Piramida kao kuća boga

Ovaj tekst objavljen je u mojoj knjizi "Mistični okultizam" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Piramida je magijska mašina za pokretanje skupne tačke svesti, odnosno promenu percepcije. Tako bi se moglo reći u duhu Karlosa Kastanede. U širem smislu, piramida je izraz središta svetog grada, ključno mesto uobličavanja magijske energije. Otud je ona „kuća boga“. U simboličkom smislu, piramida je izraz uzdizanja zemaljske ravni, trodimenzionalno uobličavanje pentagrama. Njen oblik saobrazan je obliku grčkog krsta, dok je latinski krst saobrazan kocki. Ona se uzdiže u tački koja predstavlja njeno središte. Simbolički prikaz te evolucijske težnje je pentagram. Broj pet je u kabali broj sefire Geburah na dijagramu Drveta života koja odgovara planeti Mars. Planeta Mars je kao ratnička i žestoka priroda u vezi sa egipatskim bogom Horusom, a ovaj je faraon, koji naposletku, kao pokojnik, odnosno Ozirisova mumija, leži u piramidi. Ono što predstavlja mikrokosmos, životvornu silu, u drugom vidu označava grobnicu. Dakle, imamo četiri ugla zemaljske ravni koja se iz dvodimenzionalnog vodoravnog plana uzdižu u trodimenzionalnu uspravnu figuru piramide, formirajući sabirajuću tačku petog ugla, odnosno novu perspektivu. Peti ugao prodire u prostor određujući novu celinu. Takođe, peti ugao je falusna projekcija uzdizanja svesti, koju predstavlja egipatski simbol krilatog sunca. On prodire u beskrajni prostor boginje Nut koja predstavlja nebeski svod ili iz iste proizilazi. Kupa je takođe simbol ženske energije jer predstavlja sabijanje kruga u jednu tačku koja uzdizanjem takođe stvara novu perspektivu. Kupa predstavlja projekciju kruga iz tačke i apstrahovanje kruga u tačku. Osnova piramide, kvadrat, jeste bog Zemlje Geb čiji se falus udiže ka Nebeskoj Gospi. Falus-obelisk ima svrhu da ustremljujući se ka Nut, zapravo stvara i održava horizont. Istovremeno, on je i antena, prijemnik-predajnik za prenos svesti i energije odozdo ka gore i odozgo ka dole. I ne samo u smeru gore-dole, nego i radijalno, u svim pravcima ka horizontu.

Piramida je prostorni, odnosno vatreni simbol, magična mašina koja stvara specifičnu energiju u svom središtu. Ta činjenica ima analogiju i na ljudskom telu. Naime, sferi Marsa, razne tradicije dodeljuju recimo centar dlana ili pupak (čakra manipura), pošto se za Mars vezuje toplota. Anđeoski red povezan sa sferom Geburaha, koja stoji u relaciji sa marcijalnom prirodom, u kabali se nazivaju Serafimi, odnosno „vatrene zmije“. Hebrejska reč „seraf“ sačinjena je od tri slova samek, reš i peh i prevodi se kao goreti. Sva tri slova su povezana sa vatrenim elementom u astrologiji: Strelac, Sunce i Mars. Serafimi oličavaju načelo vreline, dok su Hasmalimi, njihovi pandani u jovialnoj sferi Hesed, koja se nalazi na istoj ravni ali na suprotnom stubu Drveta života, nosioci načela svetlosti. Svetlost i vrelina jesu solarna svojstva, odnosno svojstva sunčeve sfere Tifaret koja se na Drvetu nalazi na Srednjem stubu odmah ispod Geburaha i Heseda. Serafimi su gospodari pročišćavajuće vatre, baš kao što „vatra“ u središtu piramide ima čudesna i obnavljajuća svojstva. Staza na dijagramu Drveta koja od Geburaha vodi ka Tifaretu predstavljena je velikom tarot arkanom Pravda, odnosno Ravnoteža, čiji je astrološki izraz znak Vage i hebrejsko slovo lamed. Na karti je predstavljen ženski lik koji u ruci drži mač, što se slaže sa predstavom o arhanđelu Kamaelu, koji se u kabali povezuje sa sferom Geburaha. Naime, Kamael je „Božji spaljivač“ koji drži mač pravde. Svrha Kamaelovog mača jeste da primora na poslušnost ono što se opire usmerenju štapa koji drži arhanđeo sfere Hesed – Cadkiel. Ilustracija ideje sveca koji drži štap jeste karta Pustinjak koja simbolizuje stazu između Heseda i Tifareta! Tako Pustinjak i Pravda u posudu Sunca ulivaju svetlost i vrelinu.

kvadrat Marsa

Piramida je vatra u središtu, toplina stomaka i dlanova. Osim što predstavlja napor uzdizanja, ona predstavlja i smrt. Onda nije slučajno što je piramida, između ostalog, grobnica i što kvadrat Marsa, odnosno gvozdena kameja, u svom središtu ima broj 13, koji označava smrt. Egipatska religija imala je svoju uporišnu tačku upravo u piramidama. Većina egipatskih božanstava je zoomorfna. Analogija ukazuje na marcijalno-solarnu prirodu piramide kao nosećeg materijalnog simbola egipatskog svetonazora, a samim tim i na odgovarajuća božanska stvorenja. Egipatski bogovi su ljudi-zveri, a u krajnjoj liniji samo zveri čija je majka simbolički i tehnički izražena kroz oblik piramide, odnosno pentagrama. Otud kada iscrtamo ili u imaginaciji prizovemo oblik pentagrama, mi zapravo prizivamo energiju Majke bogova, Veliku Boginju Majku, jer ona je i rodnica i grobnica, preobražava, rastvara i obnavlja. Zato je pitagorejski pentagramaton bio Ὑγεια / Higeja (zdravlje). To je zapravo ime grčke boginje zdravlja, Asklepijeve ćerke, boga medicine, poznate i kao družbenice boginje Afrodite. Higejino poreklo je solarno, budući da je ona Apolonova unuka. Higejine sestre su Panakeja (univerzalni lek) i Laso (lek). Njena suparnica, da se tako izrazim, jeste demonica Nosoi (bolest) koja je svojevremeno izašla iz čuvene Pandorine kutije. U mitologiji saznajemo da je Asklepija umeću lečenja podučio kentaur Kiron, himerični sin titana Hronosa. Asklepijev simbol, podsetimo se, jeste zmija, a dodeljeno sazvežđe Zmijonosac. 

Ime Higeja raspoređeno po uglovima pentagrama

Tri osnovna ugla pentagrama imaju 36, 72 i 108 stepeni, ukupno 216, što po kabali predstavlja solarni broj (36 x 6). O značenju ovih brojeva u raznim tradicijama ovde neću trošiti reči već ostavljam čitaocima da to sami istraže. Takva numerologija uglova pentagrama ukazuje na podudarnost tog simbola sa heksagramom, odnosno na harmoniju mikrokosmosa i makrokosmosa, sveta elemenata i sveta planeta, ženskog i muškog, piramide i kocke itd. Heksagram kao solarni simbol ima šest uglova koji odgovaraju planetama, u sredini je sedma tačka koja pripada Suncu. Pretpostavljena osma strana ukazuje na trodimenzionalnu projekciju, jer solarna sfera – Tifaret, ima osam staza koje vode ka njoj i od nje ka drugim sferama, baš kao što kocka ima osam uglova. Kako je heksagram dvodimenzionalni prikaz kocke, tako je njen osmi ugao skriven iza simbola. Ako nakrivimo kocku možemo videti njenih sedam uglova, ali nam osmi uvek izmiče. Taj osmi, nevidljivi ugao, jeste staza na Drvetu života kojoj odgovara slovo gimel (kamila), a koja vodi preko sfere bezdana ka vrhu, ka Keteru, i u relaciji je sa sferom koja je nevidljiva sa nižih stajališta.

Na ovom mestu preostaje nam da razrešimo tajanstvo usmerenja pentagrama, odnosno da razmotrimo prirodu njegovog efekta onda kada je upravan i u slučaju ako je obrnutog usmerenja. U tu svrhu poslužićemo se simboličkom figurom Bafometa onako kako ju je skicirao Elifas Levi. Na tom prikazu Bafometova desna ruka je podignuta i ukazuje na nebo, dok je leva uperena ka zemlji. To je simbolizam formule E pluribus unum („iz mnoštva jedno“), odnosno Solve et Coagula („širenje i skupljanje“). Pluribus, solve, jeste načelo ekstrovertnosti, načelo rasta, budući da širi i rasteže magijski lanac. Proces solve je označen desnom rukom Bafometa i simbolom belog Meseca. Načelo Bafometove leve ruke je unum, coagula, sažimanje, ujednačavanje, unifikacija, sabijanje, skupljanje, koncentrisanje, fokusiranje, što je označeno simbolom crnog Meseca. Levom rukom figura postiže svoje utemeljenje, uzemljenje, centriranost, dok desnom stalno održava kružnu ili spiralnu inicijativu. To podrazumeva učvršćenost u Zemlji, bilo da je reč o Zemlji kao elementu ili kao planeti. Pentagram na čelu Bafometa nije obrnut, nego uspravan, koji je, za razliku od obrnutog, operativni simbol namenjen radovima koji imaju za cilj zgušnjavanje, konkretizaciju nečega. Obrnuti pentagram, sa druge strane, razređuje ono što je konkretno. Odnos između obrnutog i uspravnog pentagrama je istovetan pomenutoj formuli solve et coagula – obrnuti je solve, uspravni je coagula. Dakle, imamo sledeći niz: desna ruka koja pokazuje ka gore – solve – pluribus – beli Mesec – obrnuti pentagram; leva ruka koja pokazuje ka dole – coagula – unum – crni Mesec – uspravan pentagram. Zato je crni Mesec na slici figure Bafometa postavljen na nižoj a beli na višoj poziciji, budući da je crni Mesec bliži zemaljskom, bliži ovaploćenju, materijalizaciji, odnosno ostvarenju neke namere. Mesec je, u kabalističkom smislu, Šekina, da se tako izrazim jahveovska šakti, njegova snaga, tj kamuflirana boginja a što ima svoj muški pandan u imenu Boga lunarne sefire Jesod, a to je Šadaj. Simbol pentagrama, osim sa htonsko-kosmičkim zvezdanim beskrajem, pa sa planetarnom prirodom Marsa, takođe dovodimo u vezu i sa prirodama Meseca i Venere.

Na jednom mestu Alister Kroli je zapisao da ukoliko želimo dosegnuti zvezde, onda osnova naše piramide mora biti zaista velika. Ipak, da bismo dosegli zvezde moramo našu svest usredsrediti na jednu tačku svetlosti, a što zvezde zaista predstavljaju: tačke svetlosti u beskrajnom okeanu tame. Cilj je usredsrediti se na jednu zvezdu koja predstavlja naše mesto u večnosti. Sa perspektivama beskraja može se suočiti samo tačka svetlosti, odnosno svest saobražena sa tačkom svetlosti, a ne skalamerija od svesti u kojoj se svakodnevno baškarimo i traćimo naš sjaj. Takvu bi skalameriju beskraj netragom razvejao.