Živimo u kulturi koja je načelno utemeljena na razumu, iako su te iste racionalne pretpostavke u priličnoj meri prožete elementima iracionalnog, verskog, ideološkog, fanatičnog. Ta kultura nije pala sa nebesa ili došla odnekud. Ona potiče od već postojećeg. Proizvedena je nizom redukcija i dedukcija, prodora i proširenja, fokusa i rasplinjavanja. Njena je namera da uspostavi jedno beskrajno sećanje kako u pravcu prošlosti tako i budućnosti. Njeni pioniri bili su genijalni sanjari, sa svim njihovim strastima, svom snagom i slabostima. Nisu imali mnogo izbora. Morali su brzo da delaju i uvek im je neko radio o glavi, makar sami sebi i jedan drugom to činili. To je proizvelo sve apsurde i nepremostive protivrečnosti koje tu istu kulturu muče još od njenih samih početaka. Šta znači biti moderan? Šta je moderno? Ne mislim na opšte definicije nego imam na umu kontekst ovog bloga pa otud i modernost pokušavam posmatrati kroz vizire ezoterijskog. U tom smislu moderno je usmereno ka solarnom načelu. Ono želi da ovlada apolonskim moćima, da poseduje Strelu i Oko, da ovlada Lirom. Želi da upravlja vremenom, da projektuje vreme, da ga dokuči u svim pravcima. Zato odapinje Strelu put beskrajnih eona i ponire u infinitezimalne dubine nanosekundi. Teži da ovlada svakom perspektivom i zato Oko postaje središnji simbol duha modernosti. Naposletku, upinje se da dokuči vibraciju. Otud u ranijim stupnjevima moderne imamo genijalne kompozitore. Muzika. Ritam. Vibracija. Frekvencija. Ukratko, duh modernosti teži da obuhvati i mapira bezmalo čitav univerzum dolazeći tako do njegovih granica koje su paradoksalno projektovane u beskraj.
Pre skoro tri decenije imao sam jedan znakovit san. Naime, gusti oblaci prekrili su nebo i danima se nije moglo videti niti Sunce, niti Mesec a kamo li zvezde. Zemlju je prekrio apokaliptički sumrak. Vlasti su ubeđivale javnost da je u pitanju prirodna pojava te da je potrebno da se nekako naviknemo na novu stvarnost, da se prilagodimo, promenimo životne navike, način života, pa i razmišljanja. Okrenimo se Zemlji! Vikali su. Zaštitimo našu Majku. Mi smo njena deca. U snu sam slutio da nešto duboko nije u redu, ne sa društvom, vlastima, nego sa samim univerzumom, a da vrhuška to zna ali krije. U međuvremenu, otišao sam na najvišu planinu i teškom mukom se uspuzavši na njen vrh praktično sam dotakao samo nebo oličeno u teškim metalnim oblacima. Otud ono potmulo škripanje, pomislio sam. Sve vreme u pozadini se čulo nekakvo škripanje, koje je, kako sam tom prilikom spoznao, poticalo od trenja metalnih oblaka. Bio sam veoma iznenađen i začuđen kako je ovo uopšte moguće? Kako je moguće da metalni oblaci plove i pritom zatvore nebo. Pa ipak, oni nisu potpuno zatvorili nebo, jer je bilo pukotina. Kako sam se na vrh popeo noću, uspeo sam da se nekako uzverem na jedan masivan olovni oblak u nameri da uživam u zvezdama koje su mi bile zaklonjene sa zemlje. I tek sam tada bio zapanjen. Iznad olovnih oblaka ničeg nije bilo, ni mesečine, ni zvezda, već samo prazno crno nebo, jedna beskrajna praznina. Još je nebom samo jezdilo Sunce ali je i ono vazda bilo nisko na zapadu, sjajeći crvenilom kroz pukotine. Tada me je protresla pomisao da je pola univerzuma progutalo Ništavilo. Zurio sam u to Ništavilo koje se sladostrasno meškoljilo i komešalo. Otkrio sam tajnu koju su zemaljske vlasti skrivale od ljudi. Običan svet nije smeo saznati da su sve zvezde i Mesec progutani te da samo Sunce jedva nekako stoji, lagano težeći da spadne ispod horizonta, kada bi naš svet bio večno okovan tamom. Vrhuška je imala plan...
 |
| Wayne Barlow |
Iz čega se sastoji plan Gospodara? Oni su naumili da koliko je god moguće kriju od javnosti da Ništavilo dolazi te požure i sebi kupe još malo vremena tako što će prokopati duboke rupe i sagraditi sebi staništa što dublje u podzemlje. U snu sam takođe posetio i te duboke jame te spustivši se u najdublju i najmračniju, legao sam i prislonio uvo na tlo osluškujući potmulo brundanje iz dubina. Tada sam shvatio nešto što ni vrhuška nije znala - da je Ništavilo već progutalo središte Zemlje te da odozdo u jednakoj meri nadolazi kao što to čini i odozgo, jer kako je gore tako je i dole. Ljudski svet se rapidno smanjio, što je naočigled bilo apsurdno jer ljudi su praktično već ovladali Strelom, Okom i Lirom. Pa kako je to onda moguće? Vreme se ubrzalo a svet se smanjio. U međuvremenu izvidnici nadirućeg Ništavila svakoga dana zauzimali su nove i bliže položaje. Tada sam rešio da uradim nešto, odnosno da ne uradim ništa. Da budem jasniji u ovom dvoznačju - opredelio sam se za apsurdno stajalište rešen da se pridružim Ništavilu tako što ću postati Ništavilo. Čeljusti Ništavila su me progutale. Tako je ono dobilo svoj glas u Čoveku. Od tada kada govorim - to Ništavilo govori; kada dišem - Ništavilo diše; kada se smejem - Ništavilo se smeje; kada sanjam - Ništavilo sanja; kada ćutim - Ništavilo ćuti. Taj čin nazvao sam Božanskom Revolucijom Katastrofe čiji se inspiratori, finansijeri i ideolozi nalaze u samom Ništavilu. Ne može se niko pridružiti Revoluciji a da prethodno nije postao Ništavilo i to upotpunosti, bez ostatka. Jao onome ko tom prilikom pomisli da zadrži makar i jedan atom sopstva sačinjenog od elemenata.
 |
| Wayne Barlow |
Od kakvog je značaja ovaj moj san za temu duha modernog sveta i njegove sudbine? Ja znam da je to povezano, budući da se san odnosi na svet i vreme u kome bitišem. Nemam neko uverljivo objašnjenje. Uostalom, svako objašnjenje je u neku ruku vulgarno i skrnavi narativ vizije. Pa ipak, recimo da su demoni koje su pioniri modernosti nehotice zazvali i ugradili u temelje Novog doba, poput kompjuterskih virusa, izvršili duhovnu subverziju tih istih temelja zazvavši prethodnice Ništavila - jer je u njihovoj prirodi da to čine. Ezoterijski rečeno, svet sastavljen od četiri elementa nalazi se u fazi rastakanja. Čak i ovako objašnjenje deluje besmisleno i sasvim neupotrebljivo iako je prilagođeno mnjenju i ukusu modernih umova. Kako objasniti šta su to elementi u ezoterijskom smislu? Ako kažem Vatra, Voda, Vazduh, Zemlja, to ništa ne znači budući da je reč o analogijama koje se odnose na određene kvalitete i sadržaje. Ako kažemo da su sa tim kvalitetima i sadržajima povezani određeni oblici svesti koji postoje na nama nepojmljiv i u priličnoj meri apstraktan način, tek onda čitava stvar dobija uvrnutu dimenziju. Pa ako na tu tvrdnju dodamo da su ljudska bića i ljudska svest prožeti i izgrađeni od tih kvaliteta i sadržaja te da je sve što postoji, što je postojalo i što će ikada postojati, uvezano i isprepletano tananim strunama tih kvaliteta i sadržaja, tek onda nećemo biti korak bliže prihvatljivom objašnjenju. Naposletku, elementi kao kvaliteti i sadržaji, iako međusobno pomešani, predstavljaju sasvim odvojene ravni postojanja koje imaju zasebnu strukturu i zakonitosti. U okviru tih struktura postoje jasno određene i gotovo beskrajne hijerarhije entiteta. Svako ko je makar i površno čitao klasičnu hermetičku literaturu ili moderne istraživače tradicija okultizma, hermetizma, alhemije i sličnih oblasti, može posvedočiti o listama, popisima, nazivima i svojstvima tih hijerarhija. Kao što svaka hijerarhija ima nekog na vrhu tako i ove hijerarhije imaju svoje predsedavajuće. Upravo u misteriji predsedavajućih entiteta leže ključne činjenice objašnjenja uzroka katastrofe ljudskog sveta. Zašto se svet pomešanih elemenata u koje je uronjeno naše trenutno bitisanje rastače?
 |
| Wayne Barlow |
Nazovimo predsedavajuće entitete elementarnih hijerarhija Čuvarima. Svaki od njih ima svoju prirodu. Ta priroda je upravo takva da je svet sačinjen od elemenata ne može postojati ukoliko je svaki od Čuvara delatan u punini te prirode. Rečju, oni moraju utuliti dobar deo svojih svojstava, tj. potrebno je da na neki način spavaju. Naravno, ukoliko svi oni budu spavali svet opet neće moći da funkcioniše. Zato je Veliki Arhitekta univerzuma, nazovimo ga tako, odlučio da tri Čuvara utonu u san a da samo jedan od njih bude budan. Element čiji je čuvar ostao budan bio je Vazduh, zahvaljujući kome je omogućeno stvaranje ljudskih vrsta i uopšte dinamika sveta. Šta su uradili demoni? Sledeći impulse svoje prirode oni su jednostavno počeli da bude uspavane Čuvare iz dubokog sna. Naravno, njih nije lako probuditi. Ali upornom i istrajnom bukom, pre ili kasnije, oni će u tome uspeti. Zapravo, oni u tome sigurno uspevaju jer demoni imaju tu moć. Dok ovo pišem imam na umu i neadekvatnost samog izraza demon, pa ga ovde koristim konvencije radi. Otkud demoni? U skladu sa ovim objašnjenjem njihova priroda je skopčana sa Vazduhom koji je njihov matični element. Budnost Čuvara Vazduha je u tom smislu, osim što je omogućila stvaranje ljudi, takođe povezala ljudski svet sa demonskim. Ipak, moć demona ne bi mogla dovesti svet četiri elementa u pitanje da nije bilo ljudske delatnosti. Sami od sebe oni to nikako ne bi mogli. Ljudski element je poslužio kao pojačalo ili rezonantna kutija za transmisiju demonskih frekvencija koje bude Čuvare. Kakofonija modernog sveta pogodovala je jačanju demonskih frekvencija. Svet ljudi trajao bi mnogo duže da nije bilo istovremeno emancipatorske i samoubilačke civilizacijske dinamike u poslednjih pet vekova čiji su nosioci pre svega sinovi Evrope. To je razlog zašto je evropski čovek prvi na listi za odstrel nihilističkih i demonskih sila.
 |
| Zdislaw Beksinski |
Šta je alternativa? Kada se postavi ovo pitanje prva zdravorazumska reakcija išla bi u pravcu otpora ili sprečavanja ostvarenja predočenog razvoja događaja. Takvom misaonom toku pretpostavio bih ideju Božanske revolucije katastrofe koja cilja ka ubrzanju procesa poništenja jer kraj sveta četiri elementa nije kraj života. Perspektive nadirućeg Ništavila iz optike Revolucije viđene su kao meta-svetski ambijent sačinjen od petog elementa. Cepidlački um modernog doba imao bi mnogo šta da prigovori ovoj bajci. Prva zamerka odnosila bi se na antropocentrizam i geocentrizam ovog gledišta, jer pobogu, univerzum je beskrajan i sačinjen od milijardi svetova. Zašto bi događaji na jednoj nebitnoj maloj planeti imali kosmički značaj? Zašto je Zemlja važna i zašto su ljudi važni? Način uobičajene ljudske percepcije stvorio je metod i instrumente merenja uz pomoć kojih smo ustanovili kao činjenicu beskraj univerzuma, pa ipak nismo u stanju mrdnuti put zvezdanih magnituda. Tim istim sredstvima i metodama praktično se ne možemo odlepiti od Zemlje. Stoga su granice našeg fizičkog opsega istovremeno i granice univerzuma. Van toga su sfere, koje ma koliko bliske nama bile u parametrima savremene astrofizike, zapravo nama nedostižne. Iza Plutona je strašan ambis. Druga odredišta sunčevog sistema su nam nepristupačna. Šta je Pluton? Šta je Saturn? Šta je Jupiter? To su neljudski prostori koji imaju značaj jedino ukoliko ih posmatramo sa Zemlje i tretiramo u kategorijama drevne astralne nauke. Da bi nam oni bili dostupni onda moramo prestati biti ljudi i postati nešto drugo. Ne možemo bitisati van Zemlje, stoga je katastrofa na Zemlji ujedno i kosmička katastrofa.
 |
| Shaun Tan |
Poredak ustanovljen mešanjem i sinhronizacijom četiri elementa odredio je i poredak u našoj svesti. U tom i takvom poretku postoje nebeska tela, galaksije i astronomski oblikovan prostor ili svet koji opažamo instrumentima. U tom poretku postoji i Zemlja kao sfera sa svim njenim sadržajima, ljudi kao tela, živi svet itd. Magijskom manipulacijom svesti i promenom percepcije uviđamo da taj poredak takođe teži promeni te poprima posve drugačija svojstva koja se nikako ne uklapaju u naš svakodnevni opažajno-spoznajni kalup. Otud je besmisleno dovoditi u pitanje ovu bajku sredstvima i metodama svakodnevnog opažajno-spoznajnog kalupa već se može propitivati i osporavati jedino sa stajališta magijskog ili nekog posve drugačijeg opažajno-spoznajnog gledišta. Naposletku, ako upotrebim reč bajka to ne znači da je njena priča neistinita. Čak i da su njene komponente proizvoljne njen krajnji ishod nije. Neko bi opravdano pitao kako mogu biti siguran u to što govorim? Kako znam da nisam u zabludi? Na to pitanje nemam pouzdan odgovor. Bez obzira na to ja nemam nikakvih nedoumica jer ovo što iznosim nije u domenu vere već viđenja. I opet neko može opravdano upitati kako znam da moje viđenje nije opsena? Ni na to nemam adekvatan odgovor. Jedino šta imam jeste iskustvo Ništavila. Sa tog stajališta nema laži i istine niti ikakve dualnosti već se sve stapa u beskrajno jedno. Iskustvo Ništavila jeste neljudsko iskustvo i predstavlja izlazak iz kalupa ljudskosti. Van tog kalupa svet izgleda sasvim drugačije. Dolazi vreme razbijanja kalupa i velike transformacije.
