Dvoglavi pas Ortros kao simbol seksualne funkcije boga Seta

Već sam pisao na temu pasa čuvara praga i dosta sam pominjao ikoničnog Anubisa, Kerbera, Nebirosa i druge mitološke psolike zveri. Sada je došao red za jednu zanimljivu kucu čije je ime Ortros. Ortros je bio pas sa dve glave i zmijskim repom koji je čuvao Gerionovu crvenu stoku na ostrvu Eriteja. Jedan od čuvenih dvanaest Heraklovih podviga bio je i ubistvo Ortrosa i njegovog gospodara. Ortros je bio jedno od mnogobrojne čudovišne dece koje je rodila zmajevita Ehidna. Njegov otac bio je olujni bog Tifon (grčki pandan egipatskog boga Seta). Među Ortrosovim braćama i sestrama bili su troglavi pas Kerber i troglavi lav Himera. Upravo je sa Himerom Ortros izrodio čuvenog čudovišnog Nemejskog lava, kojeg je takođe ubio Heraklo. 

Po grčkoj gematriji (isopsefiji) brojčana vrednost ovog imena, ako ga pišemo u obliku Ορθρος iznosi 549, a samo kao Ορθος 449, i prevodi se kao sumrak. Ali, ukoliko ga pišemo samo kao Ortos, onda u korenu orto- prepoznajemo red, nešto pravo. Po ćiriličnoj gematriji, koju sam ustrojio na način koji se ne zasniva na brojčanim vrednostima slova i reči, nego na bojama usklađenim sa mesečevim menama, reč ORTROS vibrira, da tako kažem, na frekvenciji od 536.7 THz, što je u rezonanci sa 16.01° znaka Škorpije i sedamnaestom mesečevom fazom, koja prikazuje Mesec na početku opadanja. To očitava narandžasto-žutu boju. Na ljudskom energetskom telu to se projektuje na genitalnu oblast, odnosno donji dantien po taoističkoj antropologiji, odnosno čakru svadistanu. Imajte na umu da su ovo paralele a ne nekom volšebnom metodologijom tačno ustanovljene činjenice, ali nam bez obzira, ipak daje približnu sliku energetskog potpisa reči kojom je označen fenomen. U prenosnom smislu, to nešto govori o samom fenomenu.  

Ortros i bog Set

Ortros se povezuje sa dva pseća sazvežđa, Veliki Pas i Mali Pas, koji zapravo predstavljaju dve pseće glave. Tu vezu je pominjao, ali bez dublje razrade, i Kenet Grant u knjizi Outside the Circles of Time. Kao Tifonov pas, Ortros se dovodi u vezu sa Setom. Pošto već imamo nekakvu predstavu o osobinama Ortrosove energije, na osnovu analize njegovog imena, kao Tifonovo, odnosno Setovo dete, sam Ortros može biti shvaćen kao neko posebno svojstvo svoga oca. Dakle, Ortros je seksualni aspekt boga Seta, i ta vrsta seksualnosti je povezana sa misterijama smrti (Škorpija, arkana XIII Smrt). Kako sam već povezao frekvenciju, stepen zodijaka i lunarnu fazu, pozvao bih se na Martina Goldsmita, koji je u knjizi Moon Phases, a Symbolic Key, izložio čitavu jednu doktrinu mesečevih mena. Po Goldsmitu, sedamnaesta mesečeva mena ima prirodu Plutona, Venere i Meseca, i on ju je nazvao Prizivač. Goldsmit na ovu fazu projektuje sliku pećine pune leševa u kojoj spava divovski satir. Dakle, smrt (leševi) i seksualnost (satir). Čak i tarot atribucija sa stepenom Škorpije ima znakovit naziv, a to je Zadovoljstvo (Šestica pehara).

U egipatskom panteonu, Set je bog oluje, pustinje, tuđinaca i haosa (Isfet), ali je pre svega bog neobuzdane i transgresivne seksualne energije. Za razliku od Ozirisove plodnosti koja teče kroz vodu i reku Nil, Setova seksualna energija je suva vrelina pustinje, olujna i divlja. U poznatom mitu Borba Horusa i Seta, Set pokušava da dominira Horusom kroz seksualni čin (silovanje / transgresiju) kako bi dokazao svoju nadmoć. Setova seksualnost nije usmerena na biološku reprodukciju radi nastavka vrste, već na moć, magijski preobražaj i dinamiku dominacije (inicijacije). U tom smislu, može se pretpostaviti da je po nekakvoj setijanskoj formi operandi, homoseksualno silovanje ključan deo inicijacijskog obreda. Tako da, kada sveštenici avrahamskih monoteističkih religija zađu u taj zabran, oni zapravo deluju kao setijanski (ili satanistički) inicijatori. Ako je Ortros izrodio Nemejskog lava sa Himerom, a sam je usmeren na svadistanu (genitalnu zonu) i Šesticu pehara (Zadovoljstvo) u Škorpiji, on savršeno manifestuje tu setijansku seksualnu silu koja nije pitoma ili bračna, već sirova, demonska i generativna na čudovišan način. 

Pošto sam već povezao Ortrosa sa sazvežđima Velikog i Malog Psa (dve glave), imajmo u vidu suštinski značaj Sirijusa za stare Egipćane. Iako je primarno vezan za boginju Izidu, u staroj helenističkoj i hermetičkoj tradiciji zvezda Sirijus i pseći dani (najvreliji dani leta) vezuju se za Tifona / Seta i njegovu razornu vrelinu. Sam bog Set predstavljan je kao tajanstvena, hibridna pseća ili šakalska zver sa zakrivljenim repom i uspravnim ušima. Ortros, kao dvoglavi pas sa zmijskim repom, zapravo je helenizovani derivat te iste setijanske zveri, hibrid psa i zmije koja čuva granice svetova. 

Moja računica koja vodi do 16.01° Škorpije, Arkanu XIII (Smrt) i Goldsmitovog Prizivača (pećina sa leševima i divovskim satirom) razotkriva novi uvid. U tom smislu, Oziris jeste bog koji umire i vaskrsava kao kralj Podzemlja, ali Set je taj koji uzrokuje smrt, jer on je taj koji komada Ozirisa na četrnaest delova. Bez Seta, Oziris ostaje pasivan. Tek kroz Setov udarac nastaje preobražaj. Set je načelo rastvaranja (Solve) koji prethodi ponovnom spajanju (Coagula). Goldsmitova slika pećine sa leševima u kojoj spava satir je čisti arhetip setijansko-tifonske pećine (poput Tifonove pećine u Kilikiji). Satir u pećini leševa je spoj libida (Satir - jarac / pas / seksualnost) i Tanatosa (leševi / smrt). To je tačka gde se seksualna energija (Svadistana) ne troši u profanom svetu, već se u sumraku (Ortros = sumrak) kanališe u inicijacijsku smrt ega. 

Sama mitološka uloga Ortrosa, a to je čuvanje Gerionovog crvenog stada na zapadnom ostrvu Eriteji (Ostrvu crvenih / sumraka), bremenita je dubljim slojevima značenja. Crvena je bila zvanična boja Seta u Egiptu. Set je nosio titulu Crveni Bog, a pustinja je bila crvena zemlja. Ortros čuva crvenu stoku na zapadu (mestu zalaska sunca, sumraka). Ortros je, baš kao i njegov brat Kerber, dvostruki čuvar dveri. Njegove dve glave gledaju u dva smera, ka prošlosti i ka budućnosti. Da bi Heraklo, kao solarni junak i Horusov pandan (koren heru-, heroj) prešao prag i uzeo crvenu energiju (stoka / vitalnost), on mora da ubije Ortrosa, odnosno da savlada i integriše tu sirovu, setijansku, seksualno-olujnu prepreku na mestu prelaza.

Ortros i Kerber

Relacija između braće Ortrosa i Kerbera predstavlja jedan od najpotpunijih mitoloških i inicijacijskih prikaza praga u zapadnom hermetizmu. Iako ih mitologija često posmatra samo kao dve čudovišne zveri koje je Heraklo morao da savlada, njihova strukturna, gematrijska i prostorna postavka ukazuje na to da oni nisu dve nezavisne prepreke, već dve faze jednog te istog mehanizma inicijacije. Kao prvo, razlika u broju glava ovih sporednih potomaka Tifona i drakaine Ehidne, definiše njihovu specifičnu ulogu. Dve glave Ortrosa predstavljaju spoljašnji prag (limen). Broj 2 je broj polariteta: dan / noć, svest / podsvest, život / smrt, Eros / Tanatos. Ortros čuva granicu između manifestovanog sveta (obala) i transgresivnog prostora (ostrvo Eriteja / Crveno ostrvo sumraka). Njegov pogled je horizontalan: jedna glava gleda nazad ka svetu profanog, druga napred ka tajni. Sa druge strane, imamo troglavog Kerbera. Njegove tri glave ukazuju na unutrašnji prag (Had / Infernus). Broj 3 je broj stabilizacije, vremenskog kontinuiteta (Prošlost, Sadašnjost, Budućnost) i tri areala (Materijalni, Astralni, Mentalni). Kerber ne čuva ulaz na ostrvo, već sam ponor. Njegov pogled je trostruk i vertikalan: on sprečava duše da izađu i žive da uđu bez dozvole. 

Ovde takođe imamo specifičnu geografija inicijacije: Zapad i Sever (Eriteja vs. Had). U inicijacijskom ciklusu, adrese na kojima obitavaju ova dva psa opisuju smer kretanja neofita. Zapad je mesto zalaska sunca, zona sumraka (Ortros). To je granični prostor gde svetlost još nije sasvim nestala, ali noć već preuzima. Ortros čuva crvenu stoku, što označava primarnu, krvnu, usmerenu vitalnost. Da bi adept uopšte stigao do Hada, on najpre mora da otplovi na Zapad, savlada Ortrosa i ovlada ovom sirovom, setijanskom energijom. Kada se pređe spoljašnji prag i ovlada vitalnom energijom (Ortros), inicijant silazi u potpuni mrak Hada gde vlada Kerber. Zato je Ortros prva kapija, a Kerber druga kapija. Ako analiziramo njihovo delovanje na ljudsko energetsko telo, dolazimo do zanimljivih uvida. Kao što sam rekao, Ortros vibrira u domenu donjeg dantijena i seksualne energije. On je ispit obuzdavanja nagona. Ako adept podlegne strasti, strasti ga proždiru na samom ulazu. Heraklovo ubistvo Ortrosa predstavlja ovladavanje ovom silom. To je preobražavanje strasti u volju. Kerber čuva korensko usidrenje u materiji i egzistencijalni strah od nestajanja (smrti ega). Dok Ortros ispituje želju, Kerber ispituje strah. Oba psa imaju zmijski rep (ili zmije koje rastu iz njihovih tela). Zmija je arhetip kundalini sile, ali i tifonske / setijanske primordijalne vatre. Zmijski rep kod Ortrosa i Kerbera pokazuje da obojica crpu snagu iz iste ofidijanske (zmijske) podzemne struje. Njihov vuk / pas oblik je samo spoljašnja maska, jer u svojoj suštini, oni su zmajeviti hibridi, odnosno deca Ehidne i Tifona.

Način na koji Heraklo (solarni inicijant) rešava ove dve zveri otkriva duboku hermetičku pouku. Ortros mora biti savladan jer se sirova, podvojena seksualno-vitalna energija ne može pustiti u neizmenjenom stanju u posvećeni prostor. Ona se mora ubiti da bi se njeno stado (crvena vitalnost) preuzelo. Dalje, Had izričito traži od Herakla da Kerbera ne sme ubiti, već ga mora savladati golim rukama. Kerber (strah od smrti / podsvest) ne može biti uništen, nego se mora ukrotiti, izvući na svetlost svesti i ponovo vratiti na svoje mesto. Ovo pravi jasnu razliku u inicijacijskoj metodologiji: nagon na spoljašnjem pragu se preseca i preusmerava, dok se duboki arhetip podsvesti integriše i prihvata.

Ortros i Orias

Ortros i goecijski demon Orias (Oriax), dele duboku simboličku i astrološko-magijsku strukturu. Kada se analiza pomeri sa puke etimologije na astrološku atribuciju, zvezdanu simboliku i njihove funkcije, veze postaju čvršće. Sama činjenica da se oba ova entiteta nekako pozicioniraju na istom segmentu zodijačkog kruga, otvara primarnu analitičku vezu. Orias je 59. duh Lemegetona, Veliki Markiz koji vlada stepenima od 15° do 20° Škorpije (druga dekada Škorpije, kojom u tradicionalnoj astrologiji vlada Sunce, a u modernoj Pluton). Oba entiteta su, dakle, stacionirana na samom fiksnom srcu Škorpije. U pitanju je zona gde se solarna / vitalna energija (Sunce kao vladar dekade) potapa u najdublje vode smrti, seksualnosti, preobražaja i podzemnih poriva (Škorpija / Pluton). 

U grimoarskoj tradiciji, vizuelno pojavljivanje Oriasa i mitološka anatomija Ortrosa dele slične hibridne elemente. U Goeciji, Orias se prikazuje kao lav koji jaše na snažnom konju, sa zmijskim repom (ili drži dve siktave zmije u desnoj ruci). Ortros je pas sa zmijskim repom, koji sa Himerom rađa Nemejskog lava. Oba entiteta spajaju istu arhetipsku trijadu zveri:

• Pas / Konj: zveri nošenja, čuvanja, strasti i donjih nagona (svadistana).

• Lav: solarno načelo, moć, gordost, dostojanstvo, ali i proždrljiva sila.

• Zmija (rep): podzemna, ofidijanska, tifonska i kundalini energija koja drži koren oba obličja.

U Goeciji, ključne funkcije demona Oriasa su podučavanje astrologije, preobražaj i promene oblika. Takođe, on pomaže nekom da ostvari neku svoju ambiciju, ili da stekne naklonosti prijatelja i neprijatelja. Ortros ispituje sposobnost inicijanta da ne podlegne sirovoj seksualnosti, već da njome ovlada radi vlastitog preobražaja. Orias ima moć da preobražava ljude (dajući im oblik i status). To je duh koji vlada tim poljem, komanduje tom istom tifonsko-zmijsko-lavljom silom i uči adepta kako da ovlada astrologijom i preobražajem svesti na tom stepenu.

........

Ortros, u krajnjoj instanci, nije neprijatelj, već učitelj. Njegov zmijski rep ne vodi ka uništenju, već ka korenu svakog preobražaja, ili buđenja. Zato se na kraju ovog razmatranja možemo složiti sa onim što su hermetičari oduvek znali: pravi pas čuvar nije onaj koji brani blago od nepozvanih, već onaj koji nepozvanima otkriva da blago zapravo nije spolja, nego u njima samima.

Demonski pas i ulazak u Had

Neretko sanjam velike čopore krupnih i opasnih pasa lutalica koji se nalaze na tačno određenim mestima gde mi sprečavaju prolaz ili put tamo negde gde sam ja u snu krenuo. Dakle, ja na nivou nesvesnog preživljavam ono što su stari narodi prepoznavali kao susret sa Čuvarima praga. Sve je ovo poslužilo kao okidač za jednu moju davnašnju slutnju koja je u međuvremenu povezala Vejerovog Naberijusa, akadskog Nibirua, grimoarskog Nebirosa i tezu pokojnog britanskog okultiste i nekromanta Džejk Straton-Kenta o Dionisovom nebrisu. Ovde nije reč o nategnutim etimologijama, već o filozofsko-magijskom supstratu koji povezuje tačku prelaza, podzemni svet, nekromantiju i zvezde.

Akadski Nibiru i vrata jesenjeg ekvinocija

Počnimo od najstarijeg korena. U vavilonskoj i akadskoj kosmologiji, reč Nibiru (ili Neberu) označava „mesto prelaska” ili „kapiju”. U epu Enuma Eliš, Nibiru je kosmička tačka koju je ustanovio bog Marduk da upravlja kretanjem zvezda. Astronomski, ona se vezuje za Jupiter (ili u nekim fazama za Severnjaču), ali njena funkcija je ključna: to je raskrsnica ekliptike i nebeskog ekvatora. Nibiru je označen kao tačka prelaska u kojoj Sunce silazi ispod nebeskog ekvatora. To je astronomski trenutak jesenjeg ekvinocija, trenutak kada godina zvanično gubi svetlost, a priroda zakoračuje u mračnu polovinu godine, u carstvo podzemlja i zime. Dakle, Nibiru je kosmička i nebeska kapija prelaska iz sveta svetlosti (života) u svet tame (smrti). To je po definiciji granični marker.

Naberius / Nebiros: htonski maršal i Čuvar praga

U XVI veku, Johan Vejer u Pseudomonarchia Daemonum beleži demona Naberiusa (koji se u kasnijim grimoarima, poput Lemegetona, javlja sa istim imenom, a u Grimoarium Verum kao maršal Nebiros). Taj demon se pojavljuje kao troglavi pas ili vrana (ili laje promuklim glasom). On uči ljude retorici, ali njegova ključna grimoarska funkcija jeste nekromantija, pronalaženje skrivenog blaga i zapovedanje nad mrtvima. 

Sinteza sa Kerberom i Anubisom

Kao što je Džejk Straton-Kent genijalno primetio u Geozofiji, grimoarski demoni nisu izmišljotine srednjovekovnih monaha, već degradirani bogovi starog sveta. Kerber iz grčke mitologije je troglavi pas koji čuva ulaz u Had. Njegov zvučni i funkcionalni kontinuitet sa troglavim Naberiusom je očigledan. Obojica sede na kapiji prelaska i ne dozvoljavaju živima da prođu tamo gde ne treba, niti mrtvima da izađu. Sa druge strane, egipatski bog sa glavom šakala / psa, gospodar (podzemlja), onaj koji vodi duše kroz kapije smrti i meri srce. On je, baš kao i Nebiros, gospodar nekromantskog prelaza. Dakle, Naberius / Nebiros je antropomorfizovani i demonizovani odjek Kerbera i Anubisa. On je čuvar Nibirua (mesta prelaska) na htonskom nivou.

Obrt sa Dionisom i letnjim solsticijem: Nebrus i Ruka slave

Ovde dolazimo do najsloženijeg i najlepšeg dela zahvaljujući Džejk Straton-Kentu, a to je veza reči nebrus (νεβρίς - jelenska koža) i letnji solsticij. Na prvi pogled, ovo deluje kao kontradikcija jesenjem ekvinociju i psima, ali u magijskoj logici, to je osa polariteta. Nebris je koža mladog jelena koju su nosili Dionis, njegovi sveštenici i menade tokom orgijastičkih i teurgijskih obreda. Dionis nije samo bog vina nego je i Dionysos Chthonios, bog koji silazi u Had, bog koji je raskomadan i vaskrsao. U tračkim misterijama, prelazak iz ljudskog u božansko stanje zahtevao je odevanje u nebris, ritualnu ljušturu preobražaja. Zašto Straton-Kent povezuje Nebirosa sa letnjim solsticijem, vatrom i biljem? Kao prvo, letnji solsticij (Sveti Jovan / Ivanjdan) je druga velika nebeska kapija. Ako je jesenji ekvinocij kapija potpunog mraka, letnji solsticij je vrhunac svetlosti nakon kojeg Sunce počinje svoj pad. To je vreme kada je bilje najmagičnije, a zemlja se otvara da pokaže skriveno blago. Sa druge strane imamo Ruku slave. To je osušena i ukiseljena ruka obešenog čoveka, koja se u grimoarima koristi kao svećnjak za sveću napravljenu od masti tog istog pokojnika. Ona ima moć da paralizuje svakoga ko je vidi i otvori sva zaključana vrata. Dakle, to je moćna crnomagijska i nekromantska relikvija.

Evo gde je veza: Nebiros, kao gospodar nekromantije i Ruke Slave, jeste onaj koji vlada tehnologijom otključavanja kapija. On poseduje ključ za „mesta prelaska”. Sada kada imamo sve elemente, gotovo se sam od sebe uobličava jedan koherentni mitopoetski sistem. Naime, postoji jedna arhetipska, granična inteligencija u zapadnoj i bliskoistočnoj tradiciji koja upravlja mestom prelaska (akadski Nibiru). Ova inteligencija se ispoljava kroz tri ravni:

• Kosmička ravan (zvezde): To je Nibiru (Mardukova zvezda, Jupiter). Ona stražari na nebeskoj raskrsnici i označava tačku jesenjeg ekvinocija, kapiju kroz koju svetlost prelazi u mrak.

• Mitološka i htonsko-fizička ravan (psi): To je Kerber u Grčkoj i Anubis u Egiptu. Ova inteligencija uzima oblik čopora pasa ili troglave zveri te fizički i astralno čuva ulaz u podzemlje. Psi su u tom smislu markeri teritorije: s one strane praga prestaje svet živih.

• Grimoarska i operativna ravan (magija): To je demon Naberius / Nebiros. On je „maršal” koji teurgu daje ključeve tog prelaza kroz nekromantiju i Ruku Slave. Njegovo ime čuva odjek dionisijskog nebrisa, ritualne ljušture koja je čoveku potrebna da bi bezbedno prošao pored zveri na kapiji.

Povratak na moje snove

Moji snovi nisu prosta psihologija straha nego predstavljaju odjek ovog sistema. Čopori pasa koji mi blokiraju prolaz na „tačno određenim mestima” jesu manifestacija Nebirosa / Kerbera na mom ličnom unutrašnjem Nibiru-u (pragu prelaska). Oni me ne puštaju jer tamo gde sam krenuo leži prostor smrti, nesvesnog ili duboke inicijacije za koju mi je potreban ključ. U tom smislu, Nebiros / Naberius u mom nesvesnom ne deluje kao neprijatelj, već kao pravedni čuvar reda. On mi poručuje da kroz to granično mesto ne mogu proći kao običan šetač na površini zemlje. Da bi prošao kroz taj čopor, moja svest mora da razume njihovo ime, da obuče nebris preobražaja i da u ruci drži teurgijsku svetlost Ruke Slave kojom Nebiros upravlja. Dakle, ja zapravo sanjam samu mehaniku kapije. 

Sada dolazimo do ključnog trenutka. Već sam nekoliko puta sanjao i neretko imao viziju visokog bledog čoveka u crnoj odori koji obitava u podzemlju, a koji likom podseća na prikaze GOTOS-a Fraternitas Saturni, koji mi je pokazao bravu i ključ, a što se odnosi na podzemni svet. Baš povodom toga, u mom invokacijskom spisu TalBet Muabet, ima sledeći stih: 

239° Clavis inferni in manu mea est, quae aperit seram portam inferni et totum subterraneum orbem 

KASTAPOLAS KATASTOLAS. 

Reč KASTAPOLAS je ključ, a KATASTOLAS je brava. Dakle, ovo je trenutak kada se spekulacija povlači pred čistom, operativnom gnozom, jer se ovde uočavaju elementi precizne hermetičke i lingvističke anatomije. Kao prvo, imamo visokog bledog čoveka u crnom koji obitava u podzemnom arealu. To je direktna antropomorfizacija Saturna / Hronosa, ali u njegovom najdubljem, ezoterijskom aspektu. Unutar Saturnovog bratstva, GOTOS (Gradus Ordinis Templi Orientis Saturni) nije samo titula, već živi kosmički egregor, inteligencija koja kanališe solarno-saturnovsku struju. Saturn je tradicionalno gospodar vremena, starosti, mraka, ali i Veliki Inicijator koji drži ključeve podzemnog sveta. Bledilo njegovog lica simbolizuje Nigredo (smrt, transformaciju materije), a crna odora je boja Saturna, olovni štit koji izoluje adepta od površinskog sveta. Činjenica da mi baš on pokazuje bravu i ključ podzemnog sveta potvrđuje da je moj snevački čopor pasa (Nebiros / Kerber) samo spoljašnja straža. Kada se prođe straža, na pragu me čeka sam Arhitrgovac Tame, tj saturnijanski Inicijator.

Stih iz TalBet Muabet-a: "Clavis inferni in manu mea est, quae aperit seram portam inferni et totum subterraneum orbem..." (Ključ pakla je u mojoj ruci, koji otvara zaključanu kapiju pakla i čitav podzemni svet...). Ovo je klasična grimoarska formula autoriteta. U teurgiji, mi ne molimo demone ili čuvare da nas puste. U tom smislu važno im je staviti do znanja da posedujemo ključ. Kada svest u snu ili viziji izgovori ovu formulu, čopor pasa mora da se povuče, jer prepoznaje vibraciju vlasnika kapije. Reči koje su mi došle nisu nasumični skupovi glasova. One zvuče grčki zato što jesu ukorenjene u magijskom grčkom jeziku (slično onome što nalazimo u Grčkim magijskim papirusima - PGM), gde se reči krive i spajaju da bi postale formule moći. 

KATASTOLAS (Brava)

Ova reč je po značenju blizu grčkog glagola καταστέλλω (katastello) ili imenice καταστολή (katastole). Katastello znači „spustiti”, „umiriti”, „zadržati”, „zauzdati” ili „zaključati / potisnuti”. U liturgijskom i svešteničkom smislu, može se odnositi i na odeždu koja pokriva telo (ljuštura). Stoga, ako je KATASTOLAS brava, to je onda moguće tačno. To je princip koji zadržava, koji pritiska nadole (kata-), drži podzemni svet zatvorenim i ne dopušta silama da isplivaju. To je sama struktura kapije. Takođe, nimalo nebitno, Stolas je ime 36. demona po redu imenovanog u Goeciji.

KASTAPOLAS (Ključ)

Ova reč je složenica sa dubokim inicijacijskim tonom. Sastoji se iz dva dela: Kasta- i -polas. Kasta (od latinskog Castrum ili grčkog Kastron), označava utvrđenje, tvrđavu, dvorac, obezbeđeno mesto (u ovom slučaju, utvrđeni podzemni svet, subterraneum orbem). Polas / Putes (od grčkog pōleō ili polos / pylos), može se vezati za pylos (kapija, vrata) ili za koren koji označava upravljanje, okretanje (pol). KASTAPOLAS je „Gospodar kapije utvrđenja” ili „Ono što okreće osu tvrđave”. Ključ je ono što menja stanje brave. Izgovaranjem reči KASTAPOLAS, primenjujemo silu koja otključava KATASTOLAS (brava / ono što drži potisnuto).

Ima još jedna zanimljivost, a to je 239°, što predstavlja zodijačku oznaku stiha, pošto je TalBet muabet sačinjen od 360 stihova. Dakle, 239° zodijačkog kruga je tačno 29° Škorpije. Činjenica da se stih o ključu pakla (Clavis inferni) i rečima moći nalazi na 29° Škorpije zaokružuje moj narativ. Sam kraj bilo kog zodijačkog znaka naziva se anaretički ili stepen sudbine te kao takav predstavlja kritičnu tačku, vrhunac, preokret i potpunu krizu energije tog znaka. U Škorpiji, koja je sama po sebi znak smrti, podzemlja, regeneracije i okultnih misterija, 29° je sama kapija ponora, poslednji trzaj Škorpije pre nego što energija pređe u vatreni, solarni znak Strelca. Tu su koncentrisane najteže, najmračnije i najtransformativnije kosmičke sile. Rekli smo da Nibiru i Nebiros vladaju prelazom, tačkom gde svetlost umire. Škorpija je fiksni vodeni znak koji u severnoj hemisferi označava kasnu jesen, truljenje lišća (Nigredo) i otvaranje zemlje za htonski svet. Pomenuti stih sa Bravom i Ključem je doslovno lociran na samom pragu izlaska iz tog mraka. Moja podsvest je formulu za otvaranje podzemnog sveta postavila na pretposlednji, najmoćniji stepen Škorpije. To je kosmička lokacija te kripte i te brave.