Formula Bafometa, Azatot – bog revolucije

Antiguos cuentos de Brujas - Fernando Falcone

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz trećeg, proširenog, dopunjenog i samostalnog autorskog izdanja moje knjige "Božanska revolucija katastrofe" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Obrazovanje magijskog lanca Božanske revolucije katastrofe nije tek moja inicijativa nego predmet predviđanja na osnovu znakova i poznavanja duha vremena. Aktere tog lanca nazvao sam božanskim revolucionarima katastrofe, budući da će oni u tome imati podršku božanskih sila, odnosno podršku duha vremena. Jedno od osnovnih revolucionarnih načela je vladavina razuma. U smislu vladavine razuma Božanske revolucije katastrofe, razum je shvaćen kabalistički, kao ovaploćenje ne-sefire Daat, koja predstavlja znanje. Taj razum je lanac, jer razum u neku ruku i jeste lanac. Na ovom mestu potrebno je još jednom osvetliti pojam magijskog lanca, njegovog formiranja, a sve to u kontekstu jedanaestog i petnaestog ključa tarota. Đavo tarota nije onaj đavo crkve, nego đavo uzet kao Bafomet. U prethodnim verzijama ove knjige đavola sam predstavio u stilu hrišćanskog učenja sa gotovo ahrimanskom crtom, ali sam svejedno zagovarao pakt sa tom silom kako bih naglasio specifičnost delovanja revolucije koja operiše sa nečim zaista opakim. To ne znači da u mom umu đavo postoji na takav način. Đavo je za mene Bafomet, a to je, između ostalog, formula.

Na Levijevoj skici Bafometa, koja je u nekim tarotima primenjena na arkanu Đavo, njegova je desna ruka podignuta i ukazuje na nebo, dok je leva uperena ka zemlji. To je simbolizam formule E pluribus unum („iz mnoštva jedno“), odnosno Solve et Coagula („širenje i skupljanje“). Pluribus, solve, jesu izrazi načela ekstrovertnosti, odnosno rasta, budući da širi i rasteže magijski lanac. Proces solve je označen desnom rukom Bafometa i simbolom belog Meseca. Načelo Bafometove leve ruke je unum, coagula, sažimanje, ujednačavanje, unifikacija, sabijanje, skupljanje, koncentrisanje, fokusiranje, što je označeno simbolom crnog Meseca. Levom rukom figura postiže svoje utemeljenje, uzemljenje, centriranost, dok desnom stalno održava kružnu ili spiralnu inicijativu. To podrazumeva učvršćenost u Zemlji, bilo da je reč o Zemlji kao elementu ili kao planeti. Pentagram na čelu Bafometa nije obrnut, nego uspravan, koji je, za razliku od obrnutog, operativni simbol namenjen radovima koji imaju za cilj zgušnjavanje, konkretizaciju nečega. Obrnuti pentagram, sa druge strane, razređuje ono što je konkretno. Odnos između obrnutog i uspravnog pentagrama je istovetan pomenutoj formuli solve et coagula – obrnuti je solve, uspravni je coagula. Obrnuti pentagram označava silazak duha što ima za posledicu razređivanje materije, i obrnuto, uspravni pentagram podrazumeva uzdizanje duha i zgušnjavanje materije. Dakle, imamo dva niza:

a) desna ruka koja pokazuje ka gore je solve – pluribus – beli Mesec – obrnuti pentagram;
b) leva ruka koja pokazuje ka dole je coagula – unum – crni Mesec – uspravan pentagram.

Zato je crni Mesec na slici figure Bafometa postavljen na nižoj a beli na višoj poziciji, budući da je crni Mesec bliži zemaljskom, bliži ovaploćenju, materijalizaciji, odnosno ostvarenju neke namere. Mesec je, u kabalističkom smislu, Šekina, jahveovska šakti, njegova snaga, tj kamuflirana boginja a što ima svoj muški pandan u imenu Boga lunarne sefire Jesod, a to je  Šadaj.

Đavo / Bafomet je temeljna figura Božanske revolucije katastrofe, jer predstavlja glif njenog magijskog lanca. U Marseljskom špilu na karti Đavo prikazana su dva demonska lika, muški i ženski, koje na lancu drži đavolski lik. Lanac nije zategnut jer se likovi ne otimaju već krotko pristaju na položaj. To su duše uhvaćene ili upletene, dobrovoljno ili protiv svoje volje, u magijski lanac.  Lanac sam po sebi predstavlja snagu i otelotvoruje određenu strast, pa otud veza sa jedanaestim ključem tarota koji nosi naziv Snaga / Strast. Tako dolazimo do pitanja ko to stvara magijski lanac Božanske revolucije katastrofe, odnosno ko ili šta je njen pokretač?

Jens Heimdahl

Setimo se sudbine Šabataja Cvija, čija se duša nalazi u svojevrsnoj mesijanskoj inkubaciji i to na strašnom mestu, u bezdanu. To je zmija mučena zmijama. Šta je ta zmija? Zapravo, ko je ta zmija? Zmija u mesijanskoj inkubaciji je lepo predstavljena kartom Obešeni čovek u Krolijevom špilu. To je onaj skriveni u vodenom ambisu, crna mumija, a za čije sam oslovljavanje upotrebio ime Azatot. Crna mumija predstavlja večno prokletstvo, beskrajan poljubac Druge smrti, na dnu dna, odnosno truljenje. Mizanscen patnje mesijanske zmije je ne-sefira Daat. U alhemijskom procesu fermentacije, koji se sastoji od putrefakcije i spiritizacije, razapeta između ta dva procesa, pritešnjena svom težinom svih svetova, beskrajnim masama tame, gde nikog i ničeg nema, zapečaćena leži crna mumija. U sarkofagu sa četrnaest pečata svesti, u agoniji večne truleži gde se svaka misao pretvara u crva a ovaj istruli za tili čas, tvoreći nove crve koji se hrane njegovom gnjilošću, tu leži bespomoćna i svezana. Sve joj je oduzeto, luč svesti, sjaj bića, sve. Zakovana i zapečaćena u večnom singularitetu raspada, ona trpi agoniju potpune bespomoćnosti i nepokretnosti, haosa i buke raspadanja duše. Iznad nje je sve što postoji, večno nedostupno. Jedino šta ona može činiti u tom haosu raspadajućih misli, potpuno luda, svezana i odbačena, jeste da pruži oduška sopstvenoj nakaznosti stvarajući ogromnu moć u potpunoj nemoći. Tako crna mumija zrači tartarskom tamom, kao kakvo Crno Sunce čiji su zraci crne zmije pomoću kojih ona zaposeda umove živućih, umove onih bića koja imaju unutrašnju svetlost.

Prvi takav sadržaj, ovde opisan kao zmijski zrak crne mumije, doplivao je u moj um kroz davnašnji san a potom i u vizijama. Crna mumija je učinila da sa njome privremeno zamenim sadržaje svesti i steknem uvid u njen užasni svet i njenu strašnu svest, dok je ona mogla gledati ovaj svet mojim očima.  Tada se u meni začela ideja o Božanskoj revoluciji katastrofe koja bi kao konačni cilj imala oslobađanje bića koje sam spoznao kao crnu mumiju i kasnije je nazvao imenom Azatot, nadahnut Lavkraftovim pisanjem. U kasnijim vizijama video sam slike oslobađanja tog strašnog ne-bića iz ambisa, koje se svakim korakom tog procesa upotpunjuje. Kao da je reč o kakvim čudesnim tarot kartama koje opisuju povratak drevnog boga iz predela sveobuhvatnog izganstva.

Na kraju tog procesa koji sam nazvao inkubacijom mesijanske zmije, ono što bi proizašlo u završnici bilo je jedno fascinantno, moćno i prelepo biće. To je slika zaboravljenog i prokletog prastarog boga koji je izronio na površinu i u ognju srušio strašnu avet raspadajućeg poretka onih bogova koji su došli nakon njega. Taj je bog izvor moći revolucije. To je bog dečak, onaj koji se u tišini i tišinom obraća, dok je boraveći u sarkofagu pevao olujnu pesmu kreštećih vetrova. Revolucija je posebna vrsta teurgije koja cilja ne samo ka smeni bogova, nego ka obnovi božanstva – od beživotne crne mumije ka božanskom detetu, od truležnog neumrlog starca do živog mladog boga. To je bog „mladoturčin“, revolucionar, otac svih revolucionara, onih koje je on odabrao za svoje apostole, sveštenike, proroke i glasnike.