NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota
Tajanstvo Kule je šesnaesto u tarotu. Za Elifasa
Levija to je broj hrama. U marseljskoj verziji ove karte vidimo zlatno-crvenu
munju ili možda vatrenu protuberancu kako udara u vrh kule čiji se krov
obrušava a dva ljudska lika padaju na zemlju. U Rozenvald špilu to je prosto
ruševina pod teškim zracima krupnog Sunca. Slično je u tarotu Šarla Šestog, gde
vidimo polurazrušenu kulu u požaru, bez prisustva ljudskih likova. Vivil tarotu Kula nam pokazuje
drvo ispod Sunca i uznemirenog mladića koji gleda ka gore. Ništa se ne
obrušava, ali nalik marseljskoj verziji i ovde imamo tuce kuglica koje padaju
odozgo. U Keri Jejl Viskonti Sforca tarotu, karta Kula prikazuje motiv sličan
onom u marseljskoj verziji – kula se obrušava, dva ljudska lika ispadaju, ali
tu u donjem desnom uglu primećujemo lik starog kralja kome se vide glava i
poprsje. Nebeska sila koja se obrušava na Kulu ovde nije vatrena nego
vazdušasta i to u plavoj boji. Po Seli Nikols, naziv La maison dieu
(Božja kuća) je izraz pogrešne transkripcije od La maison de feu (Kuća
vatre). Podsetimo se italijanskog naziva Il Fuoco, na primer. Drugi
nazivi ukazuju na munju, strelu ili prosto toranj. Međutim, Pol Huson primećuje
da se u nekim ranijim špilovima Kula nazivala La maison de Diefel (Kuća đavola).
Dakle, Kula može biti posvećena bogu, đavolu, ognju, munji, streli, a ova poslednja
je često vid božanske intervencije.[1] Najdžel Džekson pominje da je na verziji biblije iz
XV veka iz Ravene nacrtan anđeo koji napada kulu sa
mačem u ruci i šikljajućim plamenovima. Ima prilično umetničkih primera u
poznom Srednjem veku i malo kasnije, sa sličnim predstavama urušavanja Kule
Vavilonske, pa otud i Kulu tarota možemo smatrati kao jednu od takvih
predstava.
Nikols primećuje da Kula u tarotu više liči na
tamnicu, odnosno građevinu čija je svrha izolacija pre nego mesto sastajanja.
Motiv ove arkane jeste božanska intervencija u arogantne poslove otuđenih
ljudi, a što podseća na biblijsku legendu o Kuli Vavilonskoj. Ljudski likovi
koji nastanjuju Kulu, usled udara munje, padaju na zemlju. Njihov pad u neku
ruku podseća na motiv karte Obešeni. Munja se ovde pojavljuje kao prva u nizu od pet arkana
koje nose određeni tip svetlosti. Munja je atmosferska, električna, odnosno
zemaljska svetlost. Sledeća u nizu, Zvezda, jeste bledunjava i tajanstvena
zvezdana svetlost. Iza nje sledi Mesec, a potom i Sunce, kao izrazi lunarne,
odnosno solarne svetlosti. Naposletku, imamo Sud kao predstavu astralne
svetlosti. Svim tim svetlostima prethodi tajanstvena mikrokosmička svetlost
Pustinjakove svetiljke. Fulkaneli smatra da se simbol
kule može tumačiti u svojstvu zaštite, omotač, sklonište, a u alhemijskom žargonu,
to je ljuska živinog zmaja. On navodi grčku reč pirgos kao izraz
za kulu, sklonište, pribežište. Ta reč u svom korenu sadrži vatru, a ukazuje i
na piramidu. Upravo iz pirgosa, snažna žena arkane Snaga, munjevitim
potezom, izvlači čudovište. Žena je munja. To je posebna veza jedanaestog i
šesnaestog ključa tarota.[2]
U Krolijevoj verziji ove karte vidimo četiri
izobličena ljudska lika kako padaju sa kule koja se ruši, što predstavlja
razaranje vatrom. Na dnu karte vidimo velika usta kojima je ispoštovana veza ove karte sa
hebrejskim slovom peh, što znači usta. Ta usta, kaže Kroli, jesu usta
starog rimskog božanstva podzemlja Disa. Zašto baš Disa? Zašto ovde nemamo neko
egipatsko ili grčko božanstvo, u skladu sa ukusom duha vremena, nego baš
rimsko? Slika ukazuje na pad imperije, a najpoznatija imperija je upravo ona
koju je osnovao grad Rim. Međutim, tu nije reč o Rimskom carstvu nego o
duhovnoj imperiji Vatikana, u krajnjoj liniji hrišćanstva. Nije li ova karta
proročka vizija konačnog pada Rima, odnosno Vatikana, Katoličke Crkve? Pol
Huson, međutim, sugeriše, da bi se Kula u istorijskom smislu mogla odnositi i
na razaranje hrama u Jerusalimu od strane Rimljana, Kulu Vavilonsku ili Sodomu
i Gomoru. Pogledajmo dobro kartu i videćemo da četiri figure koje padaju jesu
ljudske, ali su izgubile ljudsko obličje. Naravno, ova ruševina ne odnosi se
nužno na Vatikan koliko na čitavu građevinu doktrina eona Ozirisa. U ognju!
Karta Kula ukazuje na rušenje starog poretka, istorijskog, društvenog,
religijsko-magijskog, državni udar, pad carstva, naposletku urušavanje ličnog,
psihičkog ustaljenog poretka pod naletom božanske prosvetljujuće sile, rušenje
sistema laži i (samo)obmana pred silinom istine itd.
U magijskom smislu ova arkana
ukazuje na moć reči i vibracije, moć magijske formule, vibratorne formule,
priziva i zaziva. To su reči moći, bajalice, moćna imena bogova itd. Kula je
rat, sveti rat, džihad, iznenadno prosvetljenje, iskustvo susreta sa višim
silama. To su bolovi napretka jer napredak je bolan pošto podrazumeva traumu
rušenja. Zlatna zora ovu arkanu naziva Gospodom
moćnih vojski i dodeljuju joj prirodu Marsa. Kula je otud manifestacija
marcijalne prirode u tarotu, odnosno rata, čija staza pe, povezuje Levi
i Desni stub Drveta života na njegovom nižem nivou. Slovo pe označava usta, što stvara asocijacije
na reč, bajanje, magiju reči, delovanje rečima, ali i proždiranje, rasejavanje,
širenje. Elifas Levi je opravdanje za povezivanje Kule sa hebrejskim slovom ain
nalazio u obliku koji padajući čovek zauzima u marseljskoj verziji. Menli Palmer Hol misteriju
ove karte tumači tako što sam toranj povezuje sa božanskom prirodom čovečanstva.[3] Vejtova Kula prikazuje
izlomljenu oštru munju koja podseća na kabalističku doktrinu Zlatne zore o
munji koja predstavlja modus operandi delovanja više sile i čiji je
pandan mač. Munja je mač čije resko sevanje povezuje sefire Drveta života i
predstavlja formulu spuštanja božanske sile, nasuprot simbolizmu zmije kojom je
predstavljeno uzdizanje po stazama Drveta. U dijaboličnom smislu Kula
predstavlja duhovnu smrt, najgoru vrstu sunovrata, odsecanje od svetla i
potpunu posvećenost tami, što u krajnjoj liniji rezultira preobražajem čoveka u
demonsko biće. Kula simbolizuje taj preokret, ključni trenutak prelaska na
mračnu stranu.
[1] Kula kao obitavalište
đavola ima svoj uzor u biblijskim stihovima, Apokalipsa 18:2: „Pade, pade
Vavilon Veliki i postao je prebivalište demonima, izvor svake nečistote i
skrovište svih nečistih i mrskih ptica!“
[2] „Kula na utvrđenju ili tvrđavi dođe isto kao
kad se kaže podvig, a podvig traži hrabrost, mudrost i moć... Sa druge strane,
fonetska kabala, koja od francuske reči tour (kula) tvori ekvivalent
atičkom touros, upotpunjava pantagruelovsko značenje podviga (tour de
force)... Ništa, kao što se vidi, ne bi moglo bolje odgovarati figurativnom
izrazu kamen mudrosti od zmaja zatvorenog u tvrđavi, čije se vađenje
uvek smatralo za podvig.“ Fulkaneli, Alhemijska
boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 187-188.
[3] „Kada mu je uništena
kruna, čovek pada u niži svet i uzima na sebe iluziju materijalnosti. Tu je
ključ za misteriju polnosti. Kula je verovatno ispunjena dukatima koji,
ispadajući u velikom broju kroz rupu koju je napravila munja, nagoveštavaju
potencijalne moći.“ Menli Palmer Hol, Tajna učenja
svih epoha, Metaphysica, Beograd, 2011, str 576.
Cornelis Antonisz (1505-1553), Kula Vavilonska
