U mojoj mentalnoj sobi iznenada se pojavilo Prisustvo koje me je čikalo da ga priupitam šta mi god padne napamet, budući da je Ono u tom trenutku raspoloženo i raspoloživo da mi pruži odgovor, ali samo na jedno pitanje. Pošto me je Prisustvo uhvatilo nespremnog i pomalo zbunjenog, u brzopletosti nisam mogao ništa pametno da smislim te upitah otkud polne bolesti? Moram priznati, pomalo sam iznenadio samog sebe, jer sam pitanje postavio nepromišljeno i gotovo automatski, ali primetio sam da se i Prisustvo malo trenulo. Nakon kraće pauze, Prisustvo progovori:
"Nekada, među ljudima uopšte nije bilo polnih bolesti, već su ih dobili od životinja. Zapravo, u prvobitnim vremenima među ljudima uopšte nije bilo nikakvih bolesti, već su ljudi umirali od povreda ili jednostavno od starosti. Zaraze su među ljude došle preko životinja. Bolesti su od bogova a životinje su njihova ispoljavanja. Zato je bilo kakav odnos sa životinjama koji nema duhovni smisao opak i nosi prokletstvo sa sobom. Ljudi ne bi trebalo da se druže sa životinjama ili da ih drže blizu sebe. Njihova svrha nije da ljudima prave društvo, da im služe kao marva ili šta već, nego da im budu posrednici ka onostranom. Naravno da ljudi mogu loviti, ubijati i jesti životinje, ali samo uz dozvolu i blagoslov duha. Bez tog blagoslova i dopuštenja sledi kazna i bolest. Ukoliko ljudi životinjama pristupe kao sredstvima ispoljavanja božanskog a ne kao stvarima ili osobama, jer one nisu ni jedno ni drugo, onda će im one pokazati svoju bolju stranu a ljudi neće umirati od prokletstva. Ideja da je čovek gospodar životinja ima smisla jedino ukoliko je prethodno zagospodario samim sobom. Čovek koji ne gospodari sobom, svojim telom, svojim umom, svojim mislima, osećanjima i nagonima, nije gospodar ničeg. To je bolestan čovek."
