Magijski znaci

Ovaj tekst objavljen je u digitalnom izdanju moje knjige "Mistični okultizam" koju možete skinuti OVDE

U ovom poglavlju osvrnuo bih se na simbolizam magijskih znakova koji se koriste u ritualima i ceremonijama karakterističnim za Hermetički Red Zlatna zora, ali koje možemo naći u rozenkrojcerskoj i masonskoj praksi. Da bismo otvorili temu magijskih znakova, koristilo bi da prethodno obratimo pažnju na staro učenje o sedam delova ili nivoa duše koje ima svoje verzije u Egiptu, Indiji i na drugim mestima. Tih sedam nivoa duše možemo podeliti tako da se četiri odnose na elemente: Zemlju, Vazduh, Vodu i Vatru, peti nivo je povezan sa biljnim, šesti sa životinjskim svetom, dok sedmi nivo odgovara svetu duha, odnosno svetu čoveka. Svaki od ovih oblika može biti predstavljen sa po jednim božanstvom (ili imenom Boga, ukoliko stvari posmatramo monoteistički) ili više njih. Svakom božanstvu, odnosno imenu Boga, odgovara po jedan osoben stav tela, odnosno poza, što je u sistemu Zlatne zore predstavljeno položajima tela koji odlikuju hijerarhijske stepenove, čime se ukazuje na nivo postignuća člana Reda. Zapravo, ovi položaji tela teško da imaju ikakve direktne veze sa egipatskim bogovima kojima su navodno nadahnute, ali sa stajališta magijskih analogija tzv zapadnog hermetizma, oni igraju tu ulogu. Imajmo na umu da se mnjenje okultista ne poklapa sa zaključcima i saznanjima zvanične egiptologije, što ne odriče vrednost okultnih praksi utemeljenih na egiptozofskim, da se tako izrazim, idejama. Ovo bi trebalo shvatiti u smislu da to što oni rade nije izvorno egipatsko, već su egipatski samo uzori za ono što je izvedeno kasnije.

U magiji je pokret i stav tela stariji i nosi veću moć od glasovne artikulacije i govornih formula, a ovih od pisanih reči, nacrtanih znakova ili simbola. Zato bi pokrete i stavove tela koji se koriste u ritualnim radovima valjalo temeljnije proučiti. U okultnoj praksi stavovi tela koje opisujem u ovom poglavlju imaju ulogu opštenja sa činiocima iz drugih nivoa postojanja, ali i više od toga. Cilj njihovog izvođenja je poticanje određene energije izvođača poistovećivanjem sa arhetipskim sadržajem kojim su ti stavovi nadahnuti. Taj deo je nekako zanemaren od strane okultista budući da se ovi stavovi više koriste kao znaci nego kao asane. U kontekstu magijskog rada koji odgovara duhu ove knjige magijske poze istovremeno su i znaci i asane, ali i više toga – one su arkane, svojevrsni telesni tarot.

Nivo duše povezan sa elementom Zemlje i predstavljen egipatskim bogom Setom odgovara desetoj sefiri Drveta života, Malkut (Kraljevstvo). Predočena poza oponaša borbu boga Seta. Desnom rukom grabimo svetlost visoko iznad glave, sprovodeći je levom u zemlju, čime stičemo autoritet nad onim dole i legitimišemo se pred onim iznad.

 

Set koji se bori 

Nivo duše povezan sa elementom Vazduha i predstavljen egipatskim bogom Šu odgovara devetoj sefiri Drveta života, Jesod (Temelj). U ovoj pozi oponašamo boga Šua koji pridržava nebo, što predstavlja i analogiju sa titanom Atlasom. Obema rukama držimo veliku loptu svetlosti iznad glave.

 

Šu podupire nebo

Nivo duše povezan sa elementom Vode i predstavljen egipatskom boginjom Auramot odgovara osmoj sefiri Drveta života, Hod (Sjaj). Svetlost smo prikupili u oblasti solarnog pleksusa i usmerili ka dole. 

Auramot

Nivo duše povezan sa elementom Vatre i predstavljen egipatskom boginjom Tum-eš-Neit odgovara sedmoj sefiri Drveta života, Necah (Pobeda). Svetlost smo usredsredili u oblasti trećeg oka i usmerili ka gore.

 

Tum-eš-Neit

Prelaz iz elementarnog u viši svet duha predstavljen je znakovima vela Paroketa, koji se otvara i zatvara, u zavisnosti od namere operatora. Svetlost razvlačimo i skupljamo. Solve et coagula. Prilikom otvaranja vela iskoračujemo levom nogom, a kada zatvaramo onda tu nogu povlačimo.

 

Otvaranje i zatvaranje vela Paroketa

 

Nakon ovog imamo nekoliko stavova koji su povezani sa šestom sefirom Tifaret (Lepota), tzv LVX, odnosno znaci svetlosti. Prvi znak je Ubijeni Oziris (raspeti Hrist) i odnosi se na nivo ljudskog bića i element Duha. To je znak Tau, obeležje krsta, ritualna potvrda muškosti, simboličko samostvaranje kao muškarca, poistovećenje sa krstom, ritualna smrt u kojoj umire dečak a rađa se muškarac, izraz delovanja solarne prirode. Svetlost izdužujemo u obliku krsta i rastemo u beskraj.

 

Ubijeni Oziris

Drugi znak je u obliku svastike, odnosi se na nivo biljnog sveta i nazvan je Ožalošćena Izida (koja tuguje za ubijenim Ozirisom). Svetlost obrćemo od gore ka dole i ponovo nazad. Njome obuhvatamo ono gore i ono dole.

 

Ožalošćena Izida 

 

Treći znak je u obliku trozubca, odnosi se na nivo životinjskog sveta i nazvan je Tifon / Apofis. Ovo možemo razumeti i kao znak radosti, ekstatičnosti i nadahnuća a ne nužno kao nešto mračno i rušilačko. Vaspostavljanje svetlosnog svoda iznad glave.

 

Tifon / Apofis

 

Četvrti znak se odnosi na nivo ljudskog bića i nazvan je Vaskrsli Oziris. To je dečak koji je prošao ritual puberteta i postao muškarac. Potvrda muškosti, uzdizanje patrijarhata i prepoznavanje linije nasleđivanja po Ocu, zaokruživanje solarne sile. Ecce Homo! Svetlost usredsređujemo u grudni koš obrazujući neku vrstu oklopa u obliku heksagrama. Takođe, ovo je znak savijanja krsta u kocku. Projekcija kocke.

 

Vaskrsli Oziris

Svaki od četiri LVX znaka ima izvesnu podudarnost sa četiri znaka elemenata. Znak boga Seta koji se bori podudaran je znaku Vaskrslog Ozirisa; znak boga Šu koji pridržava nebo podudaran je znaku Tifona; znak boginje Auramot podudaran je znaku Ožalošćene Izide; znak boginje Tum-eš-Neit podudaran je znaku Ubijenog Ozirisa. To su simboli sila raznih nivoa ljudske duše i spoljnih sila koje odgovaraju svakom nivou. U duhu masonerije LVX znaci nose naziv ugao i kompas te na neki način lociraju posvećenika u poretku univerzuma. Umesto da predstavljaju arhitekturu univerzuma kao spoljašnji fenomen u odnosu na osobu koja operiše, što je slučaj u masoneriji, u doktrini Zlatne zore ovi znaci predstavljaju izraz volje osobe koja se nalazi u centru operacije. Dakle, oni su internalizovani. U masoneriji Bog, odnosno Veliki Arhitekta je izvan čoveka, u Zlatnoj zori, ako njenu doktrinu ispravno razumem, Bog je deo svesti čoveka, deo mikrokosmosa. U praktičnom smislu, ako mason koristi ove znake, onda on „maše“ nekom izvan sebe, dok posvećenik Hermetičkog Reda „maše“ nečem što i nije baš izvan njega. To je izraz shvatanja da duša stiče iskustvo kroz oblik čoveka.

Znaci koji prethode predstavljenim znacima, i koji su u neku ruku univerzalni, jesu znak Ulazećeg (bog Horus) i znak Tišine (Horus dete). To su iskušenički znaci. Znakom Ulazećeg projektujemo svetlost, a znakom Tišine svetlost utihnjuje na našim usnama. Znak Ulazećeg je poza napada, projekcije, ispoljavanja sile, dok je znak Tišine poza zaštite i povlačenja sile.

 

Horus koji ulazi

 

Horus dete / znak tišine

        

Osim znakova elemenata, znaka otvaranja / zatvaranja vela Paroketa i LVX znakova, imamo i pet NOX znakova. NOX znaci predstavljaju komplementarne aspekte nivoa duše čije su atribucije znaci elemenata i otvaranja / zatvaranja vela. Time se jasno ocrtava doktrina o 14 podnivoa (14 Raovih ka) i 7 glavnih nivoa duše (7 Raovih ba). To znači da svi navedeni znaci, izuzev znakova Tišine i Ulazećeg, predstavljaju 14 podnivoa duše, dok ova pomenuta dva oličavaju celovitost bića u dvostrukom ključu. Dakle, ukupno šesnaest.[1]

Nivo duše povezan sa elementom Vatre iznad Tifareta i predstavljen egipatskim bogom Horusom odgovara petoj sefiri Drveta života Geburah (Strogost / Snaga). U drugoj verziji ovaj znak se izvodi sa podignutom desnom rukom pod uglom od 45 stepeni i stisnutom pesnicom leve ruke na grudima te predstavlja ratnički, Horusov gest (busanje u grudi), a u vulgarnom obliku to je izraz vojničke ili sudske zakletve. To je znak Puer, Kem, Horus i Mentu. Na donjem prikazu desna ruka se nalazi u visini tačke ći i palac je ispružen imitirajući falus u erekciji.  

 

Puer

Nivo duše povezan sa elementom Vode iznad Tifareta i predstavljen egipatskim bogom Amonom odgovara četvrtoj sefiri Drveta života Hesed (Milost). U drugoj verziji, a koja je svakom detetu poznata, ovaj znak nije ništa drugo do poza ruganja, s tim što su palci postavljeni na slepoočnice dok ostalim prstima mašemo i plazimo jezik. Ništa nije bliže ideji Pana od ovog. Znak Vir, Pater, Amon, Bakus, Pan. 

 

Pan

Nivo duše podudaran otvaranju / zatvaranju vela Paroketa i elementu Vazduha iznad Tifareta, jeste onaj koji odgovara stajanju na ivici ponora, a u drugom smislu predstavlja pozu odanosti (na primer dok svira himna mi držimo desnu ruku na srcu). Izida kao Devica, Puella.

 

Izida kao Devica, Puella

Nivo duše podudaran otvaranju / zatvaranju vela Paroketa i elementu Zemlje iznad Tifareta odgovara izrazu boginje Izide kao Majke, a što može označavati i boginju Hator. Ovaj znak je izraz jarosti, radosti i trijumfa, karakteristična poza navijača koji ustaje i slavi pogodak na utakmici. U drugom smislu to je simbol predaje, (odnosi se i na kapitulaciju), a u mističnom na predaju najvišem. Tu vidimo sliku skoka preko ambisa. Vidimo izraz životne činjenice o životinjskoj majci sa mnogo dojki koja se otvorila kao izvor hrane za svoje mladunce. To je velika misterija totemizma, gde je majka izvor mleka, ali i izvor krvi, što je u duhu kulture poznavanja krvnog srodstva po majci, izraz matrijarhata i potonjeg bratstva nastalog na osnovu krvne linije majke, pa je otud ovaj znak Alister Kroli povezao sa Babalon. Mulier je u sistemu NOX znaka interno komplementaran znaku Puela, jer Mulier je žena koja (po)rađa dok je Puela - Devica.

 

Mulier

Nivo duše podudaran elementu Duha iznad Tifareta odgovara boginji Izidi kao dojilji. To je ostvarena Velika Majka, ona koja drži dete Horusa. U prenosnom značenju to dete je sam adept, budući da zagrljaj Velike Majke predstavlja potvrdu njegove pripadnosti Bratstvu u Gradu Piramida, jer to je bratstvo po majci. Velika Majka je njegov tron.

  

Izida drži dete Horusa

Poslednja tri znaka možemo dovesti u vezu sa sefirom Binah (Razumevanje). Sefire Hokmah (Mudrost) i Keter (Kruna) ostaju bez odgovarajućih znakova te na njih možemo primeniti iskušeničke znake. Za Hokmah je to znak Horusa koji ulazi, a za Keter znak Horusa deteta u tišini. Vežbanje ovih položaja tela, uz dodatno angažovanje koncentracije i imaginacije, stvara usputne koristi i daje osećaj stabilnosti praktikantu. To je jedan od načina kanalisanja sopstvene energije i pomaže da se održi fokus magijske namere. Izvorno, ovi znaci se koriste prilikom izvedbe određenih magijskih praksi propisanih kurikulumom Zlatne zore (to su rituali pentagrama i heksagrama, a NOX znaci se koriste u ritualima koje je razvio Alister Kroli), ali smatram da se mogu vežbati mimo tog okvira, izdvojeno i u kontinuitetu, poput popularnog jogi pozdrava Suncu.

---

[1] Na ovom mestu istakao bih jedan značajan momenat koji je osvetlio Daniel Gunter, objašnjavajući doktrinu krolijevskog Eona Horusa izraženu kroz magijske formule. Ovo je važno kako bismo podvukli razliku u doktrinama i time razumeli smisao promene koja je u svet okultizma došla sa Alisterom Krolijem: „Kao što smo videli, jedna od glavnih karakteristika Eona Ozirisa bila je davanje prednosti simbolima svetlosti. Formula L.V.X. kroz koju su adepti izrazili svoje razumevanje činjenica prirode i sredstava za njihovo prevazilaženje, iako delotvorna, predstavlja nepotpunu percepciju univerzuma. Naša predstava o Vrhovnom Božanstvu kao solarnom više ne zahteva sukob svetlosti i tame kao osnovnu pretpostavku... U ovom Eonu, centralna formula nije L.V.X., već N.O.X. Mnogo više od ravnoteže ili suprotna L.V.X., formula N.O.X. je formula Majke, dok je L.V.X. bila formula Sina. Prva je nekada otvarala Riznicu Abiegnusa; druga otvara Kapije Grada Piramida. Primetite korišćenje prošlog vremena u prvom slučaju, jer L.V.X. više ne otvara Riznicu Planine Adepata; ona sada otvara Četiri Kapije Palate u podnožju te Planine. Nije to više reč Sina Tifareta, nego Kćeri Malkut koja je na granici sa Ljušturama. Formula I.N.R.I. nema veze sa ovom formulom L.V.X. i prevašodno je korisna onima koji još uvek nisu prihvatili Zakon Teleme.“ Danijel Gunter, Inicijacija u Eon Deteta, Alef, Beograd, 2015, str. 30-31.

znaci LVX i NOX

Arkana Prvosveštenik u tarotu

Hijerofant Krolijevog špila

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Broj pet, po Elifasu Leviju, jeste broj religije, odnosno broj boga (3) sjedinjen sa ženskim brojem (2). Karta pod brojem pet – Papa, odnosno Prvosveštenik, Hijerofant, u Marseljskom špilu, sa Caricom deli orijentaciju ka desnoj strani, dok mu je sa Papesom zajednička trostruka kruna duhovne vlasti. Za razliku od Papese, njegova spoljašnja odora je crvena a unutrašnja plava, dok umesto knjige u levoj ruci drži štap sa trostrukim krstom. Takođe, iza njegovih leđa jasno se vide stubovi, levi tamniji i desni svetliji. Oni predstavljaju granicu između svetog i profanog te u neku ruku ukazuju na prisustvo Boga. Desnom rukom on daje znak blagoslova dvojici fratara. Znak je od posebne važnosti i predstavlja sastavni deo svešteničke uloge. Uz pomoć znakova on komunicira i prenosi posebne poruke. Znakovi su suštinski deo obreda. Između ostalog, oni služe i za pamćenje redosleda obrednih radnji, naglašavaju posebne trenutke. Zajedno sa rečima ili izrazima, znaci tvore temeljnu ritualnu infrastrukturu. Sa druge strane, ritual, koji vodi Prvosveštenik, jeste jedna od osnovnih metoda kolektivnog pamćenja neke zajednice. Jedan od dvojice sveštenika, onaj desni, nosi crveni ogrtač sa žutom kapuljačom i leva ruka mu je podignuta. Lik levo nosi žuti ogrtač sa crvenom kapuljačom i njegova desna ruka je, suprotno od onog desnog, usmerena ka dole. U Rečniku simbola je to objašnjeno da je jedan od te dvojice aktivan a drugi pasivan, prepušten poniznosti u kojoj odozgo prima učenje, a drugi širi to učenje. U tom smislu Papa, odnosno Prvosveštenik prenosi svoje znanje. Lik Pape zauzima središnji položaj na karti čime je uravnotežen simbolizam dva struba i dvojice likova ispred njega. Tako dobijamo pentagram.

Mantenja taroki

Seli Nikols kaže da Papa, poput Opsenara / Čarobnjaka, povezuje unutrašnji i spoljašnji svet, s tim što Papa to čini na svesniji i neposredniji način. Njegova uloga je, po Nikols, da učini dostupnim transcendentalni svet. Otud je on obdaren nekom vrstom moći te nazvan vidljivim licem Boga. Nikols primećuje da Papa, za razliku od Papese, ne drži knjigu, ne konsultuje zakon jer on jeste zakon. On je nepogrešiv. Papesa opšti putem intuicije i osećanja, dok je Papa taj koji uopštava i rečima izražava svoje ideje. Papa drži štap u levoj ruci, što, kako to Nikols tumači, znači da on vlada radije iz srca nego silom. I dalje, upoređujući Cara i Papu u Marseljskom špilu, Nikols ističe prikaz Cara koji smireno gleda u daljinu, dok je Papa usredsređen na dva lika ispred sebe. Tu je Papa uhvaćen u trenutku kada se obraća podređenima, odnosno kada upražnjava svoj autoritet. On je toj dvojici i otac i majka.

Po opštem mišljenju Papa predstavlja izraz verskog autoriteta, duhovne vlasti, spram Cara koji je vid političke, odnosno sekularne moći. Astrološki, to je odnos Marsa (Car) i Jupitera (Papa). Pa ipak, zajedničko im je to što obojica predstavljaju ideju Logosa i Oca. Takođe, obojica imajaju svoju senku. Careva je oličena u njegovoj samovolji i svireposti, dok je Papina izraz dogmatizma i fanatizma. Nazovimo to oblicima mračnog Oca. I ukoliko se ravnamo po sinkretičkoj kabali Zlatne zore, primetićemo da staze he i vav, sa kojima poistovećujemo Cara i Papu, proizilaze iz druge sefire Drveta života – Hokmah (Mudrost) koja pripada desnom, muškom stubu. Car povezuje Hokmah sa solarnim Tifaretom, a Papa – Hokmah i jovialni Hesed.

špil Šarla VI

Vratimo se na trenutak ideji Pape kao vida Jupitera, odnosno Zevsa. Jupiter je u Srednjem veku predstavljan kao crkveni velikodostojnik, pa čak i monah. Razlog tome je činjenica da je papska titula vrhovnog sveštenika Katoličke crkve preuzeta od titule Jupiterovog prvosveštenika iz rimskog doba: pontifeks maksimus. Erhard Šon je postavio kartu Papa u devetu kuću horoskopa koja predstavlja Kuću vere. Uopšte, u Srednjem veku su pape, kardinali, sveštenici, nazivani Jupiterovom decom. Najdžel Džekson pominje rukopis Liber Introductorius, Majkla Skota, s kraja XIV veka, u kome je magijski lik Jupitera predstavljen kao crkvenjak ogrnut plaštom i sa mitrom, koji u jednoj ruci nosi knjigu a u drugoj biskupski štap. Tako lik ove karte dobija značenje tumača ili predstavnika svega onog nevidljivog, duhovnog.

Ova karta je, u skladu sa de žeblenovskom egiptozofskom teorijom, preimenovana u poznom XVIII veku u Prvosveštenika, odnosno Hijerofanta. Po Zlatnoj zori, Hijerofant je Mag večnih bogova te označava božansku mudrost. U starozavetnoj vizuri Prvosveštenik bi mogao predstavljati lik Melhizedeka, jerusalimskog kralja mira. Genonovski gledano, lik Melhizedeka odgovara drevnoj tituli kralja sveta, koji je nosioc trostruke uloge: prvosveštenika, proroka i kralja, dakle svojstva potpuno skladna mitskoj ideji Jupitera / Zevsa / Odina. On posreduje, on vidi, on vlada. To su svojstva besmrtnosti, a što se uklapa u značenje broja 5 kojim je ova karta označena. Po Zlatnoj zori, karta Prvosveštenik astrološki pripada znaku Bika čiji je vladar Venera. Kroli je na ovu kartu dodao slonove, koji okružuju Hijerofantov tron, kako bi naglasio zemaljsku prirodu znaka Bika. Kada malo bolje pogledamo vidimo da kod Krolija on zapravo sedi na Biku, okružen sa četiri heruvima kojih nema na hijerofantskoj karti u Marseljskom špilu, uostalom kao ni slonova, naravno. Hijerofanta, u svojstvu inicijatora, Kroli naziva Tumačem Misterija ispred kojeg je projektovan heksagram, kao simbol makrokosmosa, dok je na njegovim grudima predstavljen pentagram sa dečjom figurom unutra (simbol mikrokosmosa). To dete predstavlja Dete-Horusa, odnosno zakon eona Horusa. I tu negde, unutar heksagrama nalazi se obrnuti pentagram sa izduženim donjim krakom koji osvetljava ženu opasanu mačem, odnosno Babalon, u skladu sa doktrinom Knjige zakona. Istovremeno, ta žena koja stoji pred Hijerofantom jeste Venera, vladarka znaka Bika. Kod Krolija, na ovoj karti nema dvojice muškaraca koji primaju blagoslove, nego su blagoslovi usmereni ka svima (Krolijeva maksima: zakon je za sve). Pošto je u znaku Bika Mesec egzaltiran, kod Krolija je ideja Meseca na karti prisutna u obliku devet klinova iznad Hijerofantove glave, kao i Mesečevim srpom u levoj ruci žene koja nosi mač. Hijerofantov štap je u obliku tri kružnice, a ne tri krsta kao u Marseljskom špilu, koje predstavljaju tri eona: Izidin, Ozirisov i Horusov.

Marseljski špil

U Vejtovom špilu na naslonu Hijerofantovog trona prikazana su dva kruga sa tačkom u sredini. Taj simbol ukazuje na solarno načelo, prosvetljenje, kraj potrage, savršenstvo. Na tlu, ispred Hijerofantovih nogu, vidimo položena dva ukrštena ključa. Upravo je ovaj simbol od značaja za sadržaj ove karte, budući da ključ predstavlja inicijaciju i ekskomunikaciju, odnosno posvećivanje / uvođenje i odbacivanje. Znak blagoslova takođe može imati tu funkciju, pa je stoga svejedno drži li Prvosveštenik ključeve u ruci ili rukom simbolički oponaša ključ.[1] U Pierpont Morgan Bergamo špilu Papa u levoj ruci drži štap dok desnom daje znak blagoslova. Nema sporednih likova. U Mantenja tarokiju Papa u desnoj ruci drži ključeve, dok levu naslanja na veliku zatvorenu knjigu. Sedi na tronu koji drže četiri magarca i nema sporednih ljudskih likova. U špilu Šarla Šestog, Papa je prikazan više sa njegovog levog profila neko direktno. Takođe, desnom drži velike ključeve dok mu je leva položena na zatvorenu knjigu. Pored njega sede dva crkvenjaka. Eteja na karti broj 5 postavlja sunce kako dominira nad oblacima i dodaje odrednice: ideal i mudrost te astrološki znak Ovna. U Keri Jejl Viskonti Sforca špilu uopšte nije prikazan papski lik nego je peta karta u nizu prikazana ženskim likom ispod čijeg se prestola nalazi krunisani muški lik u položaju potčinjenosti. Ta karta je poistovećena sa verom i nosi taj naziv. Glavni lik na ovoj karti u levoj ruci drži veliki štap sa krstom na vrhu dok desnom ističe podignut kažiprst. Ronald Deker arkanu Papa / Hijerofant povezuje sa simbolikom krsta i pentagrama, koji u hristijanizovanoj varijanti predstavlja simbol Svetog Duha. Oba simbola označavaju kvintesenciju, vladavinu Duha nad četiri elementa, odnosno njihovo usklađivanje u harmonijsko i organsko jedinstvo, što se poklapa sa brojem ove karte.

Keri Jejl Viskonti Sforca tarot - vera

Načelno, ova karta predstavlja duhovni autoritet, misteriju, opšte sećanje. Sveštenik, odnosno Prvosveštenik, jeste čuvar tradicije, čuvar kulta, čuvar svete tajne, religije, tumač nevidljivog, vodič duša. U tom smislu on je oličenje sećanja, odnosno znanja što ga čini učiteljskom figurom. Takođe, ova karta predstavlja psihički život, unutrašnje čuvstvo. Simbolički, karta Hijerofant predstavlja mikrokosmos, zvezdu pentagrama, odnosno plamteći pentagram po Leviju. Hijerofantova suštinska moć od davnina je opštenje sa svetom duhova, sa nevidljivim. On nevidljivo čini vidljivim i prisutnim. Isto tako, što nije nevažno, Hijerofant je egzorcista. Upravo je egzorcizam ono što svaku religiju približava magiji. U mračnijoj perspektivi ova karta predstavlja Minotaura, čudovište i glavno iskušenje lavirinta. U negativnom aspektu ova karta ukazuje na dogmatizam, fanatizam, fundamentalizam, ideološku indoktrinaciju, demagogiju, klerikalizam. U tome prepoznajemo gnostičko učenje o zlom vladaru ovog sveta, demijurgu, čiji je Hijerofant služitelj, a koji putem religijske zaslepljenosti i krutog moralizma drži ljude u stanju pokornosti. Izopačenost ljudi izražena ovom kartom jeste u tome što oni čuju glasove koje tumače kao da dolaze od Boga. Oni su na specifičan način zaposednuti i sebe vide kao Božje sluge. Veruju da ih vodi Sveti duh ili bilo koji božanski oblik sa kojim se oni poistovećuju ili u koga veruju. Oni su uvereni u svoju odabranost te se mogu pojaviti u ulozi vođe kakvog kulta ili sekte.

Vejtov špil

---

[1] U Rečniku simbola kaže se: „Vlast ključeva omogućuje da se sveže i razveže, a to je vlast koju je Hrist dodelio svetom Petru. (U alhemičarskoj terminologiji to je vlast nad koagulacijom i disolucijom) Na papinskim grbovima tu vlast prikazuju dva ključa, zlatni i srebrni, koji su pre bili amblem rimskog boga Janusa... Janusovi ključevi otvaraju i solsticijska vrata, tj stupanje u uzlaznu i silaznu fazu godišnjeg ciklusa... Smatralo se da je Janus i vodič duša: otuda mu i dvostruko lice, jedno okrenuto zemlji, drugo nebu. Štapom u desnoj ruci i ključem u levoj on čuva sva vrata i upravlja svim putovima.“