Arkana Sunce u tarotu

Vejtov špil

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Sunce predstavlja devetnaesti ključ tarota. Za Elifasa Levija to je broj svetla. Seli Nikols u arkani Sunce prepoznaje motiv ljudskog odnosa, budući da je to, u Marseljskom špilu, predstavljeno pomoću dva deteta koja se igraju ili razgovaraju, dok po njima padaju krupne kapi sa Sunca, ukupno trinaest, što predstavlja brojčanu vrednost hebrejske reči ehad (jedan). Time se svedoči da je Bog Jedan (Adonai ehad). Otud Sunce tarota može predstavljati Sunce Istine. Pod Suncem istine odigrava se odnos dva ljudska lika. U nekim starijim špilovima, recimo Keri Jejl Viskonti Sforca, na arkani Sunce prikazan je nagi mladi lik, ne mogu sa sigurnošću tvrditi kog tačno pola, ogrnut crvenim ogrtačem nalik šalu, koji jaše belog konja (simbol čistote) i u ruci drži sunčev disk na kome je naslikano ljudsko lice. On se kreće u pravcu s leva na desno, sledeći prirodan sunčev hod po nebu. Na ovoj karti nije prikazan zid ali jeste raskošan grad, smešten ispod prilike na konju koji zapravo leti, budući da se nalazi na oblaku. 

Krolijev špil

U devetnaestoj arkani Vivil špila takođe imamo konjanika koji doduše ne jaše po nebu, ali u galopu hita zemljom. Po svemu sudeći je reč o mladiću koji se kreće s desna na levo i nosi dvobojni barjak. Po njemu padaju zlatne i bele kapi. Sunce Pierpont Morgan Bergamo špila predočava nam nagog mladića sa crvenim šalom koji stoji na oblaku i rukama drži crveno sunce. Primećujemo i mala tamna krila na njegovim leđima, dok na dnu prikaza opažamo planine i crvenkasti zid u prvom planu. Crveni šal je odraz crvenog barjaka koji predstavlja pobedu, a posebno pobedu nad smrću koja se često nalazila u Hristovim rukama na prikazima njegovog vaskrsnuća. U slučaju Rozenvald špila vidimo samo Sunce prikazano kao lik sa osam zraka. U špilu Šarla Šestog zatičemo zlatokosu devojku koja sedi ispod sunca i u ruci drži vreteno, dok u pozadini imamo veliki zlatni zid. Motiv vretena ukazuje na sudbinske sile koje su prisutne na ovoj arkani. U tarotu d’Este zatičemo dva lika. Stariji lik sedi na ulazu u objekat koji liči na veliko bure (podseća na Diogena), a mlađi stoji pored njega naslonjen na nekakav objekat sa desnom nogom nemarno prebačenom preko leve (nalik Caru). Iznad njih se nalazi sunce dok u pozadini zapažamo veliki zid. 

Pierpont Morgan Bergamo špil

Vejtovo Sunce dominantno stoji u pozadini prizora u kome zatičemo nago dete sa cvetnim vencem na glavi koje jaše belog konja. Primećujemo suncokrete u pozadini koji kao da rastu iza zida, uz prisutnost crvenog vela koji nemarno leprša u blizini. Taj konjanik, mladić-devojka, dete, koga srećemo kao glavni motiv arkane Sunce, jeste Heliogabal, odnosno Elagabal oličen u mladom dekadentnom rimskom imperatoru koji se zvao Varije Avit Basijan (204-222). Njegova vladavina bila je kratkotrajna i skandalozna te je naposletku bio ubijen. Fulkaneli u knjizi Alhemijska boravišta pominje ovog cara i kaže da je poticao iz sirijske porodice koja je štovala kult Sunca. Od rane mladosti, taj car je bio prvosveštenik solarnog boga obožavanog u obliku crnog kamena pod imenom Elagabal ili Heliogabal. Pretpostavljalo se da mu je otac bio car Karakala. Majka mu je bila Semija ili Semiamira (još malo pa Semiramis), čije ime Fulkaneli prevodi kao napola čudesna te daje sledeći komentar: „Istovremeno niska i dragocena, odvratna i tražena, ona je prostitutka Dela. Mudrost veli da ona kaže – Nigra sum sed formosa (Crna sam, ali lepa).“ Kurva je majka sunčevog kamena. Fulkaneli raščlanjuje ime Heliogabal i iz toga izvlači značenje Sunčev konj, a to je upravo onaj konj prikazan na nekim verzijama devetnaeste arkane. Takođe, Elifas Levi u ovoj karti vidi simbol Filozofskog kamena.

Marseljski špil

Karta Sunce predstavlja posvećenike pod Suncem gnoze. To su deca Sunca, oni koji vide, vidioci. To su heksagramom osvetljeni pentagrami. Oni govore tajnim jezikom, odnosno jezikom onih koji vide. Taj je jezik oruđe prosvetljenog duha te je kao izraz opštih ideja posve alegoričan. To je jezik posvećenika, kabalistički i alhemičarski, jezik argo, potpuno nerazumljiv onima koji su van kruga posvećenika. Tim specifičnim jezikom posvećenici iz redova svih naroda mogli su međusobno opštiti. To je poput hijeroglifa. Ukoliko poznajemo hijeroglife nije neophodno da govorimo jezikom onih koji su nešto ispisali tim hijeroglifima, da bismo uopšte razumeli šta su hteli da kažu. Jedino je važno da imamo ključeve pravilnog čitanja i razumevanja hijeroglifskih simbola. Mit o rušenju Kule Vavilonske ukazuje na razbijanje jedinstvenog toka prvobitne tradicije koja je povezivala čitavo čovečanstvo. Dakle, upravo na motivu izgubljenog univerzalnog posvećeničkog jezika prvobitne tradicije, dobijamo poveznicu ključeva Sunce i Kula. Univerzalni posvećenički jezik ukazuje na prirodu duha čiji izraz taj jezik predstavlja. Ta priroda materijalizovana je u obliku zida koji se nalazi u pozadini karte. To je zid lavirinta, jer lavirint je simbol inicijacije u misterije.

Mantenja taroki

U Marseljskom špilu deca Sunca su prikazana ozbiljnih lica, nagi sa plavim pojasevima, okrenuti jedno ka drugom. Kod Krolija, deca Sunca su radosna, naga i imaju krila poput leptira. To je suštinski prikaz razlike stare i nove doktrine. Vidimo da je kod Krolija zid kružan i opasuje vrh svete planine preko koje se adepti uspinju na Sunce. Ideja lavirinta u oba slučaja nije odmah jasna nego pripada dubljem simbolizmu, a na šta se ukazuje upravo u Krolijevom špilu. Naime, u središtu Sunca nalazi se ruža, a ruža je kako naglašava Fulkaneli, simbol prozora i točka u smislu vremena. Dalje, po Fulkaneliju, ruža predstavlja delovanje vatre i njeno trajanje. Osim toga, ruža je i simbol lavirinta. Lice Sunca je ružin lavirint. Sledeći Fulkanelijevu analogiju, dolazimo do poveznice lavirinta i pauka, preko mitološkog lika Arijadne. Po Fulkaneliju, Arijadna je forma od airagne, arahne, arahgne. On ističe grčki glagol airo koji znači uzeti, uhvatitim zgrabiti, privući, pa je zato grčki airen ono što uzima, hvata, privlači. Fulkaneli otud izvodi zaključak da je airen magnet. Čitav niz asocijacija dovodi prikaz na karti Sunce do značenja Istoka, izlazećeg Sunca. Dakle, Sunce je, između ostalog, argo, posvećenički jezik, lavirint, ruža, pauk, paukove niti koje predstavljaju sunčevi zraci, dok je njegova mreža čitav univerzum. Sledeći Fulkanelijev asocijativni niz, dolazimo do filozofskog kamena preko jednog od antičkih naziva za lavirint - absolum, termin blizak apsolutu. Deca Sunca su otud graditelji lavirinta absoluma, graditelji apsoluta, upućeni u tajnu dobijanja filozofskog kamena, solarni adepti.

Žak Vivil špil

Po Kroliju, karta Sunce predstavlja Heru-ra-ha, boga eona Horusa koji se objavljuje čovečanstvu kao duhovno, moralno i fizičko Sunce. U tome se vidi cilj eona Horusa, a to je potpuno oslobođenje čovečanstva, jer kako kaže Kroli, potpuna sloboda je kako uzrok, tako i posledica svežeg priliva sunčeve energije na Zemlju. Takođe, Kroli naglašava kako ova karta simbolizuje proširenje pojma Ruže i Krsta, jer je Krst sada stopljen sa Suncem, iz koga, zapravo, vodi prvobitno poreklo (solarni krst je u suštini Krst). To znači da je formula Ruže i Krsta još uvek važeća u zemaljskim stvarima. U mnogim mitologijama Sunce je vidljivi predstavnik nevidljivog boga. Džerald Masi pominje da je u eshatologiji Sunce simbol božanstva kao duha, što je u hrišćanstvu poprimilo oblik svetog duha, odnosno Ruah Elohima u judaizmu. Masi sa Suncem povezuje božansku trijadu, koja je uzor hrišćanskom Svetom Trojstvu, a to su Atum kao Otac, Horus u ulozi Sina i Ra kao Sveti Duh. Po Masiju, najviša od elementarnih sila je u astronomskoj mitologiji divinizovana kao solarna, što je predstavljeno Horusom starijim. Možda ta slika ima svoj daleki odraz u prisustvu dece ili deteta na karti Sunce.

špil Eteja

Zlatna zora tajanstvo ove karte naziva Gospod vatre sveta. Po Zlatnoj zori ova karta odgovara stazi slova reš na Drvetu života, čije se značenje prevodi kao glava ili lice, dok je njegova astrološka atribucija Sunce. Pa ipak, prisustvo dva dečja lika u velikom broju špilova asocira na znak Blizanaca, ali i na astrološku kuću Lava koja označava potomstvo. Elifas Levi je ovu arkanu opisao kao „nago dete koje jaše belog konja pokazujući skerletnu zastavu“, što je Vejt uzeo kao motiv za dizajn svoje karte. Levi je obično imao na umu dizajn Marseljskog tarota, ali je po pitanju arkane Sunce odstupio upravo po pitanju deteta, kao i u pitanju Đavola. Sunce je tradicionalno povezano sa simbolizmom oka, što ovu kartu na poseban način povezuje sa kartom Mesec. Sunce je Horusovo oko, a Mesec Totovo. Oko kao simbol predstavlja amblem velike magijske moći. Kada se zajedno nađu jedno pored drugog, oni tvore lice, ali to lice nije bilo kakvo, nego upravo lice boga ili božansko lice. Zajedno mogu predstavljati moćan talisman. I zaista ta slutnja ima svoje opravdanje i u Pikatriksu, u kome se talisman Sunca opisuje scenom dva čoveka od kojih jedan pruža pruža ruke kao da želi da se rukuje sa drugim. Taj detalj nalazimo u špilu Eteja, gde zatičemo dva naga deteta ispod zidanog obeliska na kome sjaji crvena petokraka. Pritom se njih dvojica rukuju na neki poseban, reklo bi se inicijacijski način, čime se šalje poruka da je reč o braći posvećenicima.

tarot d'Este

Ukoliko ovu arkanu sagledavamo kao prikaz Sunca i samo jedne mlade osobe, jednog deteta ili žene, onda to možemo protumačiti kao scenu priziva solarne moći. U tom smislu Najdžel Džekson pominje rad Đordana Bruna Cantus Circaeus, gde je opisana Kirka koja izvodi magijski obred prizivajući moći njenog oca, boga Sunca. Solarna moć je u Marseljskom špilu prikazana sa šesnaest raznobojnih zraka koji izviru iz samog Sunca. Upravo je šesnaest zraka onoliko koliko ima čuveno antičko Sunce Vergine, simbol povezan sa dinastijom Aleksandra Makedonskog. Zrakasto Sunce upravo se, poput krune, nalazilo na glavi antičkog boga Heliosa.

Sunčeva arkana u klipotskom vidu predstavlja senku smrti, stazu reš koja povezuje nemoć i ludilo, odnosno Gamalijela i Samaela. U užem razumevanju ove arkane, primenjeno na ovu temu, osim senke smrti, Sunce oličava i apstraktno, bezdušno umovanje, jarugu Razuma koja se pominje u Krolijevoj Knjizi zakona.

Dodatak:

Pamela Kolman Smit je jedna od „The True Worshiper of Highest“. Ostavila je za sobom inicijacijsku slikovnicu, svojevrsni Mutus Liber koji je postao veoma popularan pod imenom Rajder-Veit (Rider-Waite) tarot špil. Naravno, Vejt, a još manje neki Rajder, jedva da imaju zasluga za nastanak ovog prelepog tarot špila. Rajder je dao pare da špil bude odštampan a Vejt je napisao komentare. Suštinski genij ove simboličke okultne slikovnice je pomenuta proročica Pamela Kolman Smit. Ako pažljivo osmotrite svaku kartu na ovom špilu primetićete u donjem desnom uglu stilizovani potpis ove nadahnute umetnice. Dakle, potpis govori o pravom autorstvu. P. K. Smit je na velikoj arkani pod brojem XIX Sunce oslikala solarnu ekstazu. Počnimo od činjenice da je na karti Sunce ona vratila belog konja na kome jaše naga mlada osoba. Kažem vratila jer ga je francuska okultna škola odatle uklonila. U jednom od Viskonti špilova iz XV veka na karti Sunce prikazana je mlada devojka koja jaše belog konja. U špilu Žaka Vivila belog konja jaše momak. Kod Smitove je to velikim suncem obasjano radosno i okrunjeno nago muško dete čiju krunu čini šest cvetova, čime se ukazuje na solarnu sefiru Tifaret. Povrh toga, ona je kartu XIX Sunce jasno povezala sa Suncem u astrološkom smislu, raskidajući sa shvatanjem francuskih okultista da je astrološka atribucija te karte znak Blizanaca. Smitova je sa te karte uklonila jedno od dvoje dece. Uklonjeno dete je devojčica. Dete koje je ostalo je dečak. Na koga nas to podseća okrunjeno radosno dete?

Napravimo još jedan korak. Ko je to dete u kontekstu tarota? To je isti onaj koji se pojavljuje sa zavežljajem, takođe obasjan zracima Sunca, i praćen veselim belim psom (koji zauzima pozu nalik slovu alef), hita ka provaliji. Luda Smitove je odrasli Horus, a dečak sa karte Sunce je Horus Dete. Oba lika su ekstatična. Naravno, nisam zaboravio uklonjenu devojčicu sa karte Sunce. Ko je ta devojčica i gde se ona nalazi? Devojčica dolazi tiho u noći. Zatičemo je na arkani VIII Snaga kako kroti lava. Ovaj par, ali ne više deca, pojavljuje se na karti VI Ljubavnici, gde je prikazana scena rajskog vrta. Par je nag i izložen je zracima velikog sunca i pogledu arhanđela Rafaela. To su Adam i Eva, ali i više od toga. Blizanci su postali ljubavnici. To je odraz drevne kraljevske seksomagijske formule koja je po prirodi incestuozna.

Hebrejski koren za označavanje Sunca „šemeš“ Šin-Mem-Šin, vrednost 640, postaje Šamšun, Šemšun ili Samson, što je ime biblijskog lika čija je osnovna osobenost snaga. Samson je Šin-Mem-Šin-Vav-Nun, odnosno 696. Taj broj dobijen je dodavanjem broja 56. Dakle, imamo Sunce i Nu, odnosno noć, praktično Hadit i Nuit, glavne aktere mitologije Knjige zakona. Kada zbrojimo 6, 9, 6, dobijemo broj 21. Tačno toliko je sunčevih zraka na karti XIX u P. K. Smit tarotu. Toliko je slova enohijanskog alfabeta. Onaj „samson“ lavljeg roda je mesija. Ko je mesija u Horusovom eonu? Babalon.   

Keri Jejl Viskonti Sforca tarot