - opredelio sam se za apsurdno stajalište rešen da se pridružim Ništavilu tako što ću postati Ništavilo. Čeljusti Ništavila su me progutale. Tako je ono dobilo svoj glas u Čoveku. Od tada kada govorim - to Ništavilo govori; kada dišem - Ništavilo diše; kada se smejem - Ništavilo se smeje; kada sanjam - Ništavilo sanja; kada ćutim - Ništavilo ćuti. Taj čin nazvao sam Božanskom Revolucijom Katastrofe čiji se inspiratori, finansijeri i ideolozi nalaze u samom Ništavilu. Ne može se niko pridružiti Revoluciji a da prethodno nije postao Ništavilo i to upotpunosti, bez ostatka. Jao onome ko tom prilikom pomisli da zadrži makar i jedan atom sopstva sačinjenog od elemenata. 
Wayne Barlow
Od kakvog je značaja ovaj moj san za temu duha modernog sveta i njegove sudbine? Ja znam da je to povezano, budući da se san odnosi na svet i vreme u kome bitišem. Nemam neko uverljivo objašnjenje. Uostalom, svako objašnjenje je u neku ruku vulgarno i skrnavi narativ vizije. Pa ipak, recimo da su demoni koje su pioniri modernosti nehotice zazvali i ugradili u temelje Novog doba, poput kompjuterskih virusa, izvršili duhovnu subverziju tih istih temelja zazvavši prethodnice Ništavila - jer je u njihovoj prirodi da to čine. Ezoterijski rečeno, svet sastavljen od četiri elementa nalazi se u fazi rastakanja. Čak i ovako objašnjenje deluje besmisleno i sasvim neupotrebljivo iako je prilagođeno mnjenju i ukusu modernih umova. Kako objasniti šta su to elementi u ezoterijskom smislu? Ako kažem Vatra, Voda, Vazduh, Zemlja, to ništa ne znači budući da je reč o analogijama koje se odnose na određene kvalitete i sadržaje. Ako kažemo da su sa tim kvalitetima i sadržajima povezani određeni oblici svesti koji postoje na nama nepojmljiv i u priličnoj meri apstraktan način, tek onda čitava stvar dobija uvrnutu dimenziju. Pa ako na tu tvrdnju dodamo da su ljudska bića i ljudska svest prožeti i izgrađeni od tih kvaliteta i sadržaja te da je sve što postoji, što je postojalo i što će ikada postojati, uvezano i isprepletano tananim strunama tih kvaliteta i sadržaja, tek onda nećemo biti korak bliže prihvatljivom objašnjenju. Naposletku, elementi kao kvaliteti i sadržaji, iako međusobno pomešani, predstavljaju sasvim odvojene ravni postojanja koje imaju zasebnu strukturu i zakonitosti. U okviru tih struktura postoje jasno određene i gotovo beskrajne hijerarhije entiteta. Svako ko je makar i površno čitao klasičnu hermetičku literaturu ili moderne istraživače tradicija okultizma, hermetizma, alhemije i sličnih oblasti, može posvedočiti o listama, popisima, nazivima i svojstvima tih hijerarhija. Kao što svaka hijerarhija ima nekog na vrhu tako i ove hijerarhije imaju svoje predsedavajuće. Upravo u misteriji predsedavajućih entiteta leže ključne činjenice objašnjenja uzroka katastrofe ljudskog sveta. Zašto se svet pomešanih elemenata u koje je uronjeno naše trenutno bitisanje rastače?
Wayne Barlow
Nazovimo predsedavajuće entitete elementarnih hijerarhija Čuvarima. Svaki od njih ima svoju prirodu. Ta priroda je upravo takva da je svet sačinjen od elemenata ne može postojati ukoliko je svaki od Čuvara delatan u punini te prirode. Rečju, oni moraju utuliti dobar deo svojih svojstava, tj. potrebno je da na neki način spavaju. Naravno, ukoliko svi oni budu spavali svet opet neće moći da funkcioniše. Zato je Veliki Arhitekta univerzuma, nazovimo ga tako, odlučio da tri Čuvara utonu u san a da samo jedan od njih bude budan. Element čiji je čuvar ostao budan bio je Vazduh, zahvaljujući kome je omogućeno stvaranje ljudskih vrsta i uopšte dinamika sveta. Šta su uradili demoni? Sledeći impulse svoje prirode oni su jednostavno počeli da bude uspavane Čuvare iz dubokog sna. Naravno, njih nije lako probuditi. Ali upornom i istrajnom bukom, pre ili kasnije, oni će u tome uspeti. Zapravo, oni u tome sigurno uspevaju jer demoni imaju tu moć. Dok ovo pišem imam na umu i neadekvatnost samog izraza demon, pa ga ovde koristim konvencije radi. Otkud demoni? U skladu sa ovim objašnjenjem njihova priroda je skopčana sa Vazduhom koji je njihov matični element. Budnost Čuvara Vazduha je u tom smislu, osim što je omogućila stvaranje ljudi, takođe povezala ljudski svet sa demonskim. Ipak, moć demona ne bi mogla dovesti svet četiri elementa u pitanje da nije bilo ljudske delatnosti. Sami od sebe oni to nikako ne bi mogli. Ljudski element je poslužio kao pojačalo ili rezonantna kutija za transmisiju demonskih frekvencija koje bude Čuvare. Kakofonija modernog sveta pogodovala je jačanju demonskih frekvencija. Svet ljudi trajao bi mnogo duže da nije bilo istovremeno emancipatorske i samoubilačke civilizacijske dinamike u poslednjih pet vekova čiji su nosioci pre svega sinovi Evrope. To je razlog zašto je evropski čovek prvi na listi za odstrel nihilističkih i demonskih sila.
Zdislaw Beksinski
Šta je alternativa? Kada se postavi ovo pitanje prva zdravorazumska reakcija išla bi u pravcu otpora ili sprečavanja ostvarenja predočenog razvoja događaja. Takvom misaonom toku pretpostavio bih ideju Božanske revolucije katastrofe koja cilja ka ubrzanju procesa poništenja jer kraj sveta četiri elementa nije kraj života. Perspektive nadirućeg Ništavila iz optike Revolucije viđene su kao meta-svetski ambijent sačinjen od petog elementa. Cepidlački um modernog doba imao bi mnogo šta da prigovori ovoj bajci. Prva zamerka odnosila bi se na antropocentrizam i geocentrizam ovog gledišta, jer pobogu, univerzum je beskrajan i sačinjen od milijardi svetova. Zašto bi događaji na jednoj nebitnoj maloj planeti imali kosmički značaj? Zašto je Zemlja važna i zašto su ljudi važni? Način uobičajene ljudske percepcije stvorio je metod i instrumente merenja uz pomoć kojih smo ustanovili kao činjenicu beskraj univerzuma, pa ipak nismo u stanju mrdnuti put zvezdanih magnituda. Tim istim sredstvima i metodama praktično se ne možemo odlepiti od Zemlje. Stoga su granice našeg fizičkog opsega istovremeno i granice univerzuma. Van toga su sfere, koje ma koliko bliske nama bile u parametrima savremene astrofizike, zapravo nama nedostižne. Iza Plutona je strašan ambis. Druga odredišta sunčevog sistema su nam nepristupačna. Šta je Pluton? Šta je Saturn? Šta je Jupiter? To su neljudski prostori koji imaju značaj jedino ukoliko ih posmatramo sa Zemlje i tretiramo u kategorijama drevne astralne nauke. Da bi nam oni bili dostupni onda moramo prestati biti ljudi i postati nešto drugo. Ne možemo bitisati van Zemlje, stoga je katastrofa na Zemlji ujedno i kosmička katastrofa. 
Shaun Tan
Poredak ustanovljen mešanjem i sinhronizacijom četiri elementa odredio je i poredak u našoj svesti. U tom i takvom poretku postoje nebeska tela, galaksije i astronomski oblikovan prostor ili svet koji opažamo instrumentima. U tom poretku postoji i Zemlja kao sfera sa svim njenim sadržajima, ljudi kao tela, živi svet itd. Magijskom manipulacijom svesti i promenom percepcije uviđamo da taj poredak takođe teži promeni te poprima posve drugačija svojstva koja se nikako ne uklapaju u naš svakodnevni opažajno-spoznajni kalup. Otud je besmisleno dovoditi u pitanje ovu bajku sredstvima i metodama svakodnevnog opažajno-spoznajnog kalupa već se može propitivati i osporavati jedino sa stajališta magijskog ili nekog posve drugačijeg opažajno-spoznajnog gledišta. Naposletku, ako upotrebim reč bajka to ne znači da je njena priča neistinita. Čak i da su njene komponente proizvoljne njen krajnji ishod nije. Neko bi opravdano pitao kako mogu biti siguran u to što govorim? Kako znam da nisam u zabludi? Na to pitanje nemam pouzdan odgovor. Bez obzira na to ja nemam nikakvih nedoumica jer ovo što iznosim nije u domenu vere već viđenja. I opet neko može opravdano upitati kako znam da moje viđenje nije opsena? Ni na to nemam adekvatan odgovor. Jedino šta imam jeste iskustvo Ništavila. Sa tog stajališta nema laži i istine niti ikakve dualnosti već se sve stapa u beskrajno jedno. Iskustvo Ništavila jeste neljudsko iskustvo i predstavlja izlazak iz kalupa ljudskosti. Van tog kalupa svet izgleda sasvim drugačije. Dolazi vreme razbijanja kalupa i velike transformacije. 

Monday, June 15, 2020

Plašt nevidljivosti (autor Dorijan Nuaj)

Biti nevidljiv jeste prilično uvrežena tinejdžerska fantazija. Neću ovde ulaziti zašto je to tako. Priznajem da sam i ja neretko maštao o tome, naročito ukoliko je to bilo začinjeno erotskim motivima. U tom uzrastu čvrsto sam bio uveren da je moguće postati nevidljiv. U međuvremenu, nakon godina istraživanja i ličnog sazrevanja došao sam do zaključka da je nemoguće postići fizičku nevidljivost, ali biti fizički vidljiv ne znači ne biti nevidljiv. Postoje načini postizanja neke vrste nevidljivosti, što se svodi na baratanje veštinom iluzije. Biti nevidljiv znači postići neku vrstu savršenstva u opsenarstvu. Dakle, ovde je reč o magijskoj a ne o fizičkoj nevidljivosti. U korenu magijske nevidljivosti jeste manipulacija ljudskom pažnjom. U tom smislu sasvim je moguće učiniti sebe nevidljivim a da pritom nije reč o kamuflaži niti o triku, nego je reč o čisto magijskom delovanju. Za tu svrhu razvio sam određene načine koji se postižu vežbanjem. Objasniću to na primeru mog iskustva.

Detinjstvo i mladost proveo sam u gradu koji nije bio ni veliki, ali ni mali. Imao sam dovoljno, ako ne i previše poznanika koji sam se javljao na ulici. Neki od njih bili su zaista dosadni i tražio sam načine nekako da ih izbegnem a da to ipak ne bude očigledno. Iz te potrebe razvio sam određenu tehniku koju sam upornom praksom učinio u većoj meri efikasnom. U početku sam tu tehniku primenjivao noću. Naime, pre izlaska iz stana posvetio bih pet do deset minuta sledećoj vežbi koja u neku ruku dosta podseća na detalj sa nevidljivim plaštom iz jednog od filmova o Hariju Poteru. Za početak, zauzeo bih pozu, u okultizmu poznatu kao znak tišine i trudio se da utihnem svaku misao. Potom bih zamislio kako se iznad moje glave nalazi tamna masa nalik velikoj zgužvanoj marami. Potom bih tu maramu u vizuelizaciji lagano spuštao preko glave sve dok me ona poput kakve želatinaste mase potpuno ne obuhvati. Proveo bih neko vreme u toj meditaciji a onda izašao napolje. Šetao bih normalno ulicom i kada bih spazio nekog ko ima običaj da mi se javlja vizuelno bih nabacio na sebe imaginarni tamni plašt, naravno, trudeći se da u meri koja je to moguća, utihnem misli. Zatim bih jednostavno prošao pored te osobe. U početku uspeh nije bio veliki. Kada bi me neko spazio, izvinjavao bih se i pravdao umišljenošću, kao zaneo sam se u misli, imam neke probleme i sl, što je društveno prihvatljiv izgovor za bezobrazno nejavljanje poznanicima. Vremenom su me poznanici sve manje primećivali i to u meri da sam dozvolio sebi da ih netremice gledam u oči i neopaženo prođem na samo pola metra od njih. Kada sam se u tome izveštio počeo sam da praksu nevidljivosti primenjujem i danju. Naravno, moja efikasnost je u početku bila slaba ali se vremenom popravila, tako da sam ubrzo gotovo sustigao noćne rezultate. Ohrabren tim uspehom, pokušao sam da novostečeno umeće primenim u nekim ozbiljnijim poduhvatima: da se približim nekom i iznenadim ga, prvo noću a onda danju, da se ušunjam negde a da me ne primete. Osim toga, ova veština mi je koristila i u konvencionalnom smislu. Na primer, nađem se na kakvom skupu i spazim neke ljude koje bih hteo da izbegnem, ja brzo nabacim na sebe plašt nevidljivosti i oni me u tom trenutku nekako ne vide ili me spaze kasnije.

Ovakva veština je od koristi lopovima, kriminalcima, špijunima i beguncima, ali napominjem da ona ima svoja ograničenja jer mi nikako ne možemo postići fizičku nevidljivost, već samo da sebe činimo nedostupnim nečijoj pažnji. U mom slučaju to je uglavnom važilo za pažnju ljudi, dok je sa životinjskom pažnjom išlo veoma teže. Teško je, recimo, učiniti sebe nevidljivim za ptice, pse i mačke, jer oni osete vibraciju, bolje čuju, osećaju mirise. Moji pokušaji da se neopaženo približim životinjama bili su daleko ispod efikasnosti koju sam ostvarivao u odnosu na ljude, ali ne mogu poreći da taj trud nije bio baš bez rezultata. Isto tako, sumnjam da ovaj metod može imati bilo kakvu efikasnost kada su u pitanju nadzorne kamere. Nemam nikakvih dokaza za ovu tvrdnju ali verujem da bi snimak osobe koja na sebi ima magijski plašt nevidljivosti mogao uticati na ljude koji naknadno pregledavaju snimke u zavisnosti od konteksta situacije. Možda im u masi snimljenih ljudi sumnjivac koji ga nosi ne bi bio sumnjiv. 
Osim za skrivanje, plašt nevidljivosti ima još jedno svojstvo: pomaže nam kada hoćemo nešto da sakrijemo. Neki predmet tako možemo učinitim nedostupnim ljudskoj pažnji i sakrijemo ga naočigled svih. To je komplikovanije i teže izvesti ali pouzdano tvrdim da to nije nemoguće. Naravno, teško je sakriti zgradu, ali predmet koji staje u ruku možemo magijski kamuflirati. Isto tako, plašt nevidljivosti može biti od pomoći ukoliko želimo da sakrijemo naše motive ili osećanja. Rečju, pomaže u laži, ali ne preporučujem ovu primenu budući da je priroda mehanizma plašta takva da on automatski počinje da skriva sve, što može stvoriti poteškoće onda kada nam je zaista stalo da uverimo druge u našu iskrenost. Tako je moguće da plašt od nas stvara sumnjivce u očima drugih onda kada mi to ne želimo. Moramo imati na umu da je svako magijsko sredstvo mač sa dve oštrice te se mora mudro primenjivati. Zato je potrebno postupati sa plaštom kao da je reč o materijalnom predmetu bez obzira što je zamišljen. Magija funkcioniše na takav način da nema mnogo razlike između stvarnog i zamišljenog a mapa u magijskom smislu jeste isto što i teritorija. Dakle, kada ga ne koristimo moramo ga vizuelno spremiti tamo odakle smo ga i izvadili. Ukoliko to izbegavamo da činimo posledica može biti takva da ljudi zaista, sami od sebe, prestanu da nas primećuju. Osim toga, biti nevidljiv ljudima znači izložiti sebe pažnji nekih drugih i drugačijih bića, što može biti krajnje neprijatno pa i opasno. Savet je - pravilna primena, bez velikog rizika i bez preterivanja.

Friday, June 12, 2020

O doktrini 18-tog stepena Škotskog obreda (autor Dorijan Nuaj)

Door Knocker, Main Temple, Supreme Council 33 Degree Freemasons, London
Zvekir na ulaznim vratima Vrhovnog saveta 33* stepena, London

Simbolizam ceremonije inicijacije u Osamnaesti stepen Drevnog i prihvaćenog Škotskog obreda privukao mi je pažnju jer podseća na moja astralna i sanjačka iskustva na temu Crvene sobe. Pre nego što nastavim sa izlaganjem, napomenuo bih da ja nikada nisam primljen ni u jednu masonsku organizaciju, samim tim ni u Škotski obred, tako da sve što pišem na ovu temu uzmite sa rezervom. Lično ne poznajem nijednog insajdera ko bi ovo što iznosim mogao potvrditi ili osporiti. Naime, u ceremoniji inicijacije u Osamnaesti stepen postoji trenutak kada kandidat stoji pred vratima Crvene sobe i kuca tražeći dozvolu za ulazak. Ritual se odvija u tri sobe: Crnoj, Crvenoj i u Dvorani smrti koja je bela. Crna soba simbolizuje stanje nakon smrti, nešto poput zagrobne ravni, egipatske Amente. Ona evocira dešavanja na Golgoti, brdu raspeća Isusa Hrista, tj događaje od njegovog razapinjanja do uskrsnuća. U Dvorani smrti, okružen simbolima smrti, kandidat kontemplira na tu temu. U Crvenoj sobi nalazi se beli kockasti kamen koji predstavlja trodimenzionalnu projekciju krsta. Ova soba služi da se kandidat poistoveti sa mističnim Hristom koji je ustao u savršenstvu. Njeni simboli su pelikan i orao. Pelikan je simbol raspetog a orao vaskrslog Hrista. Formula Osamnaestog stepena je INRI, što ukazuje na analogiju sa središnjom sefirom kabalističkog dijagrama Drveta života - Tifaret, čija je priroda solarna. Ona predstavlja postignuće kandidata koji se na svom putu iz sobe u sobu suočava sa promenama da bi na kraju imao da se suoči sa demonom koji predstavlja prolaz ka Crvenoj sobi. Demon je čuvar njenog praga, otelotvorenje prolaza, odnosno dveri. Kandidat koji kuca na vrata Crvene sobe u neku ruku poistovećuje se sa demonskim likom (koji je u ulozi zvekira postavljen na vratima Vrhovnog saveta (Supreme Council) 33-ćeg stepena Škotskog obreda u podrumu zgrade u Djuk stritu (Duke Street) broj 10 u Londonu). Taj demon je isti onaj koji krasi katedralu gotskog stila posvećenu Devici Mariji u engleskom gradu Linkolnu. Njena izgradnja počela je u XI veku i ona je nekoliko vekova bila najviše zdanje na svetu. Po legendi Satana je poslao ovog vraga u katedralu ali je on tamo pretvoren u kamen od strane anđela. Vremenom, linkolnski vrag je postao popularan simbol i često je korišćen kao zvekir. Legenda o preobražaju vraga u kamen očigledno je alhemijska aluzija, ali moje poznavanje te materije nije dovoljno da bih se ovde uputio u njeno tumačenje. Međutim, ono što je ovde očigledno, jeste povezanost tri sobe sa tri osnovne faze alhemijske operacije: nigredo, albedo, rubedo. Crna soba kao nigredo simbolizuje truljenje. Dvorana smrti, odnosno albedo, označava uskrsnuće, dok Crvena soba, tj rubedo, predstavlja savršenstvo.
Đavo gotske katedrale u Linkolnu, tzv linkolnski vrag, Engleska

Prisustvo vraga na katedrali gotskog stila nije neuobičajen detalj. U tom smislu linkolnski vrag je rođak poznatih gargojli. Primetićemo da on sedi sa desnom nogom prekrštenom preko leve, što je poza kojom je u Marseljskom špilu tarota prikazana karta Car. Vladarska poza demona ukazuje na činjenicu da je on gospodar ovoga sveta. Podsetiću da je Pol Foster Kejs u karti Car, između ostalog, video simbol Velikog arhitekte univerzuma i konstitutivne moći. U smislu linkolnskog vraga, Kejs bi bio u pravu ali u obrnutom značenju - demon est deus inversus. U pogledu poze koju zauzima linkolnski vrag, podsetiću na srednjovekovni običaj sahranjivanja templarskih vitezova sa jednom nogom prekrštenom preko druge. U mnogim crkvama širom Evrope, posebno u Engleskoj, moguće je naći male statue sa prekrštenim nogama za koje ne mogu reći da predstavljaju baš templare, već su te figure shvaćene u širem smislu i odnose se na sve odane hrišćane zavetovane na odbranu hrišćanstva. Otud prekrštene noge aludiraju na nošenje tog metafizičkog krsta zaveta, što predstavlja viteški zavet, odnosno zavet hrišćanskog viteza. U istorijskom smislu to je vitez templar. Vrag bi sam po sebi predstavljao otelotvorenje anti-viteza. 

Ko je zapravo taj vrag? Lozinka Crvene sobe u masonskom ritualu je Abadon. To ime se pominje u devetoj glavi Apokalipse, kada peti anđeo zatrubi, pojavi se zvezda padalica, podiže se ključ studenca bezdana iz kojeg pokulja dim i zakloni sunce te izađoše čudovišta nalik skakavcima sa škorpionskim žalcima. I u stihu 11 rečeno je: "I imali su nad sobom kao cara anđela Bezdana, kome je ime jevrejski Abadon, a grčki Apolion - Upropastitelj." (prevod Lujo Bakotić). U Starom zavetu Abadon se pominje pet puta, ali ne kao ime anđela uništenja nego upravo kao uništenje. Kao anđeo uništenja, Abadon se povezuje sa anđelom Smrti čije je ime Mot (vidi hebrejsku verziju Jov 28:22). Dakle, uništenje prethodi neposrednom prolasku ka savršenstvu. Put usavršavanja podrazumeva uništavanje. Nešto biva uništeno da bi kandidat dospeo u dvoranu usavršavanja - Crvenu sobu. To je put koji iz dualnosti vodi ka jedinstvu. U duhu argoa hermetičke kabale o kojoj piše Fulkaneli, to je možda bio razlog zašto je linkolnski vrag postavljen upravo u jednoj od najmonumentalnijih gotskih katedrala u kojoj stoluje kardinal (čija je odežda crvena). Vrag Crvene sobe je anti-vitez, anti-savršenstvo, anti-kandidat, oličenje sila koje teže da unište kandidata. Taj vrag je senka koju kandidat na svom inicijacijskom putu mora prevazići. Zato je tom vragu dodeljeno biblijsko ime, da se naglasi ezoterijska činjenica da demon može biti podvrgnut kontroli ukoliko je njegovo ime poznato. Legenda o okamenjivanju demona bi u tom smislu, između ostalog, mogla imati značenje o neophodnosti prevazilaženja materijalističkog i vulgarnog svetonazora. Korenita promena stava jeste proces koji će se u svesti kandidata ostvarivati dugo nakon ove inicijacije. Simbolički i dramski element ceremonije posvećenja trebalo bi da u umu kandidata stvori polaznu tačku, odnosno sećanje na ključni događaj koji se nalazi u ulozi mentalnog ugaonog kamena potonjeg preobražaja. Tako kandidat konačno postaje Suvereni Princ Ružinog Krsta i Vitez Orla. Položaj koji predstavlja telesni znak ovog stepena jeste isti onaj koji se u Hermetičkom redu Zlatna zora odnosi na vaskrslog Ozirisa, sa prekrštenim rukama na grudima. To je deo formule LVX koja se odnosi na Tifaret kroz prizmu misterija Ruže i Krsta i označava uskrsnuće. 
Meni nije poznata efikasnost ove ceremonije, konkretan način kako se ona izvodi, ali očigledno je njena ideja utemeljena na mitološkim formulama. Kandidat koji prođe kroz ovaj ritual trebalo bi da razvije svest na nivou solarne sefire Tifaret. Da li se to zaista događa kandidatima Škotskog obreda ne bih umeo reći. Kandidat se simbolički suočava sa Abadonom prolazeći kroz određeni psihički proces, ali daleko bi bilo od istine kada bih tvrdio da se u tim trenucima demon i zaista ovaploćuje na vratima Crvene sobe jer masoni nisu magovi u užem smislu reči, iako masonerija tvori moćan magijski lanac astralne struje, da se izrazim rečnikom Elifasa Levija. Na individualnom planu masoni teže spoznaji i moralnom usavršavanju, ili bi barem tako trebalo da bude, ali kolektivno uzevši veliko je pitanje ne stvara li masonerija svetlost koja jasnije ogoljava tamu? Kuda odlazi energija Abadonove senke svakog Brata koji je prošao kroz vrata Crvene sobe?

P.S. U kontekstu mog snevačkog iskustva, ispred crvene sobe demon je groteskno lebdeo u vazduhu , u pozi linkolnskog vraga, u jednoj ruci držeći otvorenu zelenu knjigu usmerenu ka meni, dok mi je kažiprstom druge ruke pokazivao na natpis iluminiran sjajnim crvenim slovima nepoznatog mi alfabeta. U tom trenutku savršeno sam razumeo natpis i znao sam koji je to alfabet, ali u uobičajenom stanju svesti nikada nisam mogao da doprem do tog razumevanja.

Thursday, June 4, 2020

Vizija novog svetskog poretka (autor Dorijan Nuaj)

Moj politički pogled na svet protkan je alternativnim, i za trenutačne ukuse, radikalnim vizijama. Ne mogu se svrstati ni na levici ni na desnici. Takođe ne mogu za sebe reći da sam nacionalista, jer nemam osećaj pripadnosti niti lojalnosti nekoj određenoj nacionalnoj, etničkoj ili verskoj skupini niti državi. Kao dečak identifikovao sam se sa bivšom državom Jugoslavijom, budući da sam rastao u porodici koja je bila okrenuta jugoslovenskim, komunističkim, ateističkim i internacionalističkim pogledima na svet. I pored toga, nisam postao komunista ili barem socijalista, niti sam otišao u neku drugu krajnost. Veoma rano shvatio sam iluzornost i nepostojanost jugoslovenske ideje i posledično tome, države Jugoslavije, bez obzira što sam osećao žalost prilikom njenog raspada. Pa ipak, ako je zbog lošeg ljudskog materijala koji je vodio tu zemlju, te grešaka počinjenih prilikom njenog formiranja i neutemeljenih početnih pretpostavki, ona već bila sklona padu, onda bi zaista bilo neprimereno biti nostalgičan za tom tvorevinom. Duboko sam osećao da je na neki način ona neprirodna, i budući da sam živeo na Kosovu, veoma rano sam postao svestan neodrživosti jugoslovenske federacije usled nepomirljivih etničkih i verskih netrpeljivosti kao i spoljnih pritisaka. Sile rastakanja bile su jače od sila održanja. Uporedo sa rastakanjem države sa kojom sam se poistovetio, raspadao se i socijalizam u Istočnoj Evropi, ideologija kojoj su me usmeravali u detinjstvu i tokom školovanja. 
Za mojih tinejdžerskih godina, tokom osamdesetih, nije mi se dopadao kapitalizam, smatrao sam ga duboko nepravednim i neprirodnim, ali mi se dopadao Zapad, posebno Zapadna Evropa. Geopolitički sam bio orijentisan prozapadno. Nakon kraha istočnoevropskog sovjetskog poretka i usled izrazite američke arogancije, moje osećanje geopolitičkog promišljanja sveta se promenilo. Nisam osećao ushićenje zbog trijumfa mojih dojučerašnjih geopolitičkih i civilizacijskih miljenika. Počeo sam da podržavam alternative unipolarnom prozapadnom novom svetskom poretku (!) zasnovanom na globalnoj dominaciji vampirskog finansijskog kapitala koji se krije iza demokratskog poretka i krajnje vulgarizovanih ideoloških fantazmi preuzetih od Prosvetiteljstva. Naravno, to ne znači da sam bio zagovornik svetonazora tih alternativa, jer to u suštini nisu bile nikakve alternative, a neke od njih su jako gadne, ali smatrao sam da je razarajuće ništavilo svetske finansijske oligarhije ultimativno zlo, bezmalo oličenje nebića. Otud je slobodno postojanje ma i kakvog bića manje zlo od nebića. Tako sam počeo da verujem u neophodnost promene na tzv Zapadu, jer sam smatrao da vampirsko nebiće uništava materijalne, demografske i kulturne pretpostavke evropskog sveta u njegovoj matici i dijaspori. Rečju, parazit postepeno ali sigurno uništava svog domaćina. Upravo je taj evropski svet u širem smislu postao parametar mog identitetskog određenja u političkom svojstvu.  
I tako, korak po korak, uobličio sam ideje za jedno posve drugačije uređenje sveta koje nadilazi nametnutu bipolarnost ideja i prateću magluštinu ideoloških i svetonazorskih nejasnoća. Moj pogled na svetsko političko uređenje može se svesti na nekoliko načela:

1. Potrebno je značajno umanjiti ili poništiti uticaj organizovanih monoteističkih religija na mnjenje masa i politički sistem. Istorija je pokazala da međusobne doktrinarne i ideološko-političke razlike organizovanih monoteističkih religija stvaraju netrpeljivost, razdor i sukobe.
2. Preurediti političke i državne celine na principu širih nacionalnih i podrasnih grupacija, što podrazumeva ukidanje zasebnih etnonacionalnih država. Na primer, stvaranje državno-političkih celina koje bi obuhvatale recimo slovenske narode, zatim posebno germanske, odnosno romanske, turanske, iranske, arapske itd. Time bi broj funkcionalnih državnih tvorevina bio sveden na otprilike tridesetak, što bi znatno pojednostavilo njihovu međusobnu saradnju i komunikaciju.
3. Ukinuti republikanske i demokratske institucije i sisteme zarad uspostavljanja monarhijskih i imperijalnih državnih oblika na temelju identiteta iz tačke 2. Isto tako, potrebno je izvršiti rastvaranje postojećih monarhijskih oblika utemeljenih na načelima i tradicijama organizovanih monoteističkih religija.
4. Unutrašnje političke sisteme organizovati tako da njima vladaju prosvećene grupacije svrstane u hijerarhijski strukturisana tajna društva po uzoru na naučno-ezoterijsku organizaciju koju je opisao Frensis Bejkon u spisu Nova Atlantida
5. Načela unutrašnjeg razvoja tako organizovanih velikih država trebalo bi da budu usmerena ka postizanju tehnološkog i naučnog napretka, razvoju viših oblika svesti stanovništva, uporedo sa obnavljanjem i održavanjem izvornih te autentičnih tradicijskih oblika povezanosti sa mitologijom i pretcima. Ovo podrazumeva ustanovljavanje posve drugačijeg oblika društvene svesti i prioriteta koji nisu zasnovani na vulgarno-materijalističkim pretpostavkama kao i na premisama represivne kulture.

Svrha ovako organizovanog čovečanstva jeste u tome da se uspostavi svetska ravnoteža i saradnja i da svaka podrasna ili rasna grupacija dođe do svoje suštine sledeći sebi svojstvene instinkte. Tako bi bilo izbegnuto stvaranje svetske vlade i prateće represivne birokratsko-tehnokratske superstrukture, već bi postojao novi sistem UN nalik ekumenskom veću naučno-ezoterijskih organizacija čija bi svrha bila medijacija, razmena i koordinacija. To će biti put za uspostavljanje trajnog i stabilnog unutrašnjeg i međunarodnog političko-ekonomskog poretka, kao i uslova za duhovni i materijalni razvoj kako ljudskih zajednica tako i pojedinaca. Nema potrebe da niko bude marginalizovan, siromašan i bez šansi za postignuće u skladu sa vlastitom prirodom. Isto tako, nema potrebe da se bogatstva i resursi gomilaju u rukama jedne privilegovane manjine. Nema potrebe da neki delovi čovečanstva grcaju u bedi i prenaseljenosti dok drugi izumiru usled nedovoljne stope rađanja. Nema potrebe da milioni ljudi napuštaju neke krajeve usled suženih mogućnosti opstanka kao i da svojim masovnim prilivom unose neravnotežu u neki drugi etničko-kulturni ekosistem. Ljudi na višem nivou svesti neće slediti vulgarne porodične, vrednosne i vaspitno-kulturne obrasce. Oni će u podneblju svog porekla ostvariti onu vrstu savršenstva bitisanja na zemaljskom planu koji je sasvim u skladu sa njihovom prirodom.
Svestan sam odbojnosti koje moje ideje mogu izazvati kod onih koji slede ustaljene ideje poželjnih oblika društvenog i vrednosnog poretka. Međutim, zar nisu upravo te ideje i njihova tragična međusobna suprotstavljenost dovele sve oblike ljudske raznovrsnosti u gotovo bezizlazan položaj? Ovde sam izneo predlog osnovnih načela jednog drugačijeg ljudskog sveta, koji nije ograničavajuć nego podsticajan za razvoj plodotvorne genijalnosti. Nema potrebe da neko bude istrebljen jer su njegovi konkurenti bili brojniji, pametniji, jači ili privilegovani. Zašto bi darvinizam važio za ljude? Zašto ljudi ne bi poticali od bogova a ne od majmuna? Zašto bi ljudski svet bio majmunski a ne božanski? U svetlu vladajućih tendencija majmun nije čovekov predak već potomak. Ukoliko ljudi svesno odaberu da budu majmuni, bogovi i priroda će im to omogućiti. 

Ne postoje nacionalni mitovi već samo Mitovi koji su nastali u vreme zajednica. Nacije su već izraz ljudske organizacije poznate kao društvo i koje kao takvo nije sposobno da stvara mitove već samo da rabi ideološku intelektualizovanu fantazmagoriju. Onog trenutka kada istorijski postulati modernosti budu iscrpljeni biće iscrpljene i svi ideološko-društveni oblici koji se vezuju za tu istu modernost, uključujući i nacionalne države. One su vazda bile tamnice naroda silom ili dobrovoljno uguranih u nacionalne okvire. Razvejavanjem nacionalnih magli možemo stvoriti pretpostavke viših oblika integracije pod trajnim i ne-modernim načinima političkih i civilizacijskih organizama, a da pritom ne mislim na uspostavljanje globalizovanog hiperbirokratizovanog i tehnokratskog nadnacionalnog sistema. Takav sistem bio bi pogrešan budući da podrazumeva integraciju nacija a ne zajednica. Aktuelni ideološki sukob u Evropi i uopšte u zapadnom svetu izraz je krize nacionalnog koncepta. Tzv progresivisti misle da se ta kriza može rešiti internacionalizacijom i kosmopolitizmom, što je u datim okvirima samo druga reč za haos. Nacionalisti pak žele resuverenizaciju koja u suštini nije organska, već ideološki projektovana i stoga teži entropiji. 

Thursday, May 21, 2020

Kabala i velike arkane tarota (autor Dorijan Nuaj)

Mistični spis Sefer Jecirah (nastao između I i VI veka nove ere), odnosno Knjiga oblikovanja jeste jedan od važnijih, ako ne i najvažniji izvor shvatanja tarota u kabalističkim ključevima. Ta knjiga na jedan sistematičan i aksiomatski način iznosi temeljne činjenice kabalističke kosmogonije koristeći se simbolizmom slova hebrejskog alfabeta, sefirota Drveta te staza koje ih spajaju, povezujući ih za astrološka značenja, delove ljudskog tela, mesece, dane u nedelji, emocije, stanja itd. Do naših dana je doprlo nekoliko verzija knjige Sefer Jecirah, koje su uglavnom iste, ali njihove međusobne razlike od značaja za našu temu odnose se na astrološke atribucije hebrejskih slova. Jedan od problema je u tzv duplim slovima, koja se izgovaraju na dva načina. Autori Sefer Jeciraha su svakom od tih slova dodelili po jednu planetu i ti se atributi razlikuju.

Tabela 1. Planetarne atribucije duplih slova hebrejskog alfabeta

V.V.Vestkot*
Elifas Levi
Zlatna zora
Kirher
Bet (B)
Mesec
Mesec
Merkur
Sunce
Gimel (G)
Mars
Venera
Mesec
Venera
Dalet (D)
Sunce
Jupiter
Venera
Merkur
Kap (K)
Venera
Mars
Jupiter
Mesec
Peh (P)
Merkur
Merkur
Mars
Saturn
Reš (R)
Saturn
Saturn
Sunce
Jupiter
Tau (T)
Jupiter
Sunce
Saturn
Mars


*Verzija koju je objavio William Wynn Westcott 1887. William Wynn Westcott (1848-1925), osnivač Hermetičkog Reda Zlatna zora (1888). Vestkotov prevod Sefer Jeciraha je poslužio kao primarni izvor za rituale i Lekcije Znanja Zlatne zore. Reference iz tabele su iz trećeg izdanja Vestkotovog prevoda, prvi put objavljenog 1887. Delove Vestkotovog prevoda u Srbiji objavljeni su 1994. godine (izdavač Helios Lux Aeterna). Iste atribucije nalaze se i u Gra verziji Sefer Jeciraha koju je preveo Arjeh Kaplan - Aryeh Moshe Eliyahu Kaplan, 1934–1983, američki ortodoksni rabin i veliki poznavalac kabale.

Teško je utvrditi koja je od ovih atribucija ispravna, a nisam siguran da postoje samo tri verzije. Pa ipak, ako mogu da primetim, Sefer Jecirah u dodatku Četvrtog poglavlja svakom duplom slovu pripisuje po jedan otvor na glavi: 
Bet = desno oko; 
Gimel = desno uvo; 
Dalet = desna nozdrva; 
Kap = levo oko; 
Peh = levo uvo; 
Reš = leva nozdrva; 
Tau = usta. 

U knjizi Izraela Regardijea: The Original Account of the Teachings, Rites, and Ceremonies of the Hermetic order of Golden Dawn, The 6th Edition, Llewellyn Worldwide, 1989, na str 103, imamo sledeći raspored: 
Saturn = desno uvo; 
Jupiter = levo uvo; 
Sunce = desno oko; 
Mesec = levo oko; 
Mars = desna nozdrva; 
Venera = leva nozdrva;
Merkur = usta; 

Regardijeov raspored je u skladu sa skalom broja Sedam u Agripinoj Okultnoj filozofiji i sasvim je logičan, čak i ako ga posmatramo iz ugla planetarnih atribucija sefirota. Saturn odgovara Binahu, koji je na levoj strani dijagrama Drveta života, ali ukoliko se složimo da je Drvo postavljeno kao odraz u ogledalu, onda se ta atribucija odnosi na desnu stranu posmatrača. Jupiter, kao predstavnik sefire Hesed, je prirodno na levoj strani ljudske glave itd. Tako imamo rešenje da su dve najudaljenije planete predstavljene u ušima, dok je Merkur, u skladu sa svojom prirodom, dodeljen ustima. Pošto Sefer Jecirah slovo Tau dodeljuje ustima, onda su sve planetarne atribucije tog slova iz Tabele 1. neadekvatne da izraze odnos otvora na glavi i hebrejskih slova. Ne bih da ispravljam Sefer Jecirah, ali pretpostavljam da bi atribucije te knjige (koje verzije?) mogao bolje da objasni neko ko je mnogo više upućen u kabalu od mene. U svakom slučaju, sklon sam jeretičnoj ideji da bi za svrhu okultizma zapadnog tipa trebalo izvršiti reviziju planetarnih atribucija hebrejskih slova. Međutim, kako ćemo uskoro videti, svrha ove digresije jeste da ukaže na probleme povezivanja hebrejskih slova sa tarot arkanama, kao i da čitaoci imaju ovo u vidu ukoliko budu razmišljali Kejsovoj kabalističko-astrološkoj memorijskoj kocki.

U suštini, Sefer Jecirah predstavlja hebrejsku doktrina slova čija su značenja i atribucije okultisti XIX veka, Elifas Levi, Pol Kristijan, Papus, kao i utemeljivači Zlatne zore, koristili u odnosu na velike arkane tarota. Oni su jednostavno povezali 22 slova hebrejskog alfabeta sa 22 arkane, ali nikada nisu postigli saglasnost u vezi redosleda slika-slovo, tako da je to pitanje bilo predmet raspre između njih. U suštini, možemo identifikovati dve škole okultnog tarota: francusku i britansku. Prvi koji je sugerisao povezivanje velikih arkana tarota sa slovima hebrejskog alfabeta bio je Comte de Mellet (Louis-Raphael-Lucrece de Fayolle, Comte de Mellet (1727–1804), autor eseja o tarotu u enciklopediji Mond primitif Court de Gebelina iz 1781. To je u neku ruku slično ukoliko bih recimo ja trigramima i heksagramima Ji đinga pridodao neka značenja i atribucije koje oni izvorno nemaju, potom od toga napravio posve drugačiji sistem i onda to i dalje nazivao Ji đingom. Tehnički, to bi i dalje bio Ji đing, ali zapravo ne bi bio. Isto tako su i okultne škole uradile sa tarotom, načinivši od njega instrument vlastitih aspiracija i doktrina. Tako je tarot postao okultan.

Tabela 2. Atribucije velikih tarot arkana i slova hebrejskog alfabeta
Hebrejsko slovo
Zlatna zora
De Melet
Elifas Levi
H.B.L.*
Alef (A)
0 Luda
XXI Svet
I Mag
I Mag
Bet (B)
I Mag
XX Sud
II Prvosveštenica
II Prvosveštenica
Gimel (G)
II Prvosveštenica
XIX Sunce
III Carica
III Carica
Dalet (D)
III Carica
XVIII Mesec
IV Car
IV Car
He (H)
IV Car
XVII Zvezda
V Hijerofant
V Hijerofant
Vau (V)
V Hijerofant
XVI Kula
VI Ljubavnici
VI Ljubavnici
Zain (Z)
VI Ljubavnici
XV Đavo
VII Kočija
VII Kočija
Het (Ch)
VII Kočija
XIV Umerenost
VIII Pravda
VIII Pravda
Tet (T)
XI Snaga
XIII Smrt
IX Pustinjak
IX Pustinjak
Jod (I)
IX Pustinjak
XII Obešeni
X Točak sreće
X Točak sreće
Kap (K)
X Točak sreće
XI Snaga
XI Snaga
XI Snaga
Lamed (L)
VIII Pravda
X Točak sreće
XII Obešeni
XII Obešeni
Mim (M)
XII Obešeni
IX Pustinjak
XIII Smrt
XIII Smrt
Nun (N)
XIII Smrt
VIII Pravda
XIV Umerenost
XIV Umerenost
Samek (S)
XIV Umerenost
VII Kočija
XV Đavo
XV Đavo
Ajin (O)
XV Đavo
VI Ljubavnici
XVI Kula
XVI Kula
Pe (P, F)
XVI Kula
V Hijerofant
XVII Zvezda
XVII Zvezda
Cadi (C)
XVII Zvezda
IV Car
XVIII Mesec
XVIII Mesec
Kof (Q)
XVIII Mesec
III Carica
XIX Sunce
XIX Sunce
Reš (R)
XIX Sunce
II Prvosveštenica
XX Sud
XX Sud
Šin (Š)
XX Sud
I Mag
0 Luda
XXI Svet
Tau (Th)
XXI Svet
0 Luda
XXI Svet
0 Luda

*Hermetic Brotherhood of Light (Hermetičko bratstvo svetlosti).

Tabela 3. Prikaz slova hebrejskog alfabeta i njihovih astro-tarot atribucija
Sefer Jecirah
Papus
Zlatna zora
Alef (A) – vazduh
I Mag
0 Luda
Bet (B) – planeta
II Prvosveštenica – Mesec
I Mag – Merkur
Gimel (G) – planeta
III Carica – Venera
II Prvosveštenica – Mesec
Dalet (D) – planeta
IV Car – Jupiter
III Carica – Venera
He (H) – ovan
V Hijerofant
IV Car
Vau (V) – bik
VI Ljubavnici
V Hijerofant
Zain (Z) – blizanci
VII Kočija
VI Ljubavnici
Het (Ch) – rak
VIII Pravda
VII Kočija
Tet (T) – lav
IX Pustinjak
XI Snaga
Jod (I) – devica
X Točak sreće
IX Pustinjak
Kap (K) – planeta
XI Snaga – Mars
X Točak sreće – Jupiter
Lamed (L) – vaga
XII Obešeni
VIII Pravda
Mim (M) – voda
XIII Smrt
XII Obešeni
Nun (N) – ribe
XIV Umerenost
XIII Smrt
Samek (S) – strelac
XV Đavo
XIV Umerenost
Ajin (O) – jarac
XVI Kula
XV Đavo
Pe (P, F) – planeta
XVII Zvezda – Merkur
XVI Kula – Mars
Cadi (C) – vodolija
XVIII Mesec
XVII Zvezda
Kof (Q) – ribe
XIX Sunce
XVIII Mesec
Reš (R) – planeta
XX Sud – Saturn
XIX Sunce – Sunce
Šin (Š) – vatra
0 Luda
XX Sud
Tau (Th) – planeta
XXI Svet – Sunce
XXI Svet – Saturn

Na osnovu priloženih tabela možemo uvideti razlike između francuske i britanske okultne škole i njihovih tarot atribucija. Samo iz ovoga biva očigledno da su njihova tumačenja velikih arkana tarota suštinski zavisila od predstava i znanja koja su oni imali o kabali i astrologiji. Okultne škole su, u nameri da tarot usklade sa dijagramom Drveta života i opadajućim redosledom slova hebrejskog alfabeta od vrha ka dnu, sam tarot okrenuli naopačke (osim De Meleta). Postavili su Čarobnjaka ili Ludu na vrh Drveta previdevši samu prirodu tarota da svaka karta u nizu na neki način trijumfuje i nadilazi prethodnu. Vrhovna karta tarota je XXI Svet, ali to očito nije bilo u skladu sa njihovim idejama. Usklađivanje tarot arkana sa kabalističko-astrološkim atributima stvorilo je nerešive probleme koje je premošćavala rastegljiva spekulacija vodećih imena okultizma. Pa ipak, ne možemo a ne zapitati Francuze zašto karti XIX Sunce nisu dodelili Sunce? Logično je da XI Snaga bude Mars i da slovo Pe (što znači usta) dovedemo u vezu sa Merkurom, ali otkud tu karta XVII Zvezda? Takođe, zašto u oba sistema karta XVIII Mesec nije jednostavno dodeljena slovu čija je atribucija Mesec itd? Razlog tome jeste načelo da se nekako uskladi redosled hebrejskih slova sa numeričkim redosledom arkana, a poseban problem u svemu tome jeste činjenica da karta Luda nije numerisana. Otud je glavni problem bio sa kojom kartom povezati prvo slovo alfabeta – Alef? Zlatna zora je to rešila povezujući je sa Ludom, ali Alef kao slovo ima brojčanu vrednost 1, što su Francuzi rešili tako što su karti pod brojem Jedan, a to je Čarobnjak, dodelili to slovo. U svemu tome, žreci Zlatne zore i njihovi sledbenici imali su dogmatski razlog za to jer su verovali u mističnu ispravnost izvora iz kojeg su crpli svoje znanje. Taj izvor je tajanstveni šifrovani tekst (Cypher MS) koji su osnivači Zlatne zore nasledili od Keneta Mekenzija i za koji su verovali da pripada izvornoj rozenkrojcerskoj tradiciji u Nemačkoj koja navodno ima drevni kontinuitet.

Kenneth Robert Henderson Mackenzie (1833-1886), mason i rozenkrojcer, je značajna ličnost u istoriji britanskog okultizma jer se on smatra izvorom (autorom ili samo posednikom) tajanstvenog manuskripta koji je sadržavao sistematizovano i okultno znanje na kojem je utemeljen red Zlatna zora kao najprominentnija okultistička organizacija modernog doba. Po drugom mišljenju, nije Mekenzi nego Robert Wentworth Little u londonskoj masonskoj biblioteci pronašao spise sa starim rozenkrojcerskim ritualima. Sklon sam pretpostavci, koju na žalost ne mogu dokazati, da su pomenuti rituali i njihov simbolizam, konstruisani na osnovu rada renesansnih engleskih okultista Džona Dija i Edvarda Kelija te da se u samom središtu doktrine Zlatne zore nalazi upravo njihov enohijanski sistem. Šta god da je istina, ti materijali poslužili su kao doktrinarni temelj potonjeg okultnog reda koji je ostavio velikog traga u okultnim tokovima današnjice, a čiji su vođi bili pominjani Vilijam Vestkot i Mekgregor Meters (Samuel Liddell MacGregor Mathers, 1854-1918). Meters je, kao što je poznato, u Zlatnu zoru uveo Alistera Krolija. Inače, prvi koji je sugerisao da je zapravo Mekenzi bio autor tajanstvenog, navodno rozenkrojcerskog manuskripta, bio je član Zlatne zore i autor jednog od najpopularnijih tarota modernog doba, Artur Vejt (Arthur Edward Waite, 1857-1942).

Tabela 4. Prikaz staza Drveta života i njihovih slovnih, astroloških i tarot atribucija u sistemu Zlatne zore
Veza između sefirota*
Hebrejsko slovo
Astrološki atribut
Velika arkana
1 – 2
Alef (A)
Vazduh
0 Luda
1 – 3
Bet (B)
Merkur
I Mag
1 – 6
Gimel (G)
Mesec
II Prvosveštenica
2 – 3
Dalet (D)
Venera
III Carica
2 – 6
He (H)
Ovan
IV Car
2 – 4
Vau (V)
Bik
V Hijerofant
3 – 6
Zain (Z)
Blizanci
VI Ljubavnici
3 – 5
Het (Ch)
Rak
VII Kočija
4 – 5
Tet (T)
Lav
XI Snaga
4 – 6
Jod (I)
Devica
IX Pustinjak
4 – 7
Kap (K)
Jupiter
X Točak sreće
5 – 6
Lamed (L)
Vaga
VIII Pravda
5 – 8
Mim (M)
Voda
XII Obešeni
6 – 7
Nun (N)
Škorpija
XIII Smrt
6 – 9
Samek (S)
Strelac
XIV Umerenost
6 – 8
Ajin (O)
Jarac
XV Đavo
7 – 8
Pe (P, F)
Mars
XVI Kula
7 – 9
Cadi (C)
Vodolija
XVII Zvezda
7 – 10
Kof (Q)
Ribe
XVIII Mesec
8 – 9
Reš (R)
Sunce
XIX Sunce
8 – 10
Šin (Š)
Vatra
XX Sud
9 – 10
Tau (Th)
Saturn
XXI Svet
           
*Sefiroti su izraženi brojevima. Prikazani raspored slova i veza u dijagramu Drveta života potiče od Atanasijusa Kirhera. Naravno, hebrejski kabalisti osim tog rasporeda, koriste i nekoliko drugačijih. Na primer, Isak Lurija je koristio dve verzije Drveta sa sasvim različlitim rasporedom slova-staza. Takođe, postoji i grčko kabalističko Drvo.

Upravo je stvaranje podudarnosti između staza koje povezuju sefirote na dijagramu Drveta života, (pritom svakoj stazi odgovara po jedno hebrejsko slovo), sa velikim arkanama tarota inovacija Zlatne zore. Tih staza, nazvanih Stazama mudrosti, ima 32 i označavaju tip kabalističkih inteligencije te se odnose na 22 poveznice sefirota i na same sefirote. Opis tih staza Vestkot je preuzeo iz Ritangelijusovih prevoda hebrejskih tekstova iz 1642 (Joannes Stephanus Rittangelius, 1606-1652), a takođe se mogu naći i u Kirherovoj knjizi Oedipus Aegyptiacus iz 1653. Svaka od tih staza postoji u četiri nivoa kabalističke šeme univerzuma, što znači da ukupno ima 128 varijacija (a sa klipotskim varijantama ukupno 160). Svakoj stazi, na svakom nivou, odgovara po jedna boja ili mešavina boja. Tako je čitav univerzum obuhvaćen paletom boja. To znači da je Zlatna zora, povezavši kabalističke staze mudrosti sa arkanama tarota, otvorila mogućnost tumačenja karata na četiri nivoa, istovremeno unoseći u tarot četvornu kabalističku skalu boja, što je u najvećoj meri ispoštovao Tot špil Alistera Krolija i Fride Haris. Što se tiče konteksta boja, autoriteti Zlatne zore preporučuju meditaciju i rad sa stazama-slovima-arkanama prateći skalu boja u Acilutu (Kraljeva skala), a za sefirote skalu u Brijahu (Kraljičina skala). U okviru kabale to je genijalno, ali ne može se odoleti a ne zapitati kakve veze to ima sa izvornim tarotom? Teško da ima, ali mora se priznati da bi u tom slučaju glavna uloga tarotskih slika bila da služe kao sidra za pamćenje svojstava apstraktnih kabalističkih fenomena. U tom svetlu tarot može poslužiti svrsi sinkretičkog kabalizma, ali nisam siguran koliko hebrejski kabalizam može poslužiti svrsi tarota. 

Tabela 5. Prikaz staza Drveta života i njihovih boja te slovnih, astroloških i tarot atribucija u sistemu Zlatne zore
arkana
slovo
zodijak
staza
boja – muzička nota
0 Luda
Alef (A)
Vazduh
1 – 2
Sjajno svetložuta E
I Mag
Bet (B)
Merkur
1 – 3
Žuta E
II Prvosveštenica
Gimel (G)
Mesec
1 – 6
Plava G#
III Carica
Dalet (D)
Venera
2 – 3
Zelena F#
IV Car
He (H)
Ovan
2 – 6
Crvena C
V Hijerofant
Vau (V)
Bik
2 – 4
Crveno-narandžasta C#
VI Ljubavnici
Zain (Z)
Blizanci
3 – 6
Narandžasta D
VII Kočija
Het (Ch)
Rak
3 – 5
Narandžasto-žuta D#
XI Snaga
Tet (T)
Lav
4 – 5
Žuta E
IX Pustinjak
Jod (I)
Devica
4 – 6
Žuto-zelena F
X Točak sreće
Kap (K)
Jupiter
4 – 7
Ljubičasta A#
VIII Pravda
Lamed (L)
Vaga
5 – 6
Zelena F#
XII Obešeni
Mim (M)
Voda
5 – 8
Plava G#
XIII Smrt
Nun (N)
Škorpija
6 – 7
Plavo-zelena G
XIV Umerenost
Samek (S)
Strelac
6 – 9
Plava G#
XV Đavo
Ajin (O)
Jarac
6 – 8
Indigo A (plavo-ljubičasta)
XVI Kula
Pe (P, F)
Mars
7 – 8
Crvena C
XVII Zvezda
Cadi (C)
Vodolija
7 – 9
Ljubičasta A#
XVIII Mesec
Kof (Q)
Ribe
7 – 10
Ljubičasto-crvena (purpur) B
XIX Sunce
Reš (R)
Sunce
8 – 9
Narandžasta D
XX Sud
Šin (Š)
Vatra
8 – 10
Crvena C
XXI Svet
Tau (Th)
Saturn
9 – 10
Indigo A (plavo-ljubičasta)
Boje dodeljene stazama izvedene su iz pitagorejske teorije boja, što se može videti iz Tabele 6. Osnovna skala boja odgovara planetama, dok skala od dvanaest boja odgovara zodijačkim znacima.

Tabela 6. Prikaz boja, nota i planeta
boja
nota
Zlatna zora
H.P.Blavacka
Crvena
Do
Mars
Mars
Narandžasta
Re
Sunce
Sunce
Žuta
Mi
Merkur
Merkur
Zelena
Fa
Venera
Saturn
Plava
Sol
Mesec
Jupiter
Indigo
La
Saturn
Venera
Ljubičasta
Si
Jupiter
Mesec
Purpur
Do*



*Kao viša oktava crvene boje.