Popularizacija crne kocke Saturna na YouTube-u i društvenim mrežama uglavnom potiče iz kruga autora poput Dejvida Ajka, Džordana Maksvela i pop-astrofizike spojene sa gnosticizmom. Oni su u jednu celinu spojili heksagon na Saturnovom severnom polu, jevrejski tefilin, islamsku Kabu (iako je Kaaba reč koja u prevodu jeste kocka, arhitektonski je reč o nepravilnom paralelopipedu), pa sve do spomenika i korporativnih logoa. Međutim, ako zagrebemo ispod površine senzacionalizma, uviđamo nekoliko nivoa.
Klasični autori kao što su Paracelzus, Agripa, Elifas Levi, MekGregor Meters, Alister Kroli ili Franc Bardon, nigde ne posvećuju posebno poglavlje crnoj kocki kao samostalnom mračnom artefaktu ili božanstvu. U tradiciji hermetizma i alhemije, pojedinačni geometrijski oblici ne funkcionišu kao samostalni idoli, već kao matrice elementarne i planetarne geometrije. Tako recimo u hermetizmu, ali i u Zlatnoj zori, kocka je simbol elementa Zemlje, kao najstabilnije trodimenzionalno telo. Budući da je Saturn (sefira Binah / olovo / Hronos) najviša, najteža i najtamnija planeta na Drvetu života (koja predstavlja granicu, materijalizaciju, vreme i formu), Saturnu se pripisuje crna boja i elementarna stabilnost forme (kocka). Kabalistički, kao što sam pomenuo Saturn je Binah (Razumevanje) na levom tamnom / strogom stubu Drveta života. Binah je Velika Majka koja daje oblik bezobličnoj svetlosti prethodne sefire u nizu Hokmaha. Taj oblik u trodimenzionalnom svetu jeste kocka. Zato je Saturn gospodar vremena, prostora, strukture, ali i ograničenja i smrti. Crna boja je odsustvo i apsorpcija svetlosti. Kada spojimo crno i kocku, dobijamo arhetip nigreda (alhemijske primordijalne materije), granice, mase i gravitacije. To je simbol onoga što zadržava duh u materijalnom obliku.
Dakle, okultizam poznaje načelo Saturna kao stvaraoca forme i granice u materijalnom svetu (kocka), ali ga nikada nije demonizovao niti ga nudio kao kosmički zatvor kako to rade moderni teoretičari zavere. Iz tradicionalne vizure, kocka je simbol materijalne ravni i isklesanog kamena. U slobodnom zidarstvu, grubi kamen se klesanjem pretvara u savršenu kocku (kubni kamen). To je simbol obuzdavanja haosa, etike, reda i duhovne izgradnje, što je potpuno suprotno od pop-narativa o satanskom zatvoru.
Drugi nivo sagledavanja fenomena crne kocke jeste njena veza sa biblijskim betilom (Beth-El - Božija Kuća). Betil (hebr. Beth-El, grč. Baitylos) u drevnom semitskom i helenističkom svetu bio je sveti neisklesani kamen (često meteorit) u kome se verovalo da obitava božanska prisutnost (šekina ili numen). Najpoznatiji primeri betila su Jakovljev kamen u Betelu (Postanje 28), gde se opisuje kako Jakov spava na kamenu, sanja merdevine ka nebu, i potom taj kamen uspravlja i pomazuje uljem nazivajući ga Beth-El. Drugi poznati primer jeste crni kamen u Siriji, u Emesi (Elagabal, Sunčev kamen). To je meteorit koji je rimski car Elagabal doneo u Rim kao vrhovno božanstvo Sunca. Potom imamo kamen u Artemidinom hramu u Efesu koji je takođe pao sa neba. Naposletku, najpoznatiji je crni kamen (Al-Hajar al-Aswad) u uglu Kaabe, takođe meteorskog porekla.
Naravno, ovi betili nisu imali savršenu geometriju kao kocka. Bili su jajasti, konusni, nepravilni i hrapavi, jer su bili proizvod neba (meteoriti) a ne ljudske ruke. Do spoja betila (meteoritskog svetog kamena) i kocke (savršene geometrije) dolazi kroz istorijski proces racionalizacije i prevoda mita u geometriju. Kada sakralno pređe iz prirodnog ambijenta u hram, nestaje nepravilni kamen i zamenjuje ga arhitektonski temelj hrama, odnosno ugaoni kamen (kocka). U Otkrivenju Jovanovom (poglavlje 21), Nebeski Jerusalim opisan je kao savršena kocka (dužina, širina i visina su jednake: 12.000 stadija). Takođe, najsvetije mesto Solomonovog hrama (Debir - Svetinja nad svetinjama) bilo je dimenzija 20 x 20 x 20 lakata, što je savršena kocka. Sama priča o kocki uopšte, razotkriva vekovni hermetički luk: od meteorita (betila) koji stvara sakralni prostor, preko saturnijanskog obuzdavanja haosa kroz oblik i broj, pa sve do alhemijske kocke kao simbola ovladane materije.
Saturnov heksagon
Heksagon na Saturnovom severnom polu je u međuvremenu zaista postao sveti gral savremenih senzacionalista i teoretičara zavere, jer im je dao nešto što su dugo priželjkivali: fizičku, vizuelnu potvrdu iz visoke nauke (snimak NASA sonde Cassini) za sopstvene ezoterijske konstrukcije. Ovaj fenomen je indikativan primer kako se karikira hermetički zakon analogije (Kako je gore, tako je i dole), tako što se prirodni fenomen mehanički učitava u mračnu mistiku. Senzacionalisti u ovoj geometrijskoj korelaciji primenjuju jednostavan vizuelno-geometrijski trik. Dvodimenzionalni heksagon (šestougao) jeste dvodimenzionalna projekcija trodimenzionalne kocke posmatrane iz ugla njenog temena (vrha). Ako nacrtate trodimenzionalnu kocku u izometrijskoj projekciji (ili spojite njena suprotna temena i centar), spoljni profil koji dobijate jeste savršeni šestougao. Unutar njega se jasno vidi i dvodimenzionalna projekcija trodimenzionalne piramide / kocke / heksagrama.
Kada je sonda Cassini 2006. godine poslala jasne snimke gigantskog, stabilnog atmosferskog mlaznog toka u obliku šestougla na Saturnovom polu, u internet-okultizmu nastala je eksplozija: Evo dokaza! Drevni su znali da Saturn emituje energiju kocke! Naravno, takav fenomen nije jedinstven za Saturn, jer imamo i ono čudno Jupiterovo oko i sl. Povodom toga, naučnici su uspeli da u laboratorijskim uslovima (u rotirajućim fluidima) stvore trouglove, četvorouglove, šestouglove i osmouglove. Ipak, tvrdnja da su drevni magovi obožavali crnu kocku jer su znali za heksagon na Saturnu je zaista teško održiva. Istina, betili su obožavani kao sveti kamenovi, ali već sam istakao da je veza betila sa kockom simbolička.
Takođe, moramo imati na umu i da Saturnov heksagon nije moguće videti sa Zemlje golim okom pa čak i jačim amaterskim teleskopima. Otkrio ga je tek Voyager 1 1981. godine, a detaljno snimio Cassini tek u XXI veku. Drevna astrolatrija (Vavilon, Egipat, Grčka, Bliski istok) povezivala je Saturna sa olovom, hromim starcem, Hronosom, zvezdom Kaimanu / Kivan, i granicom, ali nikada sa heksagonalnom strukturom na njegovom polu. Ipak, neki ljudi su neumoljivi u svom uverenju da su stari magovi nekako znali za taj fenomen ali su ćutali. Ako su mogli znati za Saturnov heksagon zašto onda ni reč nisu rekli o mnogo većim pojavama iza Saturna, kao što su Uran i Neptun (koji se takođe ne vide sa Zemlje golim okom). Znači li to da je omerta mnogo dublja? I pobogu, zašto su to prikrivali? Ako su volšebno sakrili Uran, Neptun i Pluton (i ko zna šta sve još), šta je onda spram toga prikrivanje jednog običnog heksagona od oblaka? O čemu god da se ovde radi ostaje jedna nepobitna činjenica, a to je da ne postoji nikakva mitološka, astrološka i astromagijska referenca na Uran, Neptun i Pluton. Da li je to slučajno? Rekao bih da nije, a šta vi mislite zašto?
Takođe, poznata je povezanost Saturna i broja 6 / heksagrama / kocke, ali iz čisto simetričnih i kabalističko-astromagijskih razloga, a ne zbog atmosferskih mlaznica na severnom Saturnovom polu! U kabali, Saturnov magijski kvadrat (numerički talisman, tj kamea) je dimenzija 3 x 3 (ukupno 9 polja, sa brojevima od 1 do 9 čiji je zbir u svim pravcima 15, a ukupan zbir 45). Geometrijski oblik koji nastaje radom sa Saturnovom kameom u trodimenzionalnom prostoru jeste kocka. Broj 45 umnožen sa 6 (broj stranica kocke) daje broj 270 što je poslednji stepen znaka Strelca i nulti Jarca. Odatle počinje zemljani znak Jarca čiji je vladar upravo Saturn. Takođe, u kabali Saturn vlada sferom Binah, koja spušta neoblikovanu energiju svetlosti u šest pravaca prostora (gore, dole, sever, jug, istok, zapad). Tih šest pravaca prostora, kada se kodiraju i materijalizuju u čvrsto telo, daju kocku. Heksagram u astrologiji i hermetizmu tradicionalno predstavlja sedam planeta (šest temena i centar). Saturn u toj mreži često zauzima ili najvišu poziciju ili sam centar, odnosno objedinjujući okvir. U jevrejskom mističnom spisu Sefer Jecirah, opisan je simbolizam slova hebrejskog alfabeta u projekciji kocke. U jednoj od verzija te knjige, slovo Tav, dodeljeno Saturnu, pozicionirano je u središtu kocke.
Šta nas ovaj fenomen uči? Senzacionalizam oko Saturnovog heksagona pokazuje proces modernog stvaranja mita (mitopeje) u realnom vremenu. Uzme se stvarni, fascinantni naučni fenomen (fotografija NASA sonde). Spoji se sa površno shvaćenom geometrijom (heksagon = projekcija kocke). Zalepi se za nasumične simbole iz različitih kultura (jevrejski tefilin, Kaaba, korporativni logoi) i to se proglasi vekovnom zaverom globalnih elita koje tajno obožavaju Saturnovu kocku. Ovakav narativ je kompenzacija za nedostatak dubokog razumevanja ezoterijske simbolike.
IAO Savaot
Povezivanje boga IAO / Iao Savaot, orfičko-dionizijskog Sabazija (Sabazius / Bahus) i jevrejskog Jahveh Sabaot-a (Jahve Gospod vojski) sa Saturnom ima izuzetno duboke i istorijski posvedočene korene u kasnoj antici. U helenističkom periodu (od III veka pre n. e. pa nadalje), mediteranski svet je prolazio kroz masovna religijska spajanja i sinkretizam. Grci i Rimljani su pokušavali da shvate jevrejskog boga bez lika i imena, pa su ga izjednačili sa sopstvenim misterijskim božanstvima. Tako je došlo do povezivanja Jahve Sabaota sa Sabazijem. Grci su jevrejski epitet Jahve nad vojskama lingvistički i teološki povezali sa trakijsko-frigijskim bogom Sabazijem (Sabazios), koji je bio orfička verzija Dionisa, odnosno Bahusa. Rimski istorijsko-književni izvori (poput Valerija Maksima ili Plutarha u Quaestiones Convivales) izričito navode da Jevreji obožavaju Jupitera Sabazija ili Bakha / Dionisa, navodeći kao dokaze subotnji praznik (Šabat = Sabazios) i rituale sa grožđem i vinom. U grčkim magijskim papirusima (Papyri Graecae Magicae - PGM) i gnostičkim amajlijama (abraksas kamenju), jevrejsko ime IHVH redovno se prevodi i beleži kao IAO (Ἰαώ) ili IAO SABAOTH. On je slavljen kao vrhovno božanstvo svetlosti, sudbine i kosmosa.
Ovo je ključno mesto gde se javlja astronumerološka i astromagijska veza. Rimljanima i Grcima je bila očigledna veza između toga da je jevrejski sveti dan šabat (subota), da je na latinskom subota Dies Saturni (Saturnov dan), da je bog koji zapoveda odmor na sedmi dan (subotu) u antičkoj astrolatriji morao biti gospodarem sedme, najviše i najsporije sfere, tj Saturna. Tacit u svojim Istorijama (Knjiga V) piše da Jevreji poštuju Saturna jer je subota njegov dan, i zato što od sedam planeta Saturn nosi najvišu vlast.
U tom smislu indikativna je i sledeća veza Jahvea i Saturna (kao tvorca vremena i zakona):
Jahve dostiže svoj autoritet davanjem Zakona (Tora), ograničenja, zapovesti, tabua i fizičkog obrezivanja.
Hronos / Saturn je u antičkom svetu bog oblika, ograničenja, kosmičkog zakona, granica i vremena.
Zbog toga su neoplatoničari i rani hrišćanski i gnostički kritičari izjednačili Jahvea sa Hronosom / Saturnom, kao boga koji formira, stvara strukturu, ali i zatvara u materiju.
Neki među gnosticima su uzeli upravo ovaj sinkretizam i napravili od njega temelj svoje kosmologije. Po njima, tvorac materijalnog sveta (demijurg) naziva se Ialdabaot (često predstavljen sa lavljom glavom i telom zmije, što su arhetipski atributi Hronosa i Aiona). U gnostičkim tekstovima (poput Tajne knjige Jovanove), Ialdabaot vlada sferom Saturna, a njegovo glavno ime među arhontima često je upravo Sabaot. Za gnostike, Sabaot / Jahve je stvorio kavez materije, što nas simbolički vraća na kocku kao stvoreni, formirani, trodimenzionalni svet.
Ako sada spojimo sve ove istorijske i teološke niti, dobijamo vrlo konkretnu hermetičko-gnostičku matricu po kojoj IAO Sabaot / Jahve, predstavlja boga zakona, forme i sedme sfere (Saturna). Taj bog zapoveda subotom (šabatom), traži granicu i gradi svetinju nad svetinjama (Debir), koja je u Solomonovom hramu bila savršena kocka. Takođe, Saturn / Hronos predstavlja maticu koja neoblikovani haos zgušnjava u stvarnu formu. Geometrijski izraz potpune, nepomične, savršene forme u trodimenzionalnom prostoru jeste upravo kocka. Kako Saturn vlada nigredom, olovom i tamom prijemčive primordijalne materije, tako je i boja te kocke crna.
Imajući ovo u vidu, korelacija između IAO Sabao / Sabaota, Saturna i kocke može se protumačiti, ali ne kroz prizmu moderne paranoje (vanzemaljci sa Saturna vladaju svetom, posredstvom svojih slugu na Zemlji - Jevreji, iluminati, masoni), već kroz gnostičku i alhemijsku dramu. Crna kocka Saturna / Sabaota jeste simbol demijurgove materijalne forme, tj kristalizacija svetlosti u fizički svet.
Šiva - Sava - Saba
Otkrijmo sada neke zanimljive slojeve komparativne mitologije, lingvistike i antičkog sinkretizma. U tom smislu pomenuo bih povezivanje Dionisa i Sabazija sa indijskim bogom Šivom, a što zaista ima istorijsko i mitološko pokriće. Stoga prelazak sa Šive na jevrejskog IHVH Sabaot preko lingvističke veze Šiva–Sava–Saba zahteva pažljivo razdvajanje autentičnih mitoloških paralela od prividnih etimoloških sličnosti (tzv. lažnih prijatelja u lingvistici). Obratimo pažnju na grčko izjednačavanje Šive i Dionisa, što je istorijska činjenica. Nakon pohoda Aleksandra Velikog na Indiju (IV vek p.n.e.), Grci su primenili princip Interpretatio Graeca (tumačenje stranih bogova kroz grčke ekvivalente). Tako Megasten, grčki ambasador na dvoru vladara Čandragupte Maurije, u svom delu Indika izričito piše da Indijci na planinama obožavaju Dionisa (pri čemu misli na Šivu), a oni u ravnicama Herakla (Krišnu). Te paralele su zaista zanimljive, jer su i Šiva i Dionis bogovi divlje prirode, ekstatičnog plesa, transa, oslobađanja od društvenih normi i unutrašnjeg ludila (mania). Šivu prate gane i pramate (mitska bića), dok Dionisa prate satiri, sileni i menade (bahanatkinje). Obojica se povezuju sa trozubcem (tirsom), zmijama, bikom (Nandi / dionizijski bik), Mesecom, vinom / somom, kao i sa lingamom / falusnim kultom.
Uđimo sada malo dublje u imena tih bogova. Ime Sabazios (Σαβάζιος) izvorno je trakijsko / frigijsko, a ne grčko ili latinsko. Grci jesu imali slovo B (Beta: Β, β), međutim, u klasičnom grčkom ono se izgovaralo kao tvrdo /b/, dok je u helenističkom periodu (koine grčki) počelo da klizi ka glasu /v/. Trakijski koren se u grčkim zapisima javlja kao Sabazios (Σαβάζιος), a ponekad i Saouazios (Σαουάζιος), što ukazuje na to da je izvorno trakijsko ime verovatno zvučalo bliže Savadzios ili Savazije. Iako fonetski zvuče primamljivo blisko, istorijska lingvistika ove reči izvodi iz potpuno različitih korena:
Šiva znači blag, ljubazan, povoljan. Nastao iz sanskritskog korena śi-. Ime Šiva je u neku ruku maska i štit, jer je sila koja stoji iza njega sirova, olujna, dionizijska i neselektivna (Rudra). Ljudi su toj sili dali ime Blagi kako bi obuzdali njen teror i preveli je u polje sa kojim se može uspostaviti kultni i ritualni odnos. Kada se taj princip kasnije ukroti kroz zakon, hram i geometriju (poput gnostičke i saturnijanske transformacije u Sabaota / Kocku), ta prvobitna strašna energija biva konačno ukovana u čvrste zidove forme.
Hebrejski Sabaot (צְבָאוֹת) znači vojske, domaćinstva. Koren je hebrejski glagol tzava (צבא), tj vojevati, služiti vojsku. Slovo na početku nije samek niti šin, već cadi. Ime Sabazios se povezuje frigijsko-trakijskim rečima za ekstatični uzvik ili piće (sabadjos), ili indoevropskim korenom swo- (svoj, slobodan). Zato filolozi naglašavaju da hebrejski Sabaot, ili Cabaot, nema etimološke veze sa sanskritskim Šiva niti sa trakijskim Sabazios. Sličnost u grčkom izgovoru (Sabaot vs Sabazios) nastala je tek kasnijom grčkom transliteracijom hebrejskog glasa cadi u grčko sigma (S).
Istini za volju, postoji teorija da je Jahve preuzeo svojstva Dionisa, odnosno Šive. Ako sklonimo lingvističku podudarnost i posmatramo sadržaj i istoriju religije, možemo reći da ima smisla za tu tvrdnju, ali preko kanaanskih i ugaritskih kultova. Jevrejski jahvizam nije direktno prepisivao iz Indije (Šiva), već je nastao u semitskom okruženju Bliskog istoka gde su postojali božanski prototipovi koji su delili iste aspekte sa Dionisom i Šivom. Drevni Jahve (pre nego što je postao strogi transcedentni Bog monoteizma) u ranim biblijskim tekstovima (npr. Pesma Deborina, Psalm 29) opisan je kao olujni bog koji jaše na oblacima, drma planine i manifestuje se kroz vatru i grom. To je direktna paralela sa ugaritskim Baalom, ali i sa Šivim aspektom Rudre (boga oluje i krika).
Kanaanski bog Baal i feničansko-sirijski bogovi imali su izrazito ekstatične rituale sa vinom, plesom i ritualnim zanosom, što je upravo matrica koja je u Evropi dala Dionisa / Sabazija, a u Indiji to vidimo kao kult Šive. Proroci u Starom zavetu (npr. Jezekilj, Jeremija) neprestano se bore protiv toga što jevrejski narod stalno meša obožavanje Jahvea sa stolicama pod zelenim drvećem, obredima vina, svetim stubovima / lingamima, i ekstatičnim prorokovanjem. To pokazuje da je narodni kult Jahvea godinama bio izrazito dionizijske prirode, sve dok ga deuteronomistička reformacija nije preformatirala u strogi Zakon (Kocku / Saturn).
Šta iz svega ovoga možemo izvući za temu o crnoj kocki? Na samom početku imamo dinamični, fluidni, ekstatični princip kosmosa, a to je Šiva, Dionis, Sabazije, olujni i ekstatični Jahve / Baal narodnog verovanja. To je energija bez čvrste forme, neobuzdana priroda i ekstaza. Kada se stvara organizovana religija, hram i država, taj ekstatični supstrat biva usmeren, ukroćen i ukalupljen. Jahve od olujnog boga prirode postaje Bog Zakona, Hrama, Subote (Saturna) i Kocke (Svetinje nad Svetinjama). U helenističko doba, krug se zatvara: Grci i gnostici prepoznaju da u IAO Sabaotu i dalje teče stara krv Sabazija / Dionisa, ali da je ona sada pod vlašću Saturna (arhonta Ialdabaota / Sabaotha) koji je tu ekstazu zatvorio u mrežu Zakona, Vremena i Materije (Crnu Kocku).
Zaključak
Kada povežemo sve istorijske, mitološke i ezoterijske niti, pred nama se umesto teorije zavere razotkriva velika alhemijska i gnostička drama transformacije boga. Na samom početku stoji primalni, fluidni i ekstatični supstrat kosmosa: to je Šiva u svom rušilačko-stvaralačkom plesu, Dionis u divljem transu i rani, olujni Jahve koji se manifestuje kroz grom i pustinjsku vatru. To je čista, nekontrolisana životna energija bez čvrste forme. Međutim, procesom civilizovanja, nastankom države, pisma i organizovanog hrama, nastupa neophodna saturnijanska transformacija:
Ukroćivanje haosa: Divlja, dionizijsko-šivaistička ekstaza mora biti kanalisana da ne bi razorila zajednicu.
Uvođenje Zakona: Olujni bog prirode postaje Bog Zakona, Morala, Vremena, Broja i Granice.
Kondenzacija u Kocku: Ta duhovna energija, koja je nekada obitavala u nepravilnom, divljem meteoritu (betilu) palom s neba, sada biva uklesana i usmerena u arhitektonski temelj, u savršenu, nepomičnu crnu kocku hrama (Debir / Svetinja nad svetinjama).
Za gnostike kasne antike, ovaj proces bio je dokaz da je visoka, neobuzdana svetlost duha zarobljena u arhontskoj mreži demijurga Sabaota (Saturna). Za alhemičare i hermetiste, to je bio neophodan proces materijalizacije, spuštanje neoblikovanog duha u nigredo materije kako bi se kroz obradu kamena donela struktura i red. Crna kocka Saturna zato nije nikakav kompjuterski hologram vanzemaljaca, već moćan simbol kosmičkog procesa u kom se neobuzdana ekstaza (Šiva / Dionis) zgušnjava u stabilnu strukturu, zakon i materijalnu formu (Saturn / Sabaot).
