Tajanstvo
Kule je šesnaesto u tarotu. Za Elifasa Levija to je broj hrama. U marseljskoj
verziji ove karte vidimo zlatno-crvenu munju ili možda vatrenu protuberancu
kako udara u vrh kule čiji se krov obrušava a dva ljudska lika padaju na
zemlju. U Rozenvald špilu to je ruševina obasjana teškim
zracima krupnog Sunca. Slično je u tarotu Šarla VI, gde
vidimo polurazrušenu kulu u požaru, bez prisustva ljudskih likova. U Vivil
tarotu Kula nam pokazuje drvo ispod Sunca i uznemirenog mladića koji
gleda ka gore. Ništa se ne obrušava, ali nalik marseljskoj verziji i ovde imamo
tuce kuglica koje padaju odozgo. U Keri Jejl Viskonti Sforca tarotu, karta Kula
prikazuje motiv sličan onom u marseljskoj verziji, kula se
obrušava, dva ljudska lika ispadaju, ali tu u donjem desnom uglu primećujemo
lik starog kralja kome se vide glava i poprsje. Nebeska sila koja se obrušava
na Kulu ovde nije vatrena nego vazdušasta i to u plavoj boji.
Keri Jejl Viskonti Sforca špil
Po Seli
Nikols, naziv La maison dieu (Božja kuća) je izraz pogrešne
transkripcije od La maison de feu (Kuća vatre). Podsetimo se
italijanskog naziva Il Fuoco, na primer. Drugi nazivi ukazuju na munju,
strelu ili prosto toranj. Međutim, Pol Huson primećuje da se u nekim ranijim
špilovima Kula nazivala La maison de Diefel (Kuća đavola). Dakle, Kula
može biti posvećena bogu, đavolu, ognju, munji, streli, a ova poslednja je
često vid božanske intervencije. Kula kao obitavalište đavola ima svoj uzor u
biblijskim stihovima, Apokalipsa 18:2: „Pade, pade Vavilon Veliki i postao je prebivalište
demonima, izvor svake nečistote i skrovište svih nečistih i mrskih ptica!“
Najdžel Džekson pominje da je na verziji
biblije iz XV veka iz Ravene nacrtan anđeo koji napada kulu sa mačem u ruci i
šikljajućim plamenovima. Ima dosta umetničkih primera u poznom Srednjem
veku i malo kasnije, sa sličnim predstavama urušavanja Kule Vavilonske, pa otud
i Kulu tarota možemo smatrati kao jednu od takvih predstava.
Marseljski špil
Nikols primećuje da Kula u tarotu više liči na tamnicu, odnosno građevinu čija je svrha izolacija pre nego mesto okupljanja. Motiv ove arkane jeste božanska intervencija u arogantne poslove otuđenih ili izopačenih ljudi, a što podseća na biblijsku legendu o Kuli Vavilonskoj. Ljudski likovi koji nastanjuju Kulu, usled udara munje, padaju na zemlju. Njihov pad u neku ruku podseća na motiv karte Obešeni. Munja se ovde pojavljuje kao prva u nizu od pet arkana koje nose određeni tip svetlosti. Munja je atmosferska, električna, odnosno zemaljska svetlost. Sledeća u nizu, Zvezda, jeste bledunjava i tajanstvena zvezdana svetlost. Iza nje sledi Mesec, a potom i Sunce, kao izrazi lunarne, odnosno solarne svetlosti. Naposletku, imamo Sud kao predstavu astralne svetlosti. Svim tim svetlostima prethodi tajanstvena mikrokosmička svetlost Pustinjakove svetiljke. Fulkaneli smatra da se simbol kule može tumačiti u svojstvu zaštite, omotača, skloništa, a u alhemijskom žargonu, to je ljuska živinog zmaja. On navodi grčku reč pirgos kao izraz za kulu, sklonište, pribežište. Ta reč u svom korenu sadrži vatru, a ukazuje i na piramidu. Upravo iz pirgosa, snažna žena arkane Snaga, munjevitim potezom, izvlači čudovište. Žena je munja. To je posebna veza jedanaestog i šesnaestog ključa tarota.
„Kula na utvrđenju ili tvrđavi dođe isto kao kad se kaže podvig, a podvig traži hrabrost, mudrost i moć... Sa druge strane, fonetska kabala, koja od francuske reči tour (kula) tvori ekvivalent atičkom touros, upotpunjava pantagruelovsko značenje podviga (tour de force)... Ništa, kao što se vidi, ne bi moglo bolje odgovarati figurativnom izrazu kamen mudrosti od zmaja zatvorenog u tvrđavi, čije se vađenje uvek smatralo za podvig.“ Fulkaneli, Alhemijska boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 187-188.
Krolijev špil
U
Krolijevoj verziji ove karte vidimo četiri izobličena ljudska
lika kako padaju sa obrušavajuće kule, što predstavlja razaranje
vatrom. Na dnu karte vidimo velika usta kojima je istaknuta veza ove karte sa hebrejskim slovom peh, što znači usta. Ta
usta, kaže Kroli, jesu usta starog rimskog božanstva podzemlja Disa. Zašto baš
Disa? Zašto ovde nemamo neko egipatsko ili grčko božanstvo, u skladu sa ukusom
duha vremena, nego baš rimsko? Slika ukazuje na pad imperije, a najpoznatija
imperija je upravo ona koju je osnovao grad Rim. Međutim, tu nije reč o Rimskom
carstvu nego o duhovnoj imperiji Vatikana, u krajnjoj liniji hrišćanstva. Nije li ova karta proročka vizija konačnog pada Rima, odnosno
Vatikana, Katoličke Crkve? Pol Huson, međutim, sugeriše, da bi se Kula u
istorijskom smislu mogla odnositi i na razaranje hrama u Jerusalimu od strane
Rimljana, Kulu Vavilonsku ili Sodomu i Gomoru. Pogledajmo dobro kartu i
videćemo da četiri figure koje padaju jesu ljudske, ali su izgubile ljudsko
obličje. Naravno, ova ruševina ne odnosi se nužno na Vatikan koliko na čitavu
građevinu doktrina eona Ozirisa. U ognju!
Vejtov špil
Karta Kula ukazuje na rušenje starog poretka, istorijskog, društvenog, religijsko-magijskog, državni udar, pad carstva, naposletku urušavanje ličnog, psihičkog ustaljenog poretka pod naletom božanske prosvetljujuće sile ili kakvog šoka, rušenje sistema laži i (samo)obmana pred silinom istine itd. U magijskom smislu ova arkana ukazuje na moć reči i vibracije, moć magijske formule, vibratorne formule, priziva i zaziva. To su reči moći, bajalice, moćna imena bogova itd. Kula je rat, sveti rat, džihad, iznenadno prosvetljenje, iskustvo susreta sa višim silama. To su bolovi napretka jer napredak je bolan pošto podrazumeva traumu rušenja. Zlatna zora ovu arkanu naziva Gospodom moćnih vojski i dodeljuju joj prirodu Marsa. Kula je otud manifestacija marcijalne prirode u tarotu, odnosno rata, čija staza pe, povezuje Levi i Desni stub Drveta života na njegovom nižem nivou. Slovo pe označava usta, što stvara asocijacije na reč, bajanje, magiju reči, delovanje rečima, ali i proždiranje, rasejavanje, širenje. Elifas Levi je opravdanje za povezivanje Kule sa hebrejskim slovom ain nalazio u obliku koji padajući čovek zauzima u marseljskoj verziji. Menli Palmer Hol misteriju ove karte tumači tako što sam toranj povezuje sa božanskom prirodom čovečanstva.
„Kada mu je uništena kruna, čovek pada u niži svet i uzima na sebe iluziju materijalnosti. Tu je ključ za misteriju polnosti. Kula je verovatno ispunjena dukatima koji, ispadajući u velikom broju kroz rupu koju je napravila munja, nagoveštavaju potencijalne moći.“ Menli Palmer Hol, Tajna učenja svih epoha, Metaphysica, Beograd, 2011, str 576.
