Kratke crtice o meni

Moje ime je Dorijan Nuaj, rođen sam 1971. godine u Prištini. Već dve decenije stalno sam na relaciji između Ljubljane i Beograda. Magistar sam sociologije, i dugogodišnji praktičar i teoretičar okultizma. Na ovom blogu predstavljam moja istraživanja, iskustva, misli i ideje o ezoteriji, religiji, mitologiji, misticizmu, okultizmu i istoriji. Stoga ovaj blog nije namenjen široj publici i mediokritetima, nego onima koji su već u priličnoj meri uobličili svoje predstave, znanja i iskustva o ezoteričnom i duhovnom. Uglavnom iznosim lično mišljenje i stav povodom teme koju obrađujem. Zato imajte na umu da ja nisam objektivan nego sam veoma subjektivan, ali to je delotvoran način da prenesem moje uvide jer ih propuštam kroz filter ličnog iskustva. Ukoliko neko ima zanimljiv predlog ili ideju, može mi pisati na adresu bafomitras@gmail.com. Na nejasne poruke i pitanja ne odgovaram. 

Takođe, naglasio bih sledeće. Neki ljudi imaju problem sa mojom ličnošću jer ja nemam čvrsta i jasna uverenja, nemam čvrst identitet, nemam jasan stav, mnogo toga je kod mene nekako fluidno, u nijansama, vazda dvosmisleno. Stiče se utisak da stalno menjam strane i opredeljenja, pomeram tačku gledišta. Istina, u mom poimanju i ophođenju, neke stvari su konstantnije, ali i kao takve one nisu jasno omeđene, nego kao da izviru iz maglovitih ivica. Moja ličnost nije stamena građevina nego je poput kakve peščane dine, promenljiva, nejasna, ali je ipak tu, postoji, ima dimenzije, ima masu, ponekad šuplja, ponekad puna...

Zvezda želje

Zvezda želje

Sa visina, iz dubina, iz daljina,

sa nebesa i pukotina stena,

sa pučine majčinskog mora...

Zvezdo želje,

zvezdo budnih sanja i beskrajne čežnje,

tebe prizivam, 

tvoj jedini sin, telo tvog tela, duša tvoje duše, duh tvoga duha.

Moja je želja i tvoja.

Kraljice neba,

ti koja si rodila svet i sve bogove,

ti koja si sama bezdan.

 

Tvoj miris, dah, dodir,

tvoja meka zvezdana koža i ljupki zov.

Tvoje milo lice okovano u večnost.

Tvoja volja koja drži svet.

Tvoj pogled koji dopire iz tajanstva.

Tvoja ljubav koja sjaji iz tame.

Tvoje svetlo iznad svetlosti.

 

Moje su usne stanište tvojih poljubaca.

Neka se sveti razgrnuće tvojih božanskih udova!

Neka tvoja rosa kaplje po meni!

Neka me svetlost oblije i učini da budem prkos životu i smrti!

 

Posadi me u svoje krilo i pripij me na grudi.

Obavij se sva oko mene i prožmi me sobom.

Ti, koja si izvan krugova i u krugovima,

koja si uvek ista i stalno neka druga,

koja si moja snaga i moć.

Neka tvoj beskraj zavapi moje ime i ispuni svoju prazninu.

U tvom oku da budem večno.

U tvom poljupcu da budem jedan i jedini.

 

Medena zmijo, moje su reči, reči želje.

Neka put moj bude ravan i prav,

da me blagosiljaju Sunce i mesec, Nebo i Zemlja,

i sve planete i zvezde, neznane i znane,

da me blagosiljaju svi bogovi i duhovi,

mrtvi i živi,

neumrli i lutalice,

stari, novi i oni koji će doći,

oni koji jesu i oni koji nisu, 

i oni koji i jesu i nisu,

oni u vremenu i oni izvan vremena,

oni u prostoru, međuprostoru i van prostora,

oni u zakonu, oni van zakona i iznad zakona,

oni dobri i oni zli,

kraljevi i sluge,

anđeli i demoni,

zmije i zmajevi,

vitezovi i probisveti,

sveci i zlikovci,

oni vatreni, vazdušni, vodeni, zemljani i oni u duhu,

oni u meni i oni izvan mene,

oni pre mene i oni posle mene.

 

Neka niko i ništa ne staje na moj put.

Neka se volji mojoj i putu mojem sve povinuje!

Abrahadabra!