Friday, August 30, 2019

O nuspojavama (autor Dorijan Nuaj)

Narkonomikon
Ako je Nekronomikon knjiga mrtvih imena, onda je Narkonomikon nekakva knjiga mrtvih ili zaboravljenih droga. E te droge mi dajte! Nađite ih, prizovite, uhapsite ih i predajte mi ih ritualno! Nakon toga, pripremite beležnice, skinite se i savršeno sledite svako moje uputstvo, jer to je put kojim zaista sere đe ide, ali to radi dionizijski ekstatično i apolonski proročki.

Beseda o ćaskanju
Ne ćaskam, već besedim! Baš sam danas nešto fino besedio. Pustim gusle, zapalim cigaru, sipam rakijicu i tako besedim. Pitaju, čiko, čiko šta znači broj 27 u emotivnoj sferi? I onda ja krenem u besedu, znate broj 27 je uravnoteženost (ta pogana reč) u niskim strastima. Rekoh, ako ti se tvoj čo'ek u tom broju javlja, to je dobar znak jer će biti u stanju da se obuzda i ne meća ga koekude nego samo kod tebe, i to će raditi damn good. Tako je 31 broj duboke glave, ali i dubokog grla, pa ko kako uzme... i tako to.
 „Nemoj ćutati, tihuj!“ Dobaci mi jedan sporedni glas.
Tako je, nije ćutnja nego tihovanje. Onda tihujem glasno da se stene lome.
Tada neko uleti sa komentarom: „Neko kad ćaska besedi, ja kad ćaskam, bensedin.“

O kućnim prijateljima
Znate, mi smo kućni prijatelji. Kućni prijatelj!? Pa kakva je to kastrirana zverka!? Kućni ljubimac? Visi ti po kući, držiš ga u plakaru, ispod kreveta, u podrumu, imaš akvarijum za njega ili šta? Kada čujem „kućni prijatelji“, asocira me na besomučno ispijanje kafe, mlevenje praznih razgovora, memlu i dosadu, jedno aseksualno tovljenje kućnog prijateljstva. Ili ono kada dosadan par traži drugi par da se (aseksualno) druže, sve u maniru tzv kućnih prijatelja. Strogo po kućama... To plamenobacačem terati pre nego što izlegne jaja.

O lajf-and-death-koučingu
U redu, razumem to lajf-koučovanje, ali ima li neđe neki death-kouč da poput kakvog egipatskog ili tibetanskog žreca koučuje ljude kako da uniđu u smrt? Ne da me treniraju kako da živim sa svešću da sam smrtan, niti da me poput popova prekorevaju kako da živim ne bih li živeo večno - nego upravo to - kako se unilazi smrt? Death-koučevi bi pre odgovorili potrebama smrtnika nego (pro)lajf propagandisti jeftinih parapsiholoških rešenja.
Reče jedan: „Vežbaj lebdenje u tunelu svetla.“
Reče drugi: „Rekoh ti - a poručujem i svima ostalima - da kontaktiraš filozofskog savetnika, odnosno mene, ako želis raditi na takvim problemima, jeftino.“

Izgubljen u svemiru
Ako se čovek izgubi u makrokosmosu, to nije nerešiv problem, ali ako se izgubi u mikrokosmosu onda je stvarno izgubljen.

O sociološkinjom mužjaku
U Hrvata je ženka sociologa - sociologinja, te bi shodno tome njezin mužjak bio sociolog. Općenito toćno. Međutim, kod Srba je to izvitopereno: ženka je sociološkinja, što znači da bi onda mužjak bio sociološk! To mu dođe kao neki kastrirani kokošk, nekad petao sada -ošk... Slično su prošli antropološk, psihološk i nebrojeni drugi oškovi kojih se sada ne mogu setiti...

O kristal anal metu
Kao konzervativni duvadžija mogu samo da maštam o analnom konzumiranju kristal meta. Mogu misliti šta se dešava kad anal-metdžije prdnu. Verovatno zlo ne misle. Elem, lik mi pričao da mu je lik pričao kako mu je baba, koja ga je unajmila, tokom seksa, gurnula nešto u dupe. Pitao je šta mu je gurnula, a baba kaže kristal-met, da se bolje oseća. Nije mogao da se sastavi 12 sati... 

O smeni eona
Prvo je, tako kažu, bio matrijarhat, zatim patrijarhat, dok danas polako ulazimo u transgenderjarhat i Q-dženderjarhat, da bi to posle preraslo u sajbernongenderjarhat... ili tako nešto.
Eto kakve misli mene more sredom pre podne...

O jaranima
Društveno-političko-versko-ideološke teme često umeju da zavade prijatelje, ali to ni iz daleka nije toliko strašno nego onda kada se u njihov odnos umeša neslaganje po pitanju metafizičkih i čisto duhovnih stvari. Tada nastaje sudar makro-mikrokosmičkih razmera i sva se zemlja trese, a nebeski svod podrhtava preteći da se surva na zemlju i sa njom propadne u najcrnje tmine bezdana...

O nesuvislim pitanjima
Ne volim kad me pitaju pa zato i ja ne pitam...
Na to reče jedna bezobrazna: „Ali to nije istina. Ti razgaćuješ sagovornika i bez pitanja!“

O pesničkim večerima
Neka izvinu ova deca ovde i moji prijatelji pesnici, ali moram priznati kako me užasavaju te pesničke večeri, grupne recitacije uz prisustvo ocvalih mužjaka u teranju, sredovečnih tetki i kakve bogougodne ambijentalne muzike u pozadini, ili ne-daj-bože zvuke gitare uživo. Izvinite, ali to nije poezija! Poezija je opsednutost, akt grupne histerije u kojoj učestvuju svi, a posebno raspusne filološkinje. Zamislite poetske vibracije pod bakljama na šumskim proplancima, pri punoj mesečini! Ili na planinskim visovima himne bogovima nebeskim!

O žrvnju grehova jednog pisca
Evo već peta godina kako ništa nisam objavio. Prosto me sramota da odem na sajam knjiga.
Reče jedan: „Pišem već deset godina, a nikada nisam objavio, pa opet stalno idem na vašar knjiga.“
Videćeš kada jednom budeš objavio, a onda ne objaviš. Ljudi te s prezirom gledaju, zaobilaze, kažu – evo ga onaj što je kukuriknuo pa zamutaveo, bacaju cipele na tebe, pljuju. Tako nosiš svoj objavio-pa-ne-objavio krst i hodaš kao leprozan.

O strategiji
Baciti ih u depresiju teškim mentalnim slikama projektovanim kroz stihove i tako razoružati njihov elementarni otpor spram delotvorne i krajnje perfidne analne agresije umotane u vrle reči i filozofsko-pesničke tlapnje. Maestralno!

Opažanje
Pijane studentkinje u gaćama povraćaju u džakuzijima iz kojih viri dlakavi matori medved sa džointom (verovatno profesor)...

O zatucanosti
Zatucani u sopstvenom mišljenju. Gledam ih, lepi, mladi, obrazovani, pametni, a zatucani. A tek ovi stariji! To se godinama zatucavalo, ostavilo tragove na licu, u fiziognomiji, u načinu kako klikće „lajk“ ili dodaje.

Hm
Šta znači to što pojmovi genijalno i genitalno imaju isti koren, što se isto češljaju?

O transmastima
Kao mali mislio sam da su te opake transmasti zapravo produkt liposukcije transrodnih osoba.

Penzionerska zagonetka
Jutros krilati penzioner sleteo na moju terasu i u znak zahvalnosti što sam mu ostavio komadiće bajatih šahovskih figura postavio mi zagonetku: „Poleti golub, sleti vrabac. Gde je ostatak?“
Čitavo jutro mozgam ovu mozgalicu....

O heroini
Prvi put sam izraz „heroina“ (ženski heroj) čuo u kontekstu Jovanke Orleanke. Narator je rekao kako je ona bila heroina Francuske bla, bla... Moja prva pomisao povodom toga bila je:
a) odakle njoj heroin u to doba?
b) zar joj ne bi bolje pasovao kokain, s ozbirom na njenu profesiju?
c) znači li to da bi je nazvali „francuskom kokainom“ da je kojim slučajem, tokom borbi, snifala ili žvakala koku?
d) naposletku, zašto je uopšte bitno naglašavati čime se ona radila?
Naravno, tek kasnije mi je postalo jasno...

O tragovima genijalnosti
Biti zloban jeste izraz prosečnosti. Biti izopačen već naslućuje tragove genijalnosti.

O ljudima-leptirima
Kada bi ljudi imali životni ciklus kao leptiri, čitav život proveli bi u obliku crva, a onda bi otišli na počinak učaurivši se, nakon čega bi iz te larve izleteo divan i veličanstven penzioner prelepih krila i krenuo u susret kratkom i sladostranom uživanju u peMziji! I tako, čim spaziš krilatog čoveka odmah znaš da taj ima nesnosnu erekciju.

O kurzivu
Ono kada škrabala u tekstu naglašavaju „kurziv moj“. Šta bre kurziv tvoj, jbt!? Šta me briga za kurziv tvoj! A vi, da vidim kamo vaši kurzivi? Čiji je vaš kurziv? Imate li svoj ili posuđujete tuđ? Kad te vidim na sokaku po kurzivu te poznam.

O smehu žaba
Ponekad sam baš licemer jer imam razumevanja za tuđe licemerje. Kao, razumem vaš licemeran stav i ne zameram vam na tome. I tako kada razgrneš svu tu maglu koja okružuje nečiji tabu, čovek se brani kao da si mu skinuo gaće i na videlo izneo njegovu smežuranu skromnu pišu. Smejale se žabe sve, kre, kre, kre, kre...

O lakoći olakog shvatanja
Previše olako shvataju da su olako shvaćeni. Jedino ko ih ozbiljno shvata jeste đavo onda kada dođe po naplatu.

O onostvarnosti
Kada ti nešto stalno ide na onu stvar, vremenom postaješ onostvaran. To je put ka onostvarnosti.

O povratku u budućnost
Otišao sam u budućnost. Godina 2028. Ušao sam u prostoriju za rehabilitaciju vremenskih putnika. Soba je bila prazna. Na zidu je pisalo turn on. Stavio sam ruku na natpis i iznenada se na sred sobe projektovao hologram sa 3D vestima. I tada, između ostalog, spazih i vest da je otvoreno prvo gej porodilište... Vreme je za bebe!

O beogradskoj mumiji
Sanjao sam da su u Beograd doterali mumiju Ankh-af-na-Khonsua. I bilo je samo troje ljudi na odavanju počasti. Oni su nešto mumlali, izvodili neke pokrete i bajali formule, dok sam ja kreativno stajao po strani i čekao buđenje iz milenarne tame dvosmisla.

Avada kedavra
I ja se pa čudim zašto je broj obolelih od kadaveneričnih bolesti veći kod onih koji rade po mrtvačnicama nego kod ostalog sveta. Kada vera, kada nevera.

Babske priče
Pričala mi baba, kako je njoj pričala njena baba, a ovoj njena baba da joj je baba pričala, kada je bila mala kako je u selu bila velika radost kada se rodi kadaverče. Juju, rodi se kadaverče, pa još ako je prvenac, to je bio veliki blagoslov za familiju i selo. Običaj je nalagao da se takav ne sahranjuje nego ga balsamuju i metnu ispod kućnog praga, hrane ga i poju mu. I onda kadaverče raste, bude krupan i snažan, radi za trojicu, a kada selo napadne kakva mečka onda izađe kadaverčina i pridavi je.
Mečku davi kadaverčina junačina,
jednu davi dve pridavljuje,
dve pridavljuje a tri ganja...

O prirodi prirode
Priroda, to su i soliteri. I zato ne volim onu umetnost i onu ideologiju koja slavi prirodu, poziva na povratak prirodi. To je ograničenje, budući da odbacuje deo prirode kao neprirodu.

Proročanstvo
Dolazi dan kada će samo lezbejstvo biti prevaziđeno trans-i-kros-đenderalnim tendencijama, kao i miscegen-transhumanističkim sajber opcijama.

O programskim koordinatorkama
Da sam žensko, ne bih ni časa časio. Odmah bih postao programska koordinatorka. Imaš program, a onda ga koordiniraš. Sky is a limit... Naravno, to ima i svoju mračnu stranu: beskrajni sastanci, izveštaji i konferencije, mnogo loše kafe.

Ah
Ah, dinamizam infantilnosti u vremenu senilnosti...

O čvrstoj ruci
Skriven iza lažnih vimena... Ocvala sredovečnos'... Ipak, boj ne bije ne-znam-šta, nego se zna šta boj bije. Čvrsta ruka maskuliniteta.

O autorskim pravima na ideje
Ko ukrade moju ideju preuzima na sebe odgovornost za njene posledice, čime sebe izlaže pažnji onih sila koje su tu ideju projektovale na moj mentalni ekran, kao i pažnji onih kome je ta ideja namenjena. Onaj ko preuzme moju ideju uz moj blagoslov - ima imunitet, ali u neku ruku deli moju sudbinu. Ovo je moja gotovo očinska preporuka, da se ljudi, stvari, iskazi i misli ne uzimaju zdravo za gotovo. Nije stvar u tome da neko moju ideju pripiše sebi, nego sam akt medijumstva, svesnog ili nesvesnog, neke ideje koja je u ovaj svet došla preko mene, izaziva pažnju one sile koja je tu ideju u mene usadila. Možda će nekome pažnja te sile goditi, a možda i neće. Svaki strah je primitivan, ali to ne znači da bi trebalo biti neoprezan. Teoretski, čovek je u stanju da pokori i kontroliše svaku okultnu, odnosno magijsku silu, ali u praksi većina ljudi nije u stanju da kontroliše ni položaj sopstvene kičme dok sede ili hodaju. Dakle, figurativno govoreći, oni koji ne sede pravo - imaju razloga za povećan oprez, pa i strah. Ideje su poput živih bića, ali nemaju telo, mogu biti podmukle, parazitske, veličanstvene ili moćne. Ponekad, neke zaista dobre ideje, kada se nađu u malignom umu, mogu napraviti pustoš.

Sud i usud
Ko su oni bili kada su tako nisko pali? U kakve su se to visine uzdizali pa su se sunovratili? Sada ih tako sunovraćene gledamo i sudimo im kao da su takvi oduvek bili, kao da su takvi stvoreni.   


O naopakim ljudima
Čovek je poput drveta, ali koje naopako stoji - sa korenom u vazduhu i krošnjom u zemlji. Otud je onaj koji „čvrsto stoji nogama na zemlji“ naopak.

O sujeverju
Ako ima sujeverje, onda ima i sujeneverje. Ono kada sujeverno ne veruješ da je nešto moguće.


O gnostičkim idejama
Gnužnik – gnostički nužnik, analni nuždnik samospoznaje i majke svih spoznaja. Gnužnik, mjesto verovjesno, tamo gde se rađaju ideje u miomirisu ostavinskih rasprava fizioloških sakralnih procesija. To je ono kada si u klozetu a ideje naviru...


O kurdskom pitanju
Kurdoljublje, kurdofilija, filokurdizam, ljubav prema Kurdima, kuradost / Kurdu se raduje... Zakurđavanje - ono kada se zaoštri situacija sa Kurdima. Nakon zakurđavanja ide kurdofobija!
"Kakav kurdozovan status!" - prokomentarisa jedna kurdozovna.

O astralnoj svetlosti
"Sanjala sam da sam postala astralna svetlost - najtraženija među kurvama."
Reče jedna moja virtuelna uprostatiteljica u pauzi između dva gutljaja ljute kurdovače. Dakle, ima nade za postmortem festinamus.

Umiru mladi Čitav život im prođe u nedrogiranju, a onda se čude što umiru mladi. To vrata percepcije za života nije videlo pa žuri da ih otvori.


O duhovnom, u svetlu metafizičke istine svih pravaca razumevanja
Duhovno je erotsko...

U centru ignorancije
Najbolje se osećam kada me ignorišu ili me uopšte ne primećuju. Pažnja je nasilje. Biti u centru nečije pažnje izaziva ekceme i kojekakve kožne fekalije.

O nedovoljnim rasudama
Ah, tumače i ocenjuju određene verske, političke ili kulturne pojave imajući u vidu njihove trenutne ili dekadentne oblike, umesto da to čine fokusirajući se na izvorne vrednosti i forme onoga što pokušavaju objasniti. Tako oni svedu čitav jedan istorijski i društveni fenomen na stanje njegove faze raspada. Nemaju maštu za istorijsku perspektivu. Donose pogrešne zaključke i misle da su debelo u pravu. I posle ja ispadam lud, anahron, ovakav ili onakav...

CSI ili o filozofskoj forenzici
Razmišljam o mogućnostima filozofske forenzike. Recimo, negde se desi neko filozofiranje, a onda kada to jednom izbije na videlo, na lice mesta dolaze filozofski forenzičari i rekonstruišu filozofem, vrše filozofsko veštačenje i određuju parametre njegovog nastajanja. Uzbuđenje nastaje kada u jednom trenutku shvate da imaju posla sa serijskim filozofom koji bira tačno određene žrtve po usamljenim filozofskim urvinama.
Filozofik Biro ov Investigejšn (FBI) je dugo istraživao potencijale filozofske forenzike kako bi predupredili serioznu filozofiju izvan strogo akademskih trasa.
„Kako je tebi dobro!“ Prokomentarisa ove moje misli jedan koji nikada ne odbija ponuđeni džoint.
Naravno da je dobro, uzvratih, a da ništa nisam ni pio ni pušio, nit luk jeo, nit luk mirisao. Moja primarna vokacija je sociološka, pa je ovo jedan podmukli pokušaj stavljanja filozofije pod sociološki nadzor. O tempora, o mores...

O putu
Put do namera, popločan je najboljim paklom.

O čestitanju
Čestitanje je uznemiravanje, uznemiravanje je nasilje, a nasilje stvara lošu karmu, privlači opake magijske sile i demone. Ako se ikoga valja pribojavati to su onda čestitari.
ΑΠΟ ΠΑΝΤΟΣ ΚΑΚΟΔΑΙΜΟΝΟΣ!

O masnim fotama
U moje vreme igrale su se masne fote, a današnji mladi igraju low fat fote, 0% sugar fote, vegan fote, hrono fote... sve free, sve sterilno, meću kondom na jezik pre nego što se ljube (da im u usta ne pređe nešto nevakcinisano). To su fote razočaravajućih i poražavajućih statistika.

O mladim penzosima
Tako mladi a već ih vreme pregazilo. Zašto kažu zrelost a misle na pregaženost? Mnogi umiru oko dvadeset i neke, ali ih sahrane posle sedamdeset i neke. Vremenom ugaženi mlad je poput bačene cigare nakon samo par povučenih dimova.
Znate kako kažu, maze mamine piju sok od slanine, a maze tatine piju od prostatine...

O arbitrima i arbitrarnosti
Svaki arbitar je arbitraran, sve dok, penjući se stepenicama arbitrarnosti, ne dođemo do arbitra čiju arbitrarnost ne možemo prenebregnuti.

O podizanju svesnosti
Consciousness i awareness postala su mi dva najogavnija pojma, uglavnom zbog onih koji vazda nešto nekog rasvešćuju i opažljuju glede ne-znam-čega njima bitnog, ili što se njima čini kao bitno, ili je bitno radi održavanja njihove poze končsnjivača i averesnjivača.

Još o ludilu
Ljudi su uglavnom nesposobni za svestan iskorak u ludilo. Pa kako onda mogu donositi valjane odluke, a? U sistemskom ludilu, jedini je izlaz vansistemsko ludilo.

O negovanju mašte
Negujte maštu, da vam duša ne bi patila u suvoći razuma i plimi nepozvanih osećanja...

O prijatelju s fejsa
Jutros umalo nisam sreo jednog starog fejs-poznanika. Iskreno sam mu se obradovao kada sam ga ugledao, i taman da iskočim pred njega i iznenadim ga, kad spazih kako se on usvinjio od našeg poslednjeg susreta od pre jedno 5-6 godina. Porastao mu stomak, sve ga rukama pridržava. Išao sam nekoliko koraka iza njega i rekoh, nema veze što se ugojio, ipak smo ljudi, javiću mu se da ga barem pozdravim, ali nisam imao snage... Previše se ugojio...

Lokalna scena
Bande huligana okupljene oko književnih časopisa. Po ćoškovima lokalni pesnici diluju sveže nadošla poetska raskokavanja. Književne hronike u novinama sa nacionalnom frekvencijom slade se alkoholičarskim jetrama pisaca. To je taj mimesis poiesisa...