O sumnji u bogove

Najraniji oblici božanstava bili su predstavljeni u životinjskom obličju. Bili su to bezimeni bogovi. Bogovi sa imenima, kao i bogovi u ljudskom obliku, pojavljuju se kasnije. Ti prvobitni bogovi nisu bili proizvod mašte ili nekakve vere, nego artikulacija nastala na osnovu iskustva koje je bilo neposredno. Dok su bogovi u ljudskoj svesti bili uobličeni na taj način teško da je nekome padalo napamet da negira njihovo postojanje. Međutim, kada su bogovi postali predmeti vere, sveštenstva, kulta, ekonomije, moći i uticaja, podele prihoda, dogme, svete knjige, tada se pojavilo mnoštvo razloga za ozbiljne sumnje i odbacivanja.

Neispoljene arkane Bafomitrasovog grimoara arkana: Abraset i Lasee

U trenutku dok ovo pišem otkrio sam još dve neispoljene arkane koje svojim odsustvom upotpunjuju Bafomitrasov grimoar arkana. Te dve neostvarene arkane su Abraset (vidi 31°) i Lasee (vidi 361:). Zapravo, Abraset nije potpuno neispoljena, već postoji u obliku skice koja je priložena u ovom tekstu. Abraset potiče iz moje vizije i prikazuje ljudsku priliku pod kukuljicom koja stoji na podu misterija (sačinjen od crno-belih kvadrata), u pozi boga Seta koji se bori iz kurikuluma Hermetičkog Reda Zlatne Zore. Njegova desna ruka je podignuta visoko a leva spuštena niz telo. Zakukuljičeni lik stoji nasuprot velikoj krunisanoj zmiji koja se uzdiže iz klupka. Ta zmija je Šet ili Set. Abraset je zapravo posvećenik tog božanstva u obliku zmije. Arkana prikazuje prijem adepta od strane boga Seta, što podseća na Stelu otkrovenja Ank-af-na-Khonsua iz muzeja u Kairu koja se povezuje sa likom i delom Alistera Krolija. Abraset je onaj koji je prešao na drugu stranu. On se ne priziva ali služi kao uzor. To je neko ko je ostavio ključeve i mi tragamo za tim ključevima a ne za njime kao osobom i entitetom.

Druga arkana, Lasee, dolazi iz mog sna i ima atlantsko poreklo. Predstavljena je teget oltarom na kome se nalazi Crna knjiga (TalBet Zak), ispisana zlatnim slovima. Ta knjiga komplementarna je dvema knjigama Kristalnog Grada (Grad Piramida): Plavoj i Crvenoj, te predstavlja knjigu Grada Senki. To je grad suprotan Gradu Piramida i zapravo je ogroman kompleks mračnih demonskih tunela. Lasee je bezazleno ime koje nije opasno izgovarati, a služi za profano identifikovanje Grada Senki, njegovih užasa i lepota. Duhovi ove karte pojavljuju se kao pet Afrikanaca u oker odeći i komuniciraju tako što pišu i crtaju po tlu. Oni su čuvari Abrasetovih ključeva.

Mala arkana 10 Akondo - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Deseta mala arkana po redu predstavlja čin inicijacije o čemu svedoči prisustvo zmije koja u položaju uroborosa spava duboko pod zemljom, pokopana ispod deset pečata. Arkana potiče od Amhazara, a suštinski je antičkog porekla. Poruka karte je dvojaka: probuditi zmiju! Druga poruka se odnosi na zatomljavanje jer upućuje na nedelatnost, tajnu, zaveru, dubok san, čak i smrt. Nalazite se pred uspavanim zmajem u njegovoj dubokoj pećini. Ukoliko želite da se dokopate bogatstva koje on čuva morate proći neopaženi ili se suočiti sa njim. Sa druge strane, karta najavljuje utihnuće i zakopavanje, nestanak sa lica zemlje. Pa ipak, radije se opredeljujem za poruku koja kaže da buđenjem zmije sledi korenit preobražaj. 

U praktičnom smislu duhovi ove karte su pogodni za rad sa zmijama, opštenje sa svim gmizavcima ili životinjama koje žive pod zemljom. Takođe, oni otkrivaju gde je nešto zakopano ili skriveno, odnosno kako nešto tako dobro sakriti da nikad ne bude otkriveno, pa čak i kako sakriti nešto ili nekog naočigled svih. Još jedna njihova specijalnost jeste stvaranje opsene i zavaravanje. Svakako će pokušati da prevare i poigraju se sa svakim ko ih zaziva, pa tek ukoliko ste stekli određenu sigurnost možete ih zvati, nikako pre. Za vaš račun i u vašu korist mogu mnoge ljude dovesti u zabludu, ali isto tako mogu vam otkriti zablude, obmane, laži, prevare i zavere. Mogu se pojaviti kao krupne crne bube. Reč Akondo pojavljuje se u mom prizivnom spisu TalBet Muabet gde rezonuje sa 56. i 57. stepenovima zodijačkog kruga, odnosno sa 26. i 27. stepenom Bika. Takođe, to je naslov moje inicijacijske poeme Akondo - moć mračne opsene napisane još davne 1994. godine.

Noktulijus - mračni vampirski bog

Noktulijus je mračno htonsko božanstvo noći. O njemu ima veoma malo informacija. Najpre, samo ime Noctulius (lat. noctulus, „noćni“, ali i „slepi miš“) otvara dodatni sloj značenja. Slepi miš je u rimskoj i predromanskoj imaginaciji bio liminalna životinja: ni ptica ni zver, vezan za sumrak, pećine i ruševine, što ga prirodno povezuje sa htonskim i inicijacijskim sferama. Ova etimološka veza sugeriše da Noktulijus ne pripada samo noći kao vremenskom intervalu, već i međusvetu, prostoru prelaza između života i smrti.

Ovaj bog se može pronaći u konvencionalnoj mitologiji, konkretno u verovanjima drevne severne Italije. U oblasti italijanskog grada Breše (Brescia) pronađena je njegova statua u pratnji sove. Sova, koja prati Noktulijusa, dodatno potvrđuje njegovu vezu sa noćnim znanjem i nekromantiјskim uvidom. Iako je u klasičnom helenskom kontekstu sova prvenstveno vezana za Atenu, u italskim i etrurskim verovanjima ona često ima mračniju konotaciju, kao ptica smrti, proročanstva i noćnih bogova. U tom smislu, Noktulijus se može približiti etrurskim božanstvima poput Haruna (Charun) ili Vanta (Vanth), koji takođe posreduju između sveta živih i mrtvih. 

Noktulijus je božanstvo noći i prikazan je kako gasi baklju, što ga karakteriše kao neprijatelja svetlosti. Ipak, motiv gašenja baklje ima jasne paralele u grčko-rimskoj ikonografiji. Sličan gest nalazimo kod Tanatosa, ali i kod određenih prikaza Hekate i Persefone u njenom podzemnom aspektu. Gašenje svetlosti ne mora nužno označavati „neprijateljstvo“ prema svetlu u moralnom smislu, već simboličko ukidanje dnevnog, racionalnog poretka i ulazak u noćno, misteriјsko stanje. U tom kontekstu, Noktulijus se može razumeti kao bog inicijacijskog mraka, a ne isključivo destruktivne tame.

Po nekim teorijama Noktulijus je protumačen kao Niktelion, noćni ili mračni aspekt boga Bakusa, ali ja ne mogu znati u kojoj meri je to mišljenje utemeljeno. Karakteristično za pomenutu statuu Noktuliusa jeste da ga prikazuje obučenog u Atisovu odeždu, odnosno onog boga u mitologiji poznatog kao smrtnika i ljubavnika boginje Zemlje – Kibele. To bi značilo da ako postoji paralela Noktulijusa i Atisa, onda možemo Noktulijusa smatrati čovekom koji je postao bog (uz pomoć boginje Kibele). Atis kao umirući i vaskrsavajući bog, kastrirani mladić koji prelazi iz smrtnog u božansko stanje, predstavlja arhetip inicijacijske smrti i ponovnog rođenja. Ako Noktulijus nosi Atisovu odeždu, to može značiti da on inkorporira isto iskustvo transformacije, ali bez solarne ili vegetacijske obnove; njegova inicijacija je noćna, podzemna i magijska. Time se Noktulijus može postaviti kao „mračni Atis“, figura koja ne donosi prolećni povratak, već trajno prebiva u ciklusu smrti i tajnog znanja. Veza sa Kibelom dodatno učvršćuje njegov htonsko-materijalni karakter. Kibela je boginja planina, divljine i nekontrolisanih prirodnih sila, a njeni sveštenici (gali) praktikuju ekstatične i granične obrede. Ako je Noktulijus povezan sa njenim kultom, moguće je da je njegova uloga bila vezana za noćne obrede, inicijacije i magijske prakse koje su bile izvan zvanične rimske religije, možda čak i smatrane opasnima ili subverzivnima.

U nadležnosti ovog boga spadaju inkantacije, smrtonosna magija i sve vezano za smrt. Noktulius je divlji bog povezan sa snažnim vetrovima. Ujedno on je učitelj skolomantije, magije upravljanja oblacima, vremenskim prilikama, a što je svojstvo vampirskih bogova. Ova napomena o vetrovima i magiji vremena može se povezati sa širim indoevropskim motivom „divljeg boga“ koji gospodari olujama, senkama i nevidljivim silama. Tu se Noktulijus može uporediti sa likovima poput Odina u njegovom noćnom, nekromantiјskom aspektu, ili sa balkanskim i karpatskim demonološkim figurama koje upravljaju oblacima, gradom i olujom. Takva božanstva često stoje na granici između boga, demona i mrtvog maga, što objašnjava i njegovu vezu sa skolomantijom i „smrtonosnom magijom“.

Na kraju, ideja Noktulijusa kao „vampirskog boga“ može se razumeti ne u popularnom, već u arhaičnom smislu: kao božanstva koje crpi snagu iz noći, smrti i dahova živih, odnosno iz samog praga postojanja. On nije samo gospodar smrti, već i čuvar tajnog znanja koje se stiče isključivo kroz suočavanje sa tamom. U tom smislu, Noktulijus se može posmatrati kao zapadnoitalski pandan onim mračnim božanstvima koja stoje iza formalnih panteona. On je bog koji nije namenjen masovnom kultu, već uskom krugu iniciranih.