U ovom tekstu bavim se analizom nekih osnovnih kabalističko-hermetičkih formula, kao što su ABRAHADABRA, ARARITA, AGLA, INRI, IAO itd.
ABRAHADABRA - ABRAKADABRA
Ova formula nije izvorno kabalistička već predstavlja određeno prilagođavanje koje je Alister Kroli načinio kako bi izrazio ideju Istinske Volje. U njegovoj interpretaciji, H predstavlja duh (ruah) ili element koji povezuje mikrokosmos i makrokosmos. Dodavanje slova H imalo je za svrhu da učini formulu potpunom. U tom smislu ovo je formula ostvarenja Velikog Dela. Sastoji se od jedanaest slova, što je broj boginje Nuit, a osim toga, to je i broj broj magijskog dela, tj. jedanaestica kao centripetalni broj manifestacije). U simboličkom smislu, formula ABRAHADABRA jeste spoj mikro i makrokosmosa kroz A na početku i kraju. Dakle, tu imamo pentalfa, odnosno pet alfa, pet A, tj pentagram, i heksagram izražen slovima .BR.H.D.BR. Tim putem, postiže se jedinstvo pentagrama (5) i heksagrama (6) u 11, što je izraz spajanja čoveka i Boga. U telemi, ABRAHADABRA je proglašena rečju eona Horusa.
Isto tako imamo i standardnu formulu koja se u izvorima nalazi napisana u latiničnom obliku ABRACADABRA. Razlika između ove i Krolijeve formule leži u njenoj strukturi i simboličkoj funkciji. Standardna verzija se javlja u antičkim gnostičkim i magijskim tradicijama, verovatno povezana sa imenom Abraxas (gnostičko božanstvo). Najčešće se koristila kao zaštitna formula protiv bolesti i zlih duhova. Pisala se u obliku trougla (svaki red sa jednim slovom manje) na amuletima, verujući da se time „troši“ bolest. Približno, ona ima značenje „Stvaram dok govorim“ ili „Neka se dogodi dok izgovaram“, čime se naglašava moć reči i govora u magiji. Formula ABRACADABRA, odnosno ABRAKADABRA, kao stariji oblik, potiče iz aramejskog i staro-hebrejskog magijskog sveta. Beleži se u Liber Medicinalis (autor Serenus Sammonicus, III vek).
Mnogi istraživači gnosticizma smatraju da je ova formula izvedena iz imena Abraxas (ili Abrasax). Abraxas je gnostičko božanstvo koje vlada nad 365 nebeskih sfera, a numerološka vrednost njegovog imena u grčkom sistemu (izopsefija) iznosi upravo 365. Pretpostavlja se da je ABRAKADABRA nastala kao proširena vokalna formula zasnovana na imenu Abraxas, korišćena za prizivanje njegove zaštite ili moći. Postoji nekoliko teorija o tome šta same reči znače, a najčešće se pominju aramejski i hebrejski izvori:
Aramejski: "Avra ke dabra" (אברא כדברא), što u prevodu znači Stvaram dok govorim. Ovo savršeno oslikava gnostičko uverenje o moći Logosa (Reči) i sposobnosti svesti da oblikuje stvarnost.
Hebrejski: "Ab-Ben-Ruah Ha Kadeš", Otac, Sin i Sveti Duh. Iako ovo zvuči hrišćanski, gnostičke sekte su često koristile trijadne formule za označavanje različitih emanacija božanstva.
Druga varijanta: "Abra" (proći / otići) i "cadabra" (kao reč), u smislu neka bolest / zlo ode onako kako ova reč nestaje.
U gematrijskoj analizi formule ABRAKADABRA polazimo najpre od transliterace ove formule u hebrejski, čime dobijamo: (Alef – Bet – Reš – Alef – Kaf – Dalet – Bet – Reš – Alef = ABRAKDBRA). Po standardnoj gematriji imamo: alef 1 + bet 2 + reš 200 + alef 1 + kap 20 + dalet 4 + alef 1 + bet 2 + reš 200 + alef 1 = 432. Ovo je zanimljiv broj. Na primer, 432 = 2⁴ × 3³ = struktura emanacija. To je takođe i broj „kosmičke mere“ u nekim tradicijama. Isto tako 432 Hz se uzima kao harmonijska frekvencija „prirodnog tona“ u nekim hermetičkim sistemima. Klasična redukcija 432 = 4 + 3 + 2 = 9, ukazuje na lunarnu sefiru Jesod, odnosno temelj, što je kanal ispoljavanja Reči. Dakle, ABRAKADABRA znači stvaranje govornom emanacijom = Jesod.
U kabalističkoj praksi, permutacije se rade „unutrašnjim izvrtanjem“ (temurah). Uzećemo tri najvažnije:
(a) Atbaš permutacija
Atbaš: A ↔ T, B ↔ Š, R ↔ G, K ↔ M, D ↔ Q...
אבראכדברא postaje: תשגתמצשתת
Brojčana vrednost Atbaš permutacije: Tav (400) + Šin (300) + Gimel (3) + Tav (400) + Mem (40) + Cadi (90) + Šin (300) + Tav (400) + Tav (400) = 2333; 2333 = 2+3+3+3 = 11. To je broj magijske manifestacije. Dakle: skrivena struktura ABRAKADABRA ukazuje na broj 11, odnosno na premošćavanje mikro i makrokozmosa.
(b) Albam permutacija je A ↔ L, B ↔ M, G ↔ N, D ↔ S, H ↔ O itd, daje sledeći rezultat: אבראכדברא = לקטלשנקטל
Gematrija: 30 + 100 + 9 + 30 + 300 + 50 + 100 + 30 = 649; 649 = 6+4+9 = 19 = Sunce (Tifaret). Formula u Albamu upućuje na Tifaret kao „srce emanacije“, „reč kao svetlost“.
(c) Ciruf rotacija (unutrašnje izvrtanje)
Rotiramo suštinsku reč ABRAKADABRA oko centralnog K. Tako nastaje obrazac: KABRA - DABRA - ABRAK - ABRAD - itd. Koji god od njih uzmemo, zbir ide u cikličku rotaciju oko 432, 432, 433, 434… ali uvek se vraća na 432 kao nulti položaj. To je lučna ravnoteža, jer reč, iako varira, uvek se vraća svojoj ishodišnoj vibraciji. Za kabaliste hebrejska slova nisu ljudska izmišljotina, već predstavljaju izraze božanskog prisustva. Reč, dakle, prelama svetlost kroz sefirote, uobličava elemente u formu i stabilizuje stvarnost. U kabali čovek je Be-Malkhut de-Asiyah, „Kralj u svetu činjenja“. Njegov govor je mikrokosmički odraz Božjeg govora (celem Elohim = slika Božja). Zbog toga kabalisti tvrde da svaki izgovoreni glas preoblikuje jedan sloj sveta.
ABRAKALABRA
U pitanju je oblik ABRAKADABRA formule koji se pojavljuje u nekim aramejskim magijskim posudama koje su služile za hvatanje ili teranje duhova. To je možda još starija formula. Njen smisao je sličan: magijska reč koja priziva stvaranje putem govora.
ABLANATANALBA (ΑΒΛΑΝΑΘΑΝΑΛΒΑ)
Ovo je savršen primer magijskog palindroma, reči koja se čita isto u oba smera. Ova formula je bila toliko popularna u antičkom svetu da se nalazila na hiljadama zaštitnih amajlija, posebno onih koje su povezane sa božanstvom ABRAXAS. U tekstu Pistis Sophia, ova formula se pominje kao jedno od imena koja pripadaju Velikom sakupljaču svetlosti. To je reč moći koja pomaže u prikupljanju rasutih iskri božanske svetlosti iz materijalnog sveta i njihovom vraćanju u Pleromu. ABLANATANALBA se pojavljuje u Grčkim magijskim papirima Greek Magical Papyri (PGM), zbirci magijskih tekstova iz Egipta (II– V vek n.e.).
ABLANATANALBA se najčešće tumači preko hebrejskog korena, prilagođenog grčkom pismu i gnostičkom senzibilitetu, pa tako imamo Ab-lanath-an-alba. Na hebrejskom Ab-lan-ath se često prevodi kao Ti si naš otac ili Otac nam je dat. Neki istraživači sugerišu da je to kovanica koja znači Vrati se nama, o Oče. Palindromska struktura nije slučajna, jer ona simbolizuje nepokolebljivost i večnost, božansku silu koja je ista od početka do kraja. Ipak, pre će biti da je ovde u pitanju funkcionalno ime moći, a ne gramatički smislen izraz, a što bi u praksi moglo značiti zaštitu, vezivanje neprijatelja, prizivanje zaštitne sile i uravnoteživanje (palindrom ukazuje na zatvoreni krug).
Poput formula AGRABAMATLA ili ABRAKADABRA, i ABLANATANALBA se često pisala u formi trougla, ali češće se sretala na gnostičkim gemama (poludrago kamenje koje se nosilo kao nakit). Na tim gemama, na jednoj strani bi bio prikazan ABRAXAS (biće sa glavom petla i nogama zmije), a na drugoj, ili u krug oko njega, ispisana formula ABLANATANALBA. Verovalo se da ovaj spoj pruža potpunu zaštitu od arhonata, a osim toga, čuva nosioca od uroka i magijskih napada, te napokon daje moć nad duhovima vazduha.
AGRABAMATLA (ΑΓΡΑΒΑΜΑΤΛΑ)
I ova formula takođe spada u varvarska imena, kao niz slogova bez jasnog jezičkog značenja. Pojavljuje se u magijskim papirusima i kasnijim okultnim tekstovima. Najčešće se povezuje sa Abraksasom ili srodnim gnostičkim entitetima. Nema direktan prevod, ali se tumači kao formula moći i prizivanja. U invokacijama i egzorcizmima, kao deo dužih nizova „besmislenih“ imena, i ova formula je imala funkciju da zbuni ili otera zle sile. U hermetičkoj tradiciji, korišćena kao deo vibracionih magijskih reči koje prizivaju kosmičku energiju.
Varijante ove formule u PGM korpusu su: AGRAMMATLA, AGRABATLA i AGRABAMATLA, te često stoje uz imena poput IAO, SABAOT i ABRAXAS. Prepoznatljiv segment u strukturi ove formule jeste GRAMMAT (grč. gramma = slovo). Zato mnogi istraživači smatraju da je to povezano sa agrammatos, tj neizreciv ili sa formulama koje nadilaze pismeni jezik. Svrha ove formule jeste prizivanje skrivenog znanja, otvaranje neizrecivog imena, kao i aktivacija autoriteta reči. Za razliku od ABLANATANALBA (zatvaranje), AGRABAMATLA je često otvarajuća formula.
Za formulu AGRABAMATLA, u rukopisima Bruce Codex-a (Knjige Jeu) i srodnim koptskim fragmentima, srećemo specifične načine pisanja i izgovora koji akcentuju njenu moć. U gnostičkoj praksi, vokal A (Alfa) dominira ovom formulom. Alfa je simbol početka, nevinosti i prvog dahu života (Pneuma). Standardni oblik ove formule, dakle AGRABAMATLA, ispisivao se kao vokalni niz (bez suglasnika): A-A-A-A-A. Ovo se često pisalo u nizu od pet ili sedam slova Α kako bi se prizvala čista svetlost prvog eona. U nekim invokacijama, vokal na kraju se produžava u Omega (Ω) kako bi se naglasio prelazak iz početka u večnost, pa tako dobijamo oblik ΑΓΡΑΒΑΜΑΤΛΩ. Verujem da i druge slične formule imaju iste varijacije.
Odmah bi se mogli zapitati zašto baš toliko slova A? Ponavljanje tona A u gnozi simbolizuje disanje duše koja se oslobađa materije. U sistemu mitraizma (koji je blizak gnostičkim strujanjima), dugi nizovi Alfe označavaju sunčevu svetlost koja prodire kroz mrak. U samom Bruce kodeksu, pored imena AGRABAMATLA, često stoji i prateći niz vokalnih lozinki. Na primer, uz ovo ime se može naći dodatak IEAOUO AAOOT, Ovo su imena iza imena. Dakle, AGRABAMATLA je telo formule, dok su prateći vokali njena duša ili dah koji je oživljava. AGRABAMATLA je, u tom smislu, starija sestra u odnosu na ABRAKADABRA. Dok je ABRAKADABRA postala narodna magija, AGRABAMATLA je ostala čuvana u kodeksima kao visokoteurgijska lozinka za direktnu komunikaciju sa Riznicama Svetlosti.
APTERNOS (ΑΠΤΕΡΝΩΣ)
Formula APTERNOS spada u isti sloj helenističkih magijskih izraza kao ABLANATANALBA i srodne reči, ali je znatno ređa i filološki jasnija. Kao filološku osnovu u ovom slučaju imamo grčki pridev ἀπτερνός / ἄπτερος (apteros), odnosno „bez krila“, „neleteći“, „nepokretan“. U tom smislu polazimo od korena pteron kao krilo, dok prefiks a- označava negaciju, što tumačimo kao bez pete ili koji ne dotiče zemlju. Dakle, to je „onaj koji nema krila“. Kao i kod mnogih reči iz ovog korpusa, značenje je namerno varvarsko (barbara onomata) kako bi zadržalo svoju snagu. U simboličkom smislu, to označava biće koje je čisto duhovno, koje ne pripada materijalnom svetu i koje lebdi iznad determinizma sudbine. Pošto se često vezuje za boga Sunca (Heliosa / Iao), smatra se da je to jedno od epiteta koji opisuju neiscrpnu, večnu energiju koja se ne troši.
U magijskim tekstovima (posebno u okviru PGM) javlja se kao epitet sile koja se priziva ili veže. Dakle, za razliku od eksplozivnih formula tipa ABRAXAS, APTERNOS je termin stabilizacije i vezivanja, što je stavlja u svhu toga da sila „ne odleti“, da duh ostane prisutan, da se energija prizivanja ne raspe, da se neprijatelj „učini nepokretnim“. Drugim rečima, APTERNOS je imobilizacija, „prizemljenje“ sile, spuštanje nebeskog u materijalno, zabrana uzleta itd. Ponekad ima zaštitnu funkciju, ponekad restriktivnu. Vidimo da je APTERNOS deo moćnih, često prinudnih formula koje se koriste u teurgiji i magiji za kontrolu sila. Ona se pojavljuje u sklopu dužih magijskih nizova (tzv. voces magicae). Njen najpoznatiji kontekst je u čuvenom Molitveniku Heliosa ili u ritualima prizivanja Aiona (vremena / večnosti). Često se pojavljuje u nizu APTERNOS PHRENOPS. Koristi se u invokacijama gde mag (tj gnostik) pokušava da se poistoveti sa vrhovnim božanstvom kako bi stekao autoritet nad nižim duhovima ili arhontima.
Za razliku od ABERAMENTA koji je lozinka za prolaz, APTERNOS je formula moći i zaštite i upotrebljavala se da sveže neprijateljske sile. U nekim ritualima besmrtnosti, izgovaranje ovog imena je služilo da se duša oslobodi težine tela (simbolika bez pete) i uzdigne u Pleromu. U magijskim papirima, ove reči su često ispisivane u obliku trougla ili krila kako bi se energija reči postepeno smanjivala ili povećavala. Isto tako, APTERNOS se smatrao imenom koje arhonti ne mogu da podnesu, jer vibrira na frekvenciji koja je izvan njihovog dometa (izvan sfere planete Zemlje).
Formula APTERNOS se pominje kao ezoterična redukcija izraza PATER NOSTER i nastaje tako što se uklanjaju ponovljena slova, pa se dobija jedinstvena kombinacija. APTERNOS je u nekim okultnim interpretacijama poveza sa Sator kvadratom jer se iz 25 slova kvadrata SATOR AREPO TENET OPERA ROTAS može izvući skrivena molitva PATER NOSTER sa Alfa i Omega, a APTERNOS se javlja kao „generička formula“ izvedena iz tog procesa. APTERNOS se tumači kao „Naš Otac, Alfa i Omega“, dakle, kao sažeta formula božanskog Oca koji je početak i kraj. U hermetičkoj simbolici, formula može biti dovedena u vezu sa demijurgom, sejačem i pokretačem, muško‑aktivnim načelom koje istovremeno stvara i uništava. Ezoterična interpretacija je povezuje sa Hronosom / Saturnom (vreme, granice) i Marsom (borba, inicijativa). APTERNOS se može koristiti kao parola inicijacije, naglašavajući dvostruku prirodu božanskog: Alfa i Omega, početak i kraj.
ABERAMENTO
Ova formula je specifična i nalazimo je u okviru poznoantičkog gnosticizma i magijskih papira. Kao takva ona je direktno povezana sa gnostičkom kosmogonijom i ritualnom praksom. Glavni izvor za ovu formulu je Pistis Sophia, jedan od najvažnijih koptskih gnostičkih tekstova (otkriven u XVIII veku, deo Askew Codex-a). U ovom tekstu, ABERAMENTO se koristi kao tajno, mistično ime vaskrslog Isusa Hrista. Takođe se pojavljuje u Knjigama Jeu (Books of Jeu), gde Isus, kao živi Hijerofant, prenosi svojim učenicima tajne lozinke i pečate potrebne za prolazak kroz nebeske eone.
Poput ostalih formula i ovde je etimologija diskutabilna. Mišel Tardije (1981) je interpretirao ABERAMENTO kao kovanicu izvedenu iz staroegipatskog: Moćni Tot od voda ili Gospodar nebeskih voda. To povezuje Isusa sa Totom (Hermesom), bogom mudrosti, pisanja i magije, koji vodi duše kroz zagrobni život. Drugi istraživači vide sličnost sa hebrejskim frazama koje bi mogle značiti Otac blagoslova ili Otac koji uzdiže.
U gnostičkom sistemu, svet je okružen barijerama (eonima) kojima vladaju Arhonti (niža božanstva u ulozi tamničara). U tom smislu ABERAMENTO je formula koja služi kao ključ, jer onaj ko poseduje znanje o ovom imenu može da prođe pored čuvara eona bez zadržavanja. U magijskim papirima (PGM), ovo ime se koristi za prizivanje vrhovnog autoriteta koji ima moć nad sudbinom i prirodnim elementima.
U modernim gnostičkim pokretima (poput onih koje je vodio Samael Aun Weor u XX veku) ime V.M. Aberamento tretira kao ime Isusovog unutrašnjeg bića, a ne samo kao istorijska titula. Takođe, naišao sam i na povezivanje reči ABERAMENTO sa hebrejskim značenjem ‘abyr mym (אביר מים), odnosno prelazak preko vode, a što se dovodi u vezu sa Isusovim čudesnim hodanjem po vodi. To ukazuje na moć nad vodama pa je stoga ABERAMENTO, između ostalog i epitet sile koja nadilazi haos (simbolizovan vodama). Ako prihvatimo ABERAMENTO kao moć nad vodama i kao prelazak preko vodenih dubina, onda logika formule ukazuje na silu koja nadilazi granice arhonata.
IAO (ΙΑΩ)
Možda najznačajnija od svih gnostičkih vokalnih formula, IAO nije samo ime, već akustični sažetak čitavog kosmosa. Ona predstavlja prelaz iz statičnog imena božanstva u dinamičnu obrednu funkciju. IAO je nastao kao helenizovana forma hebrejskog tetragramatona (IHVH). Međutim, gnostici su ga preoblikovali. Rani hrišćanski pisci beleže da su Jevreji Boga nazivali Iao. Dakle, kao ΙΑΩ, ova formula je grčka transkripcija hebrejskog imena Boga (IHVH) i može se tumačiti kao „Jota–Alfa–Omega“, odnosno „Ja sam početak i kraj“, što je povezuje sa idejom večnosti i božanskog „Ja jesam“.
U tekstovima poput Pistis Sophia, IAO nije vrhovni, neizrecivi Otac, već moćni Demijurg ili sin Sofije koji vlada nad nižim sferama, ali poseduje iskru svetlosti. U antičkim magijskim tekstovima IAO se dovodi u vezu sa Hermesom i Dionisom (Jahu), pa se tumači kao sunčani i misterijski bog.
U ključu Zlatne zore formula IAO se raščlanjuje na sledeći način:
I – Izis (Izida): rođenje, početak
A – Apofis: razaranje, smrt
O – Oziris: ponovno rađanje
Ovim se označava ciklus inicijacije (rođenje - smrt - vaskrsenje). U kabalističkom ključu:
- I = Jod (iskra)
- A = Alef (ništavilo / duh)
- O = Ajin / Vav (manifestacija)
Alister Kroli je opisao IAO kao „formulu Ozirisa“, tj ciklus života, smrti i ponovnog rođenja. IAO se koristi u ritualima kao ključna formula preobražaja, gde inicijant prolazi kroz proces smrti ega i ponovnog rađanja u višem stanju svesti. U telemi IAO se transformiše u složenije formule (npr. VIAOV), ali ostaje osnovna paradigma za razumevanje ciklusa inicijacije. IAO nije bila reč koja se samo čitala; ona je bila teurgijski alat. Kako se IAO sastoji isključivo od vokala, gnostici su verovali da su samoglasnici duša jezika, dok su suglasnici telo. Pevanje ovih vokala sa fokusom na određene delove tela služilo je za otvaranje energetskih centara. Verovalo se da arhonti (vladari planeta) drhte pred ovim imenom jer ono sadrži frekvenciju koja otključava njihove sfere. Izgovaranje, tj vibriranje, je često pratilo specifično disanje, kao i fokus pažnje: I (visoko, u glavi), A (otvoreno, u grudima), O (duboko, u stomaku), čime se simbolično obuhvatao ceo čovekov mikrokosmos. Iako se smatra solarnom formulom, njena zvučna struktura (prema Zlatnoj zori) je snažno uzemljena. To sugeriše da IAO služi da prizemlji božansku svetlost u materiju.
Formula IAO se može koristiti u šest oblika kao zvučna osnova za imaginacijsku izgradnju mikro-makrokosmičke prostorne kocke. U tom smislu, varijante IAO su:
IAO - gore
IOA - dole
AIO - istok, ispred
AOI - zapad, iza
OIA - jug, desno
OAI - sever, levo
Tako slovo I uspostavlja osu gore-dole, slovo A uspostavlja istok-zapad ili ispred-iza, dok slovo O formira osu jug-sever, odnosno desno-levo.
Tabela elemenata (Zlatna Zora / Hermetički pristup)
| Slovo | Hebrejski ekvivalent | Nota | Element / Planeta |
| I | Jod (י) | F | Devica (Zemlja) |
| A | Alef (א) | E | Vazduh |
| O | Vav (ו) | C# | Bik (Zemlja) |
IAEOU ili AEIOUΩY
Formula IAEOU (često proširena i na svih sedam vokala: AEIOUΩY) predstavlja sam vrhunac gnostičke „vokalne magije“. Ovo je čista pneumatska formula jer se sastoji isključivo od daha i glasa. Gnostici, naročito oni pod uticajem pitagorejstva, verovali su da sedam (ili pet) osnovnih samoglasnika odgovara sedmorici arhonata, odnosno sedam vidljivih planeta. Svaka planeta emituje određeni zvuk dok se kreće kroz eter. Izgovaranje serije vokala poput IAEOU smatralo se reprodukcijom te „nebeske muzike“. U tekstu Pistis Sophia, Isus (kao gnostički učitelj) koristi ove nizove vokala kako bi otključao trezore svetlosti. Ova formula nema značenje u smislu reči iz rečnika; njeno značenje je vibraciono.
I (Jota): Povezuje se sa najvišom sferom (često Suncem ili duhom).
A (Alfa): Početak svega, vazduh.
E (Epsilon): Vitalna energija.
O (Omikron): Moć manifestacije.
U (Ipsilon): Duboka transformacija ili voda.
Zajedno, oni čine Formulu usklađivanja. Onaj ko je izgovara, pokušava da u sopstvenom telu (mikrokosmosu) uspostavi isti red koji vlada u makrokosmosu. U praktičnim ritualima, IAEOU se retko „govori“, već se peva (inkantacija). Svaki vokal se izgovara sa jednim punim izdisajem. Gnostik bi udahnuo duboko i ispuštao ton dok mu ne ponestane vazduha, fokusirajući se na to kako zvuk rezonira u glavi, grlu ili grudima. Verovalo se da je ovo univerzalni jezik koji arhonti razumeju. Ako duša zna da „otpeva“ ispravnu frekvenciju sfere kroz koju prolazi, arhont te sfere ne može da je zadrži jer ona postaje „jedno sa zvukom“. IAEOU je formula uznesenja. Ona ne služi za borbu ili zaštitu na zemlji, već za direktno komuniciranje sa zvezdanim sferama.
Tabela korespondencija (Muzička perspektiva), kombinovano po Zlatnoj zori i gnostičkoj tradiciji:
| Vokal | Nota | Planeta / Element | Opis zvuka |
| I | B (Si) | Merkur / Ribe | Visok, prodoran ton |
| A | E (Mi) | Vazduh | Srednji, otvoren ton |
| E | C (Do) | Ovan / Mars | Snažan, impulsivan ton |
| O | C# (Do#) | Bik / Zemlja | Dubok, stabilan ton |
| U | F (Fa) | Škorpija / Voda | Rezonantan, vibrirajući ton |
Gnostici su verovali da se univerzum sastoji od sedam nebeskih sfera, a svaka sfera ima svoj „samoglasnički ključ“. Ispisivanje ili pevanje svih sedam vokala znači da prizivamo celokupnu snagu kosmosa.
A (Alfa) – Mesec
E (Epsilon) – Merkur
Ē (Eta) – Venera
I (Jota) – Sunce
O (Omikron) – Mars
U (Ipsilon) – Jupiter
Ō (Omega) – Saturn
U tekstu O poreklu sveta (iz biblioteke Nag Hamadi), objašnjava se da su ovi vokali korišćeni za „oživljavanje“ duhovnog čoveka. Praktičar bi počeo od najnižeg tona (Omega / Saturn) i postepeno podizao visinu glasa do najvišeg (Alfa / Mesec), ili obrnuto, kako bi simulirao spuštanje duha u materiju i njegov povratak. U magijskim papirusima, ovaj niz se često ispisuje u obliku trougla ili „krila“, slično kao ABRAKADABRA, ali ovde se vokali slažu tako da stvaraju vizuelnu harmoniju:
A E Ē I O U Ω
E Ē I O U Ω
Ē I O U Ω
I O U Ω
O U Ω
U Ω
Ω
Svrha ovog zapisa je bila da se energija fokusira i „usmeri“ ka jednoj tački, odnosno ka Božanskom Jedinstvu.
ABRAXAS
Ova formula je jedinstvena jer predstavlja prelaz iz čistog imena u matematički i vizuelni kod. Za gnostičkog majstora Vasilida (II vek), Abraxas nije bio samo bog, već vrhovni arhont koji u sebi sjedinjuje dobro i zlo, svetlost i mrak. Najvažnija karakteristika Abraxasa je njegova gematrija.
A = 1
B = 2
R = 100
A = 1
X = 60
A = 1
S = 200
Suma: 365
Ovaj broj simbolizuje pun ciklus vremena (godinu), ali i 365 nebeskih sfera (emanacija) kroz koje duša mora da prođe. Abraxas je Gospodar Vremena i Pleroma (punoća) u malom. U gnostičkoj ikonografiji, Abraxas se prikazuje kao biće sa glavom petla, što je simbol budnosti, Sunca i Logosa; telom čoveka kao simbolom svesti i intelekta; zmijama umesto nogu: simbol zemlje, vitalne energije i podsvesnog; štitom i bičem: zaštita i pokretačka moć (volja). Dok je IAO vokalna formula koja se peva, Abraxas je primarno vizuelna i rezana formula. Hiljade malih amuleta pronađeno je širom antičkog sveta. Korišćene su kao pečati moći. Verovalo se da onaj ko nosi ovo ime zaključava uticaj nižih arhonata. Ako imaš ime njihovog šefa (Abraxasa), oni nemaju moć nad tobom. Iako se retko peva kao reč (zbog teških suglasnika), ova formula se u ritualima koristila za prizivanje solarnog genija.
ARARITA (אראריתא)
Formula ARARITA je jedna od ključnih hermetičko‑kabalističkih akronima i tumači se kao: Ehad Roš Ahdoto Roš Ihudo Temurato Ehad“, što na hebrejskom približno znači: „Jedan je Njegov početak; Jedan je Njegova jedinstvenost; Jedan je Njegov preobražaj.“ U tom smislu, ova formula izražava jedinstvo Boga i moglo bi se odnositi na sefiru Keter koja nosi broj 1. Ovo je, stoga, unitarna, tj formula jedinstva jer ukazuje na mističko poništenje razlika. Deo Jedan je Njegov preobražaj, ukazuje da sve promene i preobražaji u kosmosu vode ka jedinstvu. Simbolički, ARARITA je izražena heksagramom, jer svaka tačka heksagrama predstavlja vid jedinstva. Zato je ona, između ostalog, našla upotrebu u Ritualu Heksagrama (iz Zlatne zore) kao mističko ime Boga u makrokosmičkom aspektu. Dakle, ARARITA se koristi za rad sa planetarnim prirodama.
ARARITA formula se piše sa sedam slova na hebrejskom, što je povezuje sa brojem sedam, ali na jedan drugačiji, integrativniji način nego kod vokalnih formula. U hermetičkoj tradiciji ova formula stoji kao protivteža fragmentaciji i simbol je povratka ka jedinstvu. Glavna poruka ove formule jeste da je božanska suština nepromenljiva, bez obzira na to u kom se obliku manifestuje. Reč Ehad (Jedan) se pojavljuje na početku i na kraju skrivene rečenice, zatvarajući krug. Ovo je ključno za gnostike i kabaliste, jer to znači da čak i kada se božanstvo menja (permutira) kroz različite arhonte, sfere ili oblike, njegova srž ostaje Jedno. ARARITA je veoma ritmična zbog ponavljanja slova A i R. To stvara efekat talasa. U tom smislu ARARITA zvuči veoma solarno i vazdušasto. To je formula koja donosi bistrinu uma i duhovni autoritet.
| Slovo | Nota | Planeta |
| A (Alef) | E | Vazduh (Keter/Duh) |
| R (Reš) | D | Sunce |
| A (Alef) | E | Vazduh |
| R (Reš) | D | Sunce |
| I (Jod) | F | Devica (Merkurijalna zemlja) |
| T (Tau) | A | Saturn |
| A (Alef) | E | Vazduh |
AGLA
Formula AGLA je još jedan važan kabalistički akronim, često korišćen u magijskom i mističnom kontekstu. Tumači se kao: Atah Gibor Le-Olam Adonai, što prevodimo kao: „Ti si moćan zauvek, Gospode.“ Time se odražava ideja Božje snage i zaštite koju ta snaga pruža. U liturgijskom kontekstu, fraza potiče iz molitve Amida (drugi blagoslov, Gevurot), centralne jevrejske molitve. Njen sefirotski atribut u tom smislu jeste Geburah, kojoj je pripisan Mars.
U praktičnom smislu, AGLA je klasičan zaštitni „pečat“ u hebrejskoj magiji, a koristi se u amuletima i sigilima protiv zlih duhova, crne magije i opasnosti. U gnostičkom smislu, AGLA se često povezuje sa ograničavanjem prostora. Dok su vokalne formule poput IAEOU služile za širenje duha, AGLA služi za njegovo utvrđivanje. Pošto ima četiri slova, AGLA se povezuje sa četiri strane sveta, četiri elementa i četiri Arhanđela. Reč Gibor (Moć) u formuli se ne odnosi na silu, već na nepokolebljivu snagu zakona koji vlada materijom. Dakle, ova formula je primarno odbrambena. U tradiciji Zlatne zore, AGLA se vibrira na severu, jer se sever smatra pravcem najveće tame i materije (Zemlja). Vibriranjem AGLA, mag „prosvetljuje“ tu tamu i uspostavlja barijeru koju niži entiteti ne mogu preći.
U nekim srednjovekovnim nemačkim tradicijama akronim je reinterpretiran kao „Allmächtiger Gott, Lösche Aus“ („Svemogući Bože, ugasi požar“), i korišćen kao zaštita od vatre. Kabalisti su povezivali brojčanu vrednost slova AGLA (alef-gimel-lamed-alef, 35) sa 35 anđeoskih prinčeva Tore. Dakle, AGLA je formula koja spaja liturgijsku molitvu i kabalističku magiju, postajući univerzalni simbol božanske zaštite i moći.
Tabela korespondencija (po Zlatnoj Zori)
| Slovo | Nota | Atribucija | Element / Planeta |
| A (Alef) | E | Vazduh | Element Vazduha |
| G (Gimel) | G# | Mesec | Intuicija i ritam |
| L (Lamed) | F# | Vaga | Pravda i ravnoteža |
| A (Alef) | E | Vazduh | Povratak izvoru |
ANANISEPTA
Formula ANANISEPTA iako nije toliko izvikana kao ABRAKADABRA, ona nosi snažan gnostički i zaštitni pečat. Većina istraživača se slaže da je reč grčko-hebrejski hibrid, što je bilo tipično za aleksandrijsku školu gnostika. Često se povezuje sa hebrejskim korenom Anan (oblak) ili Ana (odgovoriti / uslišiti). U gnostičkom kontekstu, oblak je često simbol božanske prisutnosti ili zaštite. U ovoj formuli jasna je asocijacija na broj sedam (septem na latinskom, hepta na grčkom). Jedno od njenih tumačenja je Sedam Nebesa koji su oblaci (prebivališta) Boga. To direktno referiše na gnostičku kosmogoniju gde duša mora proći kroz sedam planetarnih sfera (kojima vladaju arhonti) da bi stigla do Plerome (Svetlosti).
U srednjovekovnim rukopisima (poput Enchiridion Leonis Papae), ANANISEPTA se pominje kao moćna reč protiv bolesti i otrova. Verovalo se da ispisivanje ove reči na pergamentu ili amajliji može neutralisati dejstvo kuge ili ujeda zmije. Zanimljivo je da se u nekim tradicijama smatralo da je to ime koje je Bog dao anđelima kako bi savladali demone koji donose bolest.
INRI
U klasičnom smislu to je akronim latinskog: Iesus Nazarenus Rex Iudaeorum, tj Isus Nazarećanin kraj Judejaca, što je značenje natpisa na krstu Hristovog raspeća (ispisano od strane rimske vlasti). Formula INRI u hermetičko‑kabalističkoj tradiciji ima višeslojna značenja, daleko izvan pomenutog. Tokom vekova mnogi su davali različita tumačenja akronima, povezujući ga sa prirodnim ciklusima, alhemijskim procesima i mističnim transformacijama. Najčešće hermetičko‑kabalističke interpretacije INRI su:
- Igne Natura Renovatur Integra – „Priroda se u potpunosti obnavlja kroz vatru“; To je alhemijska ideja da se kroz vatru (pročišćenje, transformaciju) obnavlja celokupna priroda.
- Igne Natura Renovatur Incendio - „Priroda se obnavlja kroz požar“ (varijacija prethodne).
- Intra Nobis Regnum Iesus – „U nama je kraljevstvo Isusovo“; Reč je o mističkoj interpretaciji koja naglašava unutrašnje, duhovno carstvo.
- Iustum Necare Reges Impios – „Pravedno je uništiti bezbožne kraljeve“; Ova verzija se pojavljuje u nekim hermetičkim i okultnim tekstovima, naglašavajući borbu protiv tiranije.
- Igne Natura Renovatur Igne – „Vatrom se priroda obnavlja vatrom“; Varijanta koja naglašava cikličnost i samopročišćenje kroz element vatre.
- Intra Nobis Regnum Ineffabile – „Unutar nas je neizrecivo carstvo“; Mistična formulacija koja ukazuje na unutrašnju božansku iskru.
Rozenkrojceri formulu INRI povezuju sa simbolikom ruže i krsta, gde ruža predstavlja dušu, a krst materijalni svet. U alhemiji akronim se tumači kao ključ za razumevanje procesa smrti i ponovnog rađanja, odnosno nigredo - albedo - rubedo. U kabalističkim interpretacijama povezuje se sa tetragramatonom i transformacijom kroz četiri elementa. Ova formula se koristi u kontekstu smrti i vaskrsenja, i nalazimo je u Ritualu Heksagrama, Ritualu Ružinog Krsta i u nekim rozenkrojcerskim praksama. Dakle, vidimo da je tom formulom izražen ritam preobražaja. INRI je izraz procesa koji pročišćava energiju kroz unutrašnju vatru. To je formula smrti starog „ja“ i rađanja novog, svetlosnog bića. U tradiciji Zlatne zore, INRI se koristi za otvaranje stepena Adepta kroz analizu ključnih slova koja odgovaraju egipatskim božanstvima i astrološkim silama:
I — slovo Jod: početna iskra, Devica, Majka Priroda (Izida)
N — slovo Nun: smrt, riba, silazak, Škorpija, Uništenje (Apofis)
R — slovo Reš: solarna regeneracija, Sunce, Vaskrsenje (Oziris)
I — slovo Jod: novo seme, uskrsnuće, ponovo Devica, povratak u pročišćenu prirodu
Ovo stvara ciklus I-A-O (Izis, Apofis, Oziris), ali kroz INRI taj ciklus dobija strukturu koja se može direktno primeniti na materiju i telo.
| Slovo | Nota | Element | Značenje u procesu |
| I | F | Zemlja | Materija koja ulazi u proces |
| N | G# | Voda | Emotivno rastvaranje (putrifikacija) |
| R | D | Sunce/Vatra | Prosvetljenje i uspon |
| I | F | Zemlja | Nova, prosvetljena materija |
U ritualima, INRI se ne izgovara samo kao reč, već se analizira. Svako slovo se prati specifičnim položajem tela (tzv. L.V.X. znaci):
L (Krst - Izida)
V (Trougao nagore - Tifon/Apofis)
X (Prekrštene ruke na grudima - Oziris)
To INRI čini kinetičkom formulom, jer zahteva pokret, zvuk i vizuelizaciju istovremeno.
IHŠVH (Jehošua)
Ovo je kabalistička formula Isusa kao „proširenog Tetragramatona“ kada IHVH (Jehova) postaje IHŠVH (Jehošua) dodavanjem slova šin kao simbola elementa Vatre i Duha svetosti. Tako je dobijena formula Božjeg Sina, ali i mističkog čoveka koji se obogotvoruje. Ovo je potpuno invencija hrišćanskih kabalista renesanse, čime se kabalistički tetragram povezuje sa hrišćanskim imenom Spasitelja. Ovim je hrišćasnki kabalista Johan Rojhlin nastojao da pokaže kako se ime Isusovo „ukorenjuje“ u hebrejskom božanskom imenu, tj tetragramaton se ispunjava Hristom, čime se ime jevrejskog boga hristijanizuje.
U okultnom smislu, formula IHŠVH se prikazuje u obliku pentagrama, gde je donji desni ugao označen slovom I (jod), gornji desni slovom H (he), vrh pentagrama je obeležen slovom Š (šin), gornji levi krak slovom V (vav) i donji levi krak zadnjim slovom H (he). Kada se formula iščita s desna na levo, prateći kružno kretanje, pokazuje se reč Jehošua (IHŠVH), a kada se polazi s leva na desno takođe počevši od slova I, onda se dobija formula IHVŠH (Jehovašah). U obliku IHŠVH formula se koristi kao prizivanje božanske prisutnosti, Hrista kao živog tetragrammatona. Mistični smisao toga jeste ostvarenje božanskog i ljudskog jedinstva, odnosno otelotvorenje Boga u čoveku. Dodatno, kod rozenkrojcera je IHŠVH simbol alhemijskog vatrenog probuđenja, Logos koji oživljava materiju.
Kada se ista formula čita u obrnutom smeru, dobija se ime Jehovašah (IHVŠH). Ovo ime se tumači kao odbrambena formula, dakle ono što „tera“ ili „odbija“ negativne sile. Simbolički, dok Jehošua (IHŠVH) priziva božansku prisutnost, Jehovašah (IHVŠH) se koristi za pročišćenje i zaštitu. U pojedinim renesansnim i rozenkrojcerskim tekstovima naglašava se da oba imena zajedno čine dvojnu funkciju pentagrama: prizivanje svetlosti i odbijanje tame. U hermetičkoj simbolici pentagram je znak čoveka i pet elemenata. Oba imena zajedno pokazuju kako se božansko manifestuje u čoveku (pozivanje) i kako se čovek štiti od disharmonije (teranje). I konačno, IHŠVH je formula ljubavi i posredovanja (Duh unutar nas), a IHVŠH je formula autoriteta i komande (Duh iznad prirode).
| Slovo | Nota | Element / Značenje |
| I (Iod) | F | Vatra / Duhovni impuls |
| H (He) | C | Ovan (Vatra) / Prozor svesti |
| Š (Šin) | C | Čista Vatra / Duh |
| V (Vav) | C# | Bik (Zemlja) / Nosač glasa |
| H (He) | C | Konačna manifestacija |
AMEN
Formula AMEN je možda najpotcenjenija reč u savremenom svetu jer se doživljava kao puki „završetak molitve“. Međutim, u gnostičkom i hermetičkom kontekstu, ona je jedna od najmoćnijih formula za prizivanje skrivenog i stabilizaciju volje. Gnostici su, kao i u mnogim drugim slučajevima, ovu reč preuzeli i vratili njenim dubljim korenima. U drevnom Egiptu, Amun znači „Skriveni“ ili „Onaj koji je nevidljiv“. Za gnostike, ovo se savršeno uklapalo u koncept Agnostos Theos (Nepoznatog Boga) koji boravi iznad Plerome. U gnostičkim tekstovima (poput onih iz Nag Hamadija), AMEN se često personifikuje. U tom smislu to je entitet, jedan od onih koji stoje pred prestolom Svetlosti.
U kabalističkoj i hermetičkoj tradiciji, AMEN se posmatra kao notarikon (akrostih) za hebrejsku frazu Adonai Melekh Ne’eman (אדני מלך נאמן), što znači „Gospod, Verni Kralj“. Ovo daje formuli funkciju pečata. Kada se izgovori na kraju rituala ili bajalice, ona služi da „zapečati“ nameru u materijalnom svetu, čineći je neopozivom. Iako se piše sa četiri slova u mnogim jezicima, njena struktura se u magiji često povezuje sa balansom elemenata.
Dok IAO služi za uzdizanje svesti ka višim sferama, AMEN služi da tu svetlost spusti i učvrsti. U ritualima Zlatne zore, AMEN se vibrira dubokim tonom kako bi se postigao osećaj nepokolebljivosti. Njegovo značenje „Neka tako bude“ (ili „Tako jeste“) u gnostičkom smislu nije molba, već deklaracija. Gnostik koji izgovara AMEN tvrdi da je njegova unutrašnja spoznaja (Gnosis) sada postala spoljašnja stvarnost.
Tabela korespondencija (Zlatna Zora stil)
| Slovo | Nota | Atribucija | Element / Znak |
| A (Alef) | E | Vazduh | Element Vazduha |
| M (Mem) | G# | Voda | Element Vode |
| E (He*) | C | Ovan | Vatra (Proleće) |
| N (Nun) | G# | Škorpija | Voda (Transformacija) |
KHARAKHITHA
Ova formula je često pisana i kao Charakhith ili Harakhitha, i vodi direktno u srce grčko-egipatskih magijskih papirusa (PGM), koji su bili „radna sveska“ praktičnih gnostika i teurga. Ova formula spada u kategoriju Nomina Barbara, reči koje zvuče čudno i nemaju jasno značenje na poznatim jezicima (grčkom, latinskom, egipatskom). Gnostici su verovali da su to izvorni jezici prirode ili bogova koji direktno komuniciraju sa bićem, zaobilazeći racionalni um. Veruje se da potiče iz koptsko-egipatskog spoja i da je povezana sa solarnim božanstvima (poput Ra ili Horusa). Iako je neprevodiva, ezoterijska tradicija (uključujući istraživače poput Hansa Ditera Betza koji je prevodio PGM) povezuje je sa konceptom Onoga koji donosi svetlost u tamu. U njenoj strukturi imamo Khar- ili Har-, što se često povezuje sa Horusom (Heru). Drugi deo -Khitha se tumači kao sufiks koji označava manifestaciju ili akciju. U tom smislu KHARAKHITHA deluje kao formula solarne siline koja služi za rasterivanje senki.
U magijskim papirusima, ova reč se koristila u ritualima gde je praktičar želeo da postigne poistovećenje sa božanstvom. Za razliku od nežnog IAO, formula KHARAKHITHA ima oštre, grlene suglasnike (kh kao „h“ ali dublje). Ovi zvuci su služili za „buđenje“ unutrašnje vatre. Često se koristila pre glavne invokacije kako bi se „pročistio vazduh“ od nižih entiteta.
Ako je posmatramo kroz sistem nota, dobijamo vrlo dinamičan niz zbog oštrih prelaza. Dominacija Jupitera i Sunca potvrđuje da je ovo kraljevska, solarna formula.
| Deo Formule | Nota (aproksimativno) | Elementarna energija |
| Kha (Kap) | A# | Jupiter (Širenje) |
| Ra (Reš) | D | Sunce (Svetlost) |
| Khi (Kap) | A# | Jupiter (Vlast) |
| Tha (Tet) | E | Lav / Vatra (Snaga) |
Prema izvorima koji se oslanjaju na apokrifnu tradiciju, ANAPHAXETON se može razumeti kao arhetipska reč utisnuta u samu tkaninu kosmosa pre nego što je Demijurg (Arhitekta) započeo proces razgraničenja i materijalizacije. ANAPHAXETON pripada domenu gnoze kao neposrednog, intuitivnog uvida u strukturu božanskog. Njegova funkcija nije komunikacija s transcendencijom putem molbe, već uspostavljanje autoriteta nad emanacijama nižeg reda.
ANAPHAXETON je jedna od onih formula koje u hermetičkim krugovima izazivaju strahopoštovanje. Ona je nekako mračnija, autoritativnija i direktno povezana sa magijskom prisilom i manifestacijom. Ova formula se sreće u Goeciji (Lemegeton) i radovima inspirisanim solomonskom magijom. Ona je jedno od tri velika imena (uz Primeumaton i Tetragrammaton) kojima se prizivaju i, što je važnije, obuzdavaju duhovi. Ime ANAPHAXETON je ispisano na ivicama Trougla Manifestacije. Dok praktičar stoji u krugu, ANAPHAXETON (ispisan na trouglu van kruga) služi kao energetski magnet i kavez. Formula primorava energiju da se zgusne u prostoru trougla. Konstrukcija Trougla Umetnosti (magijski trougao) simbolizuje uspostavljanje reda nad haosom putem strogo definisanog ritualnog prostora. Dok je Tetragrammaton (יהוה) u ovoj tradiciji shvaćen kao ime koje utelovljuje zakon i božanski poredak, a Primeumaton kao oznaka eshatološkog totaliteta (Alfa i Omega), ANAPHAXETON se nameće kao operativni ključ hijerarhije. To nije tek jedno od mnogih varvarskih imena čija se moć temelji na arhaičnoj fonetici. Njegova funkcija je, pre svega, ograničavajuća.
Izgovara se oštro, naredbodavno, sa akcentom na -PHA- i -XET-. Često se prevodi sa grčkog korena kao Onaj koji se ponovo pojavljuje ili Veliki Izvor. To je ime koje „iznosi svetlost iz tame“. Koristi se kada praktičar želi da natera nešto nevidljivo (ideju, entitet ili energiju) da se pojavi u vidljivoj formi. U gnostičkom smislu, ANAPHAXETON se može posmatrati kao aspekt Demijurga koji vlada nižim sferama. On je taj koji postavlja granice.
U ritualnoj praksi, reč je o performativu koji ne priziva entitete, već im zapoveda da se ispolje u svojoj istinskoj, suštinskoj formi, kao praznina i bezobličje, čime se demonološki haos podvrgava strukturi ljudskog uma i božanskog zakona. Dakle, ANAPHAXETON funkcioniše kao barijera koja deli posvećenikovu svest od apsolutne kognitivne dezintegracije prilikom suočavanja sa entitetom koji nema koherentno sopstvo, a to je demon.
| Slovo | Nota (Zlatna zora) | Atribucija |
| A | E | Vazduh |
| N | G# | Škorpija (Transformacija/Smrt) |
| A | E | Vazduh |
| PH (Pe) | C | Mars (Sila/Energija) |
| A | E | Vazduh |
| X (Cadi) | A# | Vodolija (ili Jarac zavisno od sistema) |
| E (He) | C | Ovan (Vatra/Početak) |
| T (Tet) | E | Lav (Snaga) |
| O (Vav) | C# | Bik (Zemlja/Stabilnost) |
| N | G# | Škorpija |
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.