Saturday, March 7, 2020

O životinjskom prokletstvu (autor Dorijan Nuaj)

U mojoj mentalnoj sobi iznenada se pojavilo Prisustvo koje me je čikalo da ga priupitam šta mi god padne napamet, budući da je Ono u tom trenutku raspoloženo i raspoloživo da mi pruži odgovor, ali samo na jedno pitanje. Pošto me je Prisustvo uhvatilo nespremnog i pomalo zbunjenog, u brzopletosti nisam mogao ništa pametno da smislim te upitah otkud polne bolesti? Moram priznati, pomalo sam iznenadio samog sebe, jer sam pitanje postavio nepromišljeno i gotovo automatski, ali primetio sam da se i Prisustvo malo trenulo. Nakon kraće pauze, Prisustvo progovori: 

"Nekada, među ljudima uopšte nije bilo polnih bolesti, već su ih dobili od životinja. Zapravo, u prvobitnim vremenima među ljudima uopšte nije bilo nikakvih bolesti, već su ljudi umirali od povreda ili jednostavno od starosti. Zaraze su među ljude došle preko životinja. Bolesti su od bogova a životinje su njihova ispoljavanja. Zato je bilo kakav odnos sa životinjama koji nema duhovni smisao opak i nosi prokletstvo sa sobom. Ljudi ne bi trebalo da se druže sa životinjama ili da ih drže blizu sebe. Njihova svrha nije da ljudima prave društvo, da im služe kao marva ili šta već, nego da im budu posrednici ka onostranom. Naravno da ljudi mogu loviti, ubijati i jesti životinje, ali samo uz dozvolu i blagoslov duha. Bez tog blagoslova i dopuštenja sledi kazna i bolest. Ukoliko ljudi životinjama pristupe kao sredstvima ispoljavanja božanskog a ne kao stvarima ili osobama, jer one nisu ni jedno ni drugo, onda će im one pokazati svoju bolju stranu a ljudi neće umirati od prokletstva. Ideja da je čovek gospodar životinja ima smisla jedino ukoliko je prethodno zagospodario samim sobom. Čovek koji ne gospodari sobom, svojim telom, svojim umom, svojim mislima, osećanjima i nagonima, nije gospodar ničeg. To je bolestan čovek."

Monday, January 13, 2020

Arhanđel Mihael (autor Dorijan Nuaj)

Moja namera je da ovim tekstom barem malo osvetlim jedan od entiteta koji tako olako shvatamo i čije ime možda neko od nas zaziva a da nije u potpunosti svestan složenosti porekla i dubine sadržaja koji se iza tog imena skrivaju. Ime Mihael (hebrejski mim-jod-kap-alef-lamed, MIKAL, vrednost 101), često se prevodi kao bogoliki, nalik Bogu, odnosno nalik Elu, kao El, (El, odnosno il je stari semitski naziv ili titula za boga). U bibliji se Mihael pominje u knjizi proroka Danila (10:13) kao ehad ešrim erašnim, odnosno jedan od prvih glavnih, ili najviši od prinčeva ili vojvoda nebeske hijerarhije. Takođe, u istom odeljku, stih 21, oslovljen je kao šarkem (tvoj princ) i u poglavlju 12:1 iste knjige kao veliki zapovednik koji stoji nad ljudimaU biblijskom kontekstu Mihael je zaštitnik Izraela. U kontekstu Malog terajućeg rituala pentagrama Hermetičkog Reda Zlatne Zore Mihael je, zajedno sa Rafaelom, Gabrielom i Urielom, jedan od zaštitnika magičara koji izvodi pomenuti ritual, i načelno zaštitnik ljudi. Od čega to Mihael štiti ljude? Ukoliko knjigu proroka Danila čitamo ezoterijski, posebno njeno deseto poglavlje, uvidećemo da se ta zaštita odnosi na bogove drugih naroda i religija. U magijskom kontekstu, to može biti povezano sa zaštitom od neprijateljskih okultnih sila. U apokrifnoj literaturi, pominje se da je Mihael, zajedno sa još tri pomenuta arhanđela, sudija palim anđelima, odnosno neko ko ih kažnjava. U tom smislu, Mihael se često pominje kao suparnik Satane, a što biva posebno istaknuto u Jovanovom otkrivenju (12:7-9), čime se Mihael aktuelizuje u eshatološkom kontekstu:
"I nasta rat na nebu. Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždaju. I boriše se aždaja i anđeli njeni, ali ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu. I aždaja velika bi zbačena, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja obmanjuje celu zemlju. I bi bačena na zemlju, i anđeli njeni behu bačeni s njom."
U malom ritualu pentagrama, Mihael je pozicioniran na jugu, povezan sa elementom Vatre i lavom kao simboličkom životinjom. U knjizi proroka Danila poznata je epizoda u kojoj je ovaj prorok bačen lavu koji ga nije povredio. To sve ukazuje na Mihaela kao ratnog vođu, komandanta armija, odnosno na ratnički aspekt njegove prirode. Kod Danila (8:11) Mihaelovo ime se izričito ne pominje, ali se iz konteksta čitavog poglavlja, kao i iz poglavlja 10, razume da je reč o Mihaelu kao vojvodi nebeske vojske. Naravno, ovim se ne iscrpljuju Mihailove uloge, jer se on u apokrifima pojavljuje i kao psihopomp, odnosno vodič duša, pa se čak pominje i da je pomagao Evi prilikom rođenja Kaina.

Simbolizam koji povezuje Mihaela sa Suncem odvodi nas u jednu sasvim drugačiju krajnost. U osvrtu na boga Apolona, Džejk Straton Kent (Jake Stratton-Kent) povezao je antičko solarno božanstvo sa semitskim bogom Rešefom i biblijskim Mihaelom. 
"Apollo's plague bearing arrows connect him to the Semitic god Reshef, a god of war and pestilence among the Syrians; adopted also by the Egyptians. His arrows are firebrands, and his name is connected with burning by fire or lightning. Reshef was worshipped at Ugarit and in Cyprus where several inscriptions link him unequivocally with Apollo; indeed Apollos epithet Amyclaeus appears to derive from that of Reshef (A)Mykal. There may be a link too in Apollo's slaying of Python and a similar dragon slaying legend from Ugarit concerning Reshef. As such Reshef is the forerunner of both Apollo and the angel Michael, for both of whom the attribution to the Sun is a later development." (Jake Stratton-Kent, Geosophia, Scarlet Imprint, 2010, page 268).
Rešef
Nergal
Apolon je ubio Pitona, Mihael je zbacio aždaju sa neba. Rešef je donosilac zaraze, kuga, a može se prevesti kao vatreni, odnosno vatreni štap (u smislu projektila ili strele). Imajmo na umu i da je jedan od jahača Apokalipse takođe povezan sa kugom. Rešef se može povezati sa sumerskim božanstvom Nergalom koji je predstavljen na lavljom glavom i povezivan sa solarnim božanstvom Šamašom. Po nekima, Rešefa su u Egipat doneli osvajači Hiksi. U slučaju Apolona, njegovo prvo pojavljivanje kod Homera jeste u svojstvu njegovih strela koje seju kugu. Kent ističe kako je jedna od Apolonovih titula lykos, odnosno vuk, čime on u tome vidi koren likantropije, a što bi predstavljalo posebnu temu. Mihaelova veza sa lavom i Nergalova lavlja glava u tom smislu jesu pandan Apolonovoj vučjoj prirodi, a što niz koji čine Mihael - Rešef - Nergal - Apolon stavlja u htonski kontekst i drevni životinjski simbolizam bogova. U ikonografiji tarota taj kompleks prepoznajemo u karti Princ Štapova. Reč je o htonskom obliku solarne prirode. Takođe, Nergal je poput Hada, bog podzemlja i sveta mrtvih.
"These attributes represent a side of the god far from the radiance of the Sun and the light of reason." (Kent, isto)
U bibliji Rešef se pominje u knjizi proroka Avakuma (3:5), što je u prevodu Luje Bakotića prevedeno na sledeći način: Pred njim (Gospodom) ide kuga, za stopama njegovim pomor ide. Taj pomor je u bibliji Kralja Džejmsa prevedena kao burning coals. I dalje u devetom stihu trećeg poglavlja knjige Avakumove kaže se: Pojavi se luk tvoj, prokletstva su strele reči tvojih... Taj luk je onaj od Rešefa. I u Knjizi petoj - Ponovljeni zakoni, (32:24) Rešef je poslan kao sredstvo Božje kazne, dok u Psalmima 78:48 on uništava neprijatelje. 

U zaključku, svaki put kada prizivamo ime Mihaelovo, istovremeno prizivamo i sadržaje koji su osobeni Apolonu, Rešefu i Nergalu. To nisu samo imena bogova nekih starih i zaboravljenih religija, ili kojekakva praznoverica, nego u najmanju ruku šifre moćnih magijskih sila čija nagla i nekontrolisana provala može imati fatalne posledice po psihičku stabilnost. Takođe, arhetip povezan sa lavom, nevezano za religijski kontekst, jeste upravo onaj energetsko-psihički egregor čija isijavanja tako fundamentalno nedostaju u karaktetu, duhu i fizičkoj pojavi današnjih ljudi. 

Thursday, January 2, 2020

Demonski manifest (autor: nepoznati demon)

Ovaj tekst predstavlja manifest demona kome sam pomogao da pobegne iz jedne napete i prilično nategnute teološke rasprave. U znak zahvalnosti što sam ga oslobodio okova dogmatizma, izdeklamovao mi je partituru iz čuvenog opusa Demonolatrija jednog opskurnog pisca koji je vazda čamio u senci neostvarenosti na svim planovima, osim u jednom... Bilo je to pre malo više od četvrt veka, u samo praskozorje Revolucije...

* * *

Đavolja kopilad! Zar možete i smete da se usudite i pogledate u mračne, zasvođene ljudske duše? Mrzite me! Možete i morate da me mrzite, jer ja sam stvoren Božjom voljom da bih vas pripremio za strašno suđenje. Moje ime je Antihrist.

Kada izgovaram ovako jake reči po tamnim hodnicima Pozemlja, one zvuče mnogo jače od transcendentalne ljubavi. Pitao sam se da li će ga Podzemlje odvući od te ljubavi? Hoće li ga postaviti na neke druge đavolje temelje ili će ga progutati i izbaciti kroz creva paklenog crva? Pravi trijumf, zaista. On je zaista Bog i suđeno mu je da posmatra i voli ljude strastveno, punog srca, jer ih ranije nije voleo. Zlo je proisteklo iz njegove uzaludne kazne i ja ga poštujem. Možda bi bilo previše da kažem kako ga volim. To ćete vi prosuditi. Svet je ionako na rubu propasti, nestaje. Smrt, smrt, smrt.

Ne mogu da objasnim moju opsednutost smrću i zlom. Da li bežim od njega ne bi li mi u naručje pao? Dilema je živeti časno ili preživljavati časno. Ne volim moral. Opterećenje me guši. Neka ceo svet zna da više ne želim kriti svoju pravu prirodu. Ja sam Zlo. Ja sam Mržnja. Ja sam prilika kosih očiju koja više ne želi da gleda ravnooke i bradate predstave Jednog Boga. Moja lepota je isuviše opasna za vas. Ne smete nas posmatrati jer ćemo vas odvesti ispunjavajući vam želje. 
Gustave Dore
Gde ste sada, gospodarice glupe, praznoglave? Gde su sada vaša namirisana međunožja, pohotna i vlažna? Udaram, gnev kipti... Eksplozija! Vidim budućnost. Dopada mi se lepota uništenja. Volim gomile glava, krvlju natopljene oči i bestelesni smeh ludih, onih Bogu dragih. Sve vas volim, sve vas koji znate da je greh ubijati, pa ubijate; da je greh silovati, pa silujete; da je greh živeti, pa ipak živite! Ne želim više da čitav svet držim na svojim plećima i trpim sveštenike svih religija kako izgovarajući neke napamet naučene reči održavaju klimavu veru, podstiču fanatizam, slabašno se odupirući meni. Podižem ruku da poslednji put udarim teturavo telo ljudskosti. Sada će posrnuti a vi ćete biti svedoci Katastrofe i pada Ljubavi, uzdizanja Mržnje, prečišćene i lepe.

Slušajte moje propovedi, čitajte ih sebi i drugima! Čitajte i osuđujte, jer svet mora znati da je došao Kraj. Antihrist je stigao rođen kao otuđeno dete spuštenih misli i lepe spoljašnosti. Voleo je Boga, jer je Njegovo dete, ali mu nije verovao, pošto stara lisica želi da od čoveka napravi kamen kako bi ga Zemlji vratio. Prozreo sam Tvoje namere, a sada ćete i vi prozreti, jer svet je pun mojih sledbenika, bili oni toga svesni ili ne. 

Vexilla regis prodeunt inferni! Da, prizvao sam Pakao. Dveri su se otvorile, mračne i turobne. Pokuljala je hladna tišina miliona grobova ispunjena nemogućom željom za ponovnim rođenjem. Nećeš uspeti Ti koji si vođa Plemena Zemlje. Nećeš uspeti da vratiš nazad svoju odlutalu decu. Svet je isuviše velik. Posejao si seme razdora. Sumnjičavo posmatraš kako se pod naletima Katastrofe lomi statua Boga, onoga čije lice ne sme biti viđeno, niti ime izgovoreno. Njegove kosti nestaju pod Tvojim pritiskom, lome se i u prah pretvaraju. Kada nestane i poslednji vernik iz sve većih hramova, pojaviće se žuta svetlost i obasjaće sve simvole Tvoje. Ja jesam Ti i On kao univerzum života. Počeo si da slušaš, a onda i da govoriš poslanice onima koji se kolebaju. U njima stojiš Ti, nem i mali, gotovo uspavan, bez imalo sažaljenja i milosti prema bližnjima. Ti si taj koji ljude progoni samoćom, ali onom drugačijom, zatvorenom samoćom koju ne osećaju svi. Osećaju je samo izabrani. I ti ćeš je osećati, kao što je On oseća. Samoća je povlastica bogova i svedoči o našem božanskom poreklu.
Randy Ortiz
Nisi znao da verujem? Nisi znao da volim Boga? To je moja velika tajna. Ponekad je i sam zaboravim. Tada lutam nekakvim čudnim međusvetovima, sivim zonama rezervisanim samo za pomračene umove. Tada mi biva teško da zadržim bar malo one naivne i prostodušne dečačke zbunjenosti bez koje se ne može bitisati u sivim zonama. Tamo čak ni Ti, Antihriste, nemaš svoje predstraže. Svako izbegava tumaranje nezaboravnim močvarama Ničega. Svako beži od turobne učmalosti tišine, nezanimljive tišine, jer ona je drugo ime Smrti, drugo ime Uništenja. Ona je sve kao što ja više nisam ništa. 

Ne znaš u šta se upuštaš, Ti lepo belo stvorenje anđeoskih misli. Često te posmatram kroz tunele sivila: vidim Tvoje orijaško telo i minoran duh kako spaljeni bitišu u nekom trećerazrednom podrumu Mefistovog Pakla. Zašto dolaziš ovde? Zašto želiš da saznaš tajnu moje samoće? Može ti doći glave. Ponekad mi je teško da te posmatram, da gledam izgubljene ruke koje traže još i još. Zašto ti je potreban još neki pakao povrh onog u Tvojoj glavi? Zar zaista želiš da možeš zapovedati legijama demona? Ti hoćeš da budeš jedan od anđela čije trube označavaju Kraj i Početak velikog Suđenja.

Elementalima se ne možemo suprotstaviti. Ono što me je oduvek sputavalo bili su upravo ti elementali. Bez njih i sa njima ne može se ništa uraditi, jer je Priroda tako ustrojena da se od malih užasa ne mogu očekivati velike promene. A ja sam radoznalo biće i kao svaka mačka kružim oko zabranjenog plena pokušavajući da krišom stavim kandžu na tu malu smrt. Zato sam tražio i napravio, dobivši dozvolu, rastuće-opadajući ciklus života i smrti. I u ime vašeg nerođenog potomstva zaštitićete moje sveto poreklo, jer ja Jesam!

Od svih puteva u životu najvažniji je samo jedan - životni put Tvoga bića!

* * * 

Nemam dozvolu da objavim ovaj tekst. Iskreno, nisam je ni tražio, zbog čega ću snositi određene posledice, ali kako se približava dan za koji mi je proročica iz Hadramauta rekla da će biti dan mog napuštanja ovog sveta, to mi više nije bitno.