Doba Vodolije i prorok Isaija

Eteilla, ključ XIX 

Ovo je vreme Zlodoblje u kome nije teško biti prorok, nije teško proricati i predviđati budućnost. Predviđajmo mračne stvari i događaje, dajmo malo mašte u svemu tome i nećemo mnogo pogrešiti. Važno je da imamo sliku i potom opišemo šta smo stvorili u mašti. Ovo je praskozorje proročanskog doba. Otud ta lakoća. Istovremeno, nije samo lako predviđati trendove nego ih je isto tako lako moguće izazivati upravo njihovim predviđanjem. Kada posmatramo budućnost mi zapravo na nju nekako utičemo. To je teorija univerzalnog magijskog agensa. Mi upravo živimo u onom dobu koje se pominje u mnogim proročanstvima. Neki od ključeva razumevanja vremena u kome živimo zapisani su u starozavetnoj knjizi proroka Isaije. U poglavlju 25, od stiha 6 nadalje čitamo:

„Jahve nad Vojskama na ovoj gori gozbu sprema svim narodima zemlje... I na ovoj gori on koprenu kida koja sve narode pokriva, zastor kojim su svi narodi zastrti. On za navek i smrt uništava. Jahve Večni, briše suze sa svačijeg lica, i sramotu svog naroda s cele zemlje skida."

Ključna reč, Jahve nad Vojskama / Jehova Cabaot je božansko ime sedme sefire kabalističkog Drveta života čija je planetarna atribucija Venera a jedan od naziva Necah (Pobeda). Veliko oslobođenje dešava se pod znakom planete čiji je astrološki glif nalik egipatskom krstu simbolu večnog života. Veliko prosvetljenje dešava se pod znakom planete čija je priroda najavljivanje svetlosti. Podsetio bih da je njena priroda ratnička koliko i plodonosna. Ko, zapravo, čini najužu stražu ovog Boga nad Vojskama? Odgovor nalazimo u Isaijinom šestom poglavlju (6:1-2), gde prorok opisuje svoju prvu, veličanstvenu viziju: 

„Video sam Gospoda gde sedi na prestolu visokom i uzvišenom... Serafimi stajahu iznad njega, svaki ih imaše šest krila...“ 

U hebrejskom etimološkom korenu, reč Saraf (שרף) označava vatrenu zmiju ili zmiju otrovnicu koja prži. Isaijin Jehova Cabaot, dakle, na svom prestolu sedi okružen krilatim, ognjenim zmijama, što ga od samog početka neraskidivo vezuje za zmijski egregor.

Rainer Kalwitz

Drugi važan izraz je gora, u hebrejskom originalu napisana kao He-Reš, odnosno har, što je piktografski izraženo kao glava na kojoj stoji ljudska figura sa podignutim rukama. U okultnom sistemu atribucija velikih arkana tarota i hebrejskih slova, slovo reš povezano je sa kartom Sunce. Sa slovom he povezana je karta Car, ali ako uvažimo intervenciju koju je u taj sistem uneo Alister Kroli, tom slovu pridružićemo kartu Zvezda. Tako ćemo dobiti drugačiju sliku: Sunce i Veneru, odnosno Veneru povrh Sunca, koja ide ispred i najavljuje zoru. Slikovni motiv tarot arkane Sunce (Prosvetljenje) iz špila čiji je autor poznati francuski okultista XVIII veka Eteja (Zan Baptist Alijet) simbolički najviše odgovara ovoj predstavi. Tu vidimo crveni pentagram na vrhu strukture masonskog obeliska (piramidalni obelisk na postolju), znak Venere koja sjaji umesto Sunca. U dnu su prikazana braća u izrazu dečje nevinosti koja se pozdravljaju bratskim pozdravom. To što su predstavljeni nagi i kao deca, ukazuje na njihovu uzvišenost i čistotu novorođenih. Sada biva jasnije da je ta petokraka zvezda u ovom kontekstu poistovećena sa piktogramom slova He. Naposletku, simbolički kompleks glave i ljudskog lika sa podignutim rukama podseća na raspeće na Golgoti, krst na lobanji, odnosno zmiju koja se uzdiže nad glavom. Ali, imajmo na umu da je ovo na okultizmu zasnovano piktografsko tumačenje Isaijinog stiha.

U tim slikama prepoznajemo proročanstvo o dolasku Mesije, onog čiji je simbol zmija, a nebeski znak Venera. Tačnost ovog uvida potvrđuje i sama hebrejska sveta matematika (gematrija): reč za zmiju, Nahaš (נחש), ima brojčanu vrednost 358. Reč za Mesiju, Mašiah (משיח), ima identičnu brojčanu vrednost: 358. Za istinskog posvećenika, Zmija i Mesija su dva lica jedne te iste kosmološke valute. To je Gospod nad Vojskama, a vojska to su zvezde (ili, u užem smislu, odabrani adepti), jer Venera je kraljica među njima. Upravo taj skriveni, gnoseološki i htonski aspekt Venere, njen silazak i donošenje svetlosti u tminu materije, Isaija zapisuje na drugom, kapitalnom mestu (14:12), koje je hrišćanska teologija drugačije protumačila: 

„Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju, ugnjetaču naroda?“ 

U originalu, ovde stoji Helel ben Šahar (Svetleći, sin zore), što je u latinskoj Vulgati prevedeno kao Lucifer. Kroz formu kletve ovozemaljskom kralju, prorok je zapravo zabeležio kosmičku formulu o tranzitu Zvezde Danice (Venere), koja svesno silazi u bezdan kako bi osvetlila grobnicu. Neki su u tim runama videli i to razumeli kao Isaijino nagoveštavanje dolaska Isusa Hrista, pa ipak, sada nakon 2.000 godina od zvezde nad Vitlejemom i oko 2.700 godina, koliko se procenjuje da je star Isaijin spis, uviđamo da se te reči ipak odnose na nešto drugo, svakako bliže našem vremenu. 

Šta će učiniti taj neko drugi kada se pojavi, odnosno onaj pravi? Napraviće gozbu na gori svim narodima i skinuće koprenu koja sve narode pokriva. Gora koju sam poistovetio sa lobanjom, jeste grobnica u kojoj smo iz smrti, koju životom zovemo, rođeni u život koji je neprekinuta radost postojanja: gozba o kojoj Isaija govori. Grobnica ukazuje na Saturnovu prirodu koja je na kabalističkom Drvetu života pridodata sefiri Binah (Velika Majka). Ta grobnica je i rodnica u koju ulazimo mrtvi i stari i iz koje izlazimo živi i mladi, kao braća, jer više nema koprene zbog koje smo bili odeljeni jedni od drugih i pod kojom smo mrtvovali da u život nikad ne kročimo.

Nicholas Kalmakoff

Nazovimo tog dolazećeg boga Mladoturčinom, što je sinonim za mladog i buntovnog revolucionara. Ta figura gnevnog, pobedonosnog deteta-revolucionara u potpunosti korespondira sa formulom Novog eona i marcijalnim aspektom Ra-Hoor-Khuita. Revolucija je nasilje, a on je vojskovođa, donosilac razaranja, jer je njegova priroda ognjena. Poput vuka Fenrira koji će označiti sumrak bogova gutanjem Sunca, tako će i bog Mladoturčin progutati smrt. Prevod biblije Luja Bakotića koji sam koristio nije baš precizan, jer u hebrejskom originalu je upotrebljena reč bala (Bet-Lamed-Ain), što se prevodi kao progutati. Dakle, progutaće smrt u pobedi. Pobediće smrt tako što će je progutati.

„Jahve Večni, briše suze sa svačijeg lica, i sramotu svog naroda s cele zemlje skida."

Tako kaže prorok Isaija. Jahve Večni je Adonaj Jahve; ne Jehošua, nego Adonaj. Adonaj je Jedan (Adonaj ehad) i kao takav on je lični bog. Dakle, u par rečenica, Isaija spominje Jahvea kao Cabaota i kao Adonaja. Cabaot proždire smrt u pobedi i skida koprenu, a Adonaj briše suze, odstranjuje tugu i sramotu. Sa smrću nestaju i prateća osećanja i njihove forme mentis, kao i svojevrsna metafizika patnje i stradalništva. Cabaot omogućava ljudima da vide. Adonaj donosi olakšanje i radost. To dvoje možemo porediti sa drevnim simbolom Sunca, krugom sa tačkom u središtu. Jedan od njih je tačka, drugi je krug. Jedan je snaga, drugi je tišina, ali ko je od njih tačno šta, prevazilazi moju moć razumevanja u ovom trenutku. Recimo da su to bogovi blizanci ili dvostruki bog, kakav se pojavljuje u Krolijevoj Knjizi zakona, kao Ra-Hoor-Khuit i Hoor-paar-Kraat. Naravno, pitanje je kako je te slike Isaija razumeo, ali možemo pretpostaviti da je to bilo u skladu sa duhom njegovog vremena. Iz tačke gledišta našeg vremena, te slike drugačije isijavaju. To bi trebalo vazda imati na umu. Na drugom mestu, 65:17, Isaija kaže:

„Jer ću nova ja nebesa stvoriti i novu zemlju, a šta je pre bilo, to se neće pominjati, niti će vam na um dolaziti."

A onda malo dalje u 65:24-25:

„Pre no što me zovu, odazvaću im se, pre nego što zaćute, uslišiću ih. Zajedno će vuk i jagnje pasti, lav će kao i vo travu jesti, prašina će zmiji hrana biti; neće ni nepravde niti štete biti na svoj Svetoj gori mojoj, govori Jahve."

Ovaj detalj o stvaranju novih nebesa i nove zemlje izazvao je toliko ushićenja vernih ljudi, iznova recikliran od strane harizmatičnih i mesmerizujućih propovednika. Ta ideja je našla svoju refleksiju u Jovanovom Otkrovenju, 21:1, gde je vidoviti Jovan nanovo video ono što je pre njega Isaija pominjao. U hrišćanskom mnjenju Jovanovo viđenje ima veći značaj od Isaijinog, jer sve šta je Isaija govorio razumevano je kao preteča i najava Hrista, ali su zato reči Jovanove dodatno zapečatile taj mit. To bi još i moglo biti oprošteno i podrazumevano, ali ideja da je ovde reč o nekakvom sveopštem kosmičkom premetanju, rastvaranju i ponovnom stvaranju, ne može biti ni podrazumevana niti oproštena onima koji u to veruju.

Pa o čemu je onda ovde reč? Kako smo prepoznali Božju goru kao Binah, ne smemo gubiti iz vida njen položaj na Drvetu života. Ona je deo Vrhovne Trijade te kao takva bitiše preko ponora Daat, čiji prelazak podrazumeva korenitu i nepovratnu promenu čoveka. Po jevrejskoj verskoj ideologiji samo Mesija može proći Pedesetu kapiju razumevanja, što je sinonim za sefiru Binah. To nije uspelo čak ni Mojsiju, proroku. Odjek tog shvatanja nalazi se u biblijskoj činjenici da Mojsije, postojao on ili ne, nogom nije kročio u Obećanu zemlju. Umro je na njenim vratnicama. U prevodu, ostao je u Hesedu, sefiri kojoj je pripisan Jupiter, istoj onoj u koju je Alister Kroli odbačen nakon prelaska Bezdana i boravka u Binahu tokom njegove čuvene pustinjske avanture čiji je rezultat knjiga „Vizija i glas“.

Bilo bi korisno za čitaoca da ne uzima biblijske iskaze doslovno, kao deo nekakvih stvarnih događaja, nego na isti način kao kada bi čitao recimo grčke mitove. Osnovna tema, kako biblije, tako i mitova, jeste ljudska svest. Sa stajališta ljudske svesti, prorok Isaija govori o procesu adeptstva, sve i da to nipošto nije njegova namera. Ukratko, stanje svesti ostvarenjem u sefiri Binah, da se tako izrazim, rezultira obrnutom perspektivom od one uobičajene. Tako život biva smrt, smrt postaje život, vuk i jagnje zajedno pasu, a Bog se odaziva i pre nego što biva pozvan. Paradoks! Suprotnosti bivaju poništene.

U svemu ovome posebno je znakovito ono da će „prašina hrana zmiji biti“. Ko pažljivo nije čitao Krolijevu „Viziju i glas“, neće moći da razume kako to prašina zmiji može biti hrana. Neki su taj detalj tumačili kao razvlašćivanje zmije tako da više ne može nauditi ljudskom rodu nego će se ova hraniti prašinom. Naravno, i takvo razmišljanje može biti razumevano i oprošteno, ali oni koji žele proniknuti malo dublje moraju se zapitati o kojoj je ovde zmiji reč, i što je još tajanstvenije, kakva je to prašina? Zmija se u navedenom stihu pominje zajedno sa još četiri životinje čiji je mitološki potencijal bremenit: vukom, jagnjetom, lavom i volom. Ove četiri naprasno pasu travu a zmija se hrani prašinom. To je ona ista prašina od koje je Jahve Elohim načinio čoveka (vidi Postanje, 2:7) afar, odnosno ain-peh-reš. Upravo je ta prašina ono što ostaje od posvećenika onda kada on dosegne sefiru Binah. Zmija (kao inicijatička sila i čuvar Bezdana) počistiće upravo taj pepeljasti ostatak profanog ega, tako da novorođeni adept neće imati za šta unazad da se uhvati, čime će biti sprečen da za sebe odabere propast, odnosno status Crnog brata koji je odbio da se raspline u peharu Babalon.

Karta Sud, tarot Šarla Šestog (XVI vek)

Poglavlje 63 Isaijine knjige počinje strašnim opisom Boga u krvavim haljinama:

„Ko je ono što iz Edoma ide, iz Vosora u crvenim haljinama, u krasnim haljinama, kročeći smelo u naponu snage? Ja sam to, koji sam spasenje obećao i moć imam da spasavam... U gnevu ih svome izgnah, u svojoj ih jarosti pogazih; haljine je moje krv njihova poprskala i odeću moju okrvavila... I u gnevu svome izgazih narode, i jarošću opojih ih svojom, i na zemlju krv njihovu prolih."

Kakav je ovo strašan Bog? Pominje ga i Jovan u Otkrovenju 19:11-16. Reč edom označava crveno te ukazuje na lokalitet, ali i više od toga. Edomiti jesu Feničani, ili su srodni Feničanima (možda i sa predizraelitskim Kanancima) čija je identitetska boja takođe crvena, a koji su poznati kao veliki trgovci. Reč satan u smislu protivnik, u Starom zavetu upotrebljena je u kontekstu Edomaca kao protivnika Izraelaca. Otud onaj asocijativni niz kod hrišćana: Satana = crveno = trgovina = idolopoklonstvo = sveta prostitucija = Skerletna Žena = Kurva vavilonska (jer je i Vavilon u starozavetnom mnjenju predstavljao središnje svetsko mesto idolopoklonstva, hramske prostitucije i trgovine).

Masovno gaženje naroda obeležje je našeg doba. To je način delovanja Boga osvetnika, ovaploćenje prirode marcijalne sefire Geburaha. U smislu formule preobražaja posvećenika, izgaženi narodi predstavljaju profane i nečiste, odnosno klifotske elemente unutar psihe. Nasuprot tome, izbavljeni narod predstavlja uravnotežene i pročišćene psihičke elemente za čiji ulazak Bog poziva kćer sionsku, odnosno Jerusalim (Nebeski Jerusalim, Binah) da otvori svoje kapije (Isaija, 62:10-12). Skerletna fantazmička slika upotrebljena je još na početku Isaijine knjige (1:18, 1:21):

„Dođite, pa da se sudimo, govori Jahve. Ako li su gresi vaši kao skerlet, kao sneg postaće beli; i ako su kao purpur crveni, postaće kao vuna."

„Kako li postade bludnicom verna tvrđavo?"

Osamnaesti stih jasno nagoveštava simbolizam Jagnjeta. Alister Kroli je ovu tradiciju okrenuo naglavačke shodno učenju o smeni eona koje je propovedao, načinivši od Jagnjeta simbol jednog od najopakijih kneževa tame i pripisavši bludnici (Skerletnoj Ženi), nazvanoj Babalon, sakralna svojstva. U svakom slučaju, promena boje, polaritet crveno-belo, ukazuje na preobražaj čoveka koji konačno postaje adept. On postaje čist, kataros. Odmah nakon odeljka u kome se opisuje kako će Jahve kazniti uobražene kćeri sionske, u glavi 4, stih 1, ima jedan zapanjujuć iskaz:

„I toga će dana sedam žena uhvatiti jednoga čoveka i reći će: Svoga ćemo hleba jesti, svoje ćemo haljine nositi, samo da se tvojim imenom nazovemo! Skini ti sa nas sramotu našu!"

Ovaj stih, iako se logički nadovezuje na prethodne, kao zasebna epizoda posve štrči. Simbolizam ovih reči, naoko nevažan i nekako sporedan, bremenit je arhetipskim smislom. Iz kabalističke perspektive, tih sedam žena personifikuju sedam nižih sefirota (od Heseda do Malkuta) koje su, usled čovekovog pada u linearnu svest, izgubile svoju organsku vezu sa Vrhovnom Trijadom (Binah/Gora) i sada lutaju obezglavljene, u sramoti i izolaciji. One očajnički hvataju „Jednog Čoveka“, koji je Tifaret (Sunce, kosmički Hrist, ravnoteža mikrokosmosa), zahtevajući da se nazovu njegovim imenom kako bi se kroz unutrašnje Sunce ponovo uspostavio narušeni makrokosmički balans i skinuo zastor podeljenosti. U telemitskom ključu, ovaj slikovni kompleks odjekuje kroz sedam glava Zveri na kojoj jaše Babalon, a koje teže mističnom sjedinjenju sa Jednim. Isto tako, stih 34:14, ukazuje na pojavu nekih modernih struja u okultizmu koje najavljuju buduće trendove:

„Zveri će s pustinje divlje pse sretati, jarci će se dovikivati, i aveti noćne onde se naseliti i počinka naći."

Pomenuti jarci su izraz predjahvističke izraelitske religije, što se odnosi na pustinjsko božanstvo Azazela čija je životinja jarac. Bog je naložio Mojsijevom bratu Aronu, da jednom godišnje, prilikom svetkovine Dana pomirenja, žrtvuje jednog junca i jednog jarca. Junac je posvećen bogu Izraela a jarac Azazelu. Uloga žrtvenog jarca jeste da ponese na sebe sva sagrešenja jevrejskog naroda. Tako je uobličen demonski egregor koji nosi ime nekadašnjeg božanstva koga je poštovao isti taj narod. Aveti noćne su Lilit. Mitologija Skerletne žene i Zveri izbija iz ovih kratkih proročkih crta. Ovaj izbor simptomatičnih Isaijinih iskaza završiću stihom 26:19 (što ne znači da je ovo sve):

„Da ožive mrtvi tvoji! Vaskrsnuće tela! Probudite se, radujte se, stanovnici praha! Jer je tvoja rosa, rosa svetlosti, i zemlja će sene na svet povratiti."

Vaskrsavanje tela ne bi trebalo shvatiti doslovno. Kada je reč o tumačenju snova i vizija, svako linearno i doslovno shvatanje vodi ka grešci. Mrtvi koji oživljavaju na poziv Boga, u našem vremenu su, kao što sam već napomenuo, oni koji doživljavaju koreniti i nepovratni preobražaj još za trajanja ovozemaljskog života. To je suština adeptstva. U egipatskim uzorima ovih refleksija, to se dešavalo u svetu mrtvih, gde je duša, ujedinivši se sa svojim ka, postajala samousavršeni (akhu), obezbedivši sebi mesto u večnom životu. Razumevam da je prorok Isaija, u krajnjoj liniji, opisao mehanizam mesijanske formule koja u mnogim detaljima podseća na premise doktrine Alistera Krolija.

Ipak, kao što sam već nagovestio, biti prorok ne znači i potpuno razumeti svoju viziju. Postoje različiti nivoi razumevanja. Nakon 27 vekova, nije potrebno da budemo proroci kako bismo razumeli kontekst Isaijinih proročkih vizija u odnosu na nama blisko vreme. Ne možemo sva njegova proročanstva tumačiti u ključu našeg vremena, ali svakako da je ovih nekoliko navedenih u ovom odeljku sasvim indikativno za ovu svrhu.

Bog Mladoturčin je oblik delovanja imanentnih sila univerzuma. To delovanje je u određenoj meri pojmljivo, odnosno dotiče se naše percepcije i razumevanja. Govorim o sili, koju možemo nazvati božanskom, pod kojom podrazumevam nešto što istovremeno postoji i deluje kroz našu psihu, ali i izvan nje, te obuhvata sveukupnost ne samo ljudskih bića, nego svakolikih oblika postojanja na mnoge načine povezanih sa nama. Ta sila ima svoju volju, ali je istovremeno podložna i ljudskoj volji. Ona otvara puteve ljudskoj volji, ali sa druge strane, težnje ograničene svesti ljudskih bića postavlja u strogo trasirane uslove koje bismo mogli porediti sa sudbinom.

Božanska sila u ljudskom mnjenju ima brojne oblike i načine pojavljivanja, ali nam je gotovo nedostupna na uobičajenom nivou svesti. Zato, u trenucima povišene svesnosti, koji mogu biti i uglavnom jesu privremeni, retko trajni, izuzev u slučajevima korenitog i nepovratnog preobražaja, ta sila je podložna ljudskom usmeravanju. Ponekad je dovoljno da prorok, ili neko u takvom privremenom stanju, samo vidi tokove te sile i uticaj je već ostvaren. Vreme u kome živimo jeste doba laganog povratka u stanje kada su granice između svetova i raznih nivoa bile labavije. To je suštinski preokret koji se dešava upravo sada, noseći sa sobom ne samo veliku neizvesnost i šokove, nego i sunovrat u strašnu tamu koja će progutati mnoge od nas.

Okultna ideologija tarota: francuska škola

Na ovom mestu pokušaću da dodam još malo svetla na temu kako je uopšte došlo do razvoja ideologije tarota. Ako za epicentar tarota uzmemo Milano XIV veka, u tom slučaju možemo manje ili više pretpostaviti tok njegovog širenja po Evropi. Ukratko, iz Milana, tarot se širio dalje po severnoj Italiji i ostatku te zemlje, da bi prešao Alpe i došao u Švajcarsku i Francusku tokom XVI veka, a možda i ranije. Usput, poprimao je razne oblike koji su uglavnom sledili opšti uzor. U celom tom procesu nije bilo ničeg ezoteričnog. Marseljski špil je postao standard za francuske i švajcarske izrađivače tarota već krajem XVII i početkom XVIII veka, a da je patern koji su oni sledili nastao možda već početkom XVII veka. Tu matricu sledili su i izrađivači tarota u Nemačkoj, Austriji, pa i samoj Italiji. Tako je obezbeđena standardna sirovina ili polufabrikat u koji će potonji okultizam utisnuti svoje insignije i tako stvoriti okultni tarot koji će biti tumačen pre svega kabalistički. Taj proces započet je u Francuskoj tokom druge polovine XVIII veka, kada je doba Prosvetiteljstva već ulazilo u svoju poznu fazu. Uporedo sa nastupanjem racionalnog, duh modernog doba tražio je zamenu za izgubljenu religioznost, tragajući za izvorima koji bi mu to nadomestili, a to su prostorno ili vremenski udaljene kulture. Mirča Elijade je to primetio na sledeći način: 

„A. N. Vajthed je rekao da istorija zapadne filozofije, sve u svemu, nije ništa drugo do niz napomena uz Platonovu filozofiju. Malo je verovatno da će zapadna misao i ubuduće moći da se održi u toj „čudesnoj izolaciji“. Po tome se moderno doba i te kako razlikuje od onih koja su mu prethodila: njemu je svojstveno sučeljavanje s „nepoznatima“, sa „strancima“ i njihovim svetovima; s neobičnim, tuđim, egzotičnim ili arhajskim univerzuma. Otkrića dubinske psihologije, baš kao i prispevanje vanevropskih etničkih grupa na horizont Istorije, uistinu označavaju nadiranje „nepoznatih“ u polje zapadne svesti, koje je ranije za njih bilo zatvoreno.“ Mirča Elijade, Mefistofeles i androgin, Gradac, Čačak, 1996, str 7. 

Takva orijentacija odraz je promenjene slike sveta o čemu Elijade kaže: 

„Astronomska i geografska otkrića renesanse nisu samo potpuno izmenila sliku univerzuma i pojam prostora; ona su osigurala, najmanje za tri naredna veka, naučnu, ekonomsku i političku prevlast Zapada, i istovremeno otvorila put koji neminovno vodi ka jedinstvu sveta.“ Mirča Elijade, isto. 

Drevni Egipat je u tom smislu najbliži vanevropski, ali vremenski jedan od najudaljenijih uzora te otud nije nimalo čudno oduševljenje prosvetiteljske Francuske tom kulturom. Uostalom, već je odavno Egipat bio prepoznavan kao izvor hermetičke mudrosti i alhemije, a poseban izazov činili su do tada još uvek nedešifrovani hijeroglifi. Ipak, sve to nije predstavljalo smetnju da francuski okultisti uvrste egipatske simbole i pretpostavljene mitološke, magijske i religijske sadržaje u svoje šeme, pa tako i u tarot.

U to vreme Evropa je otkrila i mudrost Indije. Indija je privukla sledeće značajne evropske intelektualce: Giambattista Vico (1668–1744), Constantine Francis de Volney (1757–1820), Richard Payne Knight (1750–1824), Godfrey Higgins (1772–1833) i Sir William Jones (1746–1794) – pionir proučavanja Sanskrta na Zapadu. To je navelo evropske duhove da upoređuju hrišćansku sa drugim religijama tragajući za sličnostima i paralelama. Posledično, sadržaji indijske kulture postali su deo okultnih šema u Evropi. Takav razvoj dešavao se uporedo sa rastom popularnosti i širenjem slobodnog zidarstva, koje je u očima mnogih predstavljalo adekvatnu zamenu za crkvenost i crkveni tip religioznosti i društvenosti. Škotlanđanin Andrew Michael Ramsay, 1686–1743, prvi je sugerisao da je masonstvo u hrišćanski svet došlo sa Bliskog istoka a koje je u Evropi ovaploćeno u obliku Templarskih vitezova. Osim toga, sinkretički masonski simbolizam potpuno je bio u skladu sa tadašnjim duhovnim i intelektualnim tokovima, a što je sve zajedno predstavljalo plodno tle za bujanje prosvećenog okultizma koji je privlačio pismene, samosvojne i slobodne duhove svih društvenih slojeva. Egiptomanija i masonstvo išli su ruku pod ruku.

U to vreme delovalo je nekoliko značajnih ličnosti. Pomenuo bih francuskog pisca, sveštenika i člana Francuske akademije, Žana Terasona (Jean Terrasson, 1670–1750). Njegovo najpoznatije delo je fantastična novela Setov život (Sethos: histoire ou vie, tirée des monumens anecdotes de l'ancienne Egypte, traduite d'un manuscrit grec) iz 1731. godine, a koja je nadahnula Mocarta za njegovu Magičnu flautu. Fon Kopen (Friedrich von Köppen, 1734–1797) i fon Himen (Johann Wilhelm Bernhard von Hymmen, 1725–1786) su 1778. godine anonimno objavili spis Crata Repoa koji opisuje fiktivnu ali detaljnu inicijaciju u egipatske misterije koja sadrži sedam obreda (izvode se po kriptama, tajnim odajama i pećinama). Malo nakon toga, 1784. godine, čuveni grof Kaljostro (Alessandro di Cagliostro, odnosno Giuseppe Balsamo 1743–1795) osnovao je Egipatski ritual, masonski red, čije je prvo telo pod imenom Izidin hram, funkcionisalo u Parizu. 

Na samom kraju tog perioda možemo pomenuti i zanimljivu ličnost Antoine Fabre d'Olivet, 1767–1825, francuski pisac, pesnik i kompozitor čija je biblijska i filozofska hermeneutika uticala na neke ljude od značaja u svetu okultizma kao što su Elifas Levi, Papus i Eduard Šure. On je sve religije podveo u istu ravan budući da je njihova svrha istovetna – ujedinjenje sa Bogom, čime one predstavljaju različite vidove izgubljene univerzalne prvobitne tradicije. Njegovo značajno delo iz 1816. godine je La langue Hebraique Restituee, i predstavlja revitalizaciju hebrejskog  jezika sa gramatikom utemeljenoj na biblijskom hebrejskom. 

U toj dinamičnoj i živopisnoj duhovnoj atmosferi i sa pozicija člana masonske lože Les Amis Reunis, Kur de Žeblen je osnovao istraživačku ložu Philalethes koja je u svom radu kombinovala martinizam, svedenborgijanizam i druge ezoterijske pravce. Takođe, on je bio član čuvene pariske lože Nef Soeurs, čiji su članovi takođe bili Volter i Bendžamin Frenklin. De Žeblenovo obimno i kapitalno delo Le Monde Primitif Analysé et Comparé avec le Monde Moderne (objavljeno u devet izdanja između 1773 i 1782), predstavljalo je izraz mentaliteta tog vremena da objedini sve stvari u traganju za pretpostavljenim izgubljenim jedinstvom koje je navodno postojalo u dalekoj prošlosti. Izraz primitivno u nazivu enciklopedije, ukazuje na nešto originalno, izvorno. Ta težnja, karakteristična za epohu Prosvetiteljstva, ovaplotila se u dizajnu i tumačenjima tarota sve do našeg vremena koje je porodilo šumu sinkretičkih i krajnje specifičnih tarota kojima je zajednička osnovna struktura, ali koji sa početnim uzorima u renesansnim tarotima imaju tek daleke paralele.

Court de Gebelin

Od značaja za ovu temu jeste osmo izdanje de Žeblenovog dela iz 1781. godine u kome je jedan deo posvećen tarotu, a gde se, između ostalog, tvrdilo da su karte koje su mahom služile za igru, zapravo mističnog porekla te predstavljaju ostatke drevne egipatske slikovne Knjige Tota. De Žeblen je u velikim arkanama tarota prepoznao zamaskirane sadržaje egipatske religijske doktrine. Na primer, karta Papesa predstavljala je Prvosveštenicu, Papa je Hijerofant, Kočija je zapravo Oziris Pobednik, Đavo je Tifon (Set, Ozirisov neprijatelj), Zvezda je Pseća zvezda, odnosno Sirijus, Sud je Stvaranje, Svet je Vreme itd. Po Žeblenu, male arkane odražavaju staleže egipatskog društva. Mačevi su izraz egipatskih suverena i vojne aristokratije; štapovi su poljoprivrednici; pehari su sveštenstvo; diskovi su trgovci. Egipatski žreci su, navodno, svoju doktrinu sakrili u karte koje su potom poverili Ciganima, za koje se tada verovalo da su poreklom iz Egipta. Tako je ciganski tarot zapravo egipatski. Dakle, tajna egipatska doktrina je, prerušena u tarot i poverena nomadima, preživela vekove, da bi konačno bila razotkrivena od strane baštinika prosvetiteljske sinkretičke ezoterijske ideologije u Francuskoj XVIII veka. 

Takav stav imao je za posledicu uviđanje neophodnosti izmene simbolizma i dizajna postojećeg tarota čije je hrišćanske simbole i znamenja srednjovekovne evropske kulture trebalo zameniti isfantaziranim sadržajima koji su navodno egipatski. Međutim, egiptizacija tarota nije bila dovoljna, već je u istom delu kontributor Komt de Mele, povezao velike arkane sa slovima hebrejskog alfabeta, čime su otvorena vrata jedne velike mitološko-astrološko-kabalističke tarotske sinteze koja je stupila na scenu u XIX veku a čiji je protagonista bio Elifas Levi. Osim toga, de Mele je velike arkane podelio u tri grupe koje predstavljaju tri faze čovečanstva: od arkane 21 do 15 je zlatno doba, od 14 do 8 srebrno doba, te naposletku gvozdeno doba.

Istovremeno Eteja, za razliku od de Žeblena, otišao je korak dalje. On je dizajnirao vlastiti tarot čija je svrha bila kartomantijska. Podsetimo se, Eteja je pseudonim koji je koristio francuski okultista i prvi popularizator tarota kao divinacijskog sredstva, Jean-Baptiste Alliette, 1738–1791. On je 1788. godine osnovao studijsku grupu „Društvo za tumačenje Knjige Tota“, čiji je istaknuti član bio Charles Greille-Saint-Leger de Bonrecueille, mason i osnivač tajnog društva Hram Sunca u Lionu, osamdesetih godina XVIII veka, čiji su članovi sebe nazivali Nepoznatim Filozofima, po ugledu na Louis-Claude de Saint-Martin-a. Kako je tvrdio Eteja, tarot je prvobitno stvoren od strane sedamnaest egipatskih magova odanih Hermesu Trismegistusu u periodu pre 3.953 godine od Etejinog vremena, odnosno 171. godinu nakon čuvene biblijske poplave. Za iskrivljavanje prvobitnog dizajna tarota on je okrivio neupućene i profane izrađivače tih karata tokom istorije. Jedna od novina koje je on uneo bila je označavanje karata arapskim brojevima umesto rimskim, budući da je smatrao Egipćane izumiteljima Nule iz koje su izvedene arapske cifre. Godine 1770. Eteja je objavio svoju prvu knjigu u kojoj je opisao metode proricanja koristeći uobičajeni špil karata sa četiri boje. Međutim, on tu ukratko pominje i tarot na listi alata za proricanje. Kako je njegova knjiga prethodila osmom tomu de Žeblenovoj Monde Primitif, u kojoj je pomenut tarot, to pokazuje da je proricanje uz pomoć tarota bilo poznato u Parizu pre nego što je de Žeblen otkrio tarot kao oruđe prenosa drevnog znanja.

Etejin tarot imao je sledeću strukturu: Karta 1 Etteilla (Onaj ko postavlja pitanje); karte od 2 do 8 predstavljaju sedam dana Stvaranja – 2 La Lumiere (Svetlost, prvi dan), 4 Le Ciel (nebesa, drugi dan), 3 Les Plantes (Biljke, treći dan), 6 Les Astres (Sunce i Mesec, četvrti dan), 7 Les Oiseaux et le Poissons (ptice i ribe, peti dan), 5 L’Homme et les Quadrupèdes (čovek i životinje, šesti dan), 8 Repos (odmor nakon Stvaranja, sedmi dan), karte od 9 do 12 su četiri kardinalne vrline – 9 La Justice (Pravda), 10 La Tempérance (Umerenost), 11 La Force (Snaga), 12 La Prudence (Razboritost); karte od 13 do 21 i karta 78 predstavljaju važna stanja ljudskog života – 13 Mariage (Brak): Prvosveštenik – unija, 14 Force Majeure (Glavna sila): Satana ili Đavo – superiorna sila, 15 Maladie (Bolest): Čarobnjak – bolesnik, 16 Le Jugement (Sud): Strašni sud, 17 Mortalite (Smrtnost): Smrt – uništenje, 18 Traitre (Ogovaranje): Pustinjak – licemerje, 19 Misere (Beda): Razrušeni hram – zatvor, zarobljavanje, 20 Fortune (Sreća): Točak sreće – povećanje, 21 Dissension (Razdor): Afrički despot – arogancija, 78 Folie (Ludilo): Luda ili Alhemičar – ludost; karte od 22 do 77 su male arkane: Kraljevi - 22, 36, 50, 64, Kraljice – 23, 37, 51, 65, Vitezovi - 24, 38, 52, 66, Paževi - 25, 39, 53, 67, Desetice - 26, 40, 54, 68, Devetke - 27, 41, 55, 69, Osmice - 28, 42, 56, 70, Sedmice - 29, 43, 57, 71, Šestice - 30, 44, 58, 72, Petice - 31, 45, 59, 73, Četvorke - 32, 46, 60, 74, Trojke -  33, 47, 61, 75, Dvojke - 34, 48, 62, 76, Asovi - 35, 49, 63, 77.

Elifas Levi je dao izuzetan doprinos razvoju okultizma i okultne ideologije tarota. Upravo je Levi preuzeo i u svoje teorije ugradio te popularizovao koncept animalnog magnetizma kao univerzalnog magijskog agensa, za čije je otkriće zaslužan poznati nemački okultista i lekar Franc Anton Mesmer (Franz Friedrich Anton Mesmer, 1734–1815), od kojeg je poteklo učenje poznato kao mesmerizam. Njegov koncept lečenja bazirao se na manipulaciji animalnim magnetizmom, odnosno astralnom svetlošću, što je u osnovi i u njuejdž metodama isceljivanja. Takođe, mesmerizam je u korenu hipnoze.

Pomenuti magijski agens je svakom, pa i površnom izučavaocu okultnog, poznat kao astralno svetlo ili astralna ravan, odnosno astral. Da nema astrala, okultizam bi bio poput ribe na suvom. Ukratko, Levijev značaj nije samo u tome, već i u pokušaju da ostvari jednu kreativnu sintezu astrologije, magije, kabale, hermetizma, teorije korespondencija i mesmerizma, a što je našlo svoj izraz i u njegovim idejama za izgled tarot arkana te njihovog povezivanja sa hebrejskim alfabetom. Osim toga, on je povezao male arkane sa sefirama kabalističkog Drveta života. Ideja da se Bafomet poveže sa kartom Đavo, kao i skiciranje tog rešenja potiče upravo od njega. Ipak, Levi nije išao toliko daleko kao Eteja, već se fokusirao na patern Marseljskog tarota uz određena preinačenja, što se odnosi na Đavola, Kočije ili recimo Točak sreće. Zapravo, Levi je bio kontradiktoran, jer je težio pomirenju suprotnosti te je istovremeno mogao biti progresivan i konzervativan, dobar katolik i okultista. U međuvremenu postao je legenda i rodonačelnik okultnog preporoda u drugoj polovini XIX veka, uticavši jednako snažno kako na francuske, tako i na britanske okultne krugove. Njegov značaj je u tome što je uspeo da stvori osnovu magijskog sistema, posluživši kao uzor britanskim okultistima da ustanove jednu zaokruženu teoretsku i praktičnu sinkretičku doktrinu koja se razvijala u okviru Hermetičkog Reda Zlatne zore, osnovanog 1888. godne, u kome je tarot igrao jednu od ključnih uloga kao magijsko sredstvo za ritualnu, divinacijsku i kontemplativnu upotrebu.

Ostvarenje Levijevog sna o obnovljenom tarotu pokušali su da ispune njegovi sledbenici u svetu okultizma, osnivači Kabalističkog Reda Ružinog Krsta (Ordre Kabbalistique de la Rose-Croix) Stanislas de Gajta, Osvald Virt i Papus. Gajta i Virt su kreirali tarot za divinaciju koji sadrži samo 22 velike arkane 1889. godine. Upravo je hiperaktivni Papus dosta učinio u pravcu popularizacije okultizma, tarota i samog Levija. Kao i njegovi prethodnici, tako je i Papus imao stav o egipatskom poreklu tarota, ali je tu ideju proširio u maniru epohe Prosvetiteljstva, pripisavši tarotu opštečovečanske prerogative, nazvavši ga, između ostalog i Adamovom knjigom, a što posledično otvara put daljem interkulturalnom sinkretizmu posredstvom tarota. Papus je često navodio detalje iz hinduizma i ustanovljavao poveznice, na primer, hrišćansko Trojstvo: Otac, Sin i Sveti Duh, dovodio je u vezu sa egipatskim trojstvom bogova: Ozirisom, Izidom i Horusom te sa indijskim Brahmom, Višnom i Šivom. Karakteristično za Papusa je i davanje tri tipa značenja svakoj velikoj arkani: božansko u božanskom svetu, zatim astralno u ljudskom svetu i fizičko u svetu prirode. Tako je Čarobnjak u Papusovoj interpretaciji izraz samog Boga u božanskom svetu, u ljudskom on predstavlja Adama, dok je u svetu prirode to izraz aktivnog univerzuma.

Papus

Na kraju, pomenuo bih šest načela hermetizma ugrađenih u svetonazor onih koji su utemeljili okultnu ideologiju tarota:
1) Svet je živo biće, u njemu sve poseduje dušu, što je u suštini animističko stajalište.
2) Imaginacija ima temeljnu važnost u razumevanju sveta i opštenja sa njegovom živom dušom.
3) Teorija korespondencija, odnosno saobraznosti, jeste od značaja za razumevanje međupovezanosti stvari i pojava.
4) Teorija transmutacije, odnosno razvojne promene svake stvari koja, tokom vremena, unapređuje svoju prirodu, odnosno razvija se.
5) Perenijalna filozofija, tj verovanje da sve kulture i tradicije imaju zajedničke osobine i obrasce te istu čežnju za mističnim iskustvom. To je odraz vere da sve kulture i religije potiču iz istog izvora u nekakvom neodređenom vremenu u prošlosti koje možemo označiti Zlatnim dobom.   

6) Duhovna istina se prenosi inicijacijom.

Papusov tarot

Sefer Jecirah i tarot

Mistični spis „Sefer Jecirah“ (nastao između V i VI veka nove ere), odnosno „Knjiga oblikovanja“ jeste jedan od važnijih, ako ne i najvažniji izvor određenja tarota u kabalističkim ključevima. Ta knjiga na jedan sistematičan i aksiomatski način iznosi temeljne činjenice kabalističke kosmogonije koristeći se simbolizmom slova hebrejskog alfabeta, sefira Drveta te staza koje ih spajaju, povezujući ih sa astrološkim značenjima, delovima ljudskog tela, mesecima, danima u nedelji, emocijama, stanjima itd. Do naših dana je doprlo nekoliko verzija knjige „Sefer Jecirah“, koje su uglavnom iste, ali njihove međusobne razlike od značaja za temu o tarotu odnose se na astrološke atribucije hebrejskih slova. Jedan od problema je u tzv duplim slovima, koja se izgovaraju na dva načina. Autori „Sefer Jeciraha“ su svakom od tih slova dodelili po jednu planetu i ti se atributi razlikuju. „Sefer Jecirah” svakom duplom slovu pripisuje po jedan otvor na glavi: 

bet = desno oko; 

gimel = desno uvo; 

dalet = desna nozdrva; 

kap = levo oko; 

peh = levo uvo; 

reš = leva nozdrva; 

tau = usta. 

U poznatoj knjizi Izraela Regardijea (Israel Regardie, The Original Account of the Teachings, Rites, and Ceremonies of the Hermetic order of Golden Dawn, The 6th Edition, Llewellyn Worldwide, 1989, na str 103) imamo sledeći raspored: 

Saturn = desno uvo; 

Jupiter = levo uvo; 

Sunce = desno oko; 

Mesec = levo oko; 

Mars = desna nozdrva; 

Venera = leva nozdrva

Merkur = usta. 

Ovaj raspored je u skladu sa skalom broja Sedam u Agripinoj „Okultnoj filozofiji“ i sasvim je logičan, čak i ako ga posmatramo iz ugla planetarnih atribucija sefirota. Saturn odgovara Binahu, koji je na levoj strani dijagrama Drveta života, ali ukoliko se složimo da je Drvo postavljeno kao odraz u ogledalu, onda se ta atribucija odnosi na desnu stranu posmatrača. Jupiter, kao predstavnik sefire Hesed, prirodno je na levoj strani ljudske glave itd. Tako imamo rešenje da su dve najudaljenije planete predstavljene u ušima, dok je Merkur, u skladu sa svojom prirodom, dodeljen ustima.

„Sefer Jecirah“ predstavlja hebrejsku doktrinu slova čija su značenja i atribucije okultisti XIX veka, Elifas Levi, Pol Kristijan,[1] Papus,[2] kao i utemeljivači Zlatne zore, koristili u odnosu na velike arkane tarota. Oni su povezali 22 slova hebrejskog alfabeta sa 22 arkane, ali nikada nisu postigli saglasnost u vezi redosleda slika-slovo, tako da je to pitanje bilo predmet raspre među njima. U suštini, možemo identifikovati dve škole okultnog tarota: francusku i britansku. Prvi koji je sugerisao povezivanje velikih arkana tarota sa slovima hebrejskog alfabeta bio je Komt de Mele, autor eseja o tarotu u enciklopediji Mond primitif Kur de Žebelina 1781.[3] U suštini, Eteja,[4] de Mele i de Žebelin bili su prvi koji su u svrhu tumačenja tarota sinkretički kombinovali ono što su znali o Egiptu i jevrejskoj kabali. De Mele je bio prvi koji je tarot nazvao „Knjigom Tota“. To je u neku ruku slično ukoliko bi recimo trigramima i heksagramima Ji đinga pridodali neka značenja i atribucije koja ona izvorno nemaju, potom od toga napravili posve drugačiji sistem i onda to i dalje nazivali Ji đingom. Tehnički, to bi i dalje bio Ji đing, ali zapravo ne bi bio. Isto tako su i okultne škole uradile sa tarotom, načinivši od njega instrument vlastitih aspiracija i doktrina. 

Tabela 1. Planetarne atribucije duplih slova hebrejskog alfabeta

	Vestkot	Elifas Levi	Zlatna zora	Kirher
Bet	Mesec	Mesec	Merkur	Sunce
Gimel	Mars	Venera	Mesec	Venera
Dalet	Sunce	Jupiter	Venera	Merkur
Kap	Venera	Mars	Jupiter	Mesec
Peh	Merkur	Merkur	Mars	Saturn
Reš	Saturn	Saturn	Sunce	Jupiter
Tau	Jupiter	Sunce	Saturn	Mars

U prethodnoj tabeli reč je o verziji koju je objavio Vilijam Vin Vestkot 1887. godine. Vestkot (1848-1925) je poznat kao jedan od osnivača Hermetičkog Reda Zlatna zora (1888). Vestkotov prevod „Sefer Jeciraha“ je poslužio kao primarni izvor za rituale i „Lekcije Znanja“ Zlatne zore. Reference iz tabele su iz trećeg izdanja Vestkotovog prevoda, prvi put objavljenog 1887. Delovi Vestkotovog prevoda u Srbiji objavljeni su 1994. godine (izdavač Helios Lux Aeterna). Iste atribucije nalaze se i u Gra verziji „Sefer Jeciraha“ koju je preveo Arjeh Kaplan američki ortodoksni rabin i veliki poznavalac kabale. 

Tabela 2. Atribucije velikih tarot arkana i slova hebrejskog alfabeta – komparativni pregled preuzet iz: Ronald Decker and Michael Dummett, A History of the Occult Tarot, Duckworth Overlook, London, 2002, eBook 2013, str 114.

Slovo	Zlatna zora	De Mele	Elifas Levi	Hermetic Brotherhood of Light
Alef	Luda	Svet	Mag	Mag
Bet	Mag	Sud	Papesa	Papesa
Gimel	Papesa	Sunce	Carica	Carica
Dalet	Carica	Mesec	Car	Car
He	Car	Zvezda	Hijerofant	Hijerofant
Vau	Hijerofant	Kula	Ljubavnici	Ljubavnici
Zain	Ljubavnici	Đavo	Kočija	Kočija
Het	Kočija	Umerenost	Pravda	Pravda
Tet	Snaga	Smrt	Pustinjak	Pustinjak
Jod	Pustinjak	Obešeni	Točak sreće	Točak sreće
Kap	Točak sreće	Snaga	Snaga	Snaga
Lamed	Pravda	Točak sreće	Obešeni	Obešeni
Mim	Obešeni	Pustinjak	Smrt	Smrt
Nun	Smrt	Pravda	Umerenost	Umerenost
Samek	Umerenost	Kočija	Đavo	Đavo
Ajin	Đavo	Ljubavnici	Kula	Kula
Pe	Kula	Hijerofant	Zvezda	Zvezda
Cadi	Zvezda	Car	Mesec	Mesec
Kof	Mesec	Carica	Sunce	Sunce
Reš	Sunce	Papesa	Sud	Sud
Šin	Sud	Mag	Luda	Svet
Tau	Svet	Luda	Svet	Luda

Na osnovu tabela 2. i 3. možemo uvideti razlike između francuske i britanske okultne škole i njihovih tarot atribucija. Očigledno je da su njihova tumačenja velikih arkana tarota suštinski zavisila od predstava i znanja koja su oni imali o kabali i astrologiji. Okultne škole su, u nameri da tarot usklade sa dijagramom Drveta života i opadajućim redosledom slova hebrejskog alfabeta od vrha ka dnu, sam tarot okrenuli naopačke (osim De Melea). Postavili su Čarobnjaka / Opsenara ili Ludu na vrh Drveta previdevši ili zanemarivši samu prirodu tarota da svaka karta u nizu na neki način trijumfuje i nadilazi prethodnu. Vrhovna karta tarota je Svet, ali to očito nije bilo u skladu sa njihovim idejama. Usklađivanje tarot arkana sa kabalističko-astrološkim atributima stvorilo je nerešive probleme koje je premošćavala rastegljiva spekulacija vodećih imena okultizma. Pa ipak, ne možemo a ne zapitati Francuze zašto karti Sunce nisu dodelili slovo koje je u „Sefer Jecirahu“ pripisano Suncu? Logično je da Snaga bude Mars i da slovo pe (što znači usta) dovedemo u vezu sa Merkurom, ali otkud tu karta Zvezda? Takođe, zašto u oba sistema karta Mesec nije dodeljena slovu čija je atribucija Mesec itd? Razlog tome jeste načelo da se nekako uskladi redosled hebrejskih slova sa numeričkim redosledom arkana, a poseban problem u svemu tome jeste činjenica da karta Luda nije numerisana. Otud je glavni izazov bio sa kojom kartom povezati prvo slovo alfabeta alef? Zlatna zora je to rešila povezujući je sa Ludom, ali alef kao slovo ima brojčanu vrednost 1, što su Francuzi rešili tako što su karti Čarobnjak dodelili to slovo.

U svemu tome, žreci Zlatne zore i njihovi sledbenici imali su dogmatski razlog za svoj raspored jer su verovali u mističnu ispravnost izvora iz kojeg su crpli svoje znanje. Taj izvor je tajanstveni šifrovani manuskript (Cypher MS) koji su osnivači Zlatne zore nasledili od Keneta Mekenzija i za koji su verovali da pripada izvornoj rozenkrojcerskoj tradiciji u Nemačkoj. Kenet Mekenzi, mason i rozenkrojcer, značajna je ličnost u istoriji britanskog okultizma jer se on smatra izvorom (autorom ili samo posednikom) tajanstvenog rukopisa koji je sadržavao sistematizovano i okultno znanje na kojem je utemeljen red Zlatna zora kao najprominentnija okultistička organizacija modernog doba. Po drugim izvorima, nije Mekenzi nego Robert Ventvort Litl, osnivač Drevnog i primitivnog Reda Mizraima u Engleskoj, u londonskoj masonskoj biblioteci pronašao spise sa starim rozenkrojcerskim ritualima. Šta god da je istina, ti materijali poslužili su kao doktrinarni temelj potonjeg okultnog reda koji je ostavio velikog traga u okultnim tokovima današnjice, a čiji su vođi bili pominjani Vilijam Vestkot i Mekgregor Meters (Samuel Liddell MacGregor Mathers). Meters je, kao što je poznato, u Zlatnu zoru uveo Alistera Krolija. Inače, prvi koji je sugerisao da je zapravo Mekenzi bio autor tajanstvenog navodno rozenkrojcerskog manuskripta bio je član Zlatne zore i autor jednog od najpopularnijih tarota modernog doba Artur E. Vejt.

Upravo je stvaranje podudarnosti između staza koje povezuju sefirote na dijagramu Drveta života sa velikim arkanama tarota inovacija Zlatne zore. Tih staza, nazvanih Stazama mudrosti, ima 32 i označavaju tip kabalističkih inteligencije te se odnose na 22 poveznice sefirota i na same sefirote. Opis tih staza Vestkot je preuzeo iz Ritangelijusovih prevoda hebrejskih tekstova iz 1642 (Joannes Stephanus Rittangelius, 1606-1652), a takođe se mogu naći i u Kirherovoj knjizi Oedipus Aegyptiacus iz 1653. Svaka od tih staza postoji u četiri nivoa kabalističke šeme univerzuma, što znači da ima 128 varijacija (a sa klipotskim varijantama ukupno 160). Svakoj stazi, na svakom nivou, odgovara po jedna boja ili mešavina boja. Tako je čitav univerzum obuhvaćen paletom boja. To znači da je Zlatna zora, povezavši kabalističke staze mudrosti sa arkanama tarota, otvorila mogućnost tumačenja karata na četiri nivoa, istovremeno unoseći u tarot četvorostruku kabalističku skalu boja, što je u najvećoj meri ispoštovao Tot špil Alistera Krolija i Fride Haris. Po pitanju konteksta boja, autoriteti Zlatne zore preporučuju meditaciju i rad sa stazama-slovima-arkanama prateći skalu boja u acilutu (Kraljeva skala), a za sefirote skalu u brijahu (Kraljičina skala). U okviru kabale to je genijalno, ali kakve veze to ima sa izvornim tarotom? Teško da ima, ali mora se priznati da bi jedina uloga tarotskih slika bila da služe kao sidra za pamćenje svojstava apstraktnih kabalističkih fenomena. U tom svetlu tarot može poslužiti svrsi kabalizma, ali sam uveren da to nije bila namera onih koji su sve to uvezali u jedan sistem. Boje dodeljene stazama izvedene su iz pitagorejske teorije boja. Osnovna skala boja odgovara planetama, dok skala od dvanaest boja odgovara zodijačkim znacima.

Autor Najdžel Džekson, u knjizi Fortuna’s Wheel, daje osnovnu strukturu velikih tarot arkana, u skladu sa trodelnom društvenom stratifikacijom Srednjeg veka, a što arkane svrstava u tri sedmočlane grupe (Luda je van tog sistema). Načelno, kartama od 1 do 7 izražena je društvena hijerarhija, svet ljudi. Karte od 8 do 14 jesu alegorije moralnih vrlina, dok karte od 15 do 21 predstavljaju duhovne tajne. Tri osnovne klase su sveštenstvo, aristokratija i seljaštvo. Glavni simbol klera je Papa, čija je priroda Jupiter. Simbol aristokratije je marcijalni Car, dok je venuzijanska Carica, kao izraz plodnosti, predstavnik seljaštva. Ljubavnici, čija je priroda Venerina, su izraz koda viteške i dvorske ljubavi, dok Kočijaš kao marcijalni predstavnik simbolizuje umeće ratovanja. U drugoj sedmorci Pravda je izraz istoimene vrline, Pustinjak je razboritost, Točak sreće je preokret sudbine (i izraz vere u sudbinu), Snaga je upravo to što predstavlja, Obešeni odricanje od Smrti, dok je Umerenost ta ista vrlina. Poslednja sedmorka počinje sa Đavolom i njegovom Kulom, nastavlja sa nebeskim sferama predstavljenim Zvezdom, Mesecom i Suncem (tri svetla), zatim ulazi u Sudnji dan te završava u Novom Jerusalimu čiji je simbol karta Svet. U ovome je vidljiv uticaj hrišćanske teologije, gde je 13 smrt, 15 je pakao, 20 sud a 21 nebesa. U neku ruku slikovni sistem tri sedmorke jeste skraćena verzija univerzuma Mantenja tarokija. 

Tabela 3. Prikaz slova hebrejskog alfabeta i njihovih astro-tarot atribucija preuzet iz knjige Ronald Decker and Michael Dummett, A History of the Occult Tarot, str 115.

Sefer Jecirah	Papus	Zlatna zora
Alef vazduh	Mag	Luda
Bet planeta	Papesa Mesec	Mag Merkur
Gimel planeta	Carica Venera	Papesa Mesec
Dalet planeta	Car Jupiter	Carica Venera
He - ovan	Hijerofant	Car
Vau – bik	Ljubavnici	Hijerofant
Zain – blizanci	Kočija	Ljubavnici
Het – rak	Pravda	Kočija
Tet – lav	Pustinjak	Snaga
Jod – device	Točak sreće	Pustinjak
Kap planeta	Snaga Mars	Točak Jupiter
Lamed – vaga	Obešeni	Pravda
Mim – voda	Smrt	Obešeni
Nun – ribe	Umerenost	Smrt
Samek strelac	Đavo	Umerenost
Ajin – jarac	Kula	Đavo
Pe planeta	Zvezda Merkur	Kula Mars
Cadi vodolija	Mesec	Zvezda
Kof – ribe	Sunce	Mesec
Reš planeta	Sud Saturn	Sunce Sunce
Šin – vatra	Luda	Sud
Tau planeta	Svet Sunce	Svet Saturn

Tabela 4. Prikaz staza Drveta života i njihovih slovnih, astroloških i tarot atribucija u sistemu Zlatne zore iz knjige Ronald Decker and Michael Dummett, A History of the Occult Tarot, str 133.

Sefirotska poveznica	Hebrejsko slovo	Astrološki atribut	Velika arkana
1 – 2	Alef	Vazduh	0 Luda
1 – 3	Bet	Merkur	1 Mag
1 – 6	Gimel	Mesec	2 Prvosveštenica
2 – 3	Dalet	Venera	3 Carica
2 – 6	He	Ovan	4 Car
2 – 4	Vau	Bik	5 Hijerofant
3 – 6	Zain	Blizanci	6 Ljubavnici
3 – 5	Het	Rak	7 Kočija
4 – 5	Tet	Lav	11 Snaga
4 – 6	Jod	Devica	9 Pustinjak
4 – 7	Kap	Jupiter	10 Točak sreće
5 – 6	Lamed	Vaga	8 Pravda
5 – 8	Mim	Voda	12 Obešeni
6 – 7	Nun	Škorpija	13 Smrt
6 – 9	Samek	Strelac	14 Umerenost
6 – 8	Ajin	Jarac	15 Đavo
7 – 8	Pe	Mars	16 Kula
7 – 9	Cadi	Vodolija	17 Zvezda
7 – 10	Kof	Ribe	18 Mesec
8 – 9	Reš	Sunce	19 Sunce
8 – 10	Šin	Vatra	20 Sud
9 – 10	Tau	Saturn	21 Svet

Sefire su izražene brojevima. Prikazani raspored slova i veza u dijagramu Drveta života potiče od Atanasijusa Kirhera. Naravno, hebrejski kabalisti osim tog rasporeda, koriste i nekoliko drugačijih, na primer, Isak Lurija je koristio dve verzije Drveta sa sasvim različlitim rasporedom slova-staza. Takođe, postoji i grčko kabalističko Drvo. 

Tabela 5. Prikaz boja, nota i planeta

Boja	Nota	Zlatna zora	H.P. Blavacka
Crvena	Do	Mars	Mars
Narandžasta	Re	Sunce	Sunce
Žuta	Mi	Merkur	Merkur
Zelena	Fa	Venera	Saturn
Plava	Sol	Mesec	Jupiter
Indigo	La	Saturn	Venera
Ljubičasta	Si	Jupiter	Mesec
Purpur	Do

Tabela 6. Prikaz staza Drveta života i njihovih boja te slovnih, astroloških i tarot atribucija u sistemu Zlatne zore

Arkana	Slovo	Zodijak	Staza	boja – muzička nota
0 Luda	Alef	Vazduh	1 – 2	Sjajno svetložuta E
1 Mag	Bet	Merkur	1 – 3	Žuta E
2 Prvosvešt.	Gimel	Mesec	1 – 6	Plava G#
3 Carica	Dalet	Venera	2 – 3	Zelena F#
4 Car	He	Ovan	2 – 6	Crvena C
5 Hijerofant	Vau	Bik	2 – 4	Crveno-oranž C#
6 Ljubavnici	Zain	Blizanci	3 – 6	Narandžasta D
7 Kočija	Het	Rak	3 – 5	oranž-žuta D#
11 Snaga	Tet	Lav	4 – 5	Žuta E
9 Pustinjak	Jod	Devica	4 – 6	Žuto-zelena F
10 Točak	Kap	Jupiter	4 – 7	Ljubičasta A#
8 Pravda	Lamed	Vaga	5 – 6	Zelena F#
12 Obešeni	Mim	Voda	5 – 8	Plava G#
13 Smrt	Nun	Škorpija	6 – 7	Plavo-zelena G
14 Umeren.	Samek	Strelac	6 – 9	Plava G#
15 Đavo	Ajin	Jarac	6 – 8	Indigo A
16 Kula	Pe	Mars	7 – 8	Crvena C
17 Zvezda	Cadi	Vodolija	7 – 9	Ljubičasta A#
18 Mesec	Kof	Ribe	7 – 10	Purpurna B
19 Sunce	Reš	Sunce	8 – 9	Narandžasta D
20 Sud	Šin	Vatra	8 – 10	Crvena C
21 Svet	Tau	Saturn	9 – 10	Indigo A

Tabela 7. moje razumevanje podudarnosti planeta i velikih arkana:

Planeta	Glava	Telo	Nauka	Vrlina	Arkana
Saturn	Desno uvo	Desna noga	Astronomija	Vera	Papa
Jupiter	Levo uvo	Glava	Retorika	Nada	Zvezda
Mars	Desna nozdrva	Desna ruka	Geometrija	Hrabrost	Snaga
Sunce	Desno oko	Srce	Gramatika	Pravda	Pravda
Venera	Leva nozdrva	Polni organi	Muzika	Ljubav	Ljubavnici
Merkur	Usta	Leva ruka	Aritmetika	Umerenost	Umerenost
Mesec	Levo oko	Leva noga	Dijalektika	Razboritost	Pustinjak

 

---

[1] Jean-Baptiste Pitois, 1811-1877, francuski okultista poznat po knjizi Istorija magije objavljenoj 1870. Radio je u Pariskoj biblioteci što mu je omogućilo uvid u literaturu sa ezoterijskom tematikom. On se posebno bavio povezivanjem tarota sa kabalističkom astrologijom. Bio je uveren da su tarot arkane osmišljene od strane egipatskih sveštenika.

[2] Gérard Anaclet Vincent Encausse, poznat kao Papus, 1865–1916, francuski okultista. Za njega je tarot predstavljao ključeve za tajno znanje te predstavlja najstariju knjigu na svetu. On je istorijski put tarota povezao započevši od egipatskih žreca, preko gnostika, arapskih alhemičara, templara, Ramona Ljulja, rozenkrojcera, sve do masona i martinista.

[3] Antoine Court de Gebelin (1725-1784), mason i zagovornik ideja Prosvetiteljstva, začetnik tumačenja tarota kao zaostavštine skrivene ezoterijske doktrine poreklom iz drevnog Egipta. 

[4] Jean-Baptiste Alliette, poznat pod pseudonimom Eteja / Etteilla (zvezda) – 1738-1791, francuski okultista i veliki popularizator tarota. Objavio je korespondencije tarota sa astrologijom i klasičnim učenjem elemenata.