NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Ideologija tarota" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa
Pre nego što krenemo
u razmatranje malih arkana napravićemo mali osvrt na Sola Buska tarot iz 1491.
godine, izrađenog u čast Alfonsa d’Este[1] povodom njegovog venčanja sa
Anom Sforca, unukom Bjanke Marije Viskonti[2]. Ovaj tarot je od velikog
značaja za rekonstrukciju izvornog smisla malih arkana na osnovu čijeg dizajna
su kasnije izrađene male arkane u čuvenom špilu Artura Edvarda Vejta. Neću ovde
mnogo ulaziti u istorijat ovih karata, već ću naglasiti ono što je bitno za ovu
raspravu. Kao prvo, vredi pomenuti da je jedan od prvih učenjaka koji je
proučavao ovaj, u najmanju ruku misteriozni tarot pun skrivenih značenja, bio
Leopoldo Cicognara (1787-1834). On je ustanovio, s obzirom
da je na karti XIV Bacho napisano „ANNO AB URBE CONDITA MLXX“, da je reč o
jubileju ustanovljavanja grada Venecije. Kako je špil
izrađen 1491. godine za posebnu prigodu, on je jednostavno od broja godine
izrade oduzeo broj ispisan rimskim ciframa (1070) sa pomenute karte i dobio
421, što po njemu, predstavlja godinu osnivanja Venecije. Dakle, može se reći
da je ovaj tarot, osim za venčanje članove dve moćne familije tog vremena,
istovremeno imao svrhu da oda počast i hiljadugodišnjici osnivanja ovog
veličanstvenog grada.
Godine 1907, vlasnici
ovog sačuvanog špila, aristokratska porodica Buska-Serbeloni darivala je
Britanskom muzeju fotografije ovih karata, pa je sasvim moguće da je upravo
gledajući te fotografije inspiraciju za svoj tarot špil našao i Vejt.[3] Po mišljenju istoričara
Đordana Bertija i Sofije Di Vićenco Sola Buska tarot ima poveznice sa
alhemijskom mišlju u doba renesanse. Po Bertijevim rečima, ovaj špil je
autentičan rad znanja povezanog sa hermetičko-alhemijskom kulturom Italije XV veka. Međutim, postoje i
druga gledišta koja u simbolizmu ovih karata vide ilustraciju hrišćanskih
mističnih doktrina. Moguće je da ima i jednog i drugog. O autorstvu i idejnom
rešenju ovog špila postoji nekoliko spekulacija, ali ono što je neupitno, jeste da
ovaj tarot obiluje skrivenim značenjima u stilu fonetske kabale, odnosno argoa.
Kada smo već kod skrivenih značenja, vredi istaknuti mišljenja istraživača
poput Nadije Histi Mudžahid koja tvrdi da je Sola Buska špil svojevrsna nema
knjiga – mutus liber[4], inicijacijska slikovnica
jednog italijanskog tajnog društva iz vremena renesanse.[5] Sa druge strane, autor Piter
Mark Adams je u knjizi The Game of Saturn: Decoding the Sola-Busca Tarocchi,
uz dosta zanimljivih uvida i argumenata dokazivao tezu da je ovaj špil u
celosti okultne prirode i da njegove karte oslikavaju faze teurgijskog rituala.
Šta god da je istina, a nešto slično svakako jeste, sasvim je realno
pretpostaviti da je u pitanju slikovni oblik argoa nekih krugova posvećenika u
ezoterijsko i okultno. Namerno nisam pominjao ovaj špil u ranijim razmatranjima
jer sam hteo da čitaoci prvo povežu Mantenja taroki sa marseljskim i pozabave
se njihovim međusobnim analogijama, poklapanjima i razmimoilaženjima. Da sam
odmah u razmatranje uvrstio i Sola Buska bojim se da bi to unelo zabunu. Za
svrhu ovog prikaza prvo ću dati pregled velikih arkana i njihovog mogućeg
značenja, uglavnom se oslanjajući na tumačenja savremenih
italijanskih proučavaoca tarota Đordana Bertija i Andrea Vitalija:
Mato – Predstavlja ludu i tu je očigledna sličnost
sa drugim špilovima.
I Panfilio – Lik na
karti nam je okrenut leđima i nekud žuri (ima krunu na glavi). Po Vitaliju, na
karti je prikazan Markus Bebius Tamfilus, (koga ponekad na italijanskom zovu
Panfilo), rimski pretor oko 192 p.n.e. (imao je izvršnu moć). Poznat je po tome
što je jednom prilikom obezbedio mir u Grčkoj i pripojio Liguriju Rimu bez
prolivanja krvi. Zahvaljujući tome pobednička kruna stoji na njegovoj glavi, jer je on jedini
koji ju je dobio bez vođenja rata. U tom smislu, Panfilio je poput maga, vešt u
političkim trikovima te se može povezati sa kartom Čarobnjak / Opsenar.
II Postumio – Na ovoj
karti reč je o rimskom konzulu Luciju Postumiusu Albinusu. Poginuo je u borbi
protiv galskih plemena i Hanibala oko 216 p.n.e.
Neprijatelji su mu otsekli glavu, odneli je u svoj hram i optočili zlatom u
religijsko-magijske svrhe. Zato je na karti pokazana pozlaćena lobanja
istaknuta na stubu. Lik na štitu ima palmino drvo i zvezdu, simbole Kartagine.
Piter Mark Adams zapaža da ova karta opisuje ritualno ubistvo.
III Lenpio – Lik sa
ove karte nema očiglednu poveznicu sa nekom ličnošću od značaja u istoriji, a
ključevi tumačenja ove karte nisu očigledni, osim činjenice da lik na karti
jednom rukom zatvara oko da bi video drugim, što po Andrei Vitaliju ukazuje na
izvesnog rimskog vojnika Leniusa Straboa koji je prvi počeo sa korišćenjem
kaveza za ptice i pritom je imao strabizam. Pa ipak, Piter Mark Adams primećuje
ritualnu pozu prikazanog lika, koji, navodno, započinje obred.
IV Mario – Bilo je
više Mariusa u starom Rimu. Andrea Vitali smatra da je ovde reč o Kajusu
Marijusu, uspešnom vojskovođi.[6] Krila na njegovom šlemu
predstavljaju pobedu. Lik nosi i koplje sa crvenom zastavom, što po Vitaliju
označava simbol Mariusove osvete nad Sulom. Vitali u liku ove karte prepoznaje
kartu Car.
V Catulo – Andrea
Vitali u liku ove karte prepoznaje rimskog konzula koji je okončao prvi Punski
rat oteravši Kartaginjane sa Egejskog mora, a to je Gaj Lutacije Katul. U ruci
drži skalu, simbol pravde, što ovaj lik automatski povezuje sa kartom Pravda.
Takođe, na karti je prikazan i dugačak štap sa crvenom kapom na vrhu što
označava slobodu od ropstva ili kastinske potčinjenosti. Katul je prvi iz plebejske
familije Lutacija koji je postao konzul, što ovu kartu stavlja u kontekst
emancipatorskog simbolizma.
VI Sesto – Andrea
Vitali u liku na karti prepoznaje Sekstusa Pompeja[7], sina Pompeja Velikog.[8] Sekstus se borio protiv
cezara, što ga je odvelo u preranu smrt. Lik na karti u ruci drži dugačku
baklju i sa tugom, ali smireno, gleda u plamen. Ova karta ukazuje na tragediju,
preranu smrt, ali nema čvrstih pokazatelja za povezivanje sa nekom kartom iz standardnog
špila.
VII Deotauro – Po
Vitaliju, lik prikazan na karti je Deitarus Filoromajos[9], vladar Galatije u Maloj
Aziji i odani vazal Rima. On je lažno optužen od strane svog nećaka da kuje
zaveru za ubistvo Cezara. U procesu pred Cezarom i rimskim senatorima, njega je
branio čuveni Ciceron, hvalivši njegove vrline. Ova karta ukazuje na karakternu
osobu punu vrlina. S obzirom da lik na karti sedi na tronu koji ima točkove,
nosi skiptar i krunu od lovorike, teoretski ovu kartu možemo povezati sa kartom Kočije,
međutim, u samom imenu imamo odrednicu koja ukazuje na bika – bikoubica,
mitraizam?
VIII Nerone – Nema
sumnje, karta prikazuje cara Nerona koji je palio sirotinjske delove Rima kada
je stradalo mnogo ljudi u požarima. Motiv karte je neviđena surovost gde je
prikazan rastrojen ratnik, razbarušene kose (štit i kaciga su mu na zemlji,
pored njega, dok njegovo koplje pada), zauzet bacanjem malog deteta u vatru.
Surovost, sadizam, beskrupuloznost, zluradost, nepravda, infanticid ili
jednostavno smrt, a možda i žrtvovanje deteta. Na smrt
deteta asocira motka koja je prikazana pored surovog lika, a na čijem vrhu su
dugačkim kanapima privezane loptice. U pitanju je stara rimska dečja igračka za
igru zvanu tintinabula. Te loptice su
poput zvečki, ispunjene orašastim plodovima. Takve jednostavne igračke su u to
vreme bile polagane u dečje grobnice da bi se deca njima igrala u zagrobnom
svetu. Za Pitera Marka Adamsa ovde je reč o obrednom žrtvovanju deteta, a što
je drevni, mračni običaj osoben za saturnijanski magijski mentalitet.
IX Falco – Na karti
je prikazan krunisani bradati lik koji u jednoj ruci drži skiptar (simbol
moći), ali je na takođe na kolenima (njegov štit i šlem leže na zemlji).
Poraženi i poniženi kralj. Neke dublje analogije povodom ove karte nisu mi
poznate.
X Venturio – U
istoriji Rima nije bio poznat niko pod imenom Venturio. Lik prikazan na ovoj
karti ima sve merkurovske osobine (krilate čizme, štit, koplje, karakterističnu
kapu), što Andrea Vitali povezuje sa sudbinom jer, navodno, sve je u rukama
Fatuma ili Fortune. Upravo takav asocijativni niz dovodi ovu kartu u vezu sa
Točak sreće. Lik na karti u levoj ruci drži koplje dok mu je desna blago
podignuta kao znak pozdrava. Očito je u pitanju ritualni gest.
XI Tulio – Na karti
je prikazan lik koji drži dugačku baklju. Tullius se može sa latinskog prevesti
kao predvodnik. Takođe to je ime stare rimske porodice čiji je najpoznatiji
predstavnik bio slavni govornik, državnik, filozof i pravnik Ciceron.[10] Na osnovu Ciceronovog lika
možemo naslutiti značenje ove karte, pa u tom smislu ona predstavlja moć reči i
principa, veštu odbranu ili zastupanje. Zaista je teško povezati ovu kartu sa
nekom kartom iz standardnog špila.
XII Carbone – Đordano
Berti pretpostavlja da se u ovoj karti može prepoznati Ludoviko Karbone[11], hermetista, humanista i
retor iz Ferare. Andrea Vitali u liku ove karte vidi ličnost iz perioda
antičkog Rima, a to je Gaj Papirije Karbo,[12] koji je smatran izdajnikom,
što ovu kartu automatski povezuje sa kartom Obešeni. Da je u pitanju pre
ličnost iz antike nego iz XV veka, ukazuje i rimski natpis
na karti S.P.Q.R. Ova karta umnogome podseća na Pustinjaka, ali takođe u
gornjem levom uglu je prikazan Mesec. Na karti je prikazan starac koji se
oslanja na dugačak štap dok u desnoj ruci drži lampu sa uljem koje gori. Tu vidimo
bekstvo, odustajanje, usamljenički put, samostalnost. Karakterističan detalj na
karti predstavlja mesec u opadanju u gornjem levom uglu. Lik na karti se obraća
opadajućem mesecu, što asocira na crnomagijsko delovanje, ili kako kaže Piter
Mark Adams, na delu je čin materijalizacije.
XIII Catone – Po
Đordanu Bertiju, ova karta može biti poistovećena sa kartom Smrt u standardnom
tarotu, jer je Katon ili Kato[13] bio poznat po
nepodmitljivosti, principijelnosti, tvrdoglavosti i suprotstavljanju Cezaru.
Takođe, pokušao je ili je izvršio samoubistvo. U „Božanskoj komediji“, Dante ga je
postavio kao čuvara Čistilišta. Asocijacije su tradicija, moral, etika, čast,
samoubistvo iz časti, ili samožrtvovanje, načelno požrtvovanost.
XIV Bocho / Bacho –
Na ovoj karti prikazan je lik koji kleči ali u pozi zakletve, poput ratnika
koji sada svoju lojalnost nudi nekom drugom. Ova karta, po Đordanu Bertiju,
može biti povezana sa kartom Obešeni u standardnom tarotu, jer se odnosi na Bokusa
Prvog, kralja Mauritanije u doba rimske vladavine u Severnoj Africi.[14] Međutim, imajmo na umu da
je u belgijskom tarotu lik zvan Bako često zamenjivao kartu Papa. Asocijacije:
raskidanje saveza, promena saveznika ili partnera, prevara ili prelazak na
drugu stranu itd.
XV Metelo – Lik na
karti predstavlja rimskog konzula i poznatog vojnog stratega koji se zvao
Lucius Caecilius Metellus.[15] Ovde nosi krilatu kapu, ima
bradu, u jednoj ruci drži skeptar na čijem je vrhu posađen globus u plamenu.
Ovde možemo prepoznati kartu Đavo. U prilog tome ide i činjenica da je Metelova
kapa tipična za sledbenike kulta boga Mitre čija je jedna od uloga bila
prometejskog, luciferskog tipa (bakljonoša). U hrišćanskom poimanju to je
znamenje Lucifera, odnosno đavola. Piter Mark Adams u ovoj karti prepoznaje
pozu invokacije.
XVI Olivo – Na karti
vidimo krunisanog mladića i Sunce u gornjem desnom uglu te otud može biti
povezana sa arkanom Sunce, ali ovde ima očigledne aluzije na filozofsko
(alhemijsko) zlato koje je takođe predstavljeno Suncem, dok je u donjem desnom
uglu prikazan mali bazilisk.[16]
XVII Ipeo – Ova karta
prikazuje krilatog starca u pozi molitve okrenutog ka krilatoj glavi pobodenoj
na visok štap. Ovaj lik umnogome podseća na lik sa sedamnaeste karte Viskonti A tarota, a koji je povezan sa
poznatom kartom Zvezda. U neku ruku, krilati lik jeste majstor svih zanata, označava sposobnost i samoodrživost, znanje te
posvećenost višim stvarima duha. Andrea Vitali ovaj lik povezuje sa grčkim
sofistom Hipijom iz V veka p.n.e. Na karti je prisutna krilata glava, jedan od
simbola Kronosa (Saturna). Piter Mark Adams ukazuje da ova karta govori o
božanskoj zaposednutosti.
XVIII Lentulo – Na
karti je predstavljen starac koji naslonjen na neki sto ili komodu, drži lepo
oblikovanu baklju u ruci i gleda u plamen. Vitali u tom liku prepoznaje mudraca
i upravitelja kulturnog života Rima, a čije je Publije Kornelius Lentulus iz
stare rimske patricijske familije Kornelija. Bio je Ciceronov savremenik. Gledanje u plamen
ukazuje na proroštvo i vizije.
XIX Sabino –
Krunisani lik koji u jednoj ruci drži štap a u drugoj kacigu i gleda gore.
Vitali u tom liku prepoznaje tajanstvenu ličnost Teofilusa Sabinusa (a čiji je
identitet i uopšte postojanje teško utvrditi), kome su posvećena „Jevanđelje po Luki“ i „Dela Apostolska“. Verovatno taj
imaginarni lik predstavlja zajedničko ime za prve preobraćenike u hrišćanstvo,
ali to je puko naklapanje. Vitali ovoj karti pridružuje Sunce iz klasičnog
tarota.
XX Nenbroto – Na
karti je predstavljen lik koji pokušava da se zaštiti od ognjenog mlaza ili
(udara groma) koji silazi sa nebesa. U pozadini vidimo stub koji se urušava. Na
tlu je polomljena kruna. Aluzija na kartu Kula je jasna. Može označavati
katastrofu, udes, tiraniju, gubitak odnosno gubitak vlasti ili moći – pala mu
je kruna s glave. Nenbroto je Nimrod. U Danteovoj Božanskoj komediji, kažnjen
je u Paklu, jer je svojom arogancijom oličenoj u Kuli Vavilonskoj prouzrokovao
Božju kaznu koja je onemogućila jezičko jedinstvo i mogućnost univerzalne
komunikacije čovečanstva.
XXI Nabuchodenasor
(Nabukodonosor) – Lik sa štapom u ruci koji gleda dole, iznad njega je zvezdani
globus sa grifonom. Aluzija na kartu Svet. Nabukodonosor je takođe biblijski
lik, vladar Vavilona, poznat po uništenju i pljački Solomonovog hrama u
Jerusalimu u VII veku p.n.e. Ono što je
zanimljivo na ovoj karti jeste prisustvo himerične životinje grifona (lav i
orao), koja po nekim poznim srednjovekovnim tumačenjim označava dvojnu prirodu
Hrista – ljudsku i božansku. Na ovoj karti grifon je postavljen na nebeskom
globusu i nalazi se iznad Nabukodonosorove glave.
Iz priloženog
pregleda teško je povući očigledne paralele Sola Buska špila sa Marseljskim.
Ono što je moguće uraditi jeste sledeće: Mato = Le Mat; I Panfilio = I Le
Bateleur; II Postumio = ?; III Lenpio = ?; IV Mario = IV L’ Empereur; V Catulo
= VIII La Justice;
VII Deotauro = VII Le Chariot; VIII Nerone = ?; IX
Falco = ?; X Venturio = X La Roue De Fortune; XI Tulio = ?; XII Carbone = XII
Le Pendu ili IX L’ Hermite; XIII Catone = XIII (Smrt); XIV Bocho = XII Le
Pendu?; XV Metelo = XV Le Diable; XVI Olivo = XIX Le Soleil; XVII Ipeo = XVII
L’ Etoile; XVIII Lentulo = ?; XIX Sabino = XIX Le Soleil; XX Nenbroto = XVI La
Maison Dieu; XXI Nabuchodenasor = XXI Le Monde;
Kako je poznato,
pojedine male arkane Sola Buska tarota takođe nose određeno istorijsko
značenje. Na primer, na karti Kralj mačeva stoji natpis Alecxandro M i odnosi se na Aleksandra Makedonskog. Vitez mačeva (Amone) prikazuje Zevsa Amona,
Aleksandrovog mitskog oca, po proročištu iz oaze u Sivi (Egipat). Kraljica
mačeva (Olinpia) je majka Aleksandra
Velikog – Olimpija. Vitez pehara (Natanabo)
je mag Naptanabus, koji je, navodno, pored Aristotela, takođe bio učitelj
Aleksandru Velikom, a po nekim legendama čak i njegov otac. Zapravo reč je o
poslednjem vladaru tridesete i poslednje autentične egipatske dinastije, nakon
koje su tom zemljom vladali Grci. Dakle, na slici je prikazan poslednji faraon
Egipta pre grčkog osvajanja, Nektanebo II (380 p.n.e. – 340 p.n.e.). Na Dvojci
diskova, pretpostavlja se, prikazan je Erkole Prvi D’este (1431-1505), vojvoda od
Ferare. Po školi mišljenja koju zastupaju Đordano Berti i Laura Gnaćolini,
dinari u Sola Buska špilu načelno označavaju novac, materijalnu bazu, ali
primećuju da pojedine karte imaju i navodnu alhemijsku komponentu. Tako je,
recimo, na karti Desetka pehara, prikazan lik koji podseća na portret Hermesa
Trismegistusa iz knjige Secreta
secretorum philosophorum koji je nacrtao venecijanski slikar Lazaro Bastijani
(1429-1512) u poznim 1470-tim. Dalje, Trojka štapova pokazuje glavu probodenu
sa tri štapa, koja podseća na neophodnost tajnovitosti alhemijskog znanja.
Indikativno je i to što prikazana glava umesto ušiju ima krila (simbol Merkura
filozofa), dok su joj usta zatvorena vencem. Takođe i Trojka mačeva ima
zanimljivu simboliku jer prikazuje srce probodeno sa tri mača koji ukazuju na
tri alhemijska metala – zlato, srebro i živu.[17]
Međutim, Andrea Vitali
ukazuje na mišljenje jednog američkog profesora[18] da dato alhemijsko
tumačenje zamagljuje mogućnost nekih drugačijih tumačenja. Na primeru Desetke
pehara prikazani lik sa turbanom može predstavljati i sefardskog trgovca i
lihvara koji su u to vreme bivali sve češće prisutni na severu Italije. Lik je
okružen bogatstvom, što ukazuje da ono može biti izgubljeno u svakom trenutku.
Isto tako i trojke malih arkana mogu biti protumačene u ključu hrišćanskog
poimanja, jer ukazuju na Sveto trojstvo i detalje iz života samog Isusa Hrista.
I opet, profesor Hauard se dotiče pomenute Trojke mačeva te je stavlja u
kontekst uobičajenog motiva italijanske umetnosti XIV i XV veka da prikazuje
srce probodeno zracima, mačevima, strelama i sl.[19] Otud je moguće da motiv ove
karte sledi tu tradiciju. Profesor Hauard u tom kontekstu pominje firentinskog
umetnika Filipo Lipija[20] čija jedna slika, između
ostalog, sadrži motiv srca probodenog sa tri zraka koja izviru iz vizije
Trojstva. Ako ova scena može da izazove alhemijske asocijacije, očigledno onda
može i teološke. Pomisao da na jednom nivou, ponekad između teološkog i
alhemijskog možemo staviti znak jednakosti, odvela bi nas u jedno veliko i
posve drugačije polje istraživanja, ali zamolio bih čitaoce da negde pohrane i
takvu mogućnost. U smislu verskog simbolizma, srce probodeno sa tri mača (ili
zracima) ukazuje da Strogost Oca posreduje Sveti Duh koji se spušta na Sina u
trenutku njegovog krštenja. Time Otac određuje iskupljenje čovečanstva žrtvom
Sina. To opet može biti predstavljeno u alhemijskom ključu. Nigredo je tama
greha. Albedo je belina golubice (Duh). Rubedo je krv Iskupitelja. Ishod svega
toga je, naravno, spasenje predstavljeno krunom ili vencem. Dakle, gde je god
moguće neku kartu tumačiti u alhemijskom ključu, moguće je i u teološkom i
obrnuto. Međutim, time se pristup tumačenju ne iscrpljuje.
Između ostalog, Andrea Vitali
ističe pristup matematičara i istoričara tarota Maura Kjapinija. Kjapiniju je
za oko zapalo to što mnoge karte Sola Buska špila na sebi imaju natpise, što je
protumačio kao anagrame, budući da mnogi od tih natpisa sadrže pravopisne
greške. Na primer, karta Kraljica pehara ima natpis Polisena, umesto Polissena;
Kraljica mačeva je Olinpia, umesto Olimpia; Vitez novčića je Sarafino, umesto
Serafino itd. Kjapini kaže da su te greške namerno napravljene kako bi
posmatrača navele da otkrije nešto skriveno.[21] Rešavanjem anagrama sa
dvorskih karata Sola Buska špila te se stvari razotkrivaju. Recimo, što se tiče
pehara, imamo Viteza Natanaba, Kraljicu Polisenu i Kralja čije je ime Lucio
Cecilio R. Kjapini to rešava kao l'ocio
lucica pianto a l'insano bere, što je fraza koja savetuje umerenost u piću,
a što se može odnositi na sve u životu. Ukoliko isti postupak sprovedemo na sve
četiri klase dvorskih karata dobićemo moralnu pouku vezanu za svaku od četiri
kardinalne vrline. As novčića takođe sadrži natpis na štitu koji visoko
pridržava anđeo u liku deteta: Servir chi
persevera infin otiene (Onaj ko istrajava postiže svoj cilj). To je
podržano drugim natpisom koji u donjem levom uglu pridržava drugi anđeo: Trahor Fatis (prepuštam se sudbini).
Tako dobijamo anagram Ho trist' a far per
servire Rino Fieschi Venetian (Uradio sam ovaj posao za Venecijanca Rina
Fiješčija). I zaista, posao je odrađen fantastično.
[1] Alfonso d’Este
(1476-1534), vojvoda od Ferare.
[2] Bianca Maria
Visconti (1425-1468), vojvotkinja od Milana.
[3] Pamela Colman Smith
je nacrtala tzv Rajder-Vejtov tarot, London 1909, po Vejtovim uputstvima i
verovatno ugledajući se na Sola Buska špil sa fotografija u Britanskom muzeju.
Stuart Kaplan je u Enciklopediji tarota iz 1978. sugerisao da su male
arkane Rajder-Vejtovog špila nastale po uzoru na male arkane Sola Buska tarota.
[4] Po uzoru na čuveno
istoimeno alhemijsko delo u slikama.
[5] U pitanju je Rimska
akademija čiji je osnivač bio humanista Pomponio Leto (Julius Pomponius Laetus,
1428-1498). Njegova Akademija, u neku ruku, predstavlja petnaestovekovnu
verziju pokreta poznatog kao Iluminati.
[6] Caius Marius, 157
p.n.e. – 86 p.n.e., rimski konzul i general, protivnik diktatora Sule (Lucius
Cornelius Sulla Felix, 138 p.n.e. – 78 p.n.e.).
[7] Sextus Pompeius, 67
p.n.e. – 35 p.n.e.
[8] Gnaeus Pompeius
Magnus, 106 pn.e. – 48 p.n.e., rimski general i državnik, u velikoj meri
zaslužan za preobražaj Rimske republike u imperiju.
[9] Deiotarus
Filoromaios, 105 p.n.e. – 42 p.n.e.
[10] Marcus Tullius
Cicero, 106 p.n.e. - 43 p.n.e.
[11] Ludovico Carbone,
1430-1485, humanista i retor iz Ferare.
[12] Gaius Papirius
Carbo, rimski konzul i govornik oko 130. godine p.n.e., koji je počinio
samoubistvo.
[13] Marcus Porcius Cato
Uticensis, 95 p.n.e – 46 p.n.e.
[14] Vladao je u periodu
između 110 p.n.e do 80 p.n.e. Poznat je po tome što je izdao svoga zeta
Jugurtu, kralja Numidije, i predao ga Rimljanima. Referenca: Jugurtski rat između Numidije (današnji
severni Alžir) i Rima, vođen od 112 p.n.e. do 106 p.n.e.
[15] Lucius Caecilius
Metellus (290 p.p.n. – 221 p.n.e), konzul od 251 p.n.e. do 247 p.n.e, pontifeks
maksimus 243 p.n.e. i konačno diktator
224 p.n.e.
[16] Bazilisk predstavlja
sastojak neophodan za pripremu filozofskog
zlata.
[17] Srce probodeno
mačevima neodoljivo podseća na stil četrdeset rozenkrojcerskih amblema Daniela
Kramera, objavljenih 1617. godine, grupisanih u četiri dekade. The Rosicrucian Emblems of Daniel Cramer,
Phanes Press, 1991 (sa komentarom Adama Meklina).
[18] Michael S. Howard,
profesor filozofije na Stejt univerziteta u Njujorku.
[19] Sekvenca iz Ispovesti Svetog Avgustina: Ti probijaš naša srca strelama tvoje ljubavi
(Saggitaveras tu cor nostrum caritate).
[20] Filippo Lippi
(1406-1469).
[21] Kjapini daje sledeće
primere: Fransoa Rable se potpisivao kao Alcofribas
Nasier; Pietro Aretino kao Partenio
Etiro.
