 |
| Rosaleen Norton |
Naglasio bih onaj trenutak ushićenja i blage jeze kada postaneš svestan da si privukao pažnju tajanstvene sile. A kada postaneš svestan povratnog uticaja tada shvatiš da to što primaš nije nikakav fantomski glas u tvojoj glavi, varka tvoga uma, nego je glas-slika koja se neposredno utiskuje u tvoj imaginacijski tok. I tek što ti padne napamet ona izanđala fraza magija-i-šizofrenija, uviđaš kako je taj tuđinski upliv posve autonoman i ne možeš ga obuzdati niti potisnuti, već se poput kakvog programskog virusa samostalno razvija i ostvaruje sopstvenu agendu u tvom umu. To su darovi daimona. Daimon ti može podariti mnogo toga, ali isto tako može prouzrokovati zbrku u tvojim sećanjima i poimanju stvarnosti. Zato je bezbednije primitivno razgovarati sa daimonom nego ostvariti nemušti spoj svesti kada dolazi do prelivanja sadržaja iz jedne u drugu i njihovog mešanja. Međutim, to uglavnom nije pitanje našeg izbora niti metoda koji primenjujemo, tako da ako već iskoračujemo u okultno, onda moramo biti spremni i na ono što nam je neprijatno ili nas plaši.
Šta je daimon? To je presek jednog u biti nepojmljivog prisustva u ravni naše pažnje dostupan našem poimanju. Ovako rečeno deluje rogobatno, ali to je najbolje što mogu u trenutku dok ovo pišem. Sa druge strane, odgovor na pitanje ko je daimon, odnosno pitanje identiteta daimona nalazi se u njegovom imenu. Ime daimona jeste ono kojim se daimon predstavi. To ime je namenjeno isključivo onome kome se daimon predstavlja, jer ime daimona je telezmatski modalitet pomoću kojeg mi razumemo. Razumeti ime daimona jeste nalik lociranju kakvog plutajućeg objekta u bezobalnosti okeana iracionalnog, haotičnog i nespoznajnog. Glas-slika je poput vode koju slučajno progutamo dok se borimo za vazduh. Ako previše progutamo udavimo se. Ako se previše oslonimo na plutajući objekat onda potonemo. Razumevanje nije garant našeg opstajanja ali jeste jedan od preduslova istog.
Privlačenje pažnje daimona istovremeno nas dovodi u fokus beskrajnog vanuniverzumskog prisustva u ravni naše pažnje. Opažanjem daimona on opaža nas, a sa tom pažnjom bivamo izloženi pažnji čitavog jednog drugačijeg sveta koji taj daimon nosi sa sobom. Daimon je izraz tog sveta, izaslanik jednog drugačijeg oblika postojanja koje po našim standardima i nije postojanje. Svaki svet ima svoje čuvare. Nijedna promena pažnje ne prolazi neopažena. Pažnja izaziva pažnju. Što smo bolji u opažanju to smo izloženiji pažnji, a što smo izloženiji pažnji to nas čini ranjivijim od ostalih ljudi koji uživaju zaštitu sopstvene beslovesnosti i ne-pažnje.
Ne postoji suštinska razlika između daimona, niti između jednog i mnoštva njih. Njihova priroda nije objektivna nego podleže našem mnjenju. Zapravo, ono što ćemo mi opažati kao daimona i način tog opažanja zavisi od našeg perceptivnog kapaciteta i pretpostavki našeg uma. Daimon je sila-inteligencija koja će se tome prilagoditi ali će pritom sama odabrati način svog manifestovanja u našem opažajnom fokusu. To je nekako međusobno uvezano.
Nema objektivno dobrih i zlih daimona, niti je moguće govoriti o jednom konkretnom daimonu posebnom i odvojenom od celokupne daimonske prirode. Ta priroda je poput beskrajnog okeana, a ono što čini njihovu međusobnu razliku jeste samo u onoj sićušnoj tački manifestovanja te sile u našem opažajnom fokusu. Ta razlika je izraz namere i fokusiranja volje koja je stvorila presek u ravni naše pažnje. Šta je ta volja? Šta je njen izvor? Bog? Zaista ne bih znao, ali ono što tvrdim jeste da je taj izvor integralni i/ili imanentni deo sistema univerzuma i/ili stoji iza tog sistema. Otud su svi daimoni jedno i Jedan, beskonačno Jedan, i mnoštvo su.
