Astrološka priroda ove karte je druga dekada Škorpije kojom vlada Sunce. Dakle, Sunce i Smrt. To je Sunce koje uranja u vode smrti i rastvaranja. Kroli to tumači kao zadovoljstvo-truljenje. Pikatriks prirodu uticaja tog dekana opisuje rečima: obmana, bezobrazluk, preljuba, svađa, podsticanje svađa, ali i nauka te otkrivanje. Tu vidimo nagi par, muškarca i ženu i čoveka koji sedi na zemlji, a ispred njega dva psa koja se međusobno ujedaju. Po Zlatnoj zori tu se prepoznaje Gospodar zadovoljstva ili užitaka. Takođe, ovu kartu možemo dovesti u vezu sa sazvežđem Zmijonosac koje predstavlja Apolonovog sina Asklepija, koji je bio mitski božanski iscelitelj, ali je takođe imao sposobnost da vraća iz mrtvih, što zapravo ukazuje na nekromantiju. U „Knjizi zakona“ ima jedan indikativan odeljak (2:22) koji se ne odnosi na isceljenje nego na otpornost adepta:
„To worship me take wine and strange drugs whereof I will tell my prophet, & be drunk thereof! They shall not harm ye at all. It is a lie, this folly against self. The exposure of innocence is a lie. Be strong, o man! lust, enjoy all things of sense and rapture: fear not that any God shall deny thee for this.“
Takođe, u 2:21, data je naznaka ne o uskrsnuću nakon smrti nego o večnoj ekstazi prilikom smrti:
„Think not, o king, upon that lie: That Thou Must Die: verily thou shalt not die, but live. Now let it be understood: If the body of the King dissolve, he shall remain in pure ecstasy for ever.“
U pogledu nekromantije imamo sledeće: Jevanđelje po Jovanu, 11:41-43, svedoči o Hristu kao gospodaru nad smrću kroz primer oživljavanja preminulog Lazara:
„Zato su sklonili kamen gde je ležao mrtvac. A Isus je podigao oči prema nebu i rekao: Oče, hvala ti što si me uslišio. Ja sam znao da me uvek uslišavaš, ali rekao sam to zbog naroda koji ovde stoji, da bi verovali da si me ti poslao. Rekavši to, povikao je na sav glas: Lazare, izađi napolje!“
Ako
povučemo paralelu do kraja možemo za Asklepija reći da je goen. U Sumeru
je sa ovim sazvežđem povezivan Sagimu, bog invokacije, što opet ima svoj
goecijski ali i mesmerizujući karakter. Naposletku, zašto to ne bi bio i fakir?
U hrišćanskom kontekstu Zmijonosac je Hrist iscelitelj, ali i onaj koji se bori
sa Zmijom (scena Hristovog iskušavanja u pustinji – Luka, 4:1-13).