Karta
Umerenost u tarotu nosi broj četrnaest, koji po Elifasu Leviju predstavlja broj
spajanja, udruživanja i univerzalnog jedinstva. Za Seli Nikols, arkana
Umerenost predstavlja vezu sa Vodolijom, jedanaestim znakom zodijaka koji se
odnosi na dinamizam
i protočnost svih vrsta, od krvotoka do protoka ideja, ali i na zatvoreno kolo. Upoređujući anđeoske likove Umerenosti i Suda, Nikols ukazuje na
to da u pojavi anđela Umerenosti nema spektakularnosti. Taj anđeo se pojavljuje
tiho i konkretno, tu ispred nas te nije, poput onog na Sudu, obasjan nebeskom
slavom, ne trubi u gromoglasnu trubu. Anđeo Umerenosti ima krila, ali je
utemeljen u stvarnosti, čvrsto stoji na zemlji. Slična predstava je i u Keri
Jejl Viskonti Sforca špilu, s tom razlikom što ovde krilati očigledno ženski
lik u svojoj desnoj ruci drži vrč iz kojeg uliva tečnost u donji vrč koji drži
levom, što je u Marseljskom to obrnuto. U špilovima Pierpont Morgan Bergamo,
Šarla VI i d’Este, ženski lik Umerenosti nema krila. Nikols kaže da na taj
način ovaj anđeo učestvuje u oba carstva, povezujući nebesko i zemaljsko. U
Vivil špilu lik Umerenosti je drugačiji. Nema krila, nosi krunu na glavi,
desnom rukom drži vrč iz kojeg izliva vodu u posudu na zemlji, dok u levoj drži
štap nalik kaduceju, s tim što umesto zmija ima krila. U Marseljskom špilu je
na čelo anđela Umerenosti postavljen cvet sa pet latica (Vejt je, recimo,
u svojoj verziji te karte tu postavio simbol Sunca). Za Seli Nikols, taj cvet
(bezmalo pentagram) označava mandalu, koji postavljen na mestu trećeg oka,
ukazuje na probuđenu svest. Po njenom tumačenju, u Umerenosti je kontakt sa
duhovnim potpuno uspostavljen. Od suštinskog značaja su njene dve posude, za koje
Nikols kaže da su to posude iz koje se pričešćuje, čija je
magična moć da objedinjuju, sadrže, čuvaju i leče. A o tečnosti koja se preliva
iz plave u crvenu posudu ona kaže da podseća na
mitsku vodu čudotvornog krčaga te primećuje njen obrazac putanje kao da je reč
o položenoj osmici koja se otvara. Naravno, nijedna kap se ne prosipa, što oslikava savršeni kružni tok kretanja vodenog elementa.
Keri Jejl Viskonti Sforca špil
Lik
Umerenosti je umnogome sličan liku Pravde. Oličava više načelo, ali se
drugačije ispoljava. Umerenost je u pokretu, Pravda je nepokretna. Umerenost s
punom pažnjom obavlja delikatan proces, Pravda nezainteresovano gleda u daljinu
i po automatizmu vaga. Pravda je više alegorija, dok je Umerenost konkretan
lik. Pravda je statičan balans, a Umerenost dinamičan čije ishodište možemo
pogledati na karti Zvezda koja takođe barata sa dve urne. Po Fulkaneliju,
vrlina umerenosti je u interpretaciji vajara Mišela Kolomba prikazana kao lik
odeven u tuniku opasanu kanapom. Lik u desnoj ruci drži mehanizam časovnika,
a u levoj žvale i uzde, a što je, po Fulkaneliju, hijeroglif pravilnosti i
umerenosti koje ova vrlina unosi u ljudske strasti (dve posude su prikazivane u
Italiji). O Umerenosti Fulkaneli kaže da ponekad ostavlja mač u kaniji, ali
najčešće drži dve posude i kao da meša vodu i vino: reč je o elementarnom
simbolu trezvenosti. Ezoterijski značaj Umerenosti, kaže Fulkaneli, nalazi se u
uzdama koje ona drži u desnoj ruci. Uzde služe da bi se upravljalo konjem, jer
pomoću njih jahač određuje kuda će usmeriti životinju. U tom smislu Umerenost
ukazuje na samu suštinu kabale, onako kako je Fulkaneli shvata, kao specifični
žargon ili tajni simbolički jezik posvećenika sačinjen od alegorija. Zlatna
zora ovu arkanu naziva Ćerkom pomiritelja, Ona koja predvodi život,
čije je temeljno svojstvo mešanje, kombinovanje. U duhu značenja latinske reči temperare
to označava mešanje u odgovarajućim proporcijama. Kako je Toma Akvinski
definisao vrlinu umerenosti, ona određuje srednju vrednost. Po Akvinskom –
vrlina umerenosti je stanje uma koje vezuje strasti.
špil d'Este
Umerenost nosi broj četrnaest koji je ujedno i broj nivoa svesti po nekim učenjima, jer predstavlja dvostrukost velike Sedmorke, što bi trebalo da obuhvati njihov svetli i tamni aspekt. Ronald Deker upućuje na broj arkane Kočija, odnosno sedam, koji se odnosi na otelovljenu dušu. Otud on izvlači zaključak o broju četrnaest predstavljenog kartom Umerenost kao izrazu seobe duša, odnosno o dve faze metempsihoze. Umerenost povezuje stvari i obrazuje novi kvalitet, novo ovaploćenje:
„Da bi naznačili silovitost borbe koja prethodi našem povezivanju, Mudraci su uveli simbole dve prirode - Orao i Lav - jednake snage, ali suprotnih naravi. Lav simbolički prevodi zemnu i nepokretnu silu, dok orao izražava vazdušnu i pokretnu silu. Suočeni, ta dva čelnika se obrušavaju jedan na drugog, potiskuju, međusobno satiru takvom energijom da, naposletku, orao gubi krila, a lav glavu, te su protivnici srasli u isto telo, svojstva srednjeg i supstance homogene, u aktivnu živu.“ Fulkaneli, Alhemijska boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 50.
Po egipatskom mitu, Set je ubio Ozirisa
raskomadavši ga na četrnaest delova. Uz pomoć solarne sile boga Ra, Izida i
drugi bogovi, spojili su i oživeli Ozirisa. Džerald Masi u toj predstavi vidi
odraz astronomske činjenice da se Mesec, koji se povezuje sa Ozirisom, tokom
četranest dana smanjuje (biva zasenjen tamom boga Seta). Potom mu je potrebno
isto toliko dana da se obnovi i postane pun. Masi zaključuje da je mit o
ubistvu i oživljavanju Ozirisa izraz činjenice da Mesec dobija svoju svetlost
od Sunca. U tom smislu karta Umerenost može predstavljati daleki odjek ne
konkretno mita o Ozirisu nego večnog kretanja mesečevih mena.
Krolijev špil
Alister Kroli je Umerenosti dodelio gavrana, kao simbol alhemijskog procesa truljenja, a koji je našao mesto na loncu, gde stoji na lobanji ispod krsta. U Krolijevom špilu, lobanja se, osim na četrnaestom ključu, nalazi i na karti Smrt. Dakle, ono što je umrlo u trinaestoj arkani kuva se u loncu četrnaeste. Lobanja je u tom smislu oznaka za generativni proces koji dolazi nakon smrti i truljenja. Dalje, Kroli u ovoj karti prepoznaje boginju Dijanu koja je lovac, a u čemu možemo videti sličnost sa njegovom kartom Prvosveštenica, koja takođe ima strelu, ali i luk. Luk i strelu ima i anđeo na vrhu karte Ljubavnici. Te strele u ženskim rukama ukazuju na koren amazonstva, pa i današnjeg feminizma jer prikazuje žene lovkinje. U tom smislu su Prvosveštenica i ženski lik na ovoj karti, između ostalog, i oblici Artemide, Dijane Efeške, a to su velike majke plodnosti, kako ističe Kroli. Međutim, ovde vidimo samo strelu koja hita ka gore, što ukazuje na znak Strelca i Jupitera, koji po Zlatnoj zori, vlada ovom kartom, a taj znak direktno stoji spram Blizanaca koji su u vezi sa kartom Ljubavnici. Kroli kaže da je okultni značaj Strelca upravo strela koja probada dugu, a duga je u Starom zavetu znak od Boga kao zalog njegovog obećanja ljudima da više neće biti potopa. U Krolijevom proročki nadahnutom spisu Vizija i Glas, vezano za lik ove karte, piše da je ona majka psa Kerbera, dakle onog troglavog lunarnog lika koji je kod njega prikazan na karti Pustinjak. Nad kotlom ona je nadvila svoja krila boje duge. Kroli ukazuje da poslednje tri staze na Drvetu života sačinjavaju hebrejsku reč kešet (kof-šin-tau), koja znači duga. Tako simbolički vidimo stazu samek čiji je vrh kešet, a čija brojčana vrednost iznosi 800. U zaključku, po Kroliju, ova karta predstavlja skrivenu sadržinu jajeta prikazanog na karti Ljubavnici, dok natpis koji se nalazi iza lika na arkani XIV označava VITRIOL, univerzalni rastvarač, čija je vrednost 726 (33 x 22) - VISITA INTERIORA TERRAE RECTIFICANDO INVENIES OCCULTUM LAPIDEM. Tome bismo mogli dodati još dva slova U i M, da bismo dobili VITRIOLUM - istinski lek (VERAM MEDICINAM).
Vejtov špil
Sledeći Fulkanelija i Krolija, na karti Umerenost prepoznajemo anđeosku alhemičarku. Venera, koja je sa njene leve strane (sefira Necah spram staze samek), projektuje Lava i Smrt, dve nemani, jednu ognjenu a drugu vodenu, Zver i Morskog Zmaja. To su dva elementa: Vatra i Voda. Merkur (sefira Hod), koji je sa njene desne strane, projektuje Orla i Đavola, nebesku i zemaljsku neman. To su elementi Vazduh i Zemlja. U neku ruku ona je predstavnik petog elementa. Njena leva ruka je Voda, a desna Vatra. Isto primećujemo i u Marseljskom špilu, čija Umerenost u svojoj levoj ruci drži plavi vrč a u desnoj crveni. Kod Krolija je u njenoj levoj ruci pehar u desnoj munja. Ona je solarni anđeo jovialnog reda i marcijalne žestine. Ona je anđeo-čuvar čoveka i nositeljka petozračne krune. Staza samek koja obeležava ovu kartu, jeste uravnoteženi put uzdizanja posvećenika iz sfera elementarnih sila u solarnu sferu Tifaret. Hebrejsko slovo samek označava stub, a u kabalističkom smislu ono je središnja staza Srednjeg stuba na dijagramu Drveta života. Dakle, nalazi se u središtu te na simbolički način podupire nebo, odnosno igra opštu ulogu potpornog stuba, ili u drugoj varijanti, totemskog ili kultnog stuba, a što samek dovodi u vezu sa egipatskim obrednim stubom đed. Mimo toga, slovo samek može biti dovedeno u vezu i sa palmom čija je simbolika prožeta solarnim aspektom te ima sakralni značaj (egipatsko svetilište u Heliopolisu). Takođe, dalja asocijacija na samek baca svetlo i na čuveno biblijsko drvo spoznaje dobra i zla, a na čijoj je grani stajala zmija koja daje tu spoznaju. Konačno, hijeroglif samek označava oštro oruđe, poput strele, čija je priroda, po Papusu, kružna kretnja. Dakle, ova staza i karta ukazuju na suštinsko iskušenje koje se postavlja pred posvećenika i na jedan veoma tanan i uzak put koji poput strele vodi ka središnjoj sefiri Drveta života. Tako je u ovom simbolizmu postignuta ravnoteža dva načela Drveta života prikazana njegovim levim i desnim stubovima. Vejt je na ovoj arkani prikazao arhanđela Mihaela, koji po tradiciji, predstavlja čuvara hebrejskog naroda, a projektovano na posvećenika, ukazuje na njegovog anđela-čuvara. Solarni znak na njegovom čelu i jedno stopalo u vodi ukazuju na povezanost sefira Tifaret i Jesod.
Marseljski špil
Alister Kroli je arkanu Umerenost preimenovao u Umetnost, što bi predstavljalo umeće, veštinu, tajnu nauku koja se dobija posvećenjem. Ta posebna umetnost omogućava preobražaj i u suštini iziskuje inicijaciju. Umerenost, odnosno Umetnost, jeste veština preobražaja koja se prenosi u okviru posvećeničke tradicije. U korenu te Umetnosti leži težnja ka besmrtnosti. Međutim, besmrtnost nije nešto što važi za sve, već iziskuje trud i posvećeništvo. Dakle, mogućnost preobražaja u besmrtno biće Umetnost ostavlja samo za one dovoljno posvećene adepte, a što nema veze sa njihovom pobožnošću, moralnosću ili pokornosti religijskim dogmama. Julius Evola ocenjuje da je vulgarizacija i zloupotrebljena generalizacija istine koja vredi isključivo za inicirane, započela u nekim degenerisanim oblicima ranijih misterija te doživela svoj vrhunac u hrišćanstvu. Po njegovoj oceni, iz hrišćanstva je proizašla neobična ideja o besmrtnosti duše, a koja se potom proširila bezuslovno na sve duše. Misterija Umetnosti, kako Evola zaključuje, otud nema za cilj podučiti, nego obnoviti pojedinca.
„Ta se iluzija održala u različitim oblicima religijske i duhovne misli: himera da je duša smrtnika besmrtna; da je besmrtnost izvjesna, a ne problematična mogućnost. Kada je uspostavljena ta pogrešna ideja i na taj način iskrivljena istina, inicijacija se više nije mogla predstavljati kao neophodna; od toga se trenutka prestala shvaćati njezina vrijednost kao stvarne i delotvorne operacije. Postupno su se zaboravljale sve istinski transcendentalne mogućnosti, i danas kada ljudi govore o ponovnom rođenju ono se svodi tek na sentimentalnu činjenicu moralnog i religijskog značenja, na više-manje neodređeno mistično stanje. Tijekom stoleća u kojima je preovladavala takva zabluda bilo je uzaludno pokušavati ukazivati da je moguće nešto drukčije; da je ono što neki smatraju sigurnom stvari a drugi arbitrarnom nadom zapravo povlastica koja se stječe tajnim i svetim Umijećem. Bilo je uzaludno objašnjavati – kako u determinističkome svijetu materije i energije, tako i u operacijama toga Umijeća – da su moralnost, vjera, odanost i sve ostalo, neučinkovita oružja protiv ljudske prolaznosti.“ Julius Evola, Hermetička tradicija, Fabula Nova, Zagreb, 2008, str 118.
