Mala arkana 1 Yad - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Ovo je prva u nizu malih arkana Bafomitrasovog grimoara. Po koloritu podseća na nebo. Šaka je belina oblaka projektovana na svetlo plavoj pozadini dnevnog neba. Yad, odnosno hebrejsko slovo jod jeste početak, blagoslov nebeske ruke za naše poduhvate. Bez tog blagoslova svaki rad i svako delovanje ne samo što neće imati uspeha, nego i nikakvog smisla. To je veza posvećenika sa prvobitnim uzrokom. Reklo bi se Božji dlan. 

Divinacijski, ova karta ukazuje na neophodnost, ali i na mogućnost dobijanja blagoslova, odobrenja ili saglasnosti više instance ili aurotiteta, bez čega vaš poduhvat ne može biti uspešan, a vaš cilj ne može biti ostvaren. Pojava ove karte prilikom divinacije je najbolji mogući znak da stvari idu vama u prilog. Duhovi ove karte su poput kakvih kosmičkih birokrata koji aminuju ili odbijaju nečiji poduhvat. Oni su strogi i zahtevaju poštovanje određenih pravila, a to su pre svega, ona pravila koja se tiču prirodnog toka. Njihova poruka je uvek ista, šta god radili: sledite prirodu. Duhovi ove arkane mogu se pojaviti kao veoma neobični oblaci na nebu ili poput izmaglice. Oni donose dopuštenje ili ga ne donose povodom neke vaše namere. Sa njihovim dopuštenjem stičete određenu magijsku moć, a bez njihovog dopuštenja nećete uspeti u svojoj nameri.

Četvorka štapova u tarotu

Četvorka štapova, Sola Buska špil

zvezda Mirfak

sazvežđe Persej

severoistočna visina

vazdušni aspekt Ovna

Četvorki štapova odgovara treća dekada Ovna, kojom vlada Venera, što u tarotskom poretku uparuje arhetipove Carice i Cara, imperijalni par u trenutku svoje spoljašnje potpune ostvarenosti. To je faza vatre u kojoj se energija stabilizuje, institucionalizuje i dobija vid vladavine, reda i trajnosti. Međutim, ova stabilnost nije prirodna niti večna: ona je izbor, konstrukcija i forma koja zahteva stalno održavanje. Po Picatrixu, treća dekada Ovna odnosi se na lepotu, suptilnost, duhovitost, radost i krotkost. Ipak, slika vezana za ovu dekadu uvodi pukotinu u tu harmoničnu predstavu: bledi čovek crvenkaste kose, sa zlatnom narukvicom na jednoj ruci i oslonjen na štap drugom, oseća teskobu jer nije u stanju da čini dobra dela koja bi inače činio. Ovaj motiv jasno ukazuje na latentni manjak snage, vladar je još uvek na prestolu, ali njegova moć polako počinje da slabi. Četvorka štapova, stoga, nije samo karta dovršenja, već i prva naznaka zastoja.

Alternativno, ovu kartu možemo povezati sa četvrtom sedmicom leta, periodom kada se energija učvršćuje u stabilan obrazac, ali gubi početnu pokretačku oštrinu. Zlatna zora ovu kartu naziva Gospodarem usavršenog posla, što se tumači kao Potpunost: delo je dovršeno, struktura zatvorena, ništa se više ne dodaje. Međutim, upravo ta zatvorenost predstavlja granicu. Kod Krolija, Četvorka štapova je ovaploćena aktivna sila, poredak, zakon i vlada. Ali on naglašava da se u samim ograničenjima tog reda već nalazi seme budućeg rastrojstva. Red, kada se ukruti, postaje prepreka daljem kretanju. 

Astrološki, Četvorka štapova se dovodi u vezu sa sazvežđem Persej, Razbijač. Na hebrejskom, razbijač se kaže parac ili perec (peh–reš–cadi), izraz koji se pojavljuje u knjizi proroka Miheja (2:13): onaj koji probija prepreku i predvodi narod kroz vrata. Taj paradoks, razbijač kao predvodnik reda, ključan je za razumevanje ove karte. Četvorka štapova označava stanje u kojem poredak opstaje samo dok postoji sila sposobna da ga probije i obnovi. 

Tradicionalni prikazi sazvežđa Perseja prikazuju junaka sa odrubljenom Meduzinom glavom, iz koje izviru zmije, a čiji je astralni pandan zloslutna zvezda Algol. Persej je sin Zevsa i Danaje, junak opremljen mačem, Hermesovim krilatim sandalama i Atininim štitom. On ne samo da ubija Meduzu, već i morsko čudovište Cetus, spasavajući Andromedu — dakle, on je arhetipski oslobodilac, ali isključivo kroz čin razaranja.

Po Ptolomeju, ovo sazvežđe ima prirodu Jupitera i Saturna: inteligentna, snažna, srčana i pustolovna ličnost, ali sklona lažima. Osvald Virt povezuje Perseja sa arkanom Obešeni čovek, čime se dodatno naglašava paradoks: onaj koji razbija i oslobađa istovremeno je vezan i žrtvovan. Zvezda Algol, beličastog sjaja i poznata kao Ras al-Ghul (Demonska glava), druga je po sjaju u ovom sazvežđu. U jevrejskoj tradiciji ona se poistovećuje sa Lilit, dok je u grčkoj mitologiji vezana za Meduzu, koju je Atina kaznila preobražajem u čudovište čiji pogled skamenjuje. Priroda Algola, po Ptolomeju, nalik je Saturnu i Jupiteru: nesreća, nasilje, obezglavljenje, vešanje i smrtna kazna. To je mračno srce stabilnosti, cena poretka koji traje.

U Sola Buska špilu, Četvorka štapova u krupnom planu prikazuje profil ratnika u čiji su šlem zadenta po dva štapa sa svake strane. Ovaj motiv jasno ukazuje da je red ovde doslovno nošen na glavi: poredak je identitet, ali i teret. Četvorka štapova, stoga, označava trenutak maksimalne stabilnosti koji već u sebi sadrži opasnost ukrućenja, nasilja i nužnost budućeg proboja.

XXVI Ratsul - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Ratsul je veličanstvena zver i predstavlja izraz atavizma. Ovom kartom preovlađuju plavičaste boje koje polako bivaju sve tamnije. Ratsul vodi poreklo od Amhazara a izvorno potiče iz ruskog subarktičkog kruga. To je vuk koji se popeo na Sunce. Istovremeno to je i vuk koji je postao veran pas, onaj prvi u svojoj vrsti koji je stao uz čoveka. U tom pristajanju on je delovao kao jedan od ljudi, budući da je poistovećen sa vođom ljudske grupe. Otud je Ratsul vuk predak, totemski duh. Njegova arkana označava vernost, snagu, posvećenost i odanost bez premca. Ratsul je fokus i izvor sveg Amagata, izvor moći, vodič duša, utemeljitelj loze, roda, tradicije, stožer trajanja, agens sećanja. 

Duh ove arkane može biti neko ko seje strah ili ko sprovodi „preko“, ka svetlosti ili ka tami. Može biti zaštitnik, učitelj, ali i progonitelj. Pojavljuje se kao veliki strašni beli vuk i pritom nema pravila šta sledi kada se to jednom dogodi. Njegov stav prema onom ko ga poziva ne zavisi od motiva pozivara, niti njegovog ponašanja, čak ni od karaktera, već isključivo od toga kakvu energiju nosi sa sobom, kakva je priroda njegove moći, a to je jedino što Ratsul vidi i što ga zanima. On donosi šamanske vizije i omogućuje tzv astralna putovanja, lakšu komunikaciju sa duhovima, kontrolu nad životinjama, posebno nad psima i vukovima. Pojavljuje se u snovima i tada donosi proročke snove. U divinacijskom smislu ukazuje na pretke, žive ili preminule, zatim na porodičnu lozu, poreklo, nasleđe, tradiciju, rodni kraj ili odredište. 

Duša i zagrobna perspektiva

Amor (Eros) i Psiha

Predočite peskovito bespuće Sahare, bilioni zrnaca peska koji se meškolje pod naletima vetra, uobličavajući fascinantne peščane dine. Zamislite sada da je svako od tih zrnaca nosilac nekog oseta, neke emocije, slike ili percepcije, delića svesti i da u tom bespuću tako "pluta" u večnost. Takva perspektiva ukazuje na jedan ogroman kosmički kaleidoskop, sačinjen od bezbroj raznobojnih sitnih stakala svakojakih oblika. Svako od tih stakala odražava ili nosi nekakav lik, identitet, ali u krajnje rudimentarnom obliku. Svi oni zajedno čine čestice kosmičke svesti ali su međusobno nepovezani. Nazvaćemo to stanje večnom kosmičkom supom. Međutim, čestice večne kosmičke supe nisu uvek u stanju mirovanja. Kao što vetar pomera pesak, tako nepoznati faktor koji čini životnu silu pokrene, odnosno poveže određeni broj tih monada u smisaoni niz čime se formira biće, a samim tim i koherentna svest. To podseća na biblijski mit o stvaranju čoveka kada Elohim udahnjuje život u oblik sačinjen od ilovače. Slično tome životna sila uobličava i elemente DNK, pa zavisno od toga koje su aminokiseline i kako posložene zavisi kakvo će biće iz toga nastati: čovek, životinja, biljka, mikroorganizam... 

U skladu sa time koliko su i koja su stakalca beskrajnog kaleidoskopa večne kosmičke supe povezana životnom silom isto tako zavisi kakvo će biće nastati, u kakvom ambijentu, kakvih osobina, kakvog oblika, kakve svesti i svih ostalih svojstava. Po okončanju života, životvorna sila se povlači, odnosno vraća se u izvor iz kojeg je potekla, ili sevnula poput munje, a sastavni elementi, odnosno zrnca peska pojedinačnog bića, koliko god da ih je, možda pet stotina, par hiljada ili stotine hiljada, ponovo se vraćaju u prvobitno stanje nepokretnosti i beslovesnosti. To je smrt, odnosno učinak smrti. Tom velikom kosmičkom Saharom bezbrojnih zrnaca peska, stalno duvaju vetrovi, životna sila pušta milione munja koje spajaju i otpuštaju bilione zrnaca peska, stvarajući i rastvarajući živa bića svud u univerzumu. 

U predočenoj predstavi, primetićete, nema mesta duši i njenom večnom kruženju ili uspinjanju, nema pakla i raja, nema reinkarnacije. Trik sa očuvanjem svesnosti u zagrobnom ambijentu jeste da sama zrnca peska, jednom povezana u nekakvu celinu, zadrže deo animirajuće životne sile, koja omogućuje autonomno uobličenje bića, a samim tim i njegovu slobodu. To nije moguće bez buđenja volje. U mnogim mitovima ta činjenica ili mogućnost prepoznata je i naglašena u svojstvu dara bogova. U nekim slučajevima junaci umiru ali potpuno ne gube svest, dok u drugim slučajevima oni živi bivaju prenešeni na odredište večnog života netaknute svesti. U bibliji imamo primer Enoha koji je telesno, još uvek živ, uzdignut u nebo. U grčkoj mitologiji Menelaj, jedan od glavnih likova Ilijade, spartanski vojskovođa, Minojev sin i suprug Jelene Trojanske, živ je odveden u Elisej (Jelisejska polja). Pre njega, poznat je slučaj Radamanta koji takođe uživa na ostrvu blaženih a ne u mračnom Hadu u kome duše mahom plutaju beslovesne. 

Ko ima pravo na večno blaženstvo, odnosno na očuvanje svesti mimo opšteg toka stvaranja i rastvaranja bića? O tome je pisao Ervin Rode u knjizi Psyche, rekavši da nečije zagrobno blaženstvo ne obezbeđuju njegova vrlina i zasluga, jer kao što psiha može ostati uz telo, tj. kao što se smrt može otkloniti nekim čudom ili magijom, tako i odlazak u nekakav areal večnog blaženstva jeste pre svega privilegija pojedinaca. Takvi pojedinci su, kaže Rode, darovani posebnom božanskom milošću, iz koje se ne može izvesti nikakva opštevažeća dogma. 

by Daniele Valeriani

Ta ideja nije izvorno grčka, bila je poznata i u drevnom Egiptu. Mirča Elijade je pisao kako je večni život nakon smrti bio rezervisan isključivo za faraone, budući da su samo oni dobijali Ozirisov dar, odnosno proslavljeno telo večnosti - sah, sahu. Tokom vremena, kako je Elijade objasnio, egipatska doktrina je, malo po malo, dopuštala i da još neke veoma važne ličnosti, pored faraona, uhvate tu barku večnosti koja je podrazumevala buđenje duše u zagrobnom svetu. Zatim je nastupila dekadencija i svojevrsna demokratizacija tog shvatanja, pa je ta mogućnost široko dozvoljena eliti, a potom i običnom svetu, s tim što su tu postavljeni uslovi poznavanja ključnih magičnih reči iz Knjige mrtvih, zatim vođenje ispravnog i moralnog života i slične trivijalnosti koje su podstakle širenje shvatanja da neko svojom zaslugom može kupiti kartu večnog života, ukoliko sledi propise, bude lojalan vladaru, lepo se ponaša itd. Danas, kao posledica daljeg razvoja te ideje, svako može lako pomisliti da nekako zaslužuje večnost ili održanje svesti nakon smrti, pa čak i ako to ne može biti slučaj. Eto, duša će se opet ovaplotiti sve dok nakon niza života ne dospe do tih volšebnih kapija večne svesti. Da li je zaista tako?

Podsetimo se da su faraoni bili bogovi ovaploćeni u telu. Setimo se da su svi prenešeni u Jelisej (Elizium) bili rođaci bogova. Pomenuti Menelaj je oženio Jelenu Trojansku koja je bila Zevsova ćerka. Dakle, Menelaj kao Zevsov zet, samom tom činjenicom imao je kartu za raj. Ganimed, koji je uzdignut na Olimp da bude Zevsov peharnik, potiče iz stare trojanske kraljevske loze. Ervin Rode je lepo primetio da u srodstvu sa bogovima leži odgovor na pitanje porekla te milosti i velike privilegije. Plemenito poreklo je ključni preduslov spasenja, jer bogovi ne zaboravljaju svoje, osim ukoliko ovi nešto grdno ne zabrljaju, a ta brljotina je obično uvreda upućena bogovima. No i tada imamo slučaj očuvanja svesti, ali obrnutog smisla, o čemu svedoči Tantalov slučaj (čuvene Tantalove muke), koji je kažnjen da večno ispašta u Tartaru, odnosno u najdubljem delu podzemnog sveta. Ako nema svesti nema ni ispaštanja. Njegovo sagrešenje je u tome što je zloupotrebio Zevsovo gostoprimstvo na Olimpu (velika privilegija) ukravši ambroziju i nektar sa trpeze bogova kako bi ih odneo ljudima otkrivši im tajnu bogova. Filantrop i humanista. 

Nisu li zbog otkrivanja tajne bogova Adam i Eva bili izbačeni iz Raja? Nije li Kula Vavilonska udarena munjom jer su je bogovi videli kao sredstvo oboženja ljudskog elementa? Ljudi ili polubogovi bivaju kažnjeni zbog svoje arogancije spram bogova ili Boga. Oni ne trpe neposluh. Ovo slobodarskom duhu našeg vremena zvuči despotski, mračno, tiranski, nepravedno, ali to je samo izraz uobraženosti, kenjkavosti, prenemaganja, izopačenosti i gluposti današnjih ljudi jer tiranija bogova nije ništa drugo do sistem univerzuma i njegovi zakoni. Ako hodamo po ivici možemo pasti i razbiti se. U toj činjenici nema ničeg tiranskog, ali isto tako nema veće tiranije od izvesnosti umiranja.

Ervin Rode je ukazao da su za Grke bog i besmrtnik gotovo isto. Povodom ovoga ne mogu odoleti utisku one čuvene Isusove izjave Bogovi ste (Elohim atem), što u ovom kontekstu možemo prevesti kao besmrtni ste. Ipak, čak i u hrišćanskoj optici mesto Bogorodice kao Isusove majke, na nebesima je neupitno. Ona je sveta i nebesna samim tim što je rodila Sina Božjeg. Tu nema rasprave. To je odjek drevnih shvatanja o soteriološkim privilegijama božanskih srodnika. Naravno, u hrišćanstvu su standardi spasenja olabavljeni u odnosu na drevne mitove, ali vidimo da oni koje je Isus odabrao ili koji su bili njemu dragi dok je boravio na Zemlji i delovao, nemaju problema po tom pitanju. Zatim se ta milost dalje širi na mučenike, one stradale u Hristu i za Hrista, pa sve do običnog verujućeg sveta, da ne zalazim dublje u tu močvaru. 

Zanimljivo je da su ambrozija i nektar, zbog kojih je Tantal prognan i kažnjen preduslov spoznaje božanske tajne. Nije li isto i jabuka greha iz biblije koju su zagrizli Adam i Eva te zato bili prognani i kažnjeni? Konzumacijom pića bogova čovek otkriva njihovu tajnu. To bismo mogli prevesti i da konzumacijom psihoaktivnih biljaka moći čovek proširuje svoju svest i spoznaje letinu eona (Kroli), vidi univerzum kakav jeste i otkriva mogućnosti slobode ili dosezanja zemlje blaženih. 

Morfeus

I tako konačno dolazimo do pitanja duše. Šta je to duša? Kod Grka, duša, odnosno psiha (Ψυχη), predstavljena je kao devojka sa krilima leptira, što ukazuje na njenu vazdušastu prirodu. Dakle, nešto neuhvatljivo, nešto suptilno i pokretno. Duša je leptir. Po mitu ona je bila smrtna devojka čija je lepota, zbog koje je bila obožavana, izazvala zavist boginje Afrodite. Boginja je naložila Erosu neka učini da se Psiha zaljubi u najgnusnijeg čoveka. Umesto toga, sam Eros se zaljubio u Psihu i odveo ju je u svoju skrivenu palatu. On je pred Psihom skrivao svoj identitet rekavši joj da ga nikada ne sme pogledati u lice. Njene ljubomorne sestre su je prevarile i nagovorile da pogleda Erosovo lice, zbog čega se on naljutio na nju napustivši je. Psiha je potom tražila po svetu svoju izgubljenu ljubav i na kraju je došla u službu Afrodite koja joj je naredila da izvrši niz naizgled nemogućih zadataka a što se završilo njenim putovanjem u Podzemlje. Psiha se onda ponovo ujedinila sa Erosom i par se venčao na ceremoniji kojoj su prisustvovali svi bogovi. 

Ovde vidimo da je Psiha vezana za ljubav posredstvom Afrodite i Erosa, ali isto tako vidimo da je ona izazvala bes oba ta božanstva. Dakle, ogrešila se o bogove, a s tim što je u njenom slučaju sve lepo završeno. Psiha je postigla večnost svojim ujedinjenjem sa Erosom nakon što je prošla iskušenja u Afroditinoj službi stigavši čak i u sam Had. Takođe, primećujemo da je Afroditu zapravo naljutio drevni kult duše, što ukazuje kako je ovaj mit mogao nastati kasnije. Erosa je naljutilo to što je Psihin neposluh razotkrio njegovu varku. Pa ipak, Psiha je mogla izaći iz Hada i dosegnuti večnost ponovnim susretom i venčanjem sa Erosom. Dok je Psiha robovala Afroditinim hirovima i ponižavajućim zadacima, njoj je potajno pomagao Eros, što je situacija koja podseća na ulogu koju anđeo čuvar ima spram adepta. Plod Psihine i Erosove ljubavi je ćerka Hedona (Zadovoljstvo), koja je postala daimon, odnosno boginja zadovoljstva i užitaka. Iz homerovske perspektive, duša je poput odraza ili senke, utvara (ειδωλον - eidolon), što bi u određenoj meri moglo odgovarati egipatskom pojmu khaibit. ali možda je to malo nategnuta spekulacija sa moje strane.

Rode tumači određenje homerovsko duše tako što ona nije nalik onome što zovemo duhom a nasuprot telu. Za Homera, kako kaže Rode, svojstva ljudskog duha ispoljavaju se kroz aktivnost, što je moguće samo dok je čovek živ. Kada premine, čovek gubi svoju celovitost i postaje mrtvo telo koje se raspada, dok psiha ostaje neokrnjena. Međutim, ističe Rode, ni psiha, kao ni mrtvo telo, nije ključarka duha i njegove snage. Ona je bez svesti, napuštena od duha i njegovih organa, jer su sve moći osećanja, htenja i mišljenja iščezle kada se čovek razložio na svoje sastavne delove. Tumačeći homerovsko viđenje ove teme, Rode primećuje da se duši malo toga može pripisati od svojstava duha, pa se stoga pre može govoriti o suprotnosti između psihe i duha. 

I dalje, kako kaže Rode, čovek je živ, svestan sebe i duhovno delatan samo dok u njemu boravi psiha, ali nije ona ta koja ispoljavajući sopstvene snage obezbeđuje čoveku život, volju, svest, moć sticanja znanja i uopšte iskustva, već se sve snage života i delovanja nalaze u oblasti telesnog. To funkcioniše dokle god je telo sjedinjeno sa svojom psihom. Bez prisustva psihe telo ne može da opaža, oseća i želi, ali ono ne obavlja ove i sve druge svoje aktivnosti preko ili posredstvom psihe. Rode kaže da Homer ne pripisuje psihi takvu delatnost u živom čoveku već se pominje tek kad njeno razdvajanje od živog čoveka predstoji ili se već dogodilo. Psiha kao čovekova senka, nadtrajava i njega, i njegove životne snage. 

Duh na osnovu navedene uloge možemo prepoznati kao životni dah, onu tajanstvenu i neuhvatljivu životvornu silu kojom Elohimi nadahnjuju neživa tela od ilovače, odnosno silu koja povezuje kaleidoskopska zrnca peska iz imaginarne peščare koju sam opisao, formirajući živo biće. Po Homeru ljudsko biće postoji kao ono što je vidljivo, odnosno telo, i kao njegov nevidljiv odraz koji se oslobađa tek u smrti. Rode kaže da o postojanju dvostrukog života u čoveku, o prisustvu jednog samostalnog, odvojivog drugog jastva unutar onog dnevno vidljivog, nije zaključeno na osnovu izražavanja osećanja, volje, opažanja i mišljenja u budnom i svesnom čoveku, nego na osnovu iskustava prividnog drugog života u snu, u nesvesti i ekstazi. Ovim nam se na neki način saopštava da je duša zapravo sanjačko biće. U čoveku, dakle, živi jedno drugo jastvo koje je aktivno u snu ili u nekakvoj ekstazi. Grci su verovali da je psiha, onda kada se u smrti oslobodi tela, zapravo večna. Međutim, ta večnost nužno ne podrazumeva i svesnost. Rekli smo da je očuvanje svesti izuzetak a ne pravilo. 

No, vratimo se grčkom mitološkom narativu koji nam ukazuje da su Had i Oneiron (zemlja snova) blizu jedno drugom, što nije čudno, budući da su Hipnos (san) i Tanatos (smrt) braća. U snu spavač gubi dnevnu svest i tada preovlađuje ona sanjačka, izuzev delimično u stanju lucidnog sna što se postiže vežbanjem. U smrti, preminuli takođe gubi svest, ali pitanje je stiče li nekakvu posmrtnu svest nalik onoj sanjačkoj. Da li je smrt uopšte nalik snu? Je li to onda nešto poput dubokog bezsadržajnog sna? Ukoliko postoji nekakav sadržaj znači li to da je duša delatna i nakon smrti? 

Homer smešta Oneiron pored struja Okeana, velike reke koja okružuje svet, i kapija Sunca, blizu polja Asfodela gde borave duše preminulih. Had zapravo ima tri odeljka: Asfodel, u kome završava većina ljudskih duša, zatim Elizium ili Elisej (gde borave privilegovani koji uživaju u blaženstvu) i Tartar, gde su bačeni oni prokleti da večno ispaštaju. Oneiron je dakle blizu oblasti u kojoj kao aveti bitišu duše lišene svesti. Stanovnici, odnosno daimoni zemlje sna su oneiroi, tamnokrili duhovi koji se svake noći pojavljuju kao jato slepih miševa iz njihovog pećinskog doma u Erebosu, zemlji večne tame iza izlazećeg sunca. Oneiroi prolaze kroz jednu od dve kapije: prvu, napravljenu od roga, koja predstavlja izvor proročkih snova koje šalju bogovi, dok je druga napravljena od slonovače i predstavljala je izvor lažnih i besmislenih snova. Njihov vođa zvao se Morfej, daimon koji se pojavio u snovima kraljeva pod maskom čoveka koji nosi poruke od bogova. Majka Oneiroja je boginja noći Niks, jedno od drevnih božanstava i ćerka Haosa. Kao njihov otac pominje se Hipnos, bog sna, ali imajmo na umu kako je i on sam Niksino dete. Zanimljivo, boginja Niks je sparujući se sa Erebom (večnom tamom) rodila Etera (svetlo) i Hemera (dan). 

Konačno, nakon ovog mitološkog izleta, vraćam se na početak te se usuđujem postaviti pitanje: čega ima nakon smrti? Na ovo pitanje odavno sam dobio odgovor u obliku kontra pitanja: a čega ima pre smrti? Elifas Levi je govorio da se u astralnoj svetlosti nalazi otisak svega što je ikada bilo i što će biti, pa tako i otisak svake osobe koja je ikada živela i koja će živeti, pa ipak otisak nije biće, nepovezani kaleidoskop utisaka, oseta i percepcija nije svest, a bez svesti nema bića, barem ne ljudskog, a bez nekakvog oblika svesti nema nikakvog bića. Kakva je verovatnoća da će životna struja ponovo okupiti ista zrnca peska i sastaviti ih u ono isto biće kakvo je nekada živelo? Možda to i nije pitanje verovatnoće, ali zašto bi se to uopšte desilo? Vidimo da je preživljavanje svesti i bitisanje u zagrobnom ambijentu pre izuzetak nego pravilo. Neće li se i sama duša, ukoliko nekako ne zasluži milost bogova, nazvaću to tako, razložiti i utopiti u beskrajno i beslovesno more jedinica svesti koje tek zajedno, povezane i animirane intervencijom više sile bivaju biće? 

Duša i telo nisu odvojene celine, nego su aspekti iste stvari. To je stvar našeg opažanja. Kastanedin učitelj Don Huan govorio je da su ljudi svetlosna bića i da je telesnost isto kao i suptilnost, stvar opažanja. I onda kada životna sila napusti pokojnika, njegova svest se rastače. Ako nema svesti, ako nema svetlosti, ako nema opažaja i oseta, pa šta je onda to što se navodno reinkarnira? Setimo se, Psiha kao lik je smrtno biće koju je Erosova naklonost izbavila od ništenja. Sada razmislimo, da li lično mi zaslužujemo, i zbog čega tačno, ljubav, naklonost i pomoć jednog boga kakav je Eros?

XXV Kolos - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Kolos je izraz vladanja nad iskušenjima, prevazilaženja ovozemaljske svesti i težnje ka nebeskom i uzvišenom. On je usredsređen na svoj cilj i suvereno vlada sobom neometan zemaljskim stvarima i procesima, ljudskim delovanjem i trendovima, idejama i nemirima. Ova karta potiče iz mog ličnog iskustva i nema neku dublju referencu u nekoj postojećoj ili istorijskoj ezoterijskoj tradiciji. Međutim, na neki način može ukazivati na Naram Sina, vladara Akada. Ovom kartom prikazan je potpuni posvećenik, savršen i moćan, u beloj boji, u kontrastu sa plavom i tamnom pozadinom na kojoj je prisutno nekoliko opštih simbola.

U divinacijskom smislu karta govori kako je potrebno da pronađete unutrašnju snagu radi suočavanja sa nadolazećim izazovima i krizama. Morate zauzeti jasnu i stamenu poziciju. Otud je ova arkana u vezi sa Devetom malom arkanom. Duh ove karte vas uvodi u iskušenje čime testirate sopstveni karakter. On će vas iskušavati raznim izazovima, a ukoliko ih nadvladate, dobijate nagradu koja nije ista za svakog. U nekom opštem smislu nagrada vam donosi određenu slavu u svetu duhova. Postajete ovenčani oreolom slave u magijskom smislu te vaše ime počinje da znači nešto u svetu duhova. Duhovi, entiteti i magijska bića vas prepoznaju i odaju vam poštovanje budući da vas je Kolos ovenčao slavom. Ako vam je Kolos ukazao čast onda će to učiniti i mnogi od njih pa ćete ih lakše pridobijati za sve šta vam bude potrebno. Duh ove arkane može se pojaviti kao snažan izuzetno krupan nag muškarac, dugačke brade i crne duge kose.

Petica štapova u tarotu

Petica štapova u Sola Buska tarotu

zvezda Alfard

sazvežđe Hidra

severoistočni horizont

vazdušni aspekt Lava

Peticu štapova dovodimo u vezu sa prvom dekadom Lava, kojom vlada Saturn, čime se uparuju arhetipovi Univerzuma i Snage. Reč je o vatri koja je tek stupila u lavovski prostor i još uvek nije disciplinovana solarnim principom: to je sirova, eruptivna energija, bliska požarima i vulkanskim izlivima. Ova karta ne prikazuje borbu kao taktički sukob, već kao stanje trajnog trenja, sudara i razbuktavanja suprotstavljenih sila. Po Picatrixu, prva dekada Lava obuhvata odvažnost, slobodoljubivost i pobedu, ali istovremeno i okrutnost, požudu, opakost i nasilje. Ta ambivalentnost jasno je sažeta u slici čoveka koji jaše lava: to nije spokojno vladanje, već pokušaj da se obuzda snaga koja u svakom trenutku može zbaciti jahača. U tom smislu, Petica štapova označava stanje u kojem volja još nije dovoljno snažna da upravlja sopstvenom energijom, već se s njom bori iznutra.

Alternativno, ovu kartu možemo povezati sa petom sedmicom leta, trenutkom kada toplota dostiže intenzitet koji više ne podstiče rast, već proizvodi napetost i iscrpljivanje. Zlatna zora ovu kartu naziva Gospodarem borbe, jasno stavljajući akcenat na sukob kao osnovni modus postojanja. Kod Krolija, Petica štapova predstavlja aktivnu silu u njenom najgrubljem obliku: ovde nema ravnoteže, već samo sudar, trenje i iscrpljivanje. On dodatno naglašava prisustvo načela Feniksa: razaranje kroz vatru koje u sebi nosi mogućnost pročišćenja i ponovnog rođenja. Međutim, u ovom stadijumu ciklusa, to uskrsnuće je još samo potencijal, neizvesno i daleko. Kroli takođe ukazuje na ideju seksualne svireposti: energija vatre ovde se ispoljava kao nagonska, neobuzdana sila, sklona dominaciji i destruktivnoj strasti. Petica štapova stoga može označavati borbu koja se ne vodi radi cilja, već radi samog pražnjenja viška energije.

Astrološki, ovoj karti odgovara sazvežđe Hidra, vodena zmija u bekstvu, simbol htonskog principa koji izmiče kontroli. U biblijskom smislu, ta zmija je poistovećena sa Satanom, silom koja se suprotstavlja nebeskom poretku. Apokalipsa (12:7–9) opisuje rat na nebu i zbacivanje velike aždaje, stare zmije, na zemlju. Taj mitološki obrazac savršeno oslikava Peticu štapova: borba je već izgubljena na višem planu, ali se na nižem nastavlja u obliku haotičnog otpora i razorne upornosti.

U grčkoj mitologiji, Hidra je zmija koju je gavran (Korvus) uhvatio i doneo Apolonu, čime je narušen prirodni poredak i izazvana kazna. Ovaj motiv dodatno pojačava temu greške, nemarnosti i posledica neobuzdanog delovanja. Prema Ptolomeju, uticaj Hidre je prirode Saturna i Venere: osećajnost, strastvenost i sklonost ka nevoljama. Dominantna zvezda sazvežđa, Alfard, narandžaste boje i smeštena na Hidrinom vratu, nosi ime „Usamljena zmija“ ili „Hidrino srce“. Njena priroda, po Ptolomeju, takođe je saturnovsko-venuzijanska: mudrost i sklonost umetnosti, ali i žestoke, nekontrolisane strasti, buntovništvo, nemoralnost i naprasna smrt. To je srce borbe koje kuca bez mere.

U Sola Buska špilu, Petica štapova prikazuje nesrećnu, bedno odevenu i pogurenu mušku figuru koja na leđima nosi pet neuredno poslaganih masivnih štapova. Njegov teret je haotičan, bez reda i sistema, za razliku od kasnijih karti ovog niza. U desnoj ruci drži predmet nalik tikvi, posudu koja može sadržati vodu, vino ili otrov. Taj detalj dodatno naglašava ambivalentnost ove karte: borba još nije oblikovana u smisao, a energija se rasipa između iscrpljenja i potencijalnog preobražaja.

XXIV Raia - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Arkana Raia je svedok. Potiče od Amhazara, ali joj je suštinsko poreklo iz subarktičkih krajeva Rusije. Međutim, sama kompozicija karte potiče od njenog duha. Ona sama je u belom sa ljubičastim oreolom na mahom tamnoj pozadini. Nju možemo jednako shvatiti i u divinacijskom i u smislu prirode duha ove karte. Ona svedoči o postojanju, potvrđuje da li je nešto postojalo ili nije, da li se nešto zaista desilo, da li je nešto laž ili istina, obmana ili stvarnost, jesmo li u zabludi ili nismo. Ona je poput anđela koji svedoči o nama, ali pred nama može svedočiti i o mnogim drugim stvarima, ljudima, bićima i pojavama.

Divinacijski, ukazuje na mogućnost zablude i upozorava kako bi bilo mudro dobro razmisliti o nečemu za šta držimo da je istina, da smo u pravu, da je tako bilo, da jeste tako te da će tako biti. Raia nam namiguje i kaže da verovatno nismo u pravu i da bi trebalo nešto da promenimo, ili nam možda sledi nekakva promena. 

Za posvećenika ima ulogu verifikatora, ali takođe može igrati i ulogu majke adepta. To je žena koja aspiranta pretvara u adepta. Ona predstavlja taj konačni preobražaj. Duh ove karte pozivate da biste saznali šta je istina povodom nečega za šta želite da budete sigurni. Pozivate je da posvedoči o vašem postojanju ili da vas zastupa pred nekim drugim entitetima, zlu ne trebalo. Ona zna koje su vaše mogućnosti i povodom toga vas može savetovati kako da postupite. Osim toga, ona može igrati sasvim drugačiju ulogu u kojoj predstavlja opsesiju. Otud ona ima moć da nekom navuče opsesiju ili ga od iste isceli. Može se pojaviti kao lepa i ljupka mlada plavokosa i bosonoga devojka u beloj haljini. Ako je priziva muškarac koji nije ovladao svojim strastima i osećanjima, lako se može zaljubiti u njenu pojavnost, što nije nužno fatalno, ali taj čovek više nikada neće biti isti. 

P.S. U pozadini glavnog lika karte prikazana je tamna figura. Njeno značenje je autoru ovih redova potpuno nejasno te o tome mogu samo spekulisati. Mislim da ta figura predstavlja duhove preminulih posvećenika, onih o kojima je Raia svedočila.

Trojka štapova u tarotu

Trojka štapova - Sola Buska špil

zvezda Menkar

sazvežđe Cetus (Kit)

istočna visina

vodeni aspekt Ovna

Trojci štapova odgovara druga dekada Ovna, kojom vlada Sunce. Time se uspostavlja snažna i koherentna simbolička veza između Sunca i Cara, solarna energija prirodno pristaje uz carsko dostojanstvo, autoritet i volju koja se ne opravdava, već deluje. Ova karta govori o trenutku kada se iskonska sila već formirala u centar moći i počinje da se stabilizuje kao princip vladavine. Po Pikatriksu, druga dekada Ovna odnosi se na ponos, plemenitost, bogatstvo i vladavinu. Ikonografski je predstavljena ženskim likom u crvenoj haljini, čija je unutrašnjost bela; crveno kao boja aktivne, krvne sile i strasti, belo kao znak čistoće namere i zakonitosti poretka. Ova dvoznačnost upućuje na moć koja je istovremeno strastvena i legitimna, osvajačka, ali ne i haotična. Alternativno, Trojka štapova može se povezati sa trećom sedmicom leta, periodom zrele topline i usmerenog rasta.

U sistemu Zlatne zore, Trojka štapova nosi naziv Gospodar utvrđene snage i ima ime Vrlina. To nije moralna vrlina u etičkom smislu, već unutrašnja čvrstina sile koja je našla svoj oslonac i svoj pravac. Krouli naglašava da ova karta predstavlja ostvarenje iskonske energije, čije delovanje proizvodi saglasje i sklad, ne zato što je sila oslabila, već zato što je dovedena pod kontrolu svesti i svrhe.

Astrološki, Trojka štapova povezuje se sa sazvežđem Kita (Cetus), morskog čudovišta, koje u biblijskom simbolizmu odgovara Levijatanu, opisanom u 41. poglavlju Knjige o Jovu. Reč je o arhetipskom protivniku, sili haosa i tlačenja koja stoji nasuprot božanskom poretku. Najsjajnija zvezda ovog sazvežđa, Menkar - „otvorena usta nemani“, simbolizuje svezanog i pobeđenog neprijatelja. Njena svetlo-narandžasta boja ukazuje na vatru koja je progutala vodu, ali i na opasnost koja još uvek tinja. Po Ptolomeju, priroda Menkara je saturnovska: oboljenje, gubitak časti, propast, povrede, bolest i nesreća. 

U biblijskom kontekstu, Cetus / Levijatan predstavlja Satanu kao protivnika koji tlači Izrael, drži ga u ropstvu ili potčinjenosti. Međutim, ovaj simbolizam nikada ne ostaje bez odgovora, tekstovi jasno najavljuju božansku intervenciju i konačno slamanje protivničke sile: „Tog dana Gospod će pohoditi svojim mačem – čvrstim, velikim i jakim – levijatana, zmiju koja klizi, levijatana, vijugavu zmiju; ubiće neman koja je u moru.“ (Isaija 27:1). Dodatna paralela sa morskom nemaní javlja se u Knjizi o Joni (1:17–2:2), gde velika riba preuzima funkciju grobnice i inicijacijskog prostora. Jona biva progutan, ali ne uništen, iz utrobe čudovišta on se moli i biva spasen. Ova slika snažno korespondira sa atribucijom velike arkane Smrt, čije je hebrejsko slovo nun, „riba“. Reč je o smrti kao prelazu, ne kao kraju: o boravku u tami koji omogućava ponovno rođenje.

U grčkoj mitologiji, Cetus je čudovište koje Posejdon šalje da proždere Andromedu, kao kaznu za oholost njene majke Kasiopeje. I ovde je reč o sili kazne i korekcije, ali i o čudovištu koje biva savladano. Po Ptolomeju, priroda sazvežđa Kita je opet saturnovska: lenjost i jalovost, ali i sposobnost upravljanja i izvesna saosećajnost, paradoks koji ukazuje na moć koja može i da tlači i da obuzda samu sebe.

U Sola Buska tarotu, Trojka štapova prikazuje glavu probodenu sa tri štapa. Ova slika snažno upućuje na nužnost tajnovitosti alhemijskog znanja: misao je probodena silom, ali ne uništena. Glava umesto ušiju ima krila, jasan znak Merkura filozofa, dok su usta zatvorena vencem, simbolom zaveta ćutanja. Znanje koje je osvojeno ne razglašava se; moć koja je konsolidovana ne mora da viče. Trojka štapova, stoga, predstavlja trenutak kada je sila pobedila protivnika, ali još uvek bdije nad sopstvenom tamnom senkom.

XXIII Alef - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Arkana Alef u neku ruku jeste razrada prethodne karte Dionosur. Potiče od Amhazara, ali je njeno poreklo sumersko. Njome dominiraju tamnije varijante ljubičaste koje prelaze u indigo. Dionosur i Alef su na neki način slične arkanama Sud i Svet klasičnog tarota. Alef je svetska eshatološka perspektiva pojave mesije i njegovog delovanja, način, put i mesto kroz koje peti element obuhvata čitav univerzum. Isto tako ukazuje i na krajnje odredište posvećenika, što je prepoznatljivo u Orionovom pojasu. Simbol u četvorokrakoj zvezdi predstavlja peti element i svojevrsna kosmička vrata ka kojoj su krenule, ili od koje dolaze simboličke humanoidne prilike u donjem desnom uglu karte.

U divinacijskom smislu ova arkana pokazuje zaokruženje, dovršenje, ispunjenje, dolazak, rastanak, završetak, prelaz, prolaz. Sazvežđa Orion i Veliki Medved su od značaja u doktrini ovih arkana jer obe predstavljaju vidljivu nebesku poveznicu živih posvećenika sa onim što dolazi (Orion) i onim što je bilo (Veliki Medved). Duhovi ove arkane omogućavaju kontakt sa dalekim svetovima, stvarima, enitetima i bićima, uvid u druge dimenzije te podučavaju kako ostvariti održivu, trajnu i jasnu u kontrolisanu promenu percepcije. Mogu se pojaviti kao svetlucave živahne iskrice nalik svicima.

Sator kvadrat

SATOR AREPO TENET OPERA ROTAS

Formula SATOR AREPO TENET OPERA ROTAS poznata je kao Sator kvadrat ili Rotas kvadrat, jedan je od najčuvenijih magijskih palindroma u evropskoj tradiciji. Kvadrat se sastoji od pet reči raspoređenih u pet redova, tako da se može čitati sleva nadesno, zdesna nalevo, odozgo nadole, odozdo nagore) i uvek ostaje isti.

S	A	T	O	R
A	R	E	P	O
T	E	N	E	T
O	P	E	R	A
R	O	T	A	S

Struktura Sator kvadrata čini ga savršenim palindromom, simbolom beskonačnosti i zatvorenog kruga. Najstariji primeri pronađeni su u Pompeji (I vek n.e.), urezani na zidovima. Pojavljivao se širom Rimskog carstva, a kasnije u Srednjem veku u hrišćanskom i okultnom kontekstu.Neki istraživači ga povezuju sa ranohrišćanskim zajednicama: iz kvadrata se može izvući skriveni krst i reči PATER NOSTER (Oče naš), uz preostala slova A i O kao alfa i omega. U pogledu njegovog značenja, imamo „Sator (sejač) Arepo tenet opera rotas“, prevod je nejasan jer „Arepo“ nema poznato značenje; često se tumači kao vlastito ime ili umetnuta reč radi palindroma. Najčešći prevod strukture je: „Sejač Arepo drži točak u radu.“ Ovaj palindrom označava harmoniju kosmosa, cikličnost i večni povratak. 

Jedna od najpoznatijih tajni ovog kvadrata je da se njegova slova mogu presložiti u krst sa rečima PATER NOSTER (Oče naš), pri čemu preostaju dva slova A i dva slova O (Alfa i Omega). Za gnostike, ovo je bio dokaz da je formula ključ koji otključava i hrišćanske i paganske misterije. 

Još jedna izvedenica je molitva u obliku ORO TE PATER SANAS ORO TE PATER (Molim te Oče, Iscelitelju, molim te Oče). Suština kombinacije svih ovih tumačenja jeste da je SATOR otac, oploditelj, sejač, pokretač, tvorac; AREPO je ime oca tvorca, pokretača, izvedeno iz onoga šta on radi; TENET, budući u krstastoj osnovi kvadrata, označava svrhu radnje, tj  održavanje, držanje i vezivanje; OPERA je rad, tvorevina, polje, dok je ROTAS zakon obrtanja (funkcionisanja i trajanja) tvorevine. Neki pisci okultne literature su uvereni da je naziv tarot izveden iz ovog kvadrata. To znači da čitav proces proricanja uz pomoć tarota, dakle, može se porediti i dovesti u vezu sa smislom ovog magijskog kvadrata.

U praksi, SATOR se koristi za fiksiranje energije. Ispisivao se na pragovima kuća da bi se zbunili zli duhovi (jer bi se zapleli u beskonačni krug čitanja). Takođe, postoji staro verovanje da ispisivanje ovog kvadrata na drvenoj tablici i bacanje u vatru može odmah ugasiti požar (metaforički: gašenje besa ili nekontrolisanih emocija). U okultnoj tradiciji ovo je zaštitna formula, korišćena u amuletima i talismanima. Kvadrat se pisao na zidovima, amuletima ili dokumentima kao apotropejski znak protiv zla. Vibraciono izgovaranje ili meditacija nad kvadratom smatrala se prizivanjem kosmičke ravnoteže. 

Nemački istoričar Gustav Frišč je u ovom kvadratu otkrio priziv Satane: 

SATAN, ORO TE, PRO ARTE A TE SPERO

SATAN, TER ORO TE, OPERA PRAESTO

SATAN, TER ORO TE, REPARATO OPES

Francuz Gijom de Žerfanion je, pak, otkrio formulu egzorcizma:

RETRO SATANA, TOTO OPERE ASPER, 

ORO TE PATER, ORO TE PATER, SANAS

O PATER, ORES PRO AETATE NOSTRA

ORA, OPERARE, OSTENTA TE PASTOR

Dakle, SATOR AREPO TENET OPERA ROTAS je formula koja spaja palindromnu savršenost, kosmičku harmoniju i hrišćansku mistiku, a kroz vekove je služila i kao zaštitni amulet i kao skriveni znak vere.

Sada bih ušao u dublju spekulaciju. Kao što sam već pomenuo, SATOR se tumači kao sejač ili orač (mada je zanimljiva sličnost ovog izraza sa rečima Soter, spasitelj na grčkom i Sorat, ime solarnog duha po kabali. AREPO je njegovo ime, TENET je držanje, OPERA je rad / napor, ROTAS su točkovi. Pa tako dobijemo da „sejač Arepo sa naporom drži točkove“. Po tumačenju Mek Gregora Metersa, ovaj palindrom je mešavina grčkog i latinskog te se može prevesti kao SATOR (otac) AREPO (polako okrećući) TENET (održava) OPERA (svoju tvorevinu) ROTAS (kao kružnicu). Po trećem, grčko-koptskom tumačenju SATOR (sejač) AREPO (Horus) TENET (vezuje) OPERA (stavlja u zamku) ROTAS (muči). 

U skladu sa principima hermetičke teorije možemo reći da SATOR, odnosno slovo S odgovara najvišem aktivnom načelu, elementu Vatre i figuri Oca. AREPO, odnosno A je Sin i element Vazduha. OPERA, tj O, jeste element Zemlje i predstavlja Ćerku, dok je ROTAS, slovo R, Majka i element Vode. T kao TENET predstavlja peti element, odnosno Duh, koji objedinjuje čitavu porodicu. Međutim, T je aktivni oblik Duha, dok je N u sredini kvadrata izraz njegovog pasivnog oblika, osnova oko koje se vrti čitava struktura. Tako imamo petostruku konstelaciju koja se može dalje uprostiti na trojnu, a koju čine dva simetrična para i objedinjujuće treće načelo:

SATOR – ROTAS (tvorac i zakon, Otac i Majka)

AREPO – OPERA (delovanje tvorca i tvorevina, Sin i Ćerka)

TENET (svrha delovanja i tvorevine)

 

S	A	T	O	R
A				O
T				T
O				A
R	O	T	A	S

Načelo Oca i Majke, SATOR – ROTAS

 

	A		O
A	R	E	P	O
	E		E
O	P	E	R	A
	O		A

Načelo Sina i Ćerke, AREPO – OPERA

 

		T
		E
T	E	N	E	T
		E
		T

Načelo TENET

 

Iz priložena tri kvadrata rasprostiranja načela vidimo da je načelo tvorca i tvorevine kružno raspoređeno obrćući, poput uroborosa formulu SATOROTASATOROTAS... Tvorac i zakon tvore beskonačnu kružnicu: Bog je Zakon i Zakon je Bog. Time je zauzeto svako rubno polje kvadrata. Načelo delovanja tvorca i onog što je stvoreno zauzima rešetkasti oblik, prožimajući kvadrat te obuhvatajući unutrašnja i rubna polja, ali ne sva. Tako formula AREPOPERAREPOPERA, deluje poput kakve frekvencije. Načelo svrhe, a to je održanje, TENET, usredsređeno je na krstastu osnovu kvadrata i učvršćeno oko središnjeg slova N. Svrha je nepomična i učvršćena, ne obrće se i ne vibrira.