Piramida
je magijska mašina za pokretanje skupne tačke svesti, odnosno promenu
percepcije. Tako bi se moglo reći u duhu Karlosa Kastanede. U širem smislu,
piramida je izraz središta svetog grada, ključno mesto uobličavanja magijske
energije. Otud je ona „kuća boga“. U simboličkom smislu, piramida je izraz
uzdizanja zemaljske ravni, trodimenzionalno uobličavanje pentagrama. Njen oblik
saobrazan je obliku grčkog krsta, dok je latinski krst saobrazan kocki. Ona se
uzdiže u tački koja predstavlja njeno središte. Simbolički prikaz te
evolucijske težnje je pentagram. Broj pet je u kabali broj sefire Geburah na
dijagramu Drveta života koja odgovara planeti Mars. Planeta Mars je kao
ratnička i žestoka priroda u vezi sa egipatskim bogom Horusom, a ovaj je
faraon, koji naposletku, kao pokojnik, odnosno Ozirisova mumija, leži u
piramidi. Ono što predstavlja mikrokosmos, životvornu silu, u drugom vidu
označava grobnicu. Dakle, imamo četiri ugla zemaljske ravni koja se iz
dvodimenzionalnog vodoravnog plana uzdižu u trodimenzionalnu uspravnu figuru
piramide, formirajući sabirajuću tačku petog ugla, odnosno novu perspektivu.
Peti ugao prodire u prostor određujući novu celinu. Takođe, peti ugao je
falusna projekcija uzdizanja svesti, koju predstavlja egipatski simbol krilatog
sunca. On prodire u beskrajni prostor boginje Nut koja predstavlja nebeski svod
ili iz iste proizilazi. Kupa je takođe simbol ženske energije jer predstavlja
sabijanje kruga u jednu tačku koja uzdizanjem takođe stvara novu perspektivu.
Kupa predstavlja projekciju kruga iz tačke i apstrahovanje kruga u tačku.
Osnova piramide, kvadrat, jeste bog Zemlje Geb čiji se falus udiže ka Nebeskoj
Gospi. Falus-obelisk ima svrhu da ustremljujući se ka Nut, zapravo stvara i
održava horizont. Istovremeno, on je i antena, prijemnik-predajnik za prenos
svesti i energije odozdo ka gore i odozgo ka dole. I ne samo u smeru gore-dole,
nego i radijalno, u svim pravcima ka horizontu.
Piramida
je prostorni, odnosno vatreni simbol, magična mašina koja stvara specifičnu
energiju u svom središtu. Ta činjenica ima analogiju i na ljudskom telu. Naime,
sferi Marsa, razne tradicije dodeljuju recimo centar dlana ili pupak (čakra
manipura), pošto se za Mars vezuje toplota. Anđeoski red povezan sa sferom
Geburaha, koja stoji u relaciji sa marcijalnom prirodom, u kabali se nazivaju
Serafimi, odnosno „vatrene zmije“. Hebrejska reč „seraf“ sačinjena je od tri
slova samek, reš i peh i prevodi se kao goreti. Sva tri slova su povezana sa
vatrenim elementom u astrologiji: Strelac, Sunce i Mars. Serafimi oličavaju
načelo vreline, dok su Hasmalimi, njihovi pandani u jovialnoj sferi Hesed, koja
se nalazi na istoj ravni ali na suprotnom stubu Drveta života, nosioci načela
svetlosti. Svetlost i vrelina jesu solarna svojstva, odnosno svojstva sunčeve
sfere Tifaret koja se na Drvetu nalazi na Srednjem stubu odmah ispod Geburaha i
Heseda. Serafimi su gospodari pročišćavajuće vatre, baš kao što „vatra“ u
središtu piramide ima čudesna i obnavljajuća svojstva. Staza na dijagramu
Drveta koja od Geburaha vodi ka Tifaretu predstavljena je velikom tarot arkanom
Pravda, odnosno Ravnoteža, čiji je astrološki izraz znak Vage i hebrejsko slovo
lamed. Na karti je predstavljen ženski lik koji u ruci drži mač, što se slaže
sa predstavom o arhanđelu Kamaelu, koji se u kabali povezuje sa sferom
Geburaha. Naime, Kamael je „Božji spaljivač“ koji drži mač pravde. Svrha
Kamaelovog mača jeste da primora na poslušnost ono što se opire usmerenju štapa
koji drži arhanđeo sfere Hesed – Cadkiel. Ilustracija ideje sveca koji drži
štap jeste karta Pustinjak koja simbolizuje stazu između Heseda i Tifareta!
Tako Pustinjak i Pravda u posudu Sunca ulivaju svetlost i vrelinu.
Piramida je vatra u središtu, toplina stomaka i dlanova. Osim što predstavlja napor uzdizanja, ona predstavlja i smrt. Onda nije slučajno što je piramida, između ostalog, grobnica i što kvadrat Marsa, odnosno gvozdena kameja, u svom središtu ima broj 13, koji označava smrt. Egipatska religija imala je svoju uporišnu tačku upravo u piramidama. Većina egipatskih božanstava je zoomorfna. Analogija ukazuje na marcijalno-solarnu prirodu piramide kao nosećeg materijalnog simbola egipatskog svetonazora, a samim tim i na odgovarajuća božanska stvorenja. Egipatski bogovi su ljudi-zveri, a u krajnjoj liniji samo zveri čija je majka simbolički i tehnički izražena kroz oblik piramide, odnosno pentagrama. Otud kada iscrtamo ili u imaginaciji prizovemo oblik pentagrama, mi zapravo prizivamo energiju Majke bogova, Veliku Boginju Majku, jer ona je i rodnica i grobnica, preobražava, rastvara i obnavlja. Zato je pitagorejski pentagramaton bio Ὑγεια / Higeja (zdravlje). To je zapravo ime grčke boginje zdravlja, Asklepijeve ćerke, boga medicine, poznate i kao družbenice boginje Afrodite. Higejino poreklo je solarno, budući da je ona Apolonova unuka. Higejine sestre su Panakeja (univerzalni lek) i Laso (lek). Njena suparnica, da se tako izrazim, jeste demonica Nosoi (bolest) koja je svojevremeno izašla iz čuvene Pandorine kutije. U mitologiji saznajemo da je Asklepija umeću lečenja podučio kentaur Kiron, himerični sin titana Hronosa. Asklepijev simbol, podsetimo se, jeste zmija, a dodeljeno sazvežđe Zmijonosac.
Tri
osnovna ugla pentagrama imaju 36, 72 i 108 stepeni, ukupno 216, što po kabali
predstavlja solarni broj (36 x 6). O značenju ovih brojeva u raznim tradicijama
ovde neću trošiti reči već ostavljam čitaocima da to sami istraže. Takva
numerologija uglova pentagrama ukazuje na podudarnost tog simbola sa
heksagramom, odnosno na harmoniju mikrokosmosa i makrokosmosa, sveta elemenata
i sveta planeta, ženskog i muškog, piramide i kocke itd. Heksagram kao solarni
simbol ima šest uglova koji odgovaraju planetama, u sredini je sedma tačka koja
pripada Suncu. Pretpostavljena osma strana ukazuje na trodimenzionalnu
projekciju, jer solarna sfera – Tifaret, ima osam staza koje vode ka njoj i od
nje ka drugim sferama, baš kao što kocka ima osam uglova. Kako je heksagram
dvodimenzionalni prikaz kocke, tako je njen osmi ugao skriven iza simbola. Ako
nakrivimo kocku možemo videti njenih sedam uglova, ali nam osmi uvek izmiče.
Taj osmi, nevidljivi ugao, jeste staza na Drvetu života kojoj odgovara slovo
gimel (kamila), a koja vodi preko sfere bezdana ka vrhu, ka Keteru, i u
relaciji je sa sferom koja je nevidljiva sa nižih stajališta.
Na ovom mestu preostaje nam da razrešimo tajanstvo usmerenja pentagrama, odnosno da razmotrimo prirodu njegovog efekta onda kada je upravan i u slučaju ako je obrnutog usmerenja. U tu svrhu poslužićemo se simboličkom figurom Bafometa onako kako ju je skicirao Elifas Levi. Na tom prikazu Bafometova desna ruka je podignuta i ukazuje na nebo, dok je leva uperena ka zemlji. To je simbolizam formule E pluribus unum („iz mnoštva jedno“), odnosno Solve et Coagula („širenje i skupljanje“). Pluribus, solve, jeste načelo ekstrovertnosti, načelo rasta, budući da širi i rasteže magijski lanac. Proces solve je označen desnom rukom Bafometa i simbolom belog Meseca. Načelo Bafometove leve ruke je unum, coagula, sažimanje, ujednačavanje, unifikacija, sabijanje, skupljanje, koncentrisanje, fokusiranje, što je označeno simbolom crnog Meseca. Levom rukom figura postiže svoje utemeljenje, uzemljenje, centriranost, dok desnom stalno održava kružnu ili spiralnu inicijativu. To podrazumeva učvršćenost u Zemlji, bilo da je reč o Zemlji kao elementu ili kao planeti. Pentagram na čelu Bafometa nije obrnut, nego uspravan, koji je, za razliku od obrnutog, operativni simbol namenjen radovima koji imaju za cilj zgušnjavanje, konkretizaciju nečega. Obrnuti pentagram, sa druge strane, razređuje ono što je konkretno. Odnos između obrnutog i uspravnog pentagrama je istovetan pomenutoj formuli solve et coagula – obrnuti je solve, uspravni je coagula. Dakle, imamo sledeći niz: desna ruka koja pokazuje ka gore – solve – pluribus – beli Mesec – obrnuti pentagram; leva ruka koja pokazuje ka dole – coagula – unum – crni Mesec – uspravan pentagram. Zato je crni Mesec na slici figure Bafometa postavljen na nižoj a beli na višoj poziciji, budući da je crni Mesec bliži zemaljskom, bliži ovaploćenju, materijalizaciji, odnosno ostvarenju neke namere. Mesec je, u kabalističkom smislu, Šekina, da se tako izrazim jahveovska šakti, njegova snaga, tj kamuflirana boginja a što ima svoj muški pandan u imenu Boga lunarne sefire Jesod, a to je Šadaj. Simbol pentagrama, osim sa htonsko-kosmičkim zvezdanim beskrajem, pa sa planetarnom prirodom Marsa, takođe dovodimo u vezu i sa prirodama Meseca i Venere.
Na jednom mestu Alister Kroli je zapisao da ukoliko želimo dosegnuti zvezde, onda osnova naše piramide mora biti zaista velika. Ipak, da bismo dosegli zvezde moramo našu svest usredsrediti na jednu tačku svetlosti, a što zvezde zaista predstavljaju: tačke svetlosti u beskrajnom okeanu tame. Cilj je usredsrediti se na jednu zvezdu koja predstavlja naše mesto u večnosti. Sa perspektivama beskraja može se suočiti samo tačka svetlosti, odnosno svest saobražena sa tačkom svetlosti, a ne skalamerija od svesti u kojoj se svakodnevno baškarimo i traćimo naš sjaj. Takvu bi skalameriju beskraj netragom razvejao.