Princ / Vitez diskova u tarotu

Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Simbol: bik

vazdušni aspekt zemlje

geomantija: Amissio

slovo A 

Astrološki, po Zlatnoj zori, ovu kartu dovodimo u vezu sa nebeskom oblašću koje obuhvata od 21. stepena Ovna i 20. stepena Bika. Dominantna priroda Prvosveštenika u odnosu na Cara. Teokratija, uticaj sveštenstva, odnosno vladar više okrenut izgradnji infrastrukture i jačanju ekonomske moći kraljevstva, podizanju nivoa kulture. Takođe, u ovoj ulozi možemo zamisliti i kakvu istorijsku ličnost poput kardinala Rišeljea ili Njegoša, koji u svešteničkoj odori vodi državnu politiku. Po Pratesiju, dvorske karte ovog reda (Prinčevi / Vitezovi), predstavljaju užu pratnju Kraljeva i Kraljica, te stoga odražavaju njihove misli. Po Zlatnoj zori, naziv ove karte je Princ kočija Zemlje ili zemaljskih kočija. Priroda Princa diskova je vazdušni aspekt Zemlje, odnosno zemljanog elementa. Geomantijski pandan ove karte može biti figura Amissio koja se pripisuje Biku, ali koja ima taj vazdušni deo u sebi, budući da ukazuje na gubitak, pražnjenje, oticanje, promiskuitet, protočnost, trošenje. U Tot špilu Princ diskova je okrunjen glavom bika. Princ diskova je inteligencija materijalnih radova i promišljanja zemaljskih poslova, geometrija, arhitektura, građevina. U drugom smislu, u ovoj karti je uticaj Venere (Carica) jači od uticaja Marsa (Kula), te otud primat konstruktivnog u odnosu na silu i rat. Pa ipak, iz mitologije znamo da je boginja ljubavi istovremeno i boginja rata, što ukazuje na znatan rušilački potencijal ove karte. Može se desiti da je sva konstruktivnost bila u službi pripreme za rat. Elementarni simbolizam prirode ove karte priziva dva tarotska (i magijska) oružja – nož i pentakl. U tom smislu taj simbolizam možemo predstaviti kao nož zariven u središte pentakla, mač poboden kroz disk, odnosno mač poboden u zemlju ili kamen iz kojeg ga može izvući samo pravi naslednik prestola, po legendi kralj Artur. Mač, kao predstavnik duhovnih sila i elementa Vazduha, u funkciji kojom prodire u zemlju, jeste posrednik pomoću kojeg se viša ravan na neki način hrani energijom niže ravni, tj ono suptilno se hrani grubljim. Otud ovu kartu možemo dovesti u vezu sa idejom usredsređenosti budući da su duhovne sile našle svoju tačku okupljanja u materijalnoj sferi. 

I konačno, u ovoj karti vidimo i trenutak epifanije, bogoukazanja, ovaploćenja više sile na materijalnom planu, spuštanje duha kojim se posvećuje neko posebno mesto ili prostor. U Sola Buska tarotu Princ diskova imenom Sarafino jaše belog zdepastog konja ispod čijih se prednjih kopita nalazi veliki disk. Nije naoružan i nosi samo štit. U opštem smislu Princ diskova se može odnositi na praktičnost, pouzdanost, postojanost, energičnost, upornost, umešnost, nepokolebljivost, ali i na glupost, prizemnost, materijalizam, neosetljivost. U astrološkom smislu Princ diskova se preklapa sa malim arkanama: Četvorka štapova, Petica i Šestica diskova, što obuhvata poslednju dekadu Ovna i prve dve dekade Bika. Princ diskova u šemi skrivenih puteva Drveta života predstavlja poveznicu Geburaha i Jesoda, odnosno Peticu i Devetku diskova.

Marseljski tarot

Kult mrtvih i neopaganizam

Pre neki dan zatekao sam se u žustroj raspravi između jednog neopagana, odnosno rodnoverca i jednog pravoslavca. U početku sam se trudio nešto da im predočim ali panjevima je teško bilo šta dokazati pa sam odustao. Možda se mnogima neće svideti ovo što ću sada ovde izjaviti ali smatram da obnova nekakvog rodnoverja nije moguća bez RODA, odnosno zajednice, a ove nema bez kulta mrtvih, odnosno žive nekromantijske prakse. Kult mrtvih nije moguć bez jakih porodičnih veza i pre svega zajednice krvne povezanosti, jer je zajednica ta koja u tome učestvuje. Atomizovano društvo našeg vremena nije dobra atmosfera za tako nešto. Čovek koji ne zna ko su mu preci ne može se sa njima povezati niti ih prizvati. Hrišćanstvo je razorilo tradicionalnu višegeneracijsku zajednicu promovišući tzv nuklearnu urbanu porodicu: Josif, Marija i „njihov“ sin. U toj konstelaciji Josif mu dođe nešto kao „roditelj 2“ s obzirom na čudnovatost Isusovog začeća. U korak sa tim razaranjem drevnih porodičnih vrednosti hrišćanstvo je umesto kulta predaka podmetnulo kultove svetaca pritom tvoreći nekakvu beskrvnu crkvenu biografiju koja zapravo govori o preobražaju nekih ljudi u svece u nekom skorijem istorijskom trenutku, posredstvom Svetog duha, koji je svugde i nigde. Kakve veze sa nekim na Balkanu recimo, ima neki konvertit sa Bliskog istoka? Umesto slavljenja i obožavanja svog pretka hrišćanstvo je ovdašnjim ljudima ponudilo obožavanje konvertita sa Bliskog istoka. Stoga, iako mogu da razumem, ipak ne mogu da se poistovetim ni sa atomizovanim rodnovercima iz raspadnutih nuklearnih porodica, niti sa hrišćanima, ma kojeg usmerenja, koji obožavaju Sina onog Boga kojeg je rodila Devica uz podršku Roditelja 2.