Osamnaesto
tajanstvo tarota izraženo je kartom Mesec. Elifas Levi za osamnaest kaže da je
to broj verske dogme. Keri Jejl Viskonti Sforca na ovoj karti prikazuje lepo odevenu
damu koja u desnoj ruci drži mesečev srp. Neki u njoj vide boginju Dijanu.
Sličan prizor zatičemo i u verziji Pierpont Morgan Bergamo. U špilu Šarla VI zatičemo dva astrologa koji imaju šestare. Jedan od njih drži
knjigu, dok je drugi uperio šestar kao da meri prečnik mesečevog diska.
U njihovoj pozadini nalazi se zid, isto kao i na karti Sunce. U D’Este tarotu imamo starijeg
bradatog lika kako ispod mesečine u svesci šestarom iscrtava ili meri. Sličan
prizor je i u Vivil špilu, gde zatičemo mudraca koji sedi pored drveta i
posmatra Mesec iz kojeg ispadaju kapi. Kapi sa Meseca padaju i na karti
Marseljskog špila. Menli Palmer Hol navodi de Žeblenovu ideju koji mesečeve
suze povezuje sa egipatskim verovanjem da su izlivanja Nila izazvana suzama
boginje Meseca. Mantenja taroki daje nam sliku devojke u kočijama koje jezde
nebeskim svodom. Ona u desnoj ruci drži mesečev srp. U Rozenvaldu to je samo
Mesec postavljen između dve nebeske vode.
špil Šarla VI
Marseljski špil daje drugačiju predstavu. Tu imamo dva psa i raka koji izlazi iz vode. U Marseljskom špilu kartama Luda i Mesec zajedničko je prisustvo pasa: kod Lude jednog, kod Meseca dva. Kao da je reč o tri glave mitskog Kerbera koje su se, sa nekom posebnom svrhom, rasporedile u dve arkane. U nekim tarotima imamo psa i vuka, odnosno psa i šakala. Pas, vuk, šakal, ima svoju mitsku težinu. U neku ruku to je vodič duša, ali u nekim mitovima, ove životinje imaju ulogu vodiča Suncu koje prolazi kroz opasni podzemni svet ne bi li mu pomogle da izađe na istoku i stvori novi dan. U egipatskoj mitologiji to Sunce je predstavljeno detetom Horusom kojeg šakal na svojim rukama iznosi iz podzemnih voda. Pas ove arkane je bog Anubis, kojeg je Plutarh opisao kao liniju horizontalnog kruga koji razdvaja vidljivi svet od nevidljivog. Anubis je taj pas čuvar, odnosno čuvar praga, prolaza ili prelaza. U mitološkom kontekstu Meseca imamo čitav niz životinja koje označavaju lunarnu prirodu. Na primer to je pas, babun, zec, ibis, buba, žaba itd. Pas je posebno naglašavan kao mesečeva životinja. Setimo se lovačkih pasa lunarnih boginja Artemide i Dijane. Krabe, rakovi, školjke su se u renesansnim magijskim predstavama često nalazile u rukama lunarnih boginja. Najdžel Džekson navodi poznatog astrologa iz XVII veka, Vilijema Remzija koji je u knjizi Astrologia Restaurata pobrojao neke životinje pod vladarstvom Meseca, a to su krabe, rakovi, školjke, jastozi itd. Menli Palmer Hol podseća da rak ili kraba označava retrogradno kretanje Meseca. Na karti Mesec Marseljskog špila, imamo prikazane pse i zglavkara, lunarne htonske životinje, i upadljivo odsustvo ljudskih likova. Karta odiše atmosferom preobražaja, što podseća na egipatski mit o Amenti, predelu gde obitavaju duhovi preminulih, ali i gde vrebaju mnoge opasnosti. Ukoliko preminuli želi da izađe na svetlost dana večnog života, on se mora preobraziti, a da bi se preobrazio prethodno se mora probuditi. Onaj ko spava u Amenti je smrtnoj opasnosti. Slika raka koji izlazi iz vode i podiže svoja klešta ka Mesecu, ukazuje na egipatski znak ka i pozu tela kojom preminuli u Amenti doziva svoju višu dušu kako bi se spojio sa njome.
d'Este tarot
Julij Berkovski u hrišćanskom ključu mesečeve arkane prepoznaje vrata pakla. Uopšteno, po njemu, karta Mesec, poput Zvezde, simbolizuje drugi svet, astralni svet. Razlika među njima je u tome što Zvezda predstavlja ulazak duše u ovozemaljsku ravan, dok Mesec označava njen odlazak. U užem smislu, po Berkovskom, arkana Mesec ukazuje na put, odnosno na prolaz. Tumači tarota se umnogome slažu da karta Mesec načelno označava noć. Evo šta Fulkaneli kaže:
„Reč potiče od grčkog nux, niktos, što odgovara latinskom nox, noctis, noć. U pitanju je, znači, stvar koja se rađa noću, potrebna joj je noć da bi se razvila... Vi biste, dakle, da u okrilju vaših materijala izazovete neki generativni proces. No, u tom slučaju, neophodna vam je pomoć prirode, i morate znati da će vam ta pomoć biti uskraćena ako, nesrećnim sticajem ili neznanjem, ne dovedete prirodu u stanje delovanja njenih zakona. Pa koji je onda primordijalni uslov, suštinski, da bi ma kakav generativni proces mogao da se očituje? Odgovorimo umesto vas: totalna odsutnost svake sunčeve svetlosti, čak i difuzne ili najblaže. Osvrnite se, propitajte sopstvenu prirodu. Ne vidite li da se u ljudskom i životinjskom svetu oplođavanje i generisanje izvršava, zahvaljujući određenom rasporedu organa, u potpunoj tami koja se održava sve do dana rođenja? Da li na površini tla, pri punom svetlu, ili u zemlji samoj, u tami, biljno seme može da klija i reprodukuje se? Da li je dan ili noć kada pada oplođujuća rosa koja ga hrani i oživotvorava?... Nije li takođe noć kada vaš organizam, u noćnom snevanju, nadoknađuje svoje gubitke, eliminiše svoje otpatke, obnavlja ćelije, nova tkanja umesto onih koje je dnevna svetlost sagorela, istrošila i razgradila? Nema toga, sve do rada varenja, asimilacije, transformacije hrane u krv i organsku supstancu, što se ne odigrava u tami... Takav je koban uticaj sunca, ne na vitalnost uobličenih individua, nego na generativni proces. I ne verujte da se učinci nekog osnovnog zakona u stvorenoj prirodi ograničavaju samo na organska kraljevstva.“ Fulkaneli, Alhemijska boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 95.
špil Žak Vivil
U tamnim tonovima i Alister Kroli opisuje tajanstvo ove karte:
„Nije to dobroćudno, sunčano pijanstvo Dionisovo, već jeziva mahnitost smrtonosnih droga; to je opijenost čula, nakon što je um uništen otrovom ovog Meseca. To je ono što je zadesilo Avrama u Knjizi Postanja: Užas neizmerne tmine sručio se na njega.“ Alister Kroli, Knjiga Tota, Esotheria, Beograd, 1996, str 116.
Videli smo
iz Fulkanelijevog navoda o (re)generišućem svojstvu tame. Otud ova karta
označava proces,
vreme i mesto te ukazuje na
uslove tog dešavanja: nešto se stvara, obnavlja, rađa ili vaskrsava. Kroli kaže
da u sistemu starog eona Sunce nije vaskrsavalo samo iz zime nego i iz noći, a
ova karta, po njemu, predstavlja ponoć. Otud se u Krolijevom dizajnu ove karte
nalazi sveta buba, odnosno egipatski bog Kefra koji drži Sunčev disk. Reč je,
dakle, o inkubaciji, muklom predrođenju. Po Zlatnoj zori, karta Mesec je
dodeljena znaku Riba, odnosno slovu kof, koje označava potiljak te se
dovodi u vezu sa snovima, snoviđenjima, trećim okom, ali i sa etarskim dvojnikom. O simbolici ribe Fulkaneli kaže da je
to hijeroglif za kamen filosofa u njegovom prvorodnom stanju, zato što se
kamen, kao i riba, rađa u vodi i živi u vodi. Vode arkane Mesec su mutne i
mračne. U njima vrebaju čudovišta i ambijent prepun opasnosti, otrova i raznih oblika zagađenja.
To je venska i menstrualna krv.
Mantenja taroki
