NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota
Osamnaesto tajanstvo tarota izraženo je kartom
Mesec. Elifas Levi za osamnaest kaže da je to broj verske dogme. Keri Jejl Viskonti
Sforca na ovoj karti prikazuje lepo odevenu damu koja u desnoj ruci drži
mesečev srp. Neki u njoj vide boginju Dijanu. Sličan prizor zatičemo i u
verziji Pierpont Morgan Bergamo. U špilu Šarla Šestog zatičemo dva astrologa
koji imaju šestare. Jedan od njih drži knjigu, dok je drugi šestar uperio kao
da meri prečnik mesečevog diska. U njihovoj pozadini nalazi se zid, isto kao i
na karti Sunce. D’Este Mesec prikazuje starijeg bradatog lika kako ispod
mesečine u svesci šestarom iscrtava ili meri. Sličan prizor je i u Vivil špilu,
gde zatičemo mudraca koji sedi pored drveta i posmatra Mesec iz kojeg ispadaju
kapi. Kapi sa Meseca padaju i na karti Marseljskog špila. Menli Palmer Hol
navodi de Žeblenovu ideju koji mesečeve suze povezuje sa egipatskim verovanjem
da su izlivanja Nila izazvana suzama boginje Meseca. Mantenja taroki daje nam
sliku devojke u kočijama koje jezde nebeskim svodom. Ona u desnoj ruci drži
mesečev srp. U Rozenvaldu to je samo Mesec postavljen između dve nebeske vode.
Marseljski špil daje drugačiju predstavu. Tu imamo dva psa i raka koji izlazi
iz vode. U Marseljskom špilu kartama Luda i Mesec zajedničko je prisustvo pasa: kod Lude jednog, kod
Meseca dva. Kao da je reč o tri glave mitskog Kerbera koje su se, sa nekom
posebnom svrhom, rasporedile u dve arkane.
U nekim tarotima imamo psa i vuka, odnosno psa i
šakala. Pas, vuk, šakal, ima svoju mitsku težinu. U neku ruku to je vodič duša,
ali u nekim mitovima, ove životinje imaju ulogu vodiča Suncu koje prolazi kroz
opasni podzemni svet ne bi li mu pomogle da izađe na istoku i stvori novi dan. U
egipatskoj mitologiji to Sunce je predstavljeno detetom Horusom kojeg šakal na
svojim rukama iznosi iz podzemnih voda. Pas ove arkane je bog Anubis, kojeg je
Plutarh opisao kao liniju horizontalnog kruga koji razdvaja vidljivi svet od
nevidljivog. Anubis je taj pas čuvar, odnosno čuvar praga, prolaza, prelaza,
lovac koji stoji na granici solarnog kontinuiteta i lunarnog diskontinuiteta. U
mitološkom kontekstu Meseca imamo čitav niz životinja koje označavaju lunarnu
prirodu. Na primer to je pas, babun, zec, ibis, buba, žaba itd. Pas je posebno
naglašavan kao mesečeva životinja. Setimo se lovačkih pasa lunarnih boginja
Artemide i Dijane. Krabe, rakovi, školjke su se u renesansnim magijskim
predstavama često nalazile u rukama lunarnih boginja. Najdžel Džekson navodi
poznatog astrologa iz XVII veka, Vilijema Remzija koji je
u knjizi Astrologia Restaurata pobrojao neke životinje pod vladarstvom
Meseca, a to su krabe, rakovi, školjke, jastozi itd. Menli Palmer Hol podseća
da rak ili kraba označava retrogradno kretanje Meseca. Na karti Mesec Marseljskog
špila, imamo prikazane pse i zglavkara, lunarne htonske životinje, i upadljivo
odsustvo ljudskih likova. Karta odiše atmosferom preobražaja, što podseća na
egipatski mit o Amenti, predelu gde obitavaju duhovi preminulih, ali i gde
vrebaju mnoge opasnosti. Ukoliko preminuli želi da izađe na svetlost dana
večnog života, on se mora preobraziti, a da bi se preobrazio prethodno se mora
probuditi. Onaj ko spava u Amenti je smrtnoj opasnosti. Slika raka koji izlazi
iz vode i podiže svoja klešta ka Mesecu, ukazuje na egipatski znak ka i
pozu tela kojom preminuli u Amenti doziva svoju višu dušu kako bi se spojio sa
njome.
Tumači tarota se umnogome slažu da karta Mesec
načelno označava noć.[1] U tamnim tonovima i
Alister Kroli opisuje tajanstvo ove karte.[2] Videli smo iz
Fulkanelijevog navoda o (re)generišućem svojstvu tame. Otud ova karta označava
proces-vreme-mesto i ukazuje na uslove tog dešavanja: nešto se stvara,
obnavlja, rađa ili vaskrsava. Kroli kaže da u sistemu starog eona Sunce nije
vaskrsavalo samo iz zime nego i iz noći, a ova karta, po njemu, predstavlja
ponoć. Otud se u Krolijevom dizajnu ove karte nalazi sveta buba, odnosno
egipatski bog Kefra koji drži Sunčev disk. Reč je, dakle, o inkubaciji, muklom
predrođenju. Po Zlatnoj zori, karta Mesec je dodeljena znaku Riba, odnosno
slovu kof, koje označava potiljak te se dovodi u vezu sa snovima,
snoviđenjima, ali i sa etarskim dvojnikom. O simbolici ribe Fulkaneli kaže da
je to hijeroglif za kamen filosofa u njegovom prvorodnom stanju, zato što se kamen,
kao i riba, rađa u vodi i živi u vodi. Vode arkane Mesec su mutne i mračne. U
njima vrebaju čudovišta i ambijent prepun opasnosti, otrova i raznih oblika zagađenja. To je
venska i menstrualna krv.
Karta Mesec je u nekom vidu
posledica delovanja Maga, njegova projekcija, opsena koju stvara veliki
opsenar. Nije bez razloga Elifas Levi u ovoj karti video simbol magijskog
magnetizma i magije čarobnih napitaka. Zlatna zora je ovu kartu nazvala Vladarom
fluksa i refluksa, dete sinova Moćnog. U toj tituli naslućuje se okultna
tajna tzv mesečeveg deteta, odnosno magijskim putem prizvane duše da se ovaploti
u detetu koje nosi posvećenica, a koje je začeto na magijski način. Po Menli
Palmer Holu arkana Mesec se odnosi na stazu mudrosti i kaže da čovek u svojoj
potrazi za stvarnošću izlazi iz bazena iluzije. Osvald Virt karti Mesec
pripisuje sazvežđa Rak (zvezda Al Tarf), Veliki Pas (Sirijus) i Mali Pas
(Prokion). Upečatljive zvezde Sirijus i Prokion su predstavljene likovima dva
psa na karti. Sazvežđe Rak je u astrološkoj tradiciji poznato kao kapija
ljudskih duša kroz koju one dolaze na Zemlju i inkarniraju se (nasuprot Jarca
koji predstavlja kapiju kroz koju duše odlaze sa Zemlje). Arkana Mesec, baš kao
Zvezda i Kula pre, odnosno Sunce nakon nje, deo je niza apokaliptičkih i
kosmičkih znamenja koja prethode karti Sud.[3] U tom kontekstu Stuart
Kaplan je primetio da se Mesec i Sunce istovremeno pojavljuju na ilustraciji
Petrarkinog Trijumfa večnosti. Atribucija karte Mesec je kabalistička jaruga
uništenja. Po sistemu Zlatne zore astrološka priroda ove karte odnosi se na
znak Riba koji u demonskom ključu predstavlja Kuću ropstva i zatočeništva.
[1] „Reč potiče od grčkog
nux, niktos, što odgovara latinskom nox, noctis, noć. U pitanju je, znači,
stvar koja se rađa noću, potrebna joj je noć da bi se razvila... Vi biste, dakle, da u okrilju vaših
materijala izazovete neki generativni proces. No, u tom slučaju, neophodna vam
je pomoć prirode, i morate znati da će vam ta pomoć biti uskraćena ako,
nesrećnim sticajem ili neznanjem, ne dovedete prirodu u stanje delovanja njenih
zakona. Pa koji je onda primordijalni uslov, suštinski, da bi ma kakav
generativni proces mogao da se očituje? Odgovorimo umesto vas: totalna
odsutnost svake sunčeve svetlosti, čak i difuzne ili najblaže. Osvrnite se,
propitajte sopstvenu prirodu. Ne vidite li da se u ljudskom i životinjskom
svetu oplođavanje i generisanje izvršava, zahvaljujući određenom rasporedu
organa, u potpunoj tami koja se održava sve do dana rođenja? Da li na površini
tla, pri punom svetlu, ili u zemlji samoj, u tami, biljno seme može da klija i
reprodukuje se? Da li je dan ili noć kada pada oplođujuća rosa koja ga hrani i
oživotvorava?... Nije li takođe noć kada vaš organizam, u noćnom snevanju,
nadoknađuje svoje gubitke, eliminiše svoje otpatke, obnavlja ćelije, nova
tkanja umesto onih koje je dnevna svetlost sagorela, istrošila i razgradila?
Nema toga, sve do rada varenja, asimilacije, transformacije hrane u krv i
organsku supstancu, što se ne odigrava u tami... Takav je koban uticaj sunca,
ne na vitalnost uobličenih individua, nego na generativni proces. I ne verujte
da se učinci nekog osnovnog zakona u stvorenoj prirodi ograničavaju samo na
organska kraljevstva.“ Fulkaneli, Alhemijska
boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 95.
[2] „Nije to dobroćudno,
sunčano pijanstvo Dionisovo, već jeziva mahnitost smrtonosnih droga; to je
opijenost čula, nakon što je um uništen otrovom ovog Meseca. To je ono što je
zadesilo Avrama u Knjizi Postanja: Užas neizmerne tmine sručio se na njega.“ Alister Kroli, Knjiga Tota, Esotheria, Beograd, 1996,
str 116.
[3] U Isaija
30:26, čitamo: „Svetlost punog meseca biće kao svetlost sunca, a svetlost sunca
biće sedam puta jača, kao svetlost od sedam dana, onog dana kad Gospod svom
narodu zavije prelom i izleči tešku ranu od udaraca koje je zadao.“
