Fraternitas Saturni

Eugen Groše, osnivač Fraternitas Saturni

Uvod 

U srcu evropske okultne tradicije jedna organizacija je svesno birala tamu. Fraternitas Saturni, odnosno Bratstvo Saturna, nije bilo društvo za traganje za svetlošću. Ono je bilo društvo za onoga ko nosi svetlost u sebi, čak i kada ta svetlost potiče iz najdublje tame. Osnovan u Berlinu 1926. godine od strane Eugena Grošea (poznatijeg pod redovničkim imenom Gregor A. Gregorius), ovaj red je postao najuticajnija magijska loža nemačkog govornog područja XX veka. Za razliku od većine okultnih grupa koje su se oslanjale na izmišljene ili dograđene legende o svom drevnom poreklu, Fraternitas Saturni je imalo drugačiji pristup: otvoreno je priznavalo svoju modernost. Ipak, ubrzo nakon svog osnivanja, ovaj red je postao toliko tajanstven da su o njemu kružile uznemirujuće priče, o seksualnoj magiji, luciferijanskoj gnozi i mračnim ritualima. Tek objavljivanjem internih dokumenata u drugoj polovini XX veka svet je mogao da sagleda pravu prirodu ove Saturnove lože.

I Pansofija i sukob sa Alisterom Krolijem

Koreni Fraternitas Saturni vezani su za pansofski pokret u Nemačkoj, a njegovo stvaranje je direktna posledica jednog od najpoznatijih sukoba u istoriji modernog okultizma: Vajdske konferencije. Početkom 1920-ih, Hajnrih Trenkler (poznat kao Rekartus) delovao je kao veliki majstor O.T.O.-a za Nemačku i osnovao Pansofsku ložu svetlotražeće braće Orijent-Berlin. Groše je u toj loži služio kao sekretar. Međutim, 1925. godine, na sastanku u Vajdi, Alister Kroli je pokušao da nametne svoju vlast nad svim nemačkim grupama, zahtevajući da se one podrede njegovom redu A. A. (Argenteum Astrum). Trenkler je to odbio. Sukob je eskalirao, loža je zatvorena, a Groše i četvorica njegovih sledbenika osnovali su Fraternitas Saturni. Ipak, oni su prihvatili Krolijev zakon Novog Eona, ali su ga drastično izmenili. Na krolijevsku maksimu: Ljubav je zakon, ljubav pod voljom, dodali su: ljubav bez sažaljenja. Ova hladna, saturnovska formulacija ljubavi bez saosećanja (compassionless love) definisala je duh čitavog reda, asketski, strog i nepokolebljiv.

II Struktura: 33 stepena i Gotos

Poput Škotskog obreda slobodnog zidarstva, Fraternitas Saturni je usvojio sistem od 33 stepena inicijacije, organizovanih u nekoliko faza. Najviši stepen, 33°: Gradus Ordinis Templi Orientis Saturni (GOTOS), ne pripada pojedincu, već duhovnom jezgru lože. GOTOS je egregor: suptilna esencija koju stvara grupna magijska praksa. Ona deluje kao magnet koji skladišti energiju magijskog lanca Bratstva. U ikonografiji reda, GOTOS se upoređuje sa Bafometom. Zanimljivo je da red prihvata žene ravnopravno sa muškarcima, ali iz specifične perspektive: žena je krvava rana kosmosa, čije su mesečeve moći negativna manifestacija Saturna. Zadatak muškarca je da savlada te energije. Ovaj stav odražava dublju okultnu dijalektiku Mesečevog (podložnog promenama, instinktivnog) i Saturnovog (nepokolebljivog, disciplinovanog) principa. Zapravo, Saturn i Mesec su kabalistički kompatibilni.

III Učenje: Teorija ledenog kosmosa, Lucifer, zmija i gnoza tame

Doktrina Fraternitas Saturni je izuzetno eklektična. Ona spaja Agripinu magiju, masonsku simboliku, kabalu, ariosofiju, tantru, pa čak i kontroverznu teoriju ledenog kosmosa (Welteislehre) Hansa Herbigerа. Međutim, njeno srce je luciferijanski princip, shvaćen u gnostičkom ključu. Pre nego što uđem u taj detalj, malo bih pojasnio izuzeto zanimljivu teoriju ledenog kosmosa (WEL), poznate i kao Glacijalna kosmogonija. Zapravo, to je kosmološka teorija koju je početkom XX veka osmislio austrijski inženjer Hans Herbiger (1860–1931). Njegova najpoznatija tvrdnja jeste da led predstavlja osnovnu supstancu svih kosmičkih procesa. Prema Herbigeru, većina nebeskih tela, uključujući Mesec, planete, pa čak i Mlečni put, u velikoj meri su sačinjeni od leda. Prema sopstvenom svedočenju, Herbiger je otkrio ključnu spoznaju za razvoj te teorije u viziji 1894. godine. Navodno, on je posmatrao Mesec kroz teleskop kada ga je bljesnula ideja da njegova svetla i hrapava površina mora biti led. Ubrzo nakon toga, sanjao je kako pluta kroz svemir i posmatra klatno koje se sve više rasteže, dok nije puklo, iz čega je zaključio da se Njutn prevario i da gravitacija Sunca prestaje na tri puta udaljenosti Neptuna.

Svoje ideje Herbiger je prvi put objavio 1912. godine u obimnom delu pod naslovom Glacijalna kosmogonija, gde on tvrdi da svemirom dominira večna borba vatre i leda, stalni sukob između ogromnih vatrenih i ledenih planeta. Sunčev sistem je navodno nastao kada se jedan džinovski ledeni div sudario sa ogromnim Suncem, pri čemu su se ogromne mase leda razletele svemirom i formirale planete i Mlečni put. Prema ovoj teoriji, Zemlja je vremenom zarobila nekoliko meseca koji su se postepeno spiralno približavali i na kraju srušili na nju. Današnji Mesec je, navodno, tek četvrti ili šesti po redu. Svaki takav pad izazivao bi globalne katastrofe, poput biblijskog potopa i nestanka Atlantide.

Iako je naučna zajednica ovu teoriju odmah odbacila jer je protivrečila osnovnim poznatim zakonima fizike i astronomije, ona je u međuratnom periodu postala iznenađujuće popularan masovni pokret u Nemačkoj i Austriji. Teoriju su posebno prihvatili nacisti, koji su je videli kao nordijsku i arijevsku alternativu judeo-materijalističkoj fizici Alberta Ajnštajna. Dakle, jedna ovakva teorija uticala je i na ozbiljan okultni red kakav je Fraternitas Saturni. Mada, istini za volju, taj red jeste bio pod uticajem ariozofskih shvatanja. Ipak, na čisto simboličkom nivou, za red koji obožava Saturna, planetu povezanu sa olovom, vremenom i granicama, teorija po kojoj je svemir izgrađen od leda (tvrde, hladne, statične supstance), predstavlja savršenu fizičku alegoriju za njihovu hladnu, strogu i nepokolebljivu filozofiju ljubavi bez saosećanja.

Sada bih se vratio na njihovo shvatanje Lucifera. Prema učenju reda, tama je na početku bila moćniji praelement od svetlosti, ali je svetlost boravila unutar tame. Da bi svetlost zasijala, bio je neophodan Logos, a taj Logos je upravo Lucifer, donosilac svetlosti. Red ga smatra demijurgom koji je stvorio vidljivi svet kršenjem statičkog kosmičkog poretka. Posledica tog kršenja bio je rat na nebu i ulazak smrti u svet. Ovaj detalj umnogome podseća na neko od brojnih gnostičkih učenja. U tumačenju Fraternitas Saturni, Lucifer se poistovećuje sa Prometejem, titanom koji je ukrao vatru bogovima i dao je ljudima, i sa zmijom iz Edenskog vrta. Po njima, Hrist i Zmija su jedno te isto spasonosno načelo. Jahve nije spasilac, već tamničar koji želi da zadrži čovečanstvo u ropstvu prirodnih zakona. Stoga, Lucifer (ili Hrist kao njegov glasnik) donosi gnozu, znanje koje oslobađa.

Saturn je u kosmologiji reda uzvišeni sudija, čuvar praga i kapija transcendencije. Ali Saturn je takođe i planeta olova, tame i vremena. Cilj adeptа je alhemijska repolarizacija svetlosti, odnosno pretvaranje Saturnovog teškog, tamnog olova u zlato, čime Saturn postaje Sunce. Adept služi Suncu obožavajući Saturna, čime pomaže povratak mračnog brata kući. Ova dijalektika je sažeta u krilatici reda: Lux e Tenebris, tj Svetlost iz Tame, i da parafraziram Grošea: Bez Tame nema Svetlosti. Svetlost sija u Tami i Tama je moćnija od Svetlosti. Ovo nije dualizam dobra i zla, već dualizam izvan dobra i zla, gde adept teži da stekne iskustvo i vlast nad obema silama.

IV. Elektromagnetizam, Tesla, Rajh, Bekon i joga mračne svetlosti

Ono što Fraternitas Saturni izdvaja od drugih redova jeste njegov neobično moderan naučni pristup magiji. Groše je verovao da se magija može objasniti fizičkim zakonima koji su nauci još uvek nepoznati. U rituale je uveo koncepte radio-talasa, elektromagnetizma i astralnih frekvencija. U arhivi reda postoje priručnici koji opisuju rituale kao podešavanje prijemnika i odašiljača energije. Ovaj pristup je kasnije, krajem XX veka, evoluirao u ideju o astralnom sajber-prostoru, verovanje da se Saturnovo polje energije poklapa sa strukturom interneta, pa se algoritmi i digitalna enkripcija koriste kao moderni magijski pečati u tehnomagiji.

Na ovom mestu napravio bih malo skretanje u pravcu neodoljive analogije između shvatanja Fraternitas Saturni, Nikole Tesle i Vilhelma Rajha. Temeljna sličnost između njih leži u svođenju stvarnosti na nevidljive ali merljive sile. I Tesla i Fraternitas Saturni odbacuju naivni materijalizam koji vidi samo čvrstu materiju. Tesla je još početkom XX veka propagirao gledište da je univerzum izgrađen od energije, frekvencije i vibracije. Za njega, svet nije statična kolekcija objekata, već dinamičan sistem oscilacija, rezonanci i talasnih dužina. Njegov san o bežičnom prenosu energije počivao je na uverenju da prostor ne može biti prazan, već je ispunjen energijom koju treba podesiti. Fraternitas Saturni je u svoju doktrinu uveo koncept električne magije, tumačeći rituale kao oblik elektromagnetne tehnologije. Verovali su da magičar, poput inženjera, manipuliše nevidljivim saturnijskim poljima i astralnim frekvencijama kako bi izazvao promene u stvarnosti. Ovo je, strukturalno, isti jezik kojim se Tesla služio da opiše stvarnost, samo što je Fraternitas Saturni ovaj model preuzeo kao operativni princip za magiju. Ova sličnost nije samo površna, ona se ogleda u načinu na koji oba sistema zamišljaju interakciju sa svetom.

Međutim, ono gde se oni radikalno razilaze jeste krajnji cilj. Upravo to pokazuje granicu između naučne magije i primenjene mistike. Teslina zaokupljenost frekvencijama bila je u službi oslobađanja čovečanstva, što je, setimo se, temeljna ideja rozenkrojcera, alumbradosa i proto-iluminata. Sanjao je o besplatnoj, bežičnoj energiji za ceo svet. Iako je imao asketske navike, njegov cilj je bio altruistički: da ubrza napredak ljudske civilizacije. Sa druge strane, Fraternitas Saturni je već po sebi predstavljao izopačenje izvornih rozenkrojcerskih načela, iako izvire iz tradicije koja se temelji na toj liniji: Njihova električna magija je elitistička. Cilj nije dobrobit čovečanstva, već samoobogotvorenje kroz saturnovsku gnozu. To je već domen Puta Leve ruke (LHP). Oni koriste iste principe da bi ovladali svetlošću i tamom, i oslobodili se sputanosti prirode, a ne da bi je pokorili za opšte dobro.

Druga ličnost na koju ovde ukazujem u kontekstu doktrine Fraternitas Saturni, jeste Vilhelm Rajh (1897-1957), ličnost ekstremnih kontradikcija. Austrijski psihijatar, Frojdov učenik, komunista, kasnije izopštenik i na kraju zatvorenik federalnog zatvora u Luisburgu. Njegova priča je priča o intelektualcu koji je prešao granicu koju je nauka postavila, i za to platio cenu. Rajh je započeo kao ugledni član Frojdovog kruga, ali je njegovo uverenje da libido nije samo psihički koncept već fizička, merljiva energija dovelo do raskida. To uverenje, da postoji suštinska jedinstvenost psihe i tela, subjektivnog i objektivnog, postalo je vodilja čitavog njegovog kasnijeg rada. Ključni presek dogodio se kada je Rajh počeo da veruje da je otkrio orgonsku energiju, univerzalnu životnu silu koju je opisao kao masovnu, svuda prisutnu, plavkaste boje, odgovornu za formiranje galaksija, vremenske pojave, gravitaciju i orgazam. Orgon je trebalo da bude ono što se zapravo dešava tokom orgazma: ne puka subjektivna senzacija, već objektivna, merljiva pojava. Ono što povezuje Rajha, Teslu i Fraternitas Saturni jeste paradigma električne magije, verovanje da se nevidljive kosmičke sile mogu tehnički manipulisati. Tesla: Bežična energija, frekvencija, Tesline zavojnice, oscilatori, oslobađanje čovečanstva, besplatna energija; sudbina: zaboravljen, njegovi rukopisi zaplenjeni.

Rajh: Orgon (životna energija), orgon akumulator, oblakolovac, izlečenje (posebno raka), otključavanje orgazmičke potencije; sudbina: zatvor, zaplena i spaljivanje knjiga, uništavanje instrumenata.

FS: Astralne frekvencije, Saturnovo polje, ritualni predmeti, ali i električni uređaji, samo-obogotvorenje, kontrola nad svetlošću i tamom; sudbina: zabrana od strane nacista, unutrašnji raskoli.

Rajhov slučaj je možda najdramatičniji. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je 1954. godine dobila sudsku zabranu protiv njega, naređujući mu da prestane da šalje orgon akumulatore preko državnih granica. Kada je prekršio zabranu, osuđen je na zatvor, a FDA je uništila sve njegove knjige, istraživačke materijale i uređaje, uključujući i one koji su bili u njegovom institutu. Ovo nije samo birokratska odluka, nego ritualno uništenje jeretičke doktrine, sekularna verzija spaljivanja na lomači. Rajhov najpoznatiji izum je orgonski akumulator, kutija napravljena od naizmeničnih slojeva metala i nemetalnog materijala. Prema njegovoj teoriji, spoljni, nemetalni sloj privlači orgonsku energiju, dok je unutrašnji, metalni sloj zarobljava i reflektuje. Više slojeva pojačavalo je efekat. Ovo zvuči kao opis faradejevog kaveza, ali umesto da blokira elektromagnetno zračenje, akumulator ga navodno koncentriše. U praksi, pacijent bi sedeo unutar akumulatora i apsorbovao koncentrisanu orgonsku energiju kako bi poboljšao svoje zdravlje. Fraternitas Saturni je imao slične koncepte. Njihova električna magija uključivala je korišćenje visokofrekventnih polja, ultraljubičaste i infracrvene svetlosti, ozonizacije atmosfere, sve u svrhu postizanja magijskih efekata. Verovali su da se određene vrste svetlosti i zvuka mogu koristiti za prizivanje određenih entiteta: niske frekvencije za niži astral, više frekvencije za suptilnije sfere. Ono što Rajha čini posebno zanimljivim u ovom kontekstu jeste da je njegov sistem, uprkos naučnom jeziku, sadržao skrivenu ezoterijsku strukturu. Rajh je verovao da je univerzum bojno polje između dve sile: orgon – stvaralačka, životvorna energija, kvant ljubavi; i DOR (Deadly Orgone Radiation) – razarajuća sila, koju je poistovetio sa nuklearnim zračenjem. Rajh je, doduše, verovao da orgon na kraju može da neutrališe DOR, da su sile ljubavi moćnije od sila zla. Ali sam okvir, kosmos kao arena sukoba suprotstavljenih energija, duboko je gnostički. Njegova definicija boga je još radikalnija: fizička sila u univerzumu u korenu svega bića; sila koju je čovek konačno učinio dostupnom za rukovanje, usmeravanje, merenje, korišćenje u korisne svrhe pomoću ljudskih alata. Ovo je obogotvorenje tehnike, bekonovski san o kontroli prirode doveden do teološkog apsurda: čovek ne služi bogu; čovek rukovodi bogom. Rajh je, poput Tesle i Fraternitas Saturni, utemeljitelj jedne operativne mitologije, odnosno verovanja da se nevidljive sile mogu meriti, skladištiti, usmeravati i koristiti. Njegov zatvor i spaljivanje knjiga nisu samo epilog jedne tragične sudbine. Oni su potvrda granice koju društvo postavlja pred ovakav poduhvat. Smem li da manipulišem nevidljivim silama? Da, ako sam inicijat u tajnom redu. Ne, ako sam naučnik koji tvrdi da ima dokaze. Fraternitas Saturni je preživeo jer je ostao u sferi tajne. Rajh je uništen jer je izašao na svetlost dana. Fraternitas Saturni je, prema dostupnim izvorima, prepoznao ovu srodnost, i uključio Rajhove ideje u svoj eklektični sistem.

Na ovom mestu moram ubaciti još jednog igrača u Saturnovo polje, a to je Frensis Bekon. Više je nego jasno da je moguće povući strukturalnu vezu između Bekonovog spisa Nova Atlantida, pristupa Nikole Tesle, Vilhelma Rajha i shvatanju magije u Fraternitas Saturni. Upravo ta veza otkriva jednu od najmoćnijih struja u istoriji evropske misli: ideju o tajnom bratstvu naučnika-magova koje poseduje više znanje i koristi ga za proučavanje i preobražaj stvarnosti. Nije li to rozenkrojcerski ideal?

U svom nedovršenom spisu Nova Atlantida (objavljenom 1626. godine), Frensis Bekon opisuje misteriozno ostrvo Bensalem kojim upravlja tajni red Solomonska kuća. Ovo bratstvo je, kako jedan od likova kaže, oko ovog kraljevstva posvećeno proučavanju dela i stvorenja Božjih. Ključno je Bekonovo objašnjenje svrhe ovog reda: znanje o uzrocima i tajnim kretanjima stvari; i proširenje granica ljudskog carstva, do izvođenja svih stvari koje su moguće. Ova rečenica sažima čitav jedan svetonazor, znanje nije radi kontemplacije, već radi moći. Solomonska kuća je zamišljena kao elitna institucija od svega 36 mudraca (broj solarnog magičnog kvadrata) koji poseduju eksperimentalne laboratorije, kontrolišu poljoprivredu, medicinu, čak i kuće prevara čula gde izvode lažne pojave i iluzije. Oni putuju svetom pod lažnim identitetima (trgovci svetlošću), sakupljaju znanja iz svih kultura i zatim ih primenjuju za dobrobit Bensalema, ali iza zatvorenih vrata.

Ono što povezuje Bekona, Teslu, Rajha i Fraternitas Saturni jeste upravo ova kartezijansko-bekonovska paradigma: priroda je tajna u koju treba prodreti, da bi otkrila svoje skrivene mehanizme. Razlika je samo u stepenu ezoteričnosti i vrsti moći kojoj se teži. Bekon nije bio okultista, ali je bio jedan od arhitekata moderne nauke. Metodološki i svetonazorski stajao je na istim temeljima kao i renesansni magovi: verovanje da postoji skriveni poredak stvari, da ga elitna grupa iniciranih može razumeti, i da to razumevanje daje moć nad prirodom.

Fraternitas Saturni predstavlja, moglo bi se reći, radikalizaciju onoga što je Bekon tek nagovestio. Tamo gde Bekon piše o kućama prevara čula, eksperimentalnim postavkama koje proizvode iluzije, Fraternitas Saturni ima rituale prizivanja duhova. Tamo gde Bekon govori o trgovcima svetlošću koji tajno putuju svetom sakupljajući znanje, Fraternitas Saturni ima svoju mrežu inicijata. Tamo gde Bekon sanja o proširenju granica ljudskog carstva, Fraternitas Saturni praktikuje magiju koja treba da adeptu podari božanske moći. Zanimljivo je da se Bekonovo delo često navodi kao inspiracija za osnivanje Kraljevskog društva iz 1660. godine, prvog zvaničnog naučnog udruženja. Ono što je Bekon zamišljao kao tajni red mudraca, postalo je javna institucija. Nauka je, u određenom smislu, institucionalizovana magija, sistematsko, kolektivno, metodično ispitivanje prirode radi sticanja moći nad njom. Fraternitas Saturni i njima slični redovi predstavljaju u tom smislu alternativnu, okultnu granu ovog bekonovskog nasleđa. Oni su odbacili javnost i institucionalizaciju, zadržali su tajnost i elitizam, i zadržali su jezik višeg znanja, ali su mu dodali teozofiju, kabalu i seksualnu magiju.

Ovo moje prepoznavanje Bekonovog odjeka iz daljine povodom ove teme otkriva ideološku maticu iz koje su izrasli i moderna nauka i moderni okultizam. Bekon nije bio samo otac empirizma, on je bio i arhitekta jedne utopije moći, u kojoj tajni red naučnika-mudraca upravlja svetom iz senke. Tu utopiju, u različitim varijacijama, preuzeli su i prosvetitelji (Kraljevsko društvo) i oni koji su odbacili prosvetiteljstvo (okultni redovi poput Fraternitas Saturni).

Konačno, i suprotno brojnim predrasudama, Fraternitas Saturni nije bio isključivo seksualno-magijski, ali je ta praksa zauzimala važno mesto u njegovom sistemu. Dok je O.T.O. o seksualnoj magiji govorio u nejasnim šiframa, Fraternitas Saturni je objavio izuzetno direktne priručnike. U njihovoj simbolici, falus je zemaljsko ispoljavanje božanske moći volje i imaginacije; vagina je simbol haosa kao kreativnog temelja bića; muško seme je vozilo božanskog duha. Tantričke prakse imaju za cilj preobražaj generativne energije u duhovnu energiju. Zbog toga je pre važnih rituala propisivan period apstinencije do 180 dana, a za najviše stepene zahtevala se potpuna apstinencija.

V Nacističke senke i posleratni raskoli

Sa dolaskom nacista na vlast Fraternitas Saturni je, kao i većina okultnih društava zabranjen. Groše je pobegao u Švajcarsku (Ticin), a potom u severnu Italiju, odakle je 1943. izbačen i vraćen u Nemačku. Posle rata, Groše se nastanio u Zapadnom Berlinu i 1950. godine zvanično obnovio red, pokušavajući da ga pretvori u krovnu organizaciju za sve nemačke ezoterične grupe. Međutim, njegova smrt 1964. godine izazvala je rat za nasleđe koji je zauvek rasturio jedinstvo ovog reda. Od tada, istorija reda postaje lavirint. Nastale su frakcije:

1. Zvaničan Fraternitas Saturni (današnji legalni naslednik): diskretan, fokusiran na arhivu, i dalje aktivan u Nemačkoj.

2.  Ordo Saturni (osnovan 1982. od strane Dietera Hajkauza nakon sudskog spora oko imena): više naučno orijentisan (parapsihologija), otvoreniji prema teozofiji i bliži Krolijevom učenju.

3.  Communion of Saturn (CoS): međunarodni ogranak, nastao iz obe frakcije, prilagođen engleskom govornom području (oni su danas najzaslužniji za digitalizaciju literature reda).

Literatura o Fraternitas Saturni

-The Fraternitas Saturni: History, Doctrine, and Rituals of the Magical Order of the Brotherhood of Saturn, Stiven E. Faulers. Ovo je kapitalno i najsveobuhvatnije delo na engleskom jeziku o Fraternitas Saturni. Iako je Faulers i sam praktičar, ova knjiga predstavlja ozbiljno istraživanje koje akademija prepoznaje. Autor je doktor germanistike i medievalistike, a njegova studija nudi detaljnu analizu istorije, doktrine i rituala reda od njegovog osnivanja do kasnih 1960-ih godina. Knjiga je doživela nekoliko izdanja, a izdanje iz 2018. godine smatra se najpotpunijim.

-Fire and Ice: The History, Structure, and Rituals of Germany's Most Influential Modern Magical Order: The Brotherhood of Saturn, Stiven E. Faulers. Ovo je prethodno, originalno izdanje Faulersove studije objavljeno 1994. godine. Iako je delo nastalo iz naučnog ugla, njegova svrha je praktična, da prenese znanje i rituale Fraternitas Saturni engleskom govornom području.

-Die Fraternitas Saturni, FS, als Beispiel für einen arkan-mystogenen Geheimorden des 20. Jahrhunderts, Fridrih-Vilhelm Hak. Ova knjiga na nemačkom jeziku je jedan od retkih primera akademske studije o Fraternitas Saturni iz pera spoljnog istraživača. Fridrih-Vilhelm Hak (1935-1991) se bavio proučavanjem religija, sa posebnim fokusom na ezoterijske i pseudoreligijske pokrete. Njegovo delo iz 1977. godine predstavlja ranu analizu Fraternitas Saturni kao arkano-mistogenog tajnog društva XX veka.

-Die ersten Jahre der Fraternitas Saturni, priredio Folker Lehler. Ova knjiga, čiji je podnaslov Pod razmatranjem prepiske između Gregora A. Gregoriusa (Eugen Groše) i Rah-Omira (Wilhelm Quintscher), predstavlja izuzetno vrednu primarnu građu za istraživače. Kroz objavljenu prepisku osnivača reda, ona nudi uvid u samu genezu Fraternitas Saturni i njegove unutrašnje odnose. Ovo je jedan od ključnih izvora za razumevanje ranog perioda reda.

Demonski pas i ulazak u Had

Neretko sanjam velike čopore krupnih i opasnih pasa lutalica koji se nalaze na tačno određenim mestima gde mi sprečavaju prolaz ili put tamo negde gde sam ja u snu krenuo. Dakle, ja na nivou nesvesnog preživljavam ono što su stari narodi prepoznavali kao susret sa Čuvarima praga. Sve je ovo poslužilo kao okidač za jednu moju davnašnju slutnju koja je u međuvremenu povezala Vejerovog Naberijusa, akadskog Nibirua, grimoarskog Nebirosa i tezu pokojnog britanskog okultiste i nekromanta Džejk Straton-Kenta o Dionisovom nebrisu. Ovde nije reč o nategnutim etimologijama, već o filozofsko-magijskom supstratu koji povezuje tačku prelaza, podzemni svet, nekromantiju i zvezde.

Akadski Nibiru i vrata jesenjeg ekvinocija

Počnimo od najstarijeg korena. U vavilonskoj i akadskoj kosmologiji, reč Nibiru (ili Neberu) označava „mesto prelaska” ili „kapiju”. U epu Enuma Eliš, Nibiru je kosmička tačka koju je ustanovio bog Marduk da upravlja kretanjem zvezda. Astronomski, ona se vezuje za Jupiter (ili u nekim fazama za Severnjaču), ali njena funkcija je ključna: to je raskrsnica ekliptike i nebeskog ekvatora. Nibiru je označen kao tačka prelaska u kojoj Sunce silazi ispod nebeskog ekvatora. To je astronomski trenutak jesenjeg ekvinocija, trenutak kada godina zvanično gubi svetlost, a priroda zakoračuje u mračnu polovinu godine, u carstvo podzemlja i zime. Dakle, Nibiru je kosmička i nebeska kapija prelaska iz sveta svetlosti (života) u svet tame (smrti). To je po definiciji granični marker.

Naberius / Nebiros: htonski maršal i Čuvar praga

U XVI veku, Johan Vejer u Pseudomonarchia Daemonum beleži demona Naberiusa (koji se u kasnijim grimoarima, poput Lemegetona, javlja sa istim imenom, a u Grimoarium Verum kao maršal Nebiros). Taj demon se pojavljuje kao troglavi pas ili vrana (ili laje promuklim glasom). On uči ljude retorici, ali njegova ključna grimoarska funkcija jeste nekromantija, pronalaženje skrivenog blaga i zapovedanje nad mrtvima. 

Sinteza sa Kerberom i Anubisom

Kao što je Džejk Straton-Kent genijalno primetio u Geozofiji, grimoarski demoni nisu izmišljotine srednjovekovnih monaha, već degradirani bogovi starog sveta. Kerber iz grčke mitologije je troglavi pas koji čuva ulaz u Had. Njegov zvučni i funkcionalni kontinuitet sa troglavim Naberiusom je očigledan. Obojica sede na kapiji prelaska i ne dozvoljavaju živima da prođu tamo gde ne treba, niti mrtvima da izađu. Sa druge strane, egipatski bog sa glavom šakala / psa, gospodar (podzemlja), onaj koji vodi duše kroz kapije smrti i meri srce. On je, baš kao i Nebiros, gospodar nekromantskog prelaza. Dakle, Naberius / Nebiros je antropomorfizovani i demonizovani odjek Kerbera i Anubisa. On je čuvar Nibirua (mesta prelaska) na htonskom nivou.

Obrt sa Dionisom i letnjim solsticijem: Nebrus i Ruka slave

Ovde dolazimo do najsloženijeg i najlepšeg dela zahvaljujući Džejk Straton-Kentu, a to je veza reči nebrus (νεβρίς - jelenska koža) i letnji solsticij. Na prvi pogled, ovo deluje kao kontradikcija jesenjem ekvinociju i psima, ali u magijskoj logici, to je osa polariteta. Nebris je koža mladog jelena koju su nosili Dionis, njegovi sveštenici i menade tokom orgijastičkih i teurgijskih obreda. Dionis nije samo bog vina nego je i Dionysos Chthonios, bog koji silazi u Had, bog koji je raskomadan i vaskrsao. U tračkim misterijama, prelazak iz ljudskog u božansko stanje zahtevao je odevanje u nebris, ritualnu ljušturu preobražaja. Zašto Straton-Kent povezuje Nebirosa sa letnjim solsticijem, vatrom i biljem? Kao prvo, letnji solsticij (Sveti Jovan / Ivanjdan) je druga velika nebeska kapija. Ako je jesenji ekvinocij kapija potpunog mraka, letnji solsticij je vrhunac svetlosti nakon kojeg Sunce počinje svoj pad. To je vreme kada je bilje najmagičnije, a zemlja se otvara da pokaže skriveno blago. Sa druge strane imamo Ruku slave. To je osušena i ukiseljena ruka obešenog čoveka, koja se u grimoarima koristi kao svećnjak za sveću napravljenu od masti tog istog pokojnika. Ona ima moć da paralizuje svakoga ko je vidi i otvori sva zaključana vrata. Dakle, to je moćna crnomagijska i nekromantska relikvija.

Evo gde je veza: Nebiros, kao gospodar nekromantije i Ruke Slave, jeste onaj koji vlada tehnologijom otključavanja kapija. On poseduje ključ za „mesta prelaska”. Sada kada imamo sve elemente, gotovo se sam od sebe uobličava jedan koherentni mitopoetski sistem. Naime, postoji jedna arhetipska, granična inteligencija u zapadnoj i bliskoistočnoj tradiciji koja upravlja mestom prelaska (akadski Nibiru). Ova inteligencija se ispoljava kroz tri ravni:

• Kosmička ravan (zvezde): To je Nibiru (Mardukova zvezda, Jupiter). Ona stražari na nebeskoj raskrsnici i označava tačku jesenjeg ekvinocija, kapiju kroz koju svetlost prelazi u mrak.

• Mitološka i htonsko-fizička ravan (psi): To je Kerber u Grčkoj i Anubis u Egiptu. Ova inteligencija uzima oblik čopora pasa ili troglave zveri te fizički i astralno čuva ulaz u podzemlje. Psi su u tom smislu markeri teritorije: s one strane praga prestaje svet živih.

• Grimoarska i operativna ravan (magija): To je demon Naberius / Nebiros. On je „maršal” koji teurgu daje ključeve tog prelaza kroz nekromantiju i Ruku Slave. Njegovo ime čuva odjek dionisijskog nebrisa, ritualne ljušture koja je čoveku potrebna da bi bezbedno prošao pored zveri na kapiji.

Povratak na moje snove

Moji snovi nisu prosta psihologija straha nego predstavljaju odjek ovog sistema. Čopori pasa koji mi blokiraju prolaz na „tačno određenim mestima” jesu manifestacija Nebirosa / Kerbera na mom ličnom unutrašnjem Nibiru-u (pragu prelaska). Oni me ne puštaju jer tamo gde sam krenuo leži prostor smrti, nesvesnog ili duboke inicijacije za koju mi je potreban ključ. U tom smislu, Nebiros / Naberius u mom nesvesnom ne deluje kao neprijatelj, već kao pravedni čuvar reda. On mi poručuje da kroz to granično mesto ne mogu proći kao običan šetač na površini zemlje. Da bi prošao kroz taj čopor, moja svest mora da razume njihovo ime, da obuče nebris preobražaja i da u ruci drži teurgijsku svetlost Ruke Slave kojom Nebiros upravlja. Dakle, ja zapravo sanjam samu mehaniku kapije. 

Sada dolazimo do ključnog trenutka. Već sam nekoliko puta sanjao i neretko imao viziju visokog bledog čoveka u crnoj odori koji obitava u podzemlju, a koji likom podseća na prikaze GOTOS-a Fraternitas Saturni, koji mi je pokazao bravu i ključ, a što se odnosi na podzemni svet. Baš povodom toga, u mom invokacijskom spisu TalBet Muabet, ima sledeći stih: 

239° Clavis inferni in manu mea est, quae aperit seram portam inferni et totum subterraneum orbem 

KASTAPOLAS KATASTOLAS. 

Reč KASTAPOLAS je ključ, a KATASTOLAS je brava. Dakle, ovo je trenutak kada se spekulacija povlači pred čistom, operativnom gnozom, jer se ovde uočavaju elementi precizne hermetičke i lingvističke anatomije. Kao prvo, imamo visokog bledog čoveka u crnom koji obitava u podzemnom arealu. To je direktna antropomorfizacija Saturna / Hronosa, ali u njegovom najdubljem, ezoterijskom aspektu. Unutar Saturnovog bratstva, GOTOS (Gradus Ordinis Templi Orientis Saturni) nije samo titula, već živi kosmički egregor, inteligencija koja kanališe solarno-saturnovsku struju. Saturn je tradicionalno gospodar vremena, starosti, mraka, ali i Veliki Inicijator koji drži ključeve podzemnog sveta. Bledilo njegovog lica simbolizuje Nigredo (smrt, transformaciju materije), a crna odora je boja Saturna, olovni štit koji izoluje adepta od površinskog sveta. Činjenica da mi baš on pokazuje bravu i ključ podzemnog sveta potvrđuje da je moj snevački čopor pasa (Nebiros / Kerber) samo spoljašnja straža. Kada se prođe straža, na pragu me čeka sam Arhitrgovac Tame, tj saturnijanski Inicijator.

Stih iz TalBet Muabet-a: "Clavis inferni in manu mea est, quae aperit seram portam inferni et totum subterraneum orbem..." (Ključ pakla je u mojoj ruci, koji otvara zaključanu kapiju pakla i čitav podzemni svet...). Ovo je klasična grimoarska formula autoriteta. U teurgiji, mi ne molimo demone ili čuvare da nas puste. U tom smislu važno im je staviti do znanja da posedujemo ključ. Kada svest u snu ili viziji izgovori ovu formulu, čopor pasa mora da se povuče, jer prepoznaje vibraciju vlasnika kapije. Reči koje su mi došle nisu nasumični skupovi glasova. One zvuče grčki zato što jesu ukorenjene u magijskom grčkom jeziku (slično onome što nalazimo u Grčkim magijskim papirusima - PGM), gde se reči krive i spajaju da bi postale formule moći. 

KATASTOLAS (Brava)

Ova reč je po značenju blizu grčkog glagola καταστέλλω (katastello) ili imenice καταστολή (katastole). Katastello znači „spustiti”, „umiriti”, „zadržati”, „zauzdati” ili „zaključati / potisnuti”. U liturgijskom i svešteničkom smislu, može se odnositi i na odeždu koja pokriva telo (ljuštura). Stoga, ako je KATASTOLAS brava, to je onda moguće tačno. To je princip koji zadržava, koji pritiska nadole (kata-), drži podzemni svet zatvorenim i ne dopušta silama da isplivaju. To je sama struktura kapije. Takođe, nimalo nebitno, Stolas je ime 36. demona po redu imenovanog u Goeciji.

KASTAPOLAS (Ključ)

Ova reč je složenica sa dubokim inicijacijskim tonom. Sastoji se iz dva dela: Kasta- i -polas. Kasta (od latinskog Castrum ili grčkog Kastron), označava utvrđenje, tvrđavu, dvorac, obezbeđeno mesto (u ovom slučaju, utvrđeni podzemni svet, subterraneum orbem). Polas / Putes (od grčkog pōleō ili polos / pylos), može se vezati za pylos (kapija, vrata) ili za koren koji označava upravljanje, okretanje (pol). KASTAPOLAS je „Gospodar kapije utvrđenja” ili „Ono što okreće osu tvrđave”. Ključ je ono što menja stanje brave. Izgovaranjem reči KASTAPOLAS, primenjujemo silu koja otključava KATASTOLAS (brava / ono što drži potisnuto).

Ima još jedna zanimljivost, a to je 239°, što predstavlja zodijačku oznaku stiha, pošto je TalBet muabet sačinjen od 360 stihova. Dakle, 239° zodijačkog kruga je tačno 29° Škorpije. Činjenica da se stih o ključu pakla (Clavis inferni) i rečima moći nalazi na 29° Škorpije zaokružuje moj narativ. Sam kraj bilo kog zodijačkog znaka naziva se anaretički ili stepen sudbine te kao takav predstavlja kritičnu tačku, vrhunac, preokret i potpunu krizu energije tog znaka. U Škorpiji, koja je sama po sebi znak smrti, podzemlja, regeneracije i okultnih misterija, 29° je sama kapija ponora, poslednji trzaj Škorpije pre nego što energija pređe u vatreni, solarni znak Strelca. Tu su koncentrisane najteže, najmračnije i najtransformativnije kosmičke sile. Rekli smo da Nibiru i Nebiros vladaju prelazom, tačkom gde svetlost umire. Škorpija je fiksni vodeni znak koji u severnoj hemisferi označava kasnu jesen, truljenje lišća (Nigredo) i otvaranje zemlje za htonski svet. Pomenuti stih sa Bravom i Ključem je doslovno lociran na samom pragu izlaska iz tog mraka. Moja podsvest je formulu za otvaranje podzemnog sveta postavila na pretposlednji, najmoćniji stepen Škorpije. To je kosmička lokacija te kripte i te brave.

Vassago - demon iz ogledala

preuzeto sa sajta animalia-life.club

Od detinjstva sanjam Kuću Tame. To je mesto na kome se ponekad obrem između java i sna, ali i mesto gde moji snovi postaju lucidni. Kuća Tame je, dakle, mesto buđenja, ali i mesto susreta, jer ta kuća nije prazna. Senovita je i velika, nimalo romantična, nego odiše jednom teškom i, reklo bi se, demonskom atmosferom. Ima nešto u njoj što tako deluje na bića, na svest, moć da zarobljava umove i duhove, mada to ne čini nužno uvek. Osim što na tom mestu prirodno bivam svestan da sanjam, neretko se dešava da iz tog sna ne mogu da izađem, pa i onda kada izađem, zapravo se nađem u drugom snu.

Kuća Tame ponekad prelije svoje sadržaje i u ovaj svet, što opažam kao blagu nelagodu, istu onu tešku atmosferu iz sna, ili iz stanja između java i sna. Ponekad se, u gluvo doba noći, u senovitim uglovima moje spavaće sobe, ukažu prilike koje sa sobom dovlače tu težinu. Nekoliko puta je moj mentalni ekran bio preplavljen utiskom da se u vazduhu uobličava neka ženska prilika, mahom starije dobi. Njeno lice vidim jasno, kao i oči koje me netremice posmatraju. Identitet te žene mi nije poznat, nije u pitanju niko od mojih pokojnih, već prilika čije poreklo ne umem da odredim.

Kuća Tame je, naime, povezana i sa Kućom Mrtvih: preminuli mogu da zađu u nju, a stanari Tame mogu da pređu u areal Smrti. Ipak, kvalitet ta dva mesta je sasvim različit. Kuća Mrtvih je za mene izuzetno prijatno mesto, osećam se spokojno, kao da tamo pripadam, kao svom domu. Kada se u snu nađem u njoj, zapitam se: zašto uopšte izbivam odatle? Zašto se ne vratim tu gde pripadam, umesto da tragam po tuđem svetu, kad mogu da sednem na kauč i uživam u tišini koja tamo vlada? Kuća Tame, nasuprot tome, mesto je rada, ali i opasnosti od zarobljavanja uma. Ta razlika, dom naspram poprišta rada, provlačiće se kroz čitav ovaj tekst, i vratiću joj se kasnije kroz kabalističku analizu.

U Kući Mrtvih sam jednom sreo moju pokojnu babu, koja mi često donosi onostrane poruke. Njenim prisustvom turobna atmosfera je privremeno zadobila sjaj topline i neke sete. Tokom tog susreta, na trenutak sam odvojio pogled od nje i zagledao se u veliko ogledalo oblika vesike, tamnozelenog, raskošnog i teškog drvenog okvira, dovoljno veliko da u njemu stane odraz čitave ljudske figure. Umesto mog odraza, u ogledalu je stajala visoka prilika nalik ljudskoj, ali to nije bio čovek. Nosila je potpuno crni pokrov; glava joj je bila duguljasta i bez dlaka, uši oštre, a šake nalik pandžama ptice koja čuči na grani. Samo je stajala i posmatrala me. Iznenada sam čuo glas koji je oštro prošaputao ime: Vassago, s naglašenim duplim S. Tada sam se probudio.

Ovo iskustvo opisujem kao jedan konkretan san, ali ga zapravo sastavljam iz utisaka koji su mi se ponovili u nekoliko navrata u istom ambijentu Kuće Tame. Prilika u ogledalu i onaj karakterističan šapat vraćali su mi se više puta, pa ono što sledi treba čitati kao sintezu tih ponovljenih susreta, a ne kao izveštaj o jednom izolovanom događaju.

Prikaz koji sam opisao veoma je sličan, ako ne i identičan, liku koji ponekad snivam i koji poistovećujem sa GOTOS-om, personalizovanim likom egregora Fraternitas Saturni. Tu asocijaciju ne izvodim olako: ista duguljasta, obezličena forma i ista hladna, posmatračka prisutnost prate me u snovima koje inače povezujem sa saturnijanskim, geometrijskim kvalitetom GOTOS-a. Ovoga puta, međutim, glas je bio nedvosmislen u imenovanju prikaze kao Vassaga. Znam da je Vassago demon goecije i da se tradicionalno ne pokazuje u ovakvom obliku, ali tako sam ga video.

Imam jednu nedorečenu slutnju povodom svega ovoga. Kuća Mrtvih rezonuje sa Saturnom i kabalističkom idejom Velike Majke - sefirom Binah. Idući tom asocijativnom stazom, logično bi bilo zaključiti da Kuća Tame, budući da odjekuje energijom Meseca, rezonuje sa sefirom Jesod, temeljem Drveta Života. Ipak, ja povodom nje osećam solarne vibracije. Kuća Tame je, u tom smislu, manifestacija htonskog Sunca. Slikovito rečeno, to je Sunce koje se sakrilo iza Meseca. Kuća Mrtvih, kao mesto potpunog mira i osećaja povratka kući, rezonujući sa gornjim vodama Binaha, mesto je odakle duše dolaze i kuda se vraćaju u tišinu. Zato je ona dom, dok je Kuća Tame mesto rada.

Ogledalo koje sam pomenuo nije običan predmet. Njegov oblik (Vesica Piscis) je u geometriji i ezoteriji simbol kapije, prolaza i rođenja oblika, nastaje preklapanjem dva kruga, gornjih i donjih voda, a prostor u sredini je upravo procep kroz koji se svesti prelivaju iz jednog sveta u drugi. Tamnozeleni, raskošni i teški drveni okvir upućuje na Veneru (zelena boja) i njenu manifestaciju u snovima kroz formu i odraz, dok drvo i težina drže tu kapiju čvrsto fiksiranom za strukturu Kuće Tame. To ogledalo ne odražava ličnost, ego, već ono proždire odraz onog ko se u njega ogleda i zamenjuje ga arhetipom.

U tradicionalnoj goeciji (Ars Goetia), Vassago je treći duh, proglašen za Moćnog Princa koji je po prirodi dobar, prikladan za operatera, čija je primarna funkcija otkrivanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kao i pronalaženje skrivenih ili izgubljenih stvari. On je, suštinski, vidilac i proricatelj. Opisana onirička prikaza, duguljasta glava, oštre uši, ptičije šake, i njena identifikacija sa GOTOS-om savršeno objašnjavaju zašto se pojavila baš u tom obliku i pod tim imenom. Ptica grabljivica (kobac, soko ili sova) univerzalni je simbol vida koji probija mrak; biće koje čuči na grani i netremice posmatra vrhunski je simbol nadzora. Sa druge strane, GOTOS operiše kroz hladnu inteligenciju i zakone geometrije. Goecijski Vassago je, u mom ličnom mitu, operativno lice tog istog načela: kada GOTOS želi da komunicira u dvorani ogledala, on oblači crni pokrov i predstavlja se kao Vassago.

Dakle, u mom ličnom iskustvu, Vassago nije entitet iz srednjovekovnih grimoara kojeg prizivamo u krug pomoću propisanih instrumenata. To je entitet ogledala i čuvar kapije između Kuće Tame i Kuće Mrtvih. Budući da je njegova goecijska funkcija otkrivanje skrivenog, on se pojavljuje u trenutku kada mi pokojna baba, onostrani glasnik, donosi poruku. Vassago je tu da validira i otvori vidokrug. To je inteligencija samog ogledala, taj koji omogućava da u Kući Tame postanemo svesni, jer drži svest budnom dok je telo zarobljeno u snu.

Ime VASSAGO, izgovoreno sa naglašenim duplim S, vibrira frekvencijom koja stabilizuje odraz, i može se ispisati na nekoliko načina u hebrejsko-operativnoj logici, u zavisnosti od toga koji se glas u snu naglašava. U tradicionalnoj kabalističkoj i hermetičkoj praksi, posebno unutar Zlatne zore, koja je prva sistematski prevela goecijska imena na hebrejski radi računanja njihovih anđeoskih i demonskih inteligencija, ime Vassago se ispisuje na dva osnovna načina, zavisno od toga da li se akcenat stavlja na korenske suglasnike ili na fonetski izgovor sa duplim S:

• Prva varijanta (VSAGV), prema korenskim suglasnicima: Vav (6) + Samek (60) + Alef (1) + Gimel (3) + Vav (6) = 76, što se svodi na 7 + 6 = 13, odnosno na broj 4. Broj 76 se, između ostalog, poklapa i sa izrazima koji označavaju tajnu, nešto skriveno.

• Druga varijanta (VSSAGV), koja fiksira naglašeni šapat dupliranjem slova Samek: Vav (6) + Sameh (60) + Sameh (60) + Alef (1) + Gimel (3) + Vav (6) = 136. Taj broj je suma svih brojeva magijskog kvadrata Jupitera, kao i vrednost imena kabalističke jovialne inteligencije i duha Hismaela i Jofiela, što se svodi na broj 1 (1 + 3 + 6 = 10 = 1). Istu vrednost ima i reč kol (glas).

• Treća varijanta (VShGV), pošto je šapat imao onaj oštri, siktavi ton koji više naginje slovu Šin: Vav (6) + Šin (300) + Gimel (3) + Vav (6) = 315, što se svodi na 9. To je Mesec, Jesod, ogledalo. Brojčanu vrednost 315 nose i hebrejske reči za led ili kristal, zatim jecirah (formativna moć), zatim izraz koji označava viziju sjaja, odnosno ogledalo sjaja, ali i klipotski čuvar 21. tunela Seta, Kurgasiax, koji korespondira slovu Kap.

Ove tri varijante smatram dovoljno indikativnim same po sebi, i svaka odgovara drugačijem sloju naglaska koji sam čuo u snu, i zajedno oslikavaju višeznačnost tog imena. Sličan osećaj naglašenog duplog S imao sam i u drugim, srodnim situacijama, što mi ukazuje da ovaj fenomen nije vezan isključivo za Vassaga, već predstavlja širi obrazac. Jednom prilikom doslovno me je proganjalo ime demona Glasja-Labolasa, ali sam ga čuo u izmenjenom obliku, kao Glassyabolas, sa naglašenim S. Sa druge strane, prvi put mi se na sličan način zakačilo ime Aiwass, koje takođe nosi duplo S. Ta imena se ponekad u mom umu pojavljuju kao dosadna pesma koje se ne možeš otarasiti, a koju si slučajno čuo. Najjači utisak, međutim, ostavila je na mene varvarska reč iz Liber Sameka, koju sam nevoljno i automatski mantrao kao Essalonai, a koja je u mom doživljaju stvarala značenje brzine, ali i granice. Imao sam utisak da je to ime lovca koji stoji na ivici svetova.

U svakom slučaju, ovo naglašeno, produženo siktanje deluje kao napon na žici. Slovo Šin predstavlja element Vatre, kada sikne, spaljuje prepreke i probija mentalni ekran. Slovo Sameh, sa druge strane, označava „stub", „oslonac" ili „štit", ali vizuelno i konceptualno predstavlja i zmiju koja grize svoj rep, dakle zatvoreni krug, ogledalo, granicu. Kada um automatski modifikuje Glasja-Labolas u Glassyabolas, ili kada fiksira Aiwass i Vassago, on zapravo dodaje kondenzator u strujno kolo. Ti nazivi postaju „stakleni" (glassy), reflektujući i oštri. To su imena-ogledala.