Thursday, September 16, 2021

Kabalistički izvori tarota – značaj broja Pedeset


Ovaj tekst preuzet je iz knjige: Dorijan Nuaj, Sabrana dela, tom III, Ideologija tarota, Poglavlje IV - Tarot i duh vremena, odeljak: kabalistički izvori tarota – značaj broja PedesetISBN 978-86-903056-0-5

Link za PDF Ideologija tarota

(strana 57)

Kabalistički izvori tarota – značaj broja Pedeset

Priču o kabalističkim izvorima tarota produbićemo razmatranjem značaja broja pedeset. Upravo u tom broju, kao i u načinu kako su pojmovi prikazani, moguće je povući paralelu između Mantenja tarokija i kabalističke šeme Pedeset kapija Binaha (Razumevanja) kako ih je zabeležio Atanasijus Kirher (Athanasius Kircher, Oedipus Aegyptiacus, 1654). Ova lista kapija predstavlja klasifikaciju znanja koje proizilaze iz sefire Binah a koje posvećenik kabale mora proći ne bi li došao do trideset i dve staze Mudrosti (deset sefirota i dvadeset i dve staze koje ih povezuju). Po legendi, i sam Mojsije je prošao njih četrdeset i devet, ali nikada nije ušao u pedesetu. Ovo podseća na biblijsku činjenicu da Mojsije nikada nogom nije kročio u obećanu zemlju nego je umro i bio sahranjen izvan nje a grob njegov skriven do kraja vremena. Takođe, broj 49 ukazuje na apstraktnost broja 50. Slično je i sa kartom pod brojem 50. u Mantenja tarokiju, kao i sa Ludom u klasičnom tarotu. U sistemima sa po pedeset članova poslednji broj predstavlja kulminaciju ili izlaz iz šeme 7 x 7, dok u sistemu velikih arkana to je 3 x 7. Šema Pedeset kapija Binaha takođe se sastoji od pet dekada: 

Tabela 2. Uporedni prikaz pet dekada Kapija Binaha
I - elementi

II – razvoj

III – čovečanstvo

IV - sfere

V – anđeoski svet

1. Haos, prva materija

11. Minerali

21. Čovek

31. Mesec

41. Išim – Sinovi Vatre

2. Bezoblična praznina
12. Pojava biljnog načela
22. Materijalno ljudsko telo

32. Merkur

42. Ofanim – Točkovi

3. Bezdan

 

13. Seme klija u vlazi

23. Ljudska duša

33. Venera

43. Aralimi - Prestoli

4. Poreklo elemenata

14. Biljke i drveće

24. Adam i Eva

34. Sunce

44. Hasmalimi - Vlasti/Gospodstva

5. Zemlja

 

15. Plodovi

25. Čovek kao mikrokosmos

35. Mars

45. Serafimi – Sile

6. Voda

 
16. Niži životinjski oblici

26.  Pet čula

36. Jupiter

46. Malahimi - Moći

7. Vazduh

 

17. Insekti i reptili

27. Pet moći duše

37. Saturn

47. Elohimi - Načela

8. Vatra

 

18. Ribe i vodeni kičmenjaci

28. Adam Kadmon

38. Nebeski svod – Firmament

48. Beni Elohim – Anđeli

9. Diferencijacija kvaliteta

19. Ptice

29. Anđeoska bića

39. Primum mobile

49. Kerubimi – Arhanđeli

10. Mešanje i kombinacije

20. Četvoronošci

30. Čovek u obličju Boga

40. Nebesa

50. Bog – Ain Sof


Peta dekada, odnosno hijerarhije anđeoskih redova, različito su poređane u zavisnosti od izvora. Redosled koji je usvojilo hrišćanstvo potiče od Pseudo-Dionizija Areopagite iz V veka i ima sledeći poredak (počev od najviših): 1. Serafimi (Plameni, šestokrili čuvari Božjeg prestola – simboli svetlosti) – Jezekilj 1:5 i Isaija 6:1; 2. Kerubimi ili Heruvimi (čuvari Raja, svetlosti i zvezda, predstavljeni sa četiri figure: Čovek, Bik, Lav i Orao – figure koje se pojavljuju u tarotu) – Postanje 3:24; 3. Aralimi ili Ofanimi, odnosno Troni, Prestoli (ognjeni kovitlaci nalik točkovima, simboli pravde i autoriteta) – Kološanima, 16; 4. Hasmalimi, odnosno Dominationes, Vlasti ili Gospodstva, upravljaju nižim redovima); 5. Virtutes ili Sile; 6. Potestates ili Moći (anđeli ratnici); 7. Principatus, tj Načela, nose krunu i žezlo; 8. Arhanđeli; 9. Anđeli.

Kirherova klasifikacija je zapravo varijacija kabalističkog poimanja makrokosmosa i mikrokosmosa. Kako objašnjava Menli Palmer Hol: 
„U tajnim učenjima Kabale kaže se da je čovekovo telo obavijeno jajolikim mehurastim prelivanjem u duginim bojama, koje se zove Auričko Jaje. To je kauzalna sfera čoveka. Ona ima isti odnos prema čovekovom fizičkom telu kao globus AIN SOFA prema Svojim stvorenim univerzumima... Kao što su univerzumi u Prirodi sazdani od latentnih moći unutar Kosmičkog Jajeta, tako je i sve što je čovek koristio u svim svojim inkarnacijama širom kraljevstva Prirode proizašlo iz latentnih moći unutar njegovog Auričkog Jajeta. Čovek nikada ne izlazi iz tog jajeta; ono ostaje čak i nakon smrti.“ Menli Palmer Hol, Tajna učenja svih epoha, Metaphysica, Beograd, 2011, str 512.
Holov prikaz može zgodno poslužiti za razumevanje kabalističke šeme četiri sveta. Dakle, ako zamislimo da se ljudsko biće, kao mikrokosmos, sastoji od – za oko nevidljive – sfere, u okviru koje se odvija njegovo bitisanje, po ugledu na makrokosmos. Unutar te sfere, poput slojeva glavice luka, ili prstenova, nalaze se podsfere, odnosno prstenovi koji okružuju one uže sfere i tako sve do materijalnog nivoa. Kako se ide ka centru tih sfera koje prožimaju jedna drugu, tako se povećava gustina tvari. Tih sfera ukupno ima četrdeset, a okružene su sa tri spoljašnje sfere koje se u dijagramu Drveta života nalaze iznad prve sefire. Tri spoljašnje sfere su Ain Sof Aur (Bezgranična svetlost), Ain Sof (Bezgranično) i Ain (ništavilo, čisti duh). Četrdeset unutrašnjih sfera zapravo čine četiri dekade sefirota koje su podeljene na osnovne nivoe (4 x 10), a što predstavlja egzistenciju strukture Drveta života koje ima deset sefirota na četiri plana postojanja. Ta četiri plana su:

Acilut – bezgranični svet Božjih imena gde se moći Boga najčistije manifestuju i otud ta dekada sadrži deset božanskih imena koja ukazuju na određena svojstva najvišeg bića. 
„Tih deset čistih i savršenih zračenja ne spušta se u niže svetove i na sebe ne uzima oblik, ali se reflektuje na supstancama inferiornih sfera. Iz prvog, ili Acilutskog sveta, ona se reflektuje u drugom, ili Brijatičkom svetu. Pošto refleksija uvek gubi nešto od sjaja originalne slike, tako u Brijatičkom svetu deset zračenja gubi deo svoje beskonačne moći. Refleksija je uvek poput reflektovane stvari, ali je manja i bleđa.“ Menli Palmer Hol, isto, str 517
Brijah – arhanđeoski svet stvaranja. Tu je reč o, kako Hol kaže, deset velikih Duhova, božanskih stvorenja koja pomažu u uspostavljanju reda i inteligencije u univerzumu. 
„Deset arhanđela Brijaha su zamišljeni kao deset velikih duhovnih bića, čija dužnost je da se manifestuju deset moći Velikog Imena Boga što postoje u Acilutskom Svetu, koji okružuje i prožima čitav svet stvaranja. Sve stvari koje se manifestuju u ni svetovima prvo postoje u neopipljivim prstenovima gornjih sfera, tako da je stvaranje, zapravo, proces izrade opipljivosti neopipljivog, putem proširenja neopipljivog na različite vibratorne nivoe. Deset globusa Brijatičkih moći, mada su sami refleksije, ogledaju se prema dole u trećem, ili Jeciratskom svetu gde su još ograničeniji u svom izrazu i postaju duhovni i nevidljivi zodijak, koji postoji iza vidljivih grupa sazvežđa." Menli Palmer Hol, isto, str 518
Jecirah – hijerarhijski svet oblikovanja – tzv horovi Jeciraha, anđeoske hijerarhije.

Asijah – elementarni svet supstanci. 
„Iz Jeciratskog Sveta svetlost deset sfera se reflektuje u Svet Asijaha, najniži od četiri sveta. Deset globusa prvobitnog Acilutskog Sveta ovde preuzima na sebe oblike fizičke materije, a rezultat je zvezdani sistem. Svet Asijaha, ili elementarni svet materije, je onaj u koji se spustilo čovečanstvo u vreme Adamovog pada. Sve duhovne snage gornjih svetova, kad se sudare sa elementima donjeg sveta, iskrivljuju se i izopačuju, što je rezultiralo stvaranjem hijerarhije demona da korespondiraju s dobrim duhovima u svakom od viših svetova.“ Hol, isto, str 519
Podsetiću, viši svetovi nalaze ka obodu zamišljene kosmičke sfere, dok su niži smešteni u njenom središtu. Tako se stvara perspektiva u kojoj je duhovno i božansko prikazano kao infinitivno, a materijalno i demonsko infinitezimalno. U tom smislu, da se izrazim sholastički, sav pakao može stati na dlanu jedne ruke. Kabalisti su svakom od ova četiri osnovna nivoa dodelili po jedno slovo sadržano u Božjem Imenu (Tetragramaton) – IHVH (Jahve). Ta slova su jod (latinično i) – za Acilut, he (h) – za Brijah, vau (v) – za Jecirah i ponovo he (h) – za Asijah. Svet Asijaha je pomešan sa tzv klipotima ili kelipama, koje predstavljaju ljušture, odnosno izlomljene delove neuspelih ili neostvarenih prstenova. Ako sefirote zamislimo kao posude, onda bi klipoti predstavljali razbijene posude. Klipoti su u neku ruku izraz kosmogonijskih abortusa i često su tretirani kao područje demonskog prisustva. Klipoti se, tradicionalno objašnjavaju na sledeći način: 
„Klipot (Kelipot, Klifot) – (heb. pl. QLIPVTh – ljušture, ljuske, školjke, spoljni omotači tela ili entiteta...) – Klipot ili Klipotsko drvo, mračni je ili obrnuti aspekt Sefirot, ili Sefirotskog drveta. One su senke Sefirot. To su sile koje komprimuju Božansku svetlost i skrivaju prisustvo Boga kako bi omogućile postojanje fizičkog sveta i svih materijalnih objekata. Tako kabalističke Klipot simultano imaju dve funkcije – da prikriju svetlost i da dozvole razvoj materijalnog sveta, sve dok se on potpuno ne preokrene, ispravi i spoji sa višim autoritetom. Kao aspekti suprotstavljeni božanskim emanacijama, Klipot se smatraju tamnim, demonskim svetovima, koji su ljušture blistavih, spoljašnjih svetova; to su sile koje ne dopuštaju duhovnoj suštini našeg sveta da se spoji sa korenskim uzrocima. Pošto se bića u nižim svetovima kabale smatraju ljušturama ispunjenim određenom količinom iskvarenih duhovnih sila i funkcija, često se nazivaju demonima. U kabali se svet Asijaha naziva i svet Klipot.“ Fusnota, M.P. Hol, Tajna učenja svih epoha, str 520-521.
Na tu temu Menli Palmer Hol kaže sledeće: 
„U Svetu Asijaha nalaze se demoni i zavodnici. I oni su refleksije deset velikih globusa iz Aciluta, ali zbog iskrivljavanja slike nastalog od bazičnih supstanci Sveta Asijaha na kojima se reflektuju, oni postaju zla stvorenja, koja kabalisti nazivaju ljušture. Postoji deset hijerarhija tih demona, koje odgovaraju svakoj od deset hijerarhija dobrih duhova od kojih je sastavljen Jeciratski svet. Tu su, takođe, i deset Arhidemona, koji odgovaraju svakom od deset Arhanđela u Brijahu.“ Hol, isto.
U savremenom okultizmu postoji i drugačiji pogled na klipote: 
„Ljušture su Klipoti, prazne kore ili ljuske Drveta Života. U Zapadnoj magičkoj tradiciji postoji tendencija da se Klipoti izjednačavaju sa bestelesnim demonima. Ovo je zaostalo praznoverje koje bi trebalo proterati na gomilu otpada srednjovekovnog neznanja. Nažalost, preživelo je sve do danas zahvaljujući strahu od mraka svojstvenom ljudima pomešanim sa iskrivljenom doktrinom primitivnih teologa i spiritualista. Ovakav uprošćen koncept Klipota nije svojstven Lurijanskoj Kabali kojoj Zapadna tradicija tako mnogo duguje, niti je svojstven Svetim Knjigama Teleme. Jezikom Svetih Knjiga, svet Ljuštura je naprosto profani svet, budalasti svet, svet stare sive zemlje. Klipoti su aspekti neuravnoteženog Drveta Života koji stoje u suprotnosti sa karakteristikama uravnoteženog Drveta: podela umesto Jedinstva, mistifikacija i neznanje umesto Mudrosti i Razumevanja; nemilosrdan svet sklon nasilju, haosu, mržnji, ludilu, nestabilnosti i opsesiji. Da bi se pronašli primeri ovih oznaka Klipotskih tendencija dovoljno je pratiti svetske vesti.“ Daniel Gunter, Inicijacija u Aeon Deteta, Alef, Beograd, 2015, str 62.
U Gunterovoj knjizi Inicijacija u Aeon Deteta, na stranici 63. prikazana je šema Drveta života sa klipotskim atribucijama iz koje čitamo sledeće: 1. Keter je dvoličnost; 2. Hokmah je neznanje; 3. Binah je konfuzija / zbunjenost; 4. Hesed je okrutnost; 5. Geburah je nasilje; 6. Tifaret je nesklad; 7. Necah je mržnja; 8. Hod je ludilo; 9. Jesod je nemoć; 10. Malkut je opsesija.

Broj 1 u šemi kabalističkog Drveta života odnosi se na prvu emanaciju, odnosno sefiru Keter (Božja kruna);
broj 2 je Hokmah (Božja mudrost);
broj 3 je Binah (Božji um / razumevanje);
broj 4 je Hesed (Božja milost);
broj 5 je Geburah (Božja moć / strogost);
broj 6 je Tifaret (Božje saosećanje / lepota);
broj 7 je Necah (Božja večnost / pobeda);
broj 8 je Hod (Božje veličanstvo / slava);
broj 9 je Jesod (osnova / temelj);
broj 10 je Malkut (Božje kraljevstvo).

To je standardna struktura Drveta, odnosno oblik koji se ustalio među hrišćanskim kabalistima i okultistima. Kasnija okultistička shvatanja su ovu kabalističku šemu povezali sa strukturom malih arkana tarota, o čemu će dalje u tekstu biti više reči. Raspored sefira oblikuje dijagram koji se naziva Drvetom života, a koji se zapravo sastoji od tri trijade i jedne izdvojene sefire (Malkut) na dnu. Takođe, na dijagramu imamo tri kolone, odnosno tri stuba: desni predstavlja milost, aktivno i muško načelo, te se obično predstavlja crnom bojom; levi stub je srebrni ili sivi, ženski, pasivan i predstavlja moć. Srednji stub je izraz usklađenosti levog i desnog te na neki način izražava Božju volju. Osim tri uspravna stuba imamo i tri vodoravna grupisanja sefira. Tako tri najviše sefire: Keter, Hokmah i Binah predstavljaju Božji duh, tri središnje sefire: Hesed, Geburah i Tifaret označavaju Božju dušu, dok tri donje sefire: Necah, Hod i Jesod predstavljaju Božju volju. Takva trostepena struktura ispoljava se u četiri faze koje sam prethodno pomenuo kao četiri kabalističke dimenzije, odnosno sveta.


Za kraj ovog odeljka razmotrimo neke detalje porekla učenja o četiri kabalističke dimenzije. Kod Isaije, 43:7, čitamo sledeće: „Svakoga ko se mojim imenom zove i koga sam stvorio na svoju slavu, koga sam sazdao i koga sam načinio.“ Tu imamo četiri ključne reči. Prva podvučena reč: imenom, odnosi se na Acilut (šin-mem, ŠM, šem). Druga podvučena reč: stvorio, odnosi se na Brijah (bet-reš-alef, BRA, bara). Treća podvučena reč, sazdao, odnosi se na Jecirah (jod-cadi-reš, ICR, jacar). Četvrta podvučena reč, načinio, odnosi se na Asijah (ain-šin-he, OŠH, ašah). I konačno, za one koji stvaralački razmišljaju, teško je ne primetiti potencijal pete reči koja nije podvučena a veoma je indikativna za magijsko delovanje, a to je slava, (kaf-bet-vav-dalet, KBVD, kabod). Kabod, tj Božja slava obasjava onog ko Božje ime nosi, koga je Bog stvorio, sazdao i načinio. Šem je donji desni ugao pentagrama; bara je gornji desni ugao; kabod je ugao na vrhu; jacar je gornji levi ugao; ašah je donji levi. Tako dobijamo pentagram stvaranja kao zanimljivu temu za kabalističku meditaciju. Geršom Šolem je objasnio da kabalističko načelo četiri ispoljavanja ima svoju paralelu u doktrini četiri Adama. Prvi Adam, kao čovek Aciluta jeste Adam Kadmon (vidi Jezekilj, 1:26-27), od koga potiču sva stvorenja, kako zemaljska, tako i ona nebeska. Drugi Adam je onaj stvoren šestog dana stvaranja sveta i odnosi se na Brijah. Taj Adam je nevin i još uvek nije bio doveden u iskušenje. To iskušenje dešava se u rajskom vrtu u kome boravi treći, odnosno Adam Jeciraha, tj uobličavanja, koji je podeljen na muško i žensko. I konačno, Adam Asijaha je onaj koji je izgnan iz vrta te postao podložan smrti.

Tabela 3. Uporedni prikaz pet dekada kabalističke kosmogonije

I – Acilut

II – Brijah

III – Jecirah

IV – Asijah

V – demonski svet klipota (ljuštura)[1]

1. Ehejeh

Metatron

Hajot ha Kadoš

Rašit ha Galgalim[2]

Taumijel:[3] Satana i Moloh

2. Jahve

Razijel

Ofanim

Mazlot – sfera fiksnih zvezdi

Hagidiel:[4] Adam Belijal

3. Jahve Elohim

Cafkijel

Aralim

Šabataj - Saturn

Satarijal:[5] Lucifuge

 

4. El

Cadkijel

Hasmalim

Cadik – Jupiter

Gamhikot:[6] Astarot

5. Elohim Gibor

Samael

Serafim

Madim – Mars

Golab:[7] Asmodej

 

6. Eloah Vedaat

Mihael

Malahim

Šemeš – Sunce

Togarini:[8] Belfegor

 

7. Jahve Cabaot

Hanijel

Elohim

Nogah – Venera

Harab Serap:[9] Baal Hanan

8. Elohim Cabaot

Rafael

Beni Elohim

Kokab – Merkur

Samael:[10] Adramelek

9. Šadaj El Haj

Gabrijel

Heruvimi (anđeli)

Levanah – Mesec

Gamalijel:[11] Lilit

 

10. Adonaj Melek

Sandalfon

Išim

Olam Jesodot – sfera elemenata

Nahemot:[12] Nahema



[1] Naziv hijerarhije i arhidemoni.

[2] Primum mobile, vatrena magla kao početak materijalnog svemira.

[3] Dvojnik Boga.

[4] Ometači.

[5] Prikrivači Boga.

[6] Remetioci stvari.

[7] Spaljivači.

[8] Svađalice.

[9] Gavran deobe.

[10] Zavadilac.

[11] Opsceni.

[12] Nečisti.

(strana 62)