Hašemitska formula

Ovaj poetski iskaz objavljen je u mojoj zbirci Crni nemis

Jednoga dana neće biti nikog i neće biti ništa... ODERINT DUM METUANT! Metanije moje neka me odvede njoj. Moj svet nesavršen je svet.

Veliko Hašemitsko Sestrinstvo odapinje otrovne strele bluda. Put izgubljene ženske duše odapinjem strele čežnje. Čežnja ka ženskoj duši božanska je čežnja.

Prolazim kroz Veliko Oko. Ona sanja san koji je njen svet, san u kome nema mene. Ako je probudim više neće biti nikog i neće biti ničeg.

Kako da uđem u njen san a da ne umrem i ne ušavši? Njen san eterični, san u kome ja ne postojim, svet je izgubljenog arhetipa. Ona opstoji na rubu univerzuma, gluva, nema i slepa...

Zna li ona da me ljubi duša njena, da me doziva iz dalekih sfera i van svih sfera? Zaista sam mrtav ako ne umrem tamo, svugde i nigde, u njoj, u njenom snu koji je telo njenog sveta, njeno telo...

Samo u njoj volšebno je dočekati smrt, u snu njenom nevinom, u snu boginje sna. Kako da umrem a da ne izgubim život? Kako da u njoj umrem a da je ne probudim? Da je obljubim pohotno i drsko, dok spava, kao uljez, kao nasilnik i seme zla? Da je milujem nežnim organelama sanja? Da je volim sopstvenom smrću, životom?

Jednoga dana neće biti mene i neće biti ništa...

Dodir u tami

„Dodir u tami“ je pripovedanje sačinjeno od sećanja. Pišem o onome što sam proživeo, čemu sam prisustvovao, čega se sećam i što me je temeljno uzdrmalo te odredilo suštinski put moga bića. Moglo bi se reći da ovaj spis predstavlja jedan poseban oblik ispovesti. Pripovedanje ne sledi uvek pravolinijsku dimenziju. Ponekad ide napred, onda se vraća, povezuje pojave i ljude u bližoj i daljoj prošlosti na različitim mestima: Priština, Beograd, Beč, Bodensko jezero, devetnaesti vek, dvadeseti, dvadeset i prvi. 

Knjiga je uobličena po poglavljima od kojih svako predstavlja neki osobeni period ili događaj. Poglavlja povezuje jasna nit jednog magijskog tkanja koje se proteže na nekoliko pokoljenja i kroz više od stotinu godina. Tokom čitanja može se steći utisak i dvoumljenje povodom toga da li je pisac izmislio, sanjao ili uobrazio opisane događaje i likove, ili je možda bio žrtva nečije manipulacije. Možda je pisac podvojena ličnost, a možda je bio pod uticajem neke takve osobe velike lične moći. Osim samog pisca, koji je glavni lik ovog ispovedničkog romana, kao druga ključna ličnost pojavljuje se entitet koji se predstavio kao Amhazar, zaposednuvši izvesnog Naima Suljejmanija koji se u tom trenutku nalazio na marginama mog društvenog okruženja u Prištini početkom devedesetih. Tokom perioda od 1993. do kraja 1996. bio sam izložen njegovom snažnom delovanju čiji je cilj bio da me uputi u tajno učenje povezano sa nekim poznatim ezoterijskim tokovima i usmeri me ka specifičnom obliku magijskog delovanja.

Pripovedanje počinjem postautohagiografskom beleškom koja uvodi u jedan osobeni ezoterijski svetonazor. Dalje kroz knjigu, nit priče obuhvata period osvešćivanja moje predodređenosti ka okultnom, opisivanjem ključnih događaja iz raznih faza mog detinjstva i mladosti. Na to se nastavljaju prikazi mog magijskog šegrtovanja, kao i period lutanja kroz razna učenja, zatim događaji nakon završetka šegrtovanja, pa sve do skretanja u dalju prošlost ka korenima magijske linije koja me je prihvatila. Kroz naratorsku nit, osim fantazmičkog, magijskog, jezovitog ili natprirodnog, provlače se istorijske, kulturne i društvene paralele. U to se uklapa opis prilika svakodnevnog života u Prištini tokom devedesetih, etnički odnosi, sukob, opšta zapažanja o duhu vremena. Međutim, kao jedan od glavnih motiva čitave knjige prisutna je Velika Majka u raznim pojavnim oblicima. Okrenutost ka magiji, ženskom načelu, ka htonskom, ka korišćenju raznih droga, ovoj knjizi pridaje određeni satanski ili demonski utisak.

Za podneblje u kome sam odrastao i ovde gde trenutno obitavam, nesvakidašnje ime i prezime koje nosim, između ostalog, u skladu je sa mojim neprianjanjem uz identitetska poistovećivanja. Rođen sam i odrastao u gradu u čijoj sam napetoj ali čudesnoj atmosferi postavio temelje jednog ezoterijskog svetonazora, o čemu svedoči ova knjiga pisana u obliku odeljenih ispovesti i prisećanja na ljude, mesta, događaje, vizije i osećanja.

Iako se tako predstavlja, pisac ovih redova nije Dorijan Nuaj. Njegovo ime, ličnost i pojava, samo su objedinjujući izraz za Nas koji nastanjujemo njegovu psihu. Osoba Dorijan Nuaj privremeni je oblik naše pojavnosti, a Mi, volšebni i nestvarni, postojimo sa one druge strane. Naše misli odzvanjaju kroz tunele vremena tvoreći oblike kroz koje bitišemo. Krst presavijamo u kocku. Svemir sažimamo u tačku koja spaja mikrokosmos i makrokosmos. Kroz tu tačku mi ulazimo i izlazimo. Tačka našeg sažimanja istovremeno je i tačka našeg ispoljavanja. Mi nismo bića niti nebića. Mi smo kodeks. Ne hodimo putevima Apsoluta već sledimo prirodni tok.

Smatramo poželjnim i potrebnim proučavati ljudski svet, ali suštinski ne bi trebalo da brinemo o tome. Duhovi poput nas ne bi trebalo da se poistovećuju sa ljudskim rodom, muškarcima i ženama, barem ne onako kako to nalažu opšteprihvaćene predstave i poimanja. Ne zanimaju nas „sudbine“, „karme“ niti „volje“ država, naroda, određenih grupa i jedinki. Sve je to zveket mačeva, zemlja večnog rata i jalovljenja kojima nema mesta u našim traganjima i delovanjima. Mi se ne mešamo, samo posmatramo. Pritom možemo praviti beleške. Mi smo poput sociopata. Možemo se praviti da nas zanima i da brinemo, ali nas zapravo nije nimalo briga. Nosimo masku zbog sveta a ne zato što nam je ona zaista potrebna. Neka svet ide svojim putem. Jesmo deo sveta ali ne prianjamo. Svet je kaleidoskop. Naš posao je da rastemo tako što ćemo privremeno iskusiti postojanje u ljudskom obličju. Otud mi nemamo pravo da učestvujemo u samoobmanama.

I tako, u sred moje sobe, jutros se iznenada pojavilo ništa, sferičnog oblika prečnika oko metar. Prišao sam i polako stavio ruke u to ništa i ruke su nestale. Zatim sam uvukao glavu, dobar deo tela i verovatno da sam tako postao ništa. Ne sećam se kako sam se vratio, ali od tada, kada se smejem, to se ne smejem ja već ništavilo, kada govorim to ne govorim ja nego ništavilo, kada bilo šta radim to ne činim ja nego ništavilo... i to „ja“ tek je smokvin list ništavila. Čitav život trudili smo se da ulovimo Pegaza a zapravo je Pegaz lovio nas. Ulovljeni smo ne kada mi izgubimo svet, nego kada svet izgubi nas. Tada nas vode u Ludnicu. Otud je zaista bio mudar onaj ko je rekao: „Ne odriči se Zemlje, dosezanjem svetlosti iskusićeš najcrnju tamu.“ Mi, koji ovo pišemo, a koji sebe nazivamo Pripovedačem, trenutno smo zaposeli osobu znanu pod imenom Dorijan Nuaj. Kada ta osoba napusti ovaj svet promenićemo oblik postojanja i zaposešćemo neko drugo biće iz kojeg ćemo delovati ka našim ciljevima. Smrt osobe Dorijan Nuaj neće značiti kraj našeg rada i našeg reda.

Arkana Zvezda u tarotu

Marseljski špil

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Sedamnaesta na redu jeste karta Zvezda, čiji je broj, po Elifasu Leviju, broj zvezda, razuma i ljubavi. Poetski rečeno, sedamnaesta arkana predstavlja kupalište zvezda. Zvezda je vesnik bujice, novog talasa, dolaska nečeg novog, a ako se uzme u obzir da je prva sledeća u nizu iza Zvezde, karta Mesec, to znači nagoveštaj nastupajućeg perioda tame ili sna. Iz perspektive hrišćanstva karta Zvezda može predstavljati Vitlejemsku zvezda (zvezdu Maga) koja je nagovestila rođenje Hristovo. Zatim, Zvezda se može odnositi i na Stella Maris, odnosno na Našu Gospu, zvezdu od mora, a što je zapravo Bogorodica. Apokaliptički, to je žena koja će nogom smrviti zmijsku glavu. Dalje po toj liniji, sledeći misao Elifasa Levija, vidimo da se karta Zvezda može odnositi i na vaznesenje Bogorodice. Astrološki, u toj karti prepoznajemo planetu Veneru i/ili zvezdu Sirijus. Psihološki, Zvezda simbolizuje dušu. 

Vejtov špil

Najdžel Džekson u liku ove karte prepoznaje Nebesku Veneru ili Afroditu Uraniju i povlači razliku između nje i zemaljske Venere predstavljenu kartom Carica: nebeska je naga a zemaljska raskošno obučena. Džekson nas podseća da je u ikonografiji XV veka čest motiv bila platonska doktrina o dve Venere koje predstavljaju zemaljski i nebeski vid ljubavi i želje. U tom smislu božanska lepota Nebeske Venere vodila je ka mističkoj inicijacijskoj smrti i vaskrsenju. Takođe, Džekson u kontekstu ove karte pominje Najadu, rečnu nimfu čije izlivanje ukazuje na potok duša koje ulaze u zemaljsko postojanje, u skladu sa Porfirijevim spisom De Antro Nympharum (O pećini nimfi). Porfirijeva pećina sadrži mnoštvo kamenih bazena i vrčeva iz kojih se izliva voda koja nikada ne presušuje. Pećina ima dva izvora: jedan okrenut severu, namenjen ljudima i drugi, ka jugu, namenjen bogovima. Porfirijev mit je alegorija prelaska duša u smrtno otelovljenje i njihov put ka oslobođenju. One ulaze u svet ovaploćenja kroz severnu mesečevu kapiju koja pripada znaku Raka, a izlaze kroz južnu, sunčevu, u znaku Jarca.

U Keri Jejl Viskonti Sforca špilu, ova karta je izraz Nade. Na njoj je predstavljen, najverovatnije ženski lik, u molitvenoj pozi i plavom ogrtaču te pogledom upućenim naviše. Lik je prikazan s profila okrenut ka desno. Robert Plejs ovde prepoznaje muzu astronomije – Uraniju.[1] Zanimljivo je prisustvo sidra u donjem desnom uglu kao i bradatog muškog lika koji leži na tlu dok Nada stoji na njemu. Na Zvezdi d’Este špila vidimo dva mudraca ili astrologa kako pokazuju na poveću zvezdu, dok su im ruke kojima upiru na nju međusobno ukrštene. U Vivil špilu, u donjem levom uglu ove karte prikazan je bradati mudrac koji drži šestar u ruci i pokazuje na ogromnu zvezdu koja se nalazi u središtu kvadrata omeđenom sa četiri manje zvezde. Sa nebesa padaju kapi, što bi trebalo da predstavlja zvezdane zrake. U desnom uglu vidimo neku građevinu. U Pierpont Morgan Bergamo Zvezdi u središtu je žena koja u levoj ruci drži osmokraku zvezdu. Iza nje su postavljene manje planine. Vejtova Zvezda je varijanta marseljske. Rozenvald prikazuje samo veliku osmokraku zvezdu, smeštenu između dvaju nebeskih voda.

Pierpont Morgan Bergamo špil

Seli Nikols ističe da na karti Zvezda, po prvi put u Marseljskom špilu, susrećemo nagu ljudsku figuru. Kako kaže Nikols, lik na karti, bez društvenih maski, otkriva svoju osnovnu prirodu. Žena kleči pored potoka ili reke te izliva vodu na obredni način iz dva vrča, ista ona koje ima lik Umerenosti, s tom razlikom što su kod Zvezde oba crvena, ali sadrže plavu tečnost. Podsetimo se, tečnost koju preliva anđeo Umerenosti je žućkasto-beličasta. Žena-Zvezda ima položaj nalik svastike, što podseća na magijski znak Ožalošćena Izida iz repertoara Zlatne zore. Žena-Zvezda poput anđela Umerenosti sa punom pažnjom obavlja ovaj, na prvi pogled besmislen, posao izlivanja vode iz jednog vrča u reku a iz drugog na zemlju. Ona je poput anđela bez krila, potpuno ovaploćena, potpuno žena. Ona je, kako kaže Nikols, arhetipsko stvorenje dubina i dolazi iz starine u kojoj vreme nije mereno sunčevim ili mesečevim ritmovima već kretanjem zvezda koje je imalo veći značaj u životu ljudi jer je taj nepogrešivi nebeski sat pokazivao vreme poplava, suša, promena godišnjih doba itd. Otud ta žena prati ritam zvezda te nas vraća na nešto drevno i primitivno. Njen izraz lica je melanholičan, a što jeste jedno od snažnih stvaralačkih stanja psihe. No, iako je ona središnja figura, ne manji značaj ima prikazani osmočlani zvezdani sistem kojim dominira ogromna dvostruka zvezda. Taj zvezdani sistem je temeljno tajanstvo ove arkane. U sredini je prikazana osmokraka zvezda čija je priroda vatrena i vazdušna, muška i ljudska, odnosno ovozemaljska, te se kao takva može staviti u kontekst najave rođenja Spasitelja. Svaka prikazana zvezda predstavlja po jedno od sedam planetarnih nebesa, dok najsjajnija predstavlja osmo, najviše i božansko nebo koje na Zemlju šalje svoga Sina. Osmokraka zvezda Marseljskog špila ukazuje na bolju budućnost, budući novi svet, odnosno novi vek, što znači da bi ova kartu trebalo shvatiti kao nagoveštaj boljitka, glasnika eshatološke večnosti, spasenja (na primer rođenje mesije) itd. Istovremeno, ova karta može predstavljati majku bogova ili Devicu uoči oplođenja. Seli Nikols smatra da te zvezde ukazuju na besmrtnost, budući da likovi iz mitologije koje bogovi okuju među zvezde bivaju besmrtni. Nikols nas podseća da su zvezde često viđene kao oči neba, pomoću kojih nas bogovi posmatraju. Načelno, zvezde su tačke čije čijim su zamišljenim povezivanjem ljudi od pamtiveka na nebu iscrtavali svoju mudrost tvoreći slike. Tako su nastali zvezdani zapisi od kojih svaki nosi svoj mitološki prtljag.

Žak Vivil špil

Podsetimo se temeljne mitološke činjenice da Velika Majka i njenih sedam sinova, čine prvobitnu mitsku osmorku, a što ima svoje odjeke u gnosticizmu. Džerald Masi kaže da se Majka Sedmorice pojavljuje kao Velika Bludnica Apokalipse, gde sedmorku oličuje sedam glava Zveri. Masi takođe navodi i biblijski odeljak (Jeremija, glava 15) u kome se pominje neverni Jerusalim kao majka sedmoro. U Marseljskom špilu zvezde su na ovoj karti simetrično postavljene na način koji umnogome podseća na šemu kabalističkog Drveta života. Velika dvostruka zvezda sadrži crnu zvezdu iza zlatne zvezde, u čemu prepoznajemo Keter iznad Tifareta. Manja zvezda ispod dvostruke zvezde, tik iznad glave ženskog lika jeste Jesod. Po tri zvezde sa leve i desne strane jesu tri sefire dvaju stubova. Naposletku, ženski lik koji izliva vodu je Malkut. Sve zvezde imaju po osam kraka izuzev dve gornje sa leve i desne strane koje imaju po sedam. To ukupno daje sedamdeset krakova.

U Marseljskom špilu levo od žene na drvetu stoji crna ptica, a kako karta predočava noć, onda je reč o noćnoj ptici. Ta ptica je glasnik, izraz duha i duše, neko ko prenosi poruke zvezdanih bogova, duhova prirode ili duhova predaka. Isto tako ptica može označavati i dušu. Setimo se drevnih, kao i verovanja primitivnih naroda, da iako oni veruju da imaju dušu, ta se duša ne nalazi u njima, nije negde u čoveku, već obitava izvan ljudskog bića, u kamenu, u drvetu, na grani, žbunu, možda čak u nekoj životinji. Otud ptica u pozadini može predstavljati dušu ženskog lika koji lije vodu, pa se prilikom tumačenja ove karte ona upravo na to može odnositi. Takođe, ta ptica može biti pripisana i Veneri.

d'Este špil

Iz nekih Fulkanelijevih navoda možemo ostvariti dodatni uvid u ono šta ova karta simbolizuje, a tu mislim pre svega na fontanu, jer nema sumnje da Zvezda jeste fontana: „Mitologija je naziva Liberta i pripoveda nam da je ona bila izvorište Magnezije, kome je u susedstvu bio drugi izvor zvani Stena. Oba su izbijala iz velike stene čiji je oblik nalikovao ženskim prsima, tako da je bujica ličila na tok mleka iz dve dojke. Znamo, međutim, da stari autori materiju Dela nazivaju naša Magnezija i da se tečnost izlučena iz te magnezije zove Mleko Device. U tome je putokaz... U raspravi o Azotu, pripisanoj čuvenom monahu iz Erfurta, Bazilu Valentinu, a koja bi pre bila delo Zadita Starijeg, vidimo linorez koji predstavlja nimfu ili sirenu s krunom kako pliva po moru i iz njenih nabreklih grudi izbijaju dva mlaza mleka koji se mešaju s vodom. Kod arapskih autora, ta Fontana nosi ime Holmat. Oni nas, uz to, obaveštavaju da su njene vode podarile besmrtnost proroku Iliji (Elije, Elios, sunce). Čuveni izvor smeštaju u Modhalamu - izraz čiji koren znači Mračno i crno more...“[2]

Nimfa iz Rasprave o Azotu

Pol Huson je ukazao na Crepuscolo della Mattina, ilustraciju iz šesnaestovekovne knjige alegorijskih slika naslovljene kao Iconologia, kompilatora Ćezare Ripa iz Peruđe, čije varijacije ukazuju na jasnu vezu sa predstavom Zvezde tarota. Nesumnjivo je ovde u pitanju Venera, odnosno jutarnja zvezda. Imamo krilatu nagu devojku, ili dečaka, a ponekad i androgina, prikazanu u letu, uz prisustvo zvezde iznad njene glave i ptice. Lik drži baklju usmerenu nadole i vrč sa vodom. To je ilustracija jutarnjeg sumraka. Zašto su mnogi autori tarota ovom liku na karti Zvezda skinuli krila, meni je nepoznato. Lakše je razumeti to što neki lik ima krila nego što ih nema. Ronald Deker iznosi ideju da Zvezda označava Proviđenje. Broj sedam simbolizuje ulazak duše u smrtno telo, što ima svoje proširenje u broju sedamnaest, jer na tom nivou duša ulazi u zvezdano telo. Deker navodi Makrobija koji tvrdi da odlazeće duše nastavljaju svoj život kao zvezde, što je u suštini drevna ideja sa obiljem primera u grčkoj mitologiji.

Cesare Ripa, Crepuscolo della Mattina

Po Zlatnoj zori, naziv ove arkane je Ćerka nebesa, stanovnik između voda. Atribucija ove karte je slovo cadi koje je povezano sa astrološkim znakom Vodolije, a sa kojim i motiv ove karte, nezavisno od toga, može biti doveden u vezu. Za razliku od sistema korespondencija hermetičkog reda Zlatne zore, koja ovoj karti dodeljuje hebrejsko slovo cadi, u Papusovom tumačenju, karta Zvezda je u vezi sa slovom peh. Po Papusu, glif peh izražava isto hijeroglifsko značenje kao glif bet, (koje on povezuje sa kartom Prvosveštenica), ali u proširenom smislu. Po njemu slovo bet označava usta kao organ govora, dok peh predstavlja sam govor. Za slovo peh, a samim tim i za kartu Zvezda, Papus je usvojio planetarni atribut Merkura čija je priroda povezana sa govorom. To je takođe indikativno značenje za doba Vodolije, jer je govor svojstven liku Vodolije, kao jedinom ljudskom liku od četiri heruvima, odnosno stožerne kuće neba, a to su: Bik, Škorpija (Orao), Lav i Čovek (Vodolija). Od svih tih zveri moć govora poseduje jedino Čovek. Era Vodolije je i doba afirmacije Čoveka, odnosno totalnog antropocentrizma, pa se time može objasniti i pojava doktrine ljudskih prava i ezoterijskih učenja o čoveku kao božanstvu. Doba Vodolije je vreme verovanja u besmrtnost, u reinkarnaciju, budući da ova karta, po Papusu, između ostalog predstavlja i besmrtnost.

Keri Jejl Viskonti Sforca špil

Alister Kroli je izmenio slovnu atribuciju ove karte, jer po uputstvu iz Knjige zakona - cadi nije Zvezda![3] Na dijagramu Drveta života, Zvezdu je uzdigao na mesto koje je zauzimao Car, na šta ću se u ovom poglavlju opet vratiti. Takođe, uklonio je sedam zvezda koje okružuju osmu, najveću. Tu zvezdu je učinio sedmokrakom i umetnuo u gornji levi ugao. Kroli je, osim navedenog, sa karte uklonio crnu pticu ili gavrana, kao simbol alhemijskog procesa truljenja, a koji u Marseljskoj Zvezdi stoji na žbunu u pozadini sa leve strane. Gavranu je našao mesto na loncu karte Umerenost, kako stoji na lobanji ispod krsta (gavran je kanonski žig Dela - Fulkaneli). U Krolijevom špilu, lobanja se, osim na četrnaestom ključu, nalazi i na karti Smrt. Lobanja je u tom smislu oznaka za generativni proces koji dolazi nakon smrti i truljenja. Naposletku, Kroli je u kartu Zvezda uveo novu stvar - ogromnu nebesku kuglu koja, po svemu sudeći, predstavlja Veneru kao planetu. Slika predstavlja magijski reljef Venerine prirode, odnosno oblik simboličkog izražavanja duha Venere. Ona je obeležena sedmokrakom zvezdom, koja se na ovoj karti tri puta pojavljuje: kao nebesko telo, kao simbol na površini Venere i u središtu spiralnog posipanja tečnosti iz gornjeg zlatnog pehara (donji pehar je srebrni). Tako dobijamo tri sedmice kao skriveno numeričko obeležje ove karte. Sedmokraka zvezda je simbol boginje Babalon čije je ime sačinjeno od sedam slova. Nuit se kod Krolija pojavljuje i na karti Eon, kako je on preimenovao Sud. Podsetimo se, obeležje Nuit u nemanifestovanju, jeste plavi pentagram sa crvenim krugom u sredini. Sedmokraka zvezda je hermetička zvezda, odnosno zvezda vodilja Filosofa. Po Krolijevom tumačenju, na ovoj karti je prikazana boginja Nuit u njenom manifestovanju, odnosno u ljudskom liku. Kroli kaže kako je u toj karti univerzum rastvoren na svoje krajnje elemente. I zaista, već u osvit ere Vodolije vidimo kako se sve stvari, entiteti i identiteti razvodnjavaju i rastaču, ništa više nije tako čvrsto kao nekad. Opisujući ovu kartu Kroli kaže: „Iza boginjine figure nalazi se nebeski svod. Najistaknutije obeležje na njemu je sedmokraka Zvezda Venera, koja kao da obznanjuje glavnu osobinu svoje prirode da bude ljubav.“ Doba Vodolije je doba ljubavi, odnosno tzv slobodne ljubavi, koju kao senka prati profana seksualna revolucija i opšti promiskuitet, jer kako to uči Krolijeva doktrina: „Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.“ Međutim, da bi se uopšte došlo do te ljubavi, potrebno je prevazići želju prvenstveno za obožavanjem sopstvene slike, odnosno slike Boga, kao i bilo koje fantazme, uključujući i onu o ljubavi. Fantazmi, odnosno magijske slike su sredstvo a ne cilj.

Krolijev špil

Vratimo se ponovo Krolijevoj intervenciji. On je, dakle, sledeći iskaz Knjige zakona, izvršio zamenu karata Car i Zvezda u njihovom dotadašnjem položaju na dijagramu kabalističkog Drveta života.[4] Ono što mene ovde zanima jesu posledice jedne takve promene. Kada kažem posledica, pre svega mislim na promenu u svesti adepta staze tzv zapadnog hermetizma, ali i u opštem smislu ljudskog mentaliteta te tzv duha vremena.

Pozicioniranjem karte Car na stazu hebrejskog slova cadi, koja povezuje lunarni Jesod i venuzijanski Necah, Kroli je izuzetno muževno i marcijalno načelo predstavljeno tom kartom spustio niže na dijagramu Drveta života, praktično između Venere i Meseca. Ženstveno načelo predstavljeno kartom Zvezda, zamenilo je Cara na poziciji slova he, čija staza spaja solarnu sferu Tifaret sa sferom zodijaka Hokmah. Praktično, ovim je uzdignuta ženska priroda čija je astrološka pozadina u znaku Vodolije i planeti Saturnu. Vezu Sunca i Zodijaka u Krolijevom sistemu predstavlja Saturnov ženski aspekt, a ne marcijalni Ovan kao u sistemu Zlatne zore. Dakle, vatreni kolorit Cara, spušten je u tamnijim bojama obojene delove Drveta života, dok je tamna Zvezda uzdignuta u društvo svetlijih karata. Time se prejudicira magijska priroda novog doba, odnosno Eona Horusa. Posmatrano sa involutivnog aspekta, odnosno iz perspektive spuštanja sa viših na niže sefirote, donosilac više mudrosti u ljudsku svest, odnosno hermetičke nauke i svega onog čiji je simbol Merkur, više nije muževni marcijalni autoritet nego saturnovski ženski aspekt. U skladu sa rečenim, uticaje iz Supernala do Tifareta, prenose Zvezda (iz Hokmaha), Prvosveštenica (iz Ketera) i Ljubavnici (iz Binaha). Naravno, ovakva promena trebalo bi da izazove poremećaj ravnoteže u simbolizmu glavnih atribucija Drveta života. Na primer, sefirot Necah ima vatrenu elementarnu prirodu, pa bi uticaj putem vatrenog cara, umesto vodnjikavo-vazdušaste Zvezde poremetio elementarnu ravnotežu uticaja (toplo-hladno) u oblasti sefire Jesod. Hoću reći, jedna promena za sobom vuče drugu a samim tim čitav lanac preuređenja, što bi u krajnjoj liniji dovelo do posve novog rasporeda na dijagramu Drveta. Kroli to nije uradio, već je samo započeo proces inicirajući prvu promenu. 

skica O. O. Spera

Takav razvoj događaja uveliko me podseća na zaključivanje jednog posve drugačijeg autora, a to je Julius Evola.[5] Ne možemo a ne primetiti autoritativnu marcijalnu figuru prikazanu kartom Car u onome što Evola navodi kao ograničenje vrhovnim zakonom i uticajem višeg reda. Uticaj višeg reda postoji i pod silama izraženim kartom Zvezda, ali je taj uticaj posve drugačije prirode i nije ograničavajući.[6] Ljudi će biti nesposobni i nevoljni da slede ustaljene tradicionalne norme i prirodno će težiti prevazilaženju onog što smatraju ograničenjem na putevima svog delovanja. Formula Oca je stoga sklona kvarenju. Nova formula, odnosno oživljena drevna formula Majke, iziskuje sticanje novih veština, znanja i sposobnosti. Put od Dijeve Daughter of Fortitude do Krolijeve Babalon, kao vid ispoljavanja načela boginje Kali, sa epicentrom u zapadnoj civilizaciji i društvu, sasvim se da uočiti u ovoj Evolinoj slutnji.

 

Julij Berkovski piše da je prikaz ove karte veoma sličan prikazu izvora Nila koji je sačuvan do danas.[7] Dakle, era Vodolije, doba vladavine Sirijusa, povezano je sa poplavama, možda podizanjem nivoa svetskog okeana, odnosno provalama elementarnih prirodnih sila. Intencija karte Zvezda, po Berkovskom, sadržana je u ideji o uticaju neba na zemlju, ideji da nebeske pojave i nebeske suštine formiraju zemaljske pojave i zemaljske suštine. Berkovski kaže da je karta Zvezda komplementarna karti Pravda (na osnovu numeričke analogije 17 = 1+7 = 8).[8] Dakle, u eri Vodolije doći će do usaglašavanja aktuelnog magijskog, psihičkog i civilizacijskog nereda tako što će se dogoditi veliko izlivanje. Između ostalog, Berkovski ističe još jedan aspekt ove karte u vezi sa zvezdom Sirijus, povezujući je sa Božićnom zvezdom – odnosno zvezdom maga koji su je pratili do mesta Hristovog rođenja. To ukazuje na ideju o zvezdi vodilji, odnosno o intuiciji koja karakteriše magove i čarobnjake. Doba Vodolije je, otud, doba preporoda magije i raznih oblika mesijanstva, ali moramo imati na umu da magija može biti, a često i biva, sredstvo mračnih ciljeva. Kada smo već kod mračne atmosfere, sedamnaesta arkana tarota u kabali se odnosi na glinu smrti. Njena astrološka priroda, po Zlatnoj zori, odnosi se na znak Vodolije koji u demonskom ključu predstavlja tako privlačnu i omamljujuću Kuću lažne moći.

 Eteja špil

---

[1] Postoji sličan lik u plavoj boji koji je naslikao poznati renesansni umetnik Rafaelo (1483-1520) na stropu biblioteke pape Julija II. Tu je ovaj lik predstavljen kao poveznica filozofije i teologije, svetovnog i religioznog.

[2] Fulkaneli, Misterija katedrala, Gradac, Čačak-Beograd, 1998, str 37.

[3] "All these old letters of my Book are aright; but [Tzaddi] is not the Star. This also is secret: my prophet shall reveal it to the wise."AL, 1:57

[4] Danijel Gunter, u knjizi Inicijacija u Eon Deteta navodi Krolijevu Viziju i glas 6. Etir: „Iznad mene se pojavljuje zvezdano nebo noći, i jedna zvezda veća od svih drugih zvezda. To je zvezda sa osam krakova. Prepoznajem je kao zvezdu u sedamnaestom ključu Tarota, kao Merkurovu Zvezdu. A njena svetlost dolazi sa staze alef. I slovo het je takođe umešano u tumačenje ove zvezde, a staze he i vav su razdvojenosti koje ova Zvezda ujedinjuje... Slično je viziji Univerzalnog Merkura. Ali ovo je Učvršćeni Merkur, a he i vav su usavršeni sumpor i so.“ Gunter povodom toga dalje kaže: „Perdurabo je primio ovu Viziju pre otkrovenja da je Zvezda ispravno atribuirana slovu He, a ne slovu Cadi, i odatle iskaz u poslednjoj rečenici. Sada razumemo da je He Učvršćeni Merkur, dok su Cadi (Car) i Vav (Hijerofant) usavršeni sumpor i so. Magusova urna se na kraju formira od ovog Učvršćenog Merkura. Nadalje, Učvršćeni Merkur je postao staza koj aspaja Tifaret sa Hokmom, jedna od tri staze koje prenose uticaj Supernala u središte ljudskog iskustva. U Eonu Oca simbolizam Mesije je bio dodeljen stazi koja povezuje Necah i Jesod, sa prirodnom tendencijom da se degeneriše u traljavu sentimentalnost i iluziju tipičnu za doba Milosti.“ Danijel Gunter, Inicijacija u Eon Deteta, Alef, Beograd, 2015, str 91.

[5] „U odgovarajućim Hindu učenjima završno razdoblje se naziva kali-juga (mračno razdoblje), a suštinska ideja ovde je navedena ističući da je u kali-jugi upravo klima raspada, prelaz u slobodno i haotično stanje individualnih i kolektivnih snaga, materijalnih, psihičkih i duhovnih koje su ranije bile, na različite načine, ograničene vrhovnim zakonom i uticajem višeg reda. U ovoj situaciji tantrički tekstovi su dali sugestivnu sliku rekavši da je u njoj potpuno probuđeno žensko - Kali - koja simbolizuje elementarnu snagu i iskonski svet i život, ali koja se u nižim aspektima takođe predstavlja kao boginja seksa i orgijastičkih obreda. Ranije uspavana - to jest latentna u ovim aspektima - ona će u mračnom dobu biti potpuno budna i delujuća.“ Julius Evola, Zajahati tigra, Ukronija, Beograd, 2017, str 30/31.

[6] Evola dalje kaže, kao da tačno ima na umu, ili barem sluti ono što je sa današnje tačke gledišta očigledno: „Sve izgleda ukazuje da se upravo ova situacija desila u skorije vreme, sa epicentrom u zapadnoj civilizaciji i društvu, odakle je krenula šireći se ubrzo na celu planetu; za koju treba pronaći tumačenje u činjenici da je sadašnja epoha pod znakom Vodolije: voda, u kojoj se sve vraća tečnom stanju, neformiranom... U stvari, tekstovi koji govore o kali-jugi i dobu Kali proglašavaju da važeće životne norme za vremena kada su u jednom ili drugom stepenu, bile žive i aktivne božanske snage, treba u poslednjem razdoblju smatrati isteklim.“ Julius Evola, Zajahati tigra, str 31.

[7] „Na njemu se nalazi figura u klečećem položaju koja predstavlja Nil, u istoj onakvoj pozi kao i na karti. Iz dva bokala curi voda. Pored je zmija koja štiti figuru (na karti je nema). Na steni iznad izvora Nila stoje dva orla, koje će na karti zameniti ptica ili leptir. Božanstvo Nila mora biti dvopolno – hermafrodit, ali na slici se vide samo ženske grudi, a muške polne odlike su zaklonjene rukom sa bokalom. Najverovatnije da je kasnije iz ovog razloga počela da se prikazuje žena. Polazeći od ovakve interpretacije, zvezda koja sija na nebu mora biti Sirijus. Egipćani su izlivanje Nila povezivali sa pojavom Sirijusa na nebu posle njegovog letnjeg odsustva… Slika na karti govori o uticaju neba na zemaljske pojave, i njegovom direktnom upravljanju pojavama na zemlji… Egipćani su s pravom smatrali da zvezda upravlja rekom na zemlji.“ Julij Berkovski, Tarot – drevni sistem simbola, Logos, Beograd, 2007, str 222-223-224.

[8] „Ona u sebi sadrži zakone harmonije kao i arkana VIII. Međutim, ako arkana VIII predstavlja instrument harmonizacije (Apolonova kitara) uzvišenog sveta, sveta božanskih ispoljavanja, onda je arkana XVII instrument harmonizacije zemaljskog sveta.“ Julij Berkovski, Tarot – drevni sistem simbola, isto, str 226.

Opšte nuspojave

 

Ovaj tekst objavljen je u okviru moje zbirke Fejsbuk aforizama "Pokoškavanje"

Identifikacija

Geocentrizam je moje osnovno ideološko usmerenje iz kojeg izvodim sve ostale stavove, uverenja i vrednosne orijentacije.

O sudbini relativizatora

Evo zašto spadam među one najgore. Nisam negator, nego relativizator. Negator se može preumiti a relativizator teško. Dante je smestio relativizatore u poslednju i najdublju paklensku jarugu - jer ko zlo misli, mirno spava.

Izlazak iz kade

Mogu da se pravim kako me sve ovo zanima, ali zapravo me ne zanima. Jedino što me zanima jeste da vidim dokle će sve ovo ići, sve do trenutka kada i to bude prestalo da me zanima. U suštini, moj bade mantil je obična prostitutka.

O sistemu ludila

Ludilo vazda pobeđuje razum. Uvek prvo vidim ono loše. Moj pogled na svet je uglavnom negativan, hobsovski, levijatanski. Stanovište sa kojeg posmatram odnose i pojave je vazda nekako izopačeno. Stalno tražim neki skriveni pokvareni proces, neku zlobu, nečiju opaku nameru, skriveni sistem ludila. Sretnem čoveka i moja prva misao bude koja je njegova dijagnoza?

O mračnim mislima

Sada kada sam često obuzet mračnim mislima žalim što nisam intenzivnije uživao u mladosti, nego sam se prepuštao mračnim mislima. Kada još više ostarim i potpuno budem obuzet mračnim mislima u meri njihove opipljivosti, tada ću žaliti zašto sada, u srednjim godinama, ne uživam u životu nego uranjam u te teške pogane mračne misli. Kada umrem i sam postanem mračna misao, tada ću poput demonske senke opsedati nekog konačno uživajući u životu koji halapljivo ispijam. Ko uživa, ne žali ni za čim.

O dvosmislu govorenja istine

Govorenje istine vodi u konflikt. Budite dvosmisleni, izbegnite nepotrebno sukobljavanje. Ne govorite ono što mislite, jer sutra možete promeniti mišljenje dok izgovorena reč ostaje da zveči i opterećuje vašu budućnost, a zli dusi vazda pamte šta ste rekli. Bolje je ćutati ili govoriti ono šta majmuni žele da čuju. Kad god svinjama bacimo biser jedan deo nas umire. Iskrenost se mora zaslužiti pa se stoga može podeliti samo sa nekolicinom. Svi ostali zaslužuju laž.

O misaonim psinama

Ono kada te uplaše sopstvene misli, pa iznenada postaneš toga svestan i svakoj toj misaonoj psini nadeneš ime – da je zoveš onda kada ti je potrebna ili da je oteraš kada se opet pojavi.

U centru

Najbolje se osećam kada me ignorišu ili me uopšte ne primećuju. Pažnja je nasilje. Biti u centru nečije pažnje izaziva ekceme i kojekakve kožne fekalije. 

O smehu žaba

Ponekad sam baš licemer jer imam razumevanja za tuđe licemerje. Razumem vaš licemeran stav i ne zameram vam na tome. I tako kada razgrnemo svu tu maglu koja okružuje nečiji tabu, čovek se brani kao da si mu skinuo gaće i na videlo izneo njegovu smežuranu skromnu pišu. Smejale se žabe sve, kre, kre, kre, kre... 

O lakoći olakog shvatanja

Previše olako shvataju da su olako shvaćeni. Jedino ko ih ozbiljno shvata jeste đavo onda kada dođe po naplatu.

O tragovima genijalnosti

Biti zloban jeste izraz prosečnosti. Biti izopačen već naslućuje tragove genijalnosti.

O babskoj premudrosti

Istinita je ona izreka da sit gladnom ne veruje. Ima skoro tri sata da nisam jeo a već mi niko ništa ne veruje. Naravoučenije: ne besedi pred sitom publikom. Moja baba je govorila da su siti ljudi besni, sumnjičavi, ne slušaju i stalno nešto izvoljevaju.

O mladalačkim iluzijama

Ljudi stare, ali ne bivaju mudri. Mladalačke iluzije tokom godina pretvaraju se u senilno sujeverje. Na kraju, što bi prost narod rekao - umesto u refleksiji, umiru u perpleksiji.

O ljudskim nejasnoćama

Nisu mi jasni ljudi kojima nisu jasni ljudi. Kao, nije mi jasan ovaj ili nisu mi jasni oni koji rade ovo dok rade ono ili misle ovako ili onako.... Pa kako ti nisu jasni? Koliko imaš godina? Toliko si star a još uvek imaš nejasnoća u pogledu ljudskog ponašanja? Ma hajte!

O Geteovim noktima

Gete je rekao da je arhitektura kristalizovana muzika. Otud kada bacimo pogled na ove novije zgrade koje nas okružuju imamo osećaj kao da neko noktima grebe po pločama.

O žabama

I zaista, ko će potkovati svaku žabu što je noge digla? Ne može se udovoljiti svetu. Jedini pravi odgovor na besomučni lavež svetine jeste tišina.

Izgubljen u svemiru

Ako se čovek izgubi u makrokosmosu, to nije nerešiv problem, ali ako se izgubi u mikrokosmosu onda je stvarno izgubljen.

O zatucanosti

Zatucani u sopstvenom mišljenju. Gledam ih, lepi, mladi, obrazovani, pametni, a zatucani. A tek ovi stariji! To se godinama zatucavalo, ostavilo tragove na licu, u fiziognomiji, u načinu kako klikće „lajk“ ili dodaje.

O onostvarnosti

Kada ti nešto stalno ide na onu stvar, vremenom postaješ onostvaran. To je put ka onostvarnosti.

O neozbiljnosti ozbiljnih

One koji previše ozbiljno predstavljaju sebe smatram neozbiljnim. Pre ili kasnije iz njihove uštogljenosti sevne kakva užasna i priglupa misao.

O dosadnim ljudima

Kako nekom reći da je dosadan? Jeste, ti si odličan lik, dobar čovek, ali si nekako dosadan. Možda su to energetski vampiri, prirodni. A možda je dosada kojom zrače izazvana nekim dubljim razlozima. Zaista u ovom trenutku ne znam koji bi to razlozi mogli biti.

O kubnim milimetrima šansi

Njih je veoma, veoma mnogo, a ja sam samo jedan. Koga njih? Pitaju mentalni uhljebi. Njih, misli, knjiga, neorganskih žena, neosveštanih psihoaktivnih supstanci, vremenskih sekvenci, u krajnjoj liniji univerzuma. Ne može jedan protiv mnoštva osim ukoliko se to mnoštvo nekako svede na jedno. U tom slučaju mogući su kubni milimetri šansi.

Beseda o ćaskanju

Ne ćaskam, već besedim! Baš sam danas nešto fino besedio. Pustim gusle, zapalim cigaru, sipam rakijicu i tako besedim.

„Čiko, čiko šta znači broj 27 u emotivnoj sferi?“ Pita me jedna raskošna.

I onda ja krenem u besedu, znate broj 27 je uravnoteženost (ta pogana reč) u niskim strastima. Rekoh, ako ti se tvoj čo'ek u tom broju javlja, to je dobar znak jer će biti u stanju da se obuzda i ne meća ga koekude nego samo kod tebe, i to će raditi damn good. Tako je 31 broj duboke glave, ali i dubokog grla, pa ko kako uzme... i tako to.

 „Nemoj ćutati, tihuj!“ Dobaci mi jedan sporedni glas.

Tako je, nije ćutnja nego tihovanje. Onda tihujem glasno da se stene lome.

Tada neko uleti sa komentarom: „Neko kad ćaska besedi, ja kad ćaskam, bensedin.“

O transmastima

Kao mali mislio sam da su te opake transmasti zapravo produkt liposukcije transrodnih osoba.

Penzionerska zagonetka

Jutros krilati penzioner sleteo na moju terasu i u znak zahvalnosti što sam mu ostavio komadiće bajatih šahovskih figura postavio mi zagonetku: „Poleti golub, sleti vrabac. Gde je ostatak?“ 

Čitavo jutro mozgam ovu mozgalicu.

Babske priče

Pričala mi baba, kako je njoj pričala njena baba, a ovoj njena baba da joj je baba pričala, kada je bila mala kako je u selu bila velika radost kada se rodi kadaverče. Juju, rodi se kadaverče, pa još ako je prvenac, to je bio veliki blagoslov za familiju i selo. Običaj je nalagao da se takav ne sahranjuje nego ga balsamuju i metnu ispod kućnog praga, hrane ga i poju mu. I onda kadaverče raste, bude krupan i snažan, radi za trojicu, a kada selo napadne kakva mečka onda izađe kadaverčina i pridavi je.

Ah

Ah, dinamizam infantilnosti u vremenu senilnosti...

O naopakim ljudima

Čovek je poput drveta, ali koje naopako stoji - sa korenom u vazduhu i krošnjom u zemlji. Otud je onaj koji „čvrsto stoji nogama na zemlji“ naopak.

O putu

Put do namera, popločan je najboljim paklom.

O negovanju mašte

Negujte maštu, da vam duša ne bi patila u suvoći razuma i plimi nepozvanih osećanja.

O mladim penzosima

Tako mladi a već ih vreme pregazilo. Zašto kažu zrelost a misle na pregaženost? Mnogi umiru oko dvadeset i neke, ali ih sahrane posle sedamdeset i neke. Vremenom ugaženi mlad je poput bačene cigare nakon samo par povučenih dimova. Znate kako kažu, maze mamine piju sok od slanine, a maze tatine piju od prostatine.

Još o ludilu

Ljudi su uglavnom nesposobni za svestan iskorak u ludilo. Pa kako onda mogu donositi valjane odluke? U sistemskom ludilu, jedini je izlaz vansistemsko ludilo.

O ljudskosti

„Budimo ljudi!“ Uzviknu neko. Neka hvala. Neka bude čovek ko hoće, meni je sasvim lepo kao nečoveku. Taj koji od nekog traži da pre svega bude čovek, zapravo misli na pretvaranje istog u kakvo goveče, domaću životinju. Zverad da budemo! Bolje zverad nego unezverad.

Inteligencij trenutka

Kada nešto spoznam kao da čujem aplauz nekakve nevidljive i apstraktne publike. To je taj Inteligencij trenutka. Oduvek sam bio u fokusu neprekinute pažnje te čudne nevidljive publike, kao da sam na sceni. Ponekad sasvim jasno čujem njihov tihi žamor, osmehe, aplauze. Katkad mi zvižde i dobacuju. Otkad znam za sebe ja ih zabavljam, sa njima delim šale i dosetke, njima obrazlažem svoje misli i ideje. Jao onom smrtniku ko čuje i vidi makar i delić te moje predstave namenjene nevidljivim likovima. Oni su strašno ljubomorni i ne vole da dele nešto što je namenjeno samo njima. Svest je čudna zverka.

O poslovima i danima

Sunce lagano klizi ka zapadu, noći smenjuju dane, a dani noći... Sve je u najboljem redu u mom svetu. Iz moje kule od slonovače posmatram ljudski svet.

Jedan glas kaže: „Siđi i umešaj se.“

Drugi glas poručuje da me se to ne tiče. Kada dođe trenutak - umešaću se, ali za sada trenutak još nije došao.

Psiho

Primećujem, postao sam veoma zao. Neka zlobost i mržnja otvrdnule su moje srce i odatle proterale gotovo svaku saosećajnost. U početku je to krenulo bezazleno, ljudski što bi se reklo. Počeo sam onako malo-po-malo da mrzuckam određene konkretne ljude. Zatim se to proširilo na čitave grupe, određene profile, fizionomije, oblike glave, način hoda... Potom je ta moja mržnja zahvatila čitave narode, a onda i celokupno čovečanstvo. Vremenom, primetio sam kako je sav živi svet počeo da mi ide na nerv, kuce, mace, leptirići, a ne samo dosadne muve i komarci, zatim rastinje, kamenje, neživa priroda. Moja mržnja ispunila je univerzum te naposletku obuhvatila i mene samog.

„Čiko, čiko, koliko je sati?“ – upita me neki klinac.

„Avada kadavra, mrš!“

„Čiko, komad leba.“ – zaiska mi mali prosjak.

„Avada kadavra, mamicu ti, ti meni komad leba!“

Međutim, ni to nije bilo dovoljno. Moja mržnja okrenula se ka astralnoj ravni. Elementali, magična bića, anđeli, demoni, bogovi, entiteti – mrš! Osamio sam se i odsekao od sveta u kuli izgrađenoj od otrova. Kada koračam, ispod mene se ugiba zemlja da izbegne moj otrov. Groteskno lebdim u vazduhu ne dodirujući ništa. Naravno, spolja se to ne primećuje. Ljudi prolaze pored mene, poznanici mi se javljaju. Dobar dan, komšija, osmeh. A u sebi, dabogda ti se levi testis osušio, kadavra... Pogledam se u ogledalo, ono pukne. Moj pogled je nepodnošljiv. Pola komšiluka je iznenada odumrlo, porazboljevalo se, neki se odselili. Iznenada, stiže mi poruka, neko bi da se vidi samnom, pita šta radim, kako sam itd. Odgovaram da sam nešto bolestan, hajde sledeće nedelje... Dakle, nikada. Upalim TV, kad tamo – precednik! Razvukoh osmeh na licu, eto ga moj čovek! E neka ga! Ako, neka bude, neka vlada. Držim mu sliku na desktopu. Moja jedina radost u životu...

O ocvalim kurzivima

Pogledala me je tugaljivo rekavši da mi je kurziv nekako diskurzivan. Tako sam, zapanjen, ostao u raskoraku rakursa diskurziva samog kurziva. Ako je za utehu barem mi je fokus inkurzivan.

Kako se kalio čelik

Jedno je šta ja želim, drugo je šta hoću; treće je šta osećam, četvrto šta mislim a tek peto šta zapravo radim. Nekad želim nešto što mi se u suštini gadi, o čemu nemam određeno mišljenje, što svakako neću, ali sve to ignorišem jer radim nešto što je smešteno više na listi prioriteta. Onog trenutka kada se tih pet čimbenika usaglase nastaje situacija koja u jednom trenutku u budućnosti rezultira tekstom na blogu... Eto, tako se kalio čelik.

O eskapizmu

Postoji jedan kutak u svesti, rekao bih pre položaj, udoban i zaštićen, koji predstavlja izraz mog unutrašnjeg psihičkog eskapizma. Suočen pred izazovima i užasima sveta, ja se povučem u taj kutak, dok ostatak bića prepustim automatskim pilotima. Iz tog ugla, nedodirljiv i neuznemiravan, samo posmatram sve ono što ljude uznemirava, užasava, rastužuje, brine. I taman kada pomislim da sam potpuno odvojen, da besprekorno ne prianjam, uhvatim sebe kako se naslađujem nelagodom i nemirom koju u nekim ljudima izazivaju goleme svetske, društvene i lične nepravde i zulumi. Ta naslada je dokaz da moj eskapizam zapravo nije besprekoran jer dozvoljavam sebi smešak na uglu usana. Ipak, ja sam samo čovek...

O šizofreničnim entitetima

Moju svest nastanjuju razni entiteti. Ne mogu baš tačno reći da li oni tu prirodno obitavaju ili se nekako moje biće prepliće sa njima. Nikada ne mogu biti siguran jesu li oni posebne pojave ili su deo mene, a možda su i jedno i drugo, ili ništa od toga. Neki od tih entiteta su korisni, neki gledaju svoja posla, ali ima i onih drugih. Ponekad me iznenadi i posve zatekne trenutak njihovog surovog i zastrašujućeg ispoljavanja. Tada se zapitam jesam li to ja ili...? 

O milosti sveca

Nikada ne ispoljavam ono što osećam. Besprekorno sam skriven iza lažnih vimena i sasvim neproziran za spoljni svet. Ako se ponekad ispoljim onda to smatram da sam nekome ukazao posebnu čast i svetačku milost. Međutim, ne očekujem od drugih ono što na sebi primenjujem. Otud neka se drugi slobodno ispoljavaju, moje je da budem uzdržan od bilo kakvog ispoljavanja pred drugima, osim pred onima koje sam odaberem.

O temeljnim pitanjima identiteta i položaja u svemiru

Kada me neko pita čime se bavim, ko sam, šta sam, šta su moja interesovanja, šta volim, šta ne volim, kakva su moja opredeljenja, koje vrednosti zastupam, kom „pravcu“ u nečemu pripadam i slične koještarije tzv profesije, etike, politike, verovanja, emocija i identiteta, ja prosto ne znam šta da kažem. Ni u čemu nemam ništa konkretno. Nemam jasne odgovore na ta opšta pitanja određivanja sopstvenog položaja u univerzumu. Danas imam jedno objašnjenje, sutra neko sasvim drugačije. Zašto bih se tako čvrsto držao nekog stava po bilo kom pitanju? Iz tih razloga se i ne družim sa ljudima, izuzev sa onima koji znaju da je sasvim bespredmetno pitati me tako nešto, a kada se družim sa nekim izvan tog uskog kruga, onda izbegavam jasne odgovore, pojednostavljujem stvari ili prosto lažem. Istina je da je ono što me mahom preokupira nešto sasvim apstraktno i van bilo kakve relacije sa ljudskim svetom i ja nemam načina niti volje da to nekom objašnjavam ili približavam. I kada to nekada pokušam, taj često zaključi da to šta ja radim veze s mozgom nema.

O doslednosti

Da bi čovek bio i ostao to što jeste, mora strogo voditi računa da ga ne primete kanibali.

Iskorak u neodređenost

Iskoračivši u nepoznato i neizvesno, našao sam se na polju neodređenosti, i to one neodređenosti koja čini temelj jedne poštene izvesnosti.

O bestidnim dlakama

Mnogi ljudi su poput bestidnih dlaka koje rastu po stidnim mestima. Srećom, zakazao sam depilaciju za sutra.

O spremnosti

Koju ste cenu spremni da platite zarad opstajanja u vašim uverenjima i stavovima? Dokle ste spremni da idete u zastupanju onoga što smatrate ispravnim? Šta ste spremni da istrpite kako biste bili na pravoj strani? Uverenja? Stavovi? Ispravno? Prava strana? O čemu vi to pričate? Tri puta sam upotrebio reč spremni. Dakle, sprem' te se spremni, bili vi spremni ili ne! Nihilista nema nikakvih uverenja niti mu je išta sveto ili ispravno, pa ipak vazda je spreman. 

Sexy m.f.

Nisam više zainteresovan da budem pametan. Sada mi preostaje samo ta pijedestalna izopačenost bizarnih iskušenja... Ona svetli u tami, a tama je ne obuhvati.

O zombibusu

Imam 51 godinu, nisam više mali. Ipak, obreo sam se nedavno u Beogradu na liniji 77. U busu malo više od dvadesetak duša. Odmerio sam svakog od njih i zapanjio se shvativši da sam ja najmlađi u vozilu, uključujući i vozača. Vitalniji sedamdesetogodišnjaci ustaju kako bi seli oni zombiji višeg ranga. Zna se red. Odmeravaju moje mlado telo, mojim mladim mesom psihički se krepe. Na prvoj stanici izjurio sam iz vampirskog zombibusa da stresem ektoplazmičnu inficiranu štroku sa aure i udahnem okrepljujući miris svežeg smoga umesto vonja kiselog staračkog znoja.

O proklijavanju

Bilo bi zanimljivo kada bi se ljudi razmnožavali preobražajem, odnosno proklijavanjem poput luka. Odjednom, penzioner se ukoči, počne da truli i iz njega polako klija novorođenče ili dva. I tako rahmetli babo postane novi momčić... ili curica.

Opsesije

Neke reči su opsesivne. Lako ulaze u um. Isprva se um poigrava sa tim rečima, a onda se one poigraju sa samim umom.

O obnovi sveta

Jedna mala ali uporna tačka na zidu moje sobe donosi mi neizmerne radosti. Često buljim u nju bez ikakve posebne namere. Toliko me zanese ta tačka da potpuno izgubim osećaj za vreme a svet se rastoči po obodima mog vidnog polja. Iščezne svaka moja misao, svest o svemu izuzev o beskraju te tačke koja me potpuno usisa. Kako obnoviti svet? Eto tako, njegovim svođenjem na tačku. 

Ognjene zore

Jutarnja doza katabazičkog hedonizma: Neskafe Gold sa surutkom od kozjeg mleka. Em štetno, em zdravo, bogato ukusom. Zimzeleni alefi u mojoj bašti uvek cvetaju.

O babe mantilu

Moj bade mantil nije običan sredovečni mantil. Nasledio sam ga od pokojne babe. U njenu čast, jer me je kao mladog branila od narkomana, povremeno ga nosim kada sam u stanju inkubacije novih ideja. Otud to nije BADE mantil (peignoir de bain) nego BABE mantil (peignoir de grand-mère). La vie est un prélude qui mène à de nouvelles créations.

Dilema

Vrednosti su interesi. Percepcija je prevara. Sedim u bade mantilu, nemam ništa ispod, i dvoumim se: da se vratim na fejs ili i dalje glumim odsutnost...

U uglađenosti 

Neki ljudi nisu u stanju da sakriju svoju mržnju. Možda je tako poštenije, ali moja malenkost ipak više preferira one uglađene mrzitelje, koji nisu besne životinje, već umeju fino da balansiraju, vešto skrivajući svoje vampirske nagone. U društvu piju V-sok, a kada ih niko ne gleda onda halapljivo sišu krv. Cenim tu vrstu gospodstvene dvoličnosti. Takve rado primam u društvo iako dobro znam ko su i šta su. Važno je da ne opterećuju i da njihova bestijalnost nije sirova i očigledna.

O genijalnim mračnjacima

Ideje nekih zaista genijalnih ljudi u umovima mediokriteta izazivaju pometnju, pa tako oni na kraju ispadnu upamćeni kao mračnjaci. Ideje nekih mediokriteta u umovima drugih mediokriteta izazivaju ushićenje tako da oni na kraju ispadnu veliki umovi.

O večnom životu

Neštavilo – ništavnost u nečem. Gore nego ništavilo. Ljudi projektuju svoju neštavnost u beskraj i to nazivaju večnim životom.

O praktičnom nihilizmu

Nihilista ne učestvuje, ne podržava, ne protivi se, ne osuđuje, ne zagovara, ne nameće svoj stav. Onda kada njegovo bitisanje postane nesnosno prosto promeni oblik postojanja. Kada bi svi ljudi odustali od učestvovanja ništa se ne bi dešavalo, vladao bi trajni mir. Sadite luk. Jedna od mojih omiljenih pisaca kaže da ukoliko naga žena, koja ima menstruaciju, pred svitanje prošeta usevima koje napadaju štetočine, to će učiniti da štetočine nestanu, ali mora napustiti polje pre nego što se sunce pojavi. Eto, zar to nije bolje od učestvovanja u tzv društvenim gibanjima koja u krajnjoj liniji obavezno vode u katastrofu? 

Šaputanja na jastuku

Čuvši moje poetsko kazivanje, jedan prijatelj mi je rekao da zvučim nekako kao psihopata. O ne, pa kako ću takav na podcast!? Kako ću na pesničke večeri? Imam tikove, čudan govor tela, glas, dikciju... Potpuno za ne pokazati se! Freak show. No, no, bad, bad... P.S. Nikad me ne zovite negde javno. Može samo tajno. 

O pravilima i ljudima

Oni imaju pravila. Ljudi sa pravilima. Kod njih se sve zna, postoji procedura, načini, putevi. Onda upoznam jednog od njih i ne mogu se čudom načuditi kako se to desilo da su tako volšebna udruženja, moćna udruženja, prihvatila i uzvisila takvu budalu. To više govori o njima i njihovim pravilima, procedurama, disciplinama, jasnoćama. O budali svakako ništa ne govori.