Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Duh kontrainicijacije" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa
Politički rituali našeg
vremena predstavljaju iskrivljeni i karikaturalni odjek davnašnjih običaja i
tradicija. Džejms Frejzer je mnogo stranica ispisao o drevnim i primitivnim
običajima ubijanja božanskih kraljeva, bogova ili polubogova, navodeći brojne
primere iz različitih kultura i epoha. On je u knjizi „Zlatna grana“, pokušao
objasniti razloge zbog kojih su drevni i savremeni primitivni ljudi povezivali
sudbinu svojih zajednica, porodica, država, sa snagom i vitalnošću vladara.
Kraljeubistvo je bilo povezano sa sprečavanjem opadanja njegove snage, što bi,
u skladu sa verovanjima, sprečilo opadanje snage, plodnosti i vitalnosti
njegovih podanika. Istorijski razvoj ljudske civilizacije ukinuo je drevno
načelo vladarske virilnosti po kome kralj ili vladar nije mogao biti čovek sa
nekom fizičkom manom ili nedostatkom, odnosno neko ko je slab ili bolestan. Tzv
primitivni ljudi verovali su da se vladarska nemoć preslikava na opšte stanje
naroda, države i prirode, jer ako je kralj nemoćan i bolestan, onda će takav
biti i narod. Iz tih razloga je bio ustanovljen običaj ubijanja kraljeva nakon
određenog vremena, ne bi li se sprečilo da prirodno opadanje njihove snage zbog
starenja ili usled bolesti, utiče na vitalnost podanika i poredak u prirodi od
čijih pravilnih i cikličnih ritmova društvo ili zajednica zavisi.
Već nekoliko vekova, u
mnogim kulturama postalo je moguće da bolesnik, ludak ili ličnost bez ikakvih
kvaliteta, sticajem raznih okolnosti, stane na čelo zajednice ili države.
Dešavalo se to i u antičkom Rimu. Posledice su poznate. Demokratski poredak je praksu
biranja prosečnih mediokriteta ili ispodprosečnih pojedinaca doslovno pretvorio
u zakonitost. Današnji vlastodržci u tzv primitivnim ili manje naprednim
društvima i zajednicama, kao tip ljudskog materijala, ne bi imali nikakvih
šansi da sednu na tron, ne samo neke države, nego ni najmanjeg sela. Frejzer je
pokazao kako se čovečanstvo, tokom istorije, oslobodilo magijske svesti,
prošavši kroz magijsko-religijsku i religijsku fazu, do današnjeg formalno
religijskog, a u biti manje-više sekularnog oblika društvene organizacije. Cena
tog oslobađanja jeste uspon mediokriteta. Vrlina, vitalnost i snaga više nisu
od suštinske važnosti za izbor vladara, čiji je karikaturalni izraz današnji
oblik demokratski izabranog predsednika ili premijera. Ta uloga nije čak ni
vladarska, predvodnička, nego upravljačka. Umesto snage, vrlina današnjeg
demokratskog vođe je podobnost. Naravno, tu ima odstupanja, kada kakva snažnija
ličnost nekako uspe da preuzme vlast, ali pravilo duha vremena to ne smatra
poželjnim. Ipak, bez obzira na opadanje kriterijuma izbora vođe države ili
zajednice, određeni vidovi kontinuiteta sa drevnim tradicijama, mada u
obnovljenom ključu, još uvek su na snazi u praksi određenih zemalja. Najbolji
primer za to su predsednički izbori u SAD koji se održavaju prvog utorka nakon
novembra, odnosno početkom decembra.
Karta Mesec iz špila Alistera Krolija
Pre nego što razmotrimo
šta bi održavanje predsedničkih izbora baš u to vreme trebalo da znači,
podsetimo se, Frejzer je naglašavao da su Sparta i još neke grčke države, svoje
kraljeve birali na osam godina, kada dođe do poklapanja punog Meseca sa kratkodnevnicom
ili dugodnevnicom. Ovo zapažanje
daje osnovu za kalendar koji približno harmonizuje solarno i lunarno vreme što
je bilo potrebno radi potvrđivanja novog posvećenja aktuelnog kralja. Frejzer
primećuje da teškoća usklađivanja lunarnog i solarnog vremena jeste jedan od stalnih problema koji muči dovitljivost ljudi koji
tek izlaze iz varvarstva. Osmogodišnji ciklus je najkraći period na kraju koga
su Sunce i Mesec stvarno naporedo, pošto su, slikovito rečeno, utrkuju sve ostalo vreme. Tako se pun Mesec
samo jedanput svakih osam godina podudara sa najdužim ili najkraćim danom. Frejzer podseća da
je stari
spartanski ustav propisivao da efori svake osme godine, jedne vedre noći bez
mesečine, ćuteći posmatraju nebo. Ako za vreme tog posmatranja vide meteor ili
zvezdu padalicu, oni zaključe da se kralj ogrešio o božanstvo i razreše ga
funkcija, dok mu ih Delfijsko ili Olimpsko proročište ponovo ne povrati. Danas
bi to bio opoziv ili impičment. Ovo je bilo potrebno pomenuti kako
bi bilo naglašeno ono što proizilazi iz sledećeg Frejzerovog navoda:
„Ali u rano doba je pravilno podešavanje kalendara bilo stvar koja se tiče religije, jer se preko njega doznavalo kad je pravo vreme za umilostivljavanje božanstva čija je naklonost neophodno potrebna za blagostanje zajednice. Stoga nije čudo što je kralj, kao glavni sveštenik države ili kao bog, izložen mogućnosti da bude svrgnut sa prestola ili ubijen pri završetku jednog astronomskog perioda. Kada velike nebeske svetiljke završe svoj tok i spremaju se da obnove nebesku trku, moglo se, sasvim prirodno, misliti da i kralj treba da obnovi svoje božanske snage, ili da dokaže da su ostale neumanjene, pod pretnjom da u protivnom slučaju mora ustupiti mesto snažnijem nasledniku. U južnoj Indiji, što smo videli, kraljeva vladavina i život završavaju se obrtanjem planete Jupitera oko Sunca. Međutim, izgleda da je u staroj Grčkoj kraljeva sudbina svakih osam godina ležala na tasu terazija, spremna da se digne uvis i svrši svoje čim se na suprotni tas stavi zvezda padalica.“ Džejms Džordž Frejzer, Zlatna grana, prvi tom, BIGZ, Beograd, 1992, str. 372.
Kada se u svetlu
Frejzerovih navoda osvrnemo na američke predsedničke izbore, primećujemo da oni
padaju u vreme usporavanja Sunca, imajući u vidu početak zime oko 22.
decembra kada je na delu suncostaj. Tada se Sunce nalazi najniže u odnosu na
horizont tokom svog dnevnog kretanja, što prouzrokuje njajkraći dan i najdužu
noć u godini. U mnogim drevnim kulturama to je bilo vreme kada staro božanstvo
polako završava svoje postojanje i sprema se da ode u podzemlje, svet mrtvih,
nakon čega se ponovo rađa i obnavlja. Dakle, novi američki predsednik u tom
kontekstu predstavljao bi ponoćno i zimsko rođenje novog Sunca, egipatskog boga
Kefru prikazanog zglavkarom na tarot arkani Mesec. Dva psa, dva šakala, ili pas
i šakal, odnosno vuk i šakal, naposletku dva Anubisa (zavisi od dizajna špila),
u tom smislu predstavljala bi dva izbora, dva predsednička kandidata, odnosno
dve glavne američke političke partije, republikance i demokrate, a možda i
Senat i Kongres, sudsku i zakonodavnu vlast, između kojih se uzdiže novo božanstvo
- predsednik SAD! Htonski vodeni element u čijem se okrilju rađa novo Sunce,
novi mladi bog, odnosno novi predsednik, predstavlja narod, čije demokratsko
odlučivanje, deluje kao eho vodenog elementa. Demokratska stihija je izvikala
ime novog boga i on se polako uzdiže iz tame anonimnosti te uzanim putem odlazi
do svog božanskog obitavališta, Bele Kuće, čija je magijska delatna moć sabrana
u tzv ovalnoj sobi, središnjem svetilištu predsedničke rezidencije. Predsednik
se bira u znaku Strelca, čiji je vladar Jupiter, ali je datum njegove
inauguracije 20. januar, poslednji dan znaka Jarca, tako da on svoj prvi radni
dan počinje početkom znaka Vodolije. Dakle, on biva biran kao Jupiter, dok se
kao saturnovski Jarac (tarot arkana Đavo) priprema za obavljanje funkcije, da
bi kao Saturn u Vodoliji (arkana Zvezda) preuzeo dužnost i počeo da potpisuje
prve predsedničke ukaze.
Mora se priznati da su
adepti državnog obreda SAD genijalno povezali ideju demokratije sa nečim što je
usađeno u čoveka, a to je promena indeksa svetlosti i toplote. Od početka zime
do početka leta Sunce, sa stajališta severne hemisfere, počinje svoj lagani
uspon u odnosu na horizont, kako bi se na leto našlo na najvišoj tački. Dok
staro Sunce simbolički umire, narod (geomantijska figura Populus) bira ko će
predstavljati novo Sunce, odnosno novorođeno ili obnovljeno božanstvo (Fortuna
Maior). Imajmo na umu da se izbori održavaju utorkom, koji predstavlja Marsov
dan, te da novi ciklus prirode započinje ulaskom Sunca u znak Ovna, koji je pod
vladavinom Marsa (šezdeset dana od inauguracije, a broj 60 odgovara uglu koji
obuhvata masonski šestar ili ugao slova A). Tada snaga američkog predsednika
ulazi u svoju operativnost ulivajući punu energiju u njegov mandat.
