Anton Šandor LaVej (Howard Stanton Levey, 1930-1997) je ušao u anale satanizma kao otac modernog satanizma, osnivač Crkve Satane 1966. godine, i (između ostalog), autor čuvene Satanske biblije (The Satanic Bible). Crkva Satane je prva organizacija na svetu koja se javno deklarisala kao satanistička. Pre toga LaVej je predvodio neformalnu satanističku grupu pod imenom Red Trapezoida. LaVej je opisao satanizam kao religiju koja se protivi svim drugim religijama, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je to jedina religija koja slavi utelovljenost i ovozemaljski život i prihvata celokupno ljudsko biće bez obzira da li je ono dobro ili zlo. U tom smislu LaVej nije bio protivnik samo hrišćanstvu, niti avrahamskih religija, nego duhovnosti uopšte, uključujući i one istočnjačke, pa i neopaganizam, moderno veštičarstvo itd. Ipak, LaVej je mahom kritikovao hrišćanstvo ciljajući na njegov uticaj na Zapadnu kulturu. LaVej je u tom smislu imao na umu da se hrišćanski moral institucionalizovao pa se stoga po tim istim moralnim načelima upravljaju i oni koji nisu religiozni, niti sebe uopšte smatraju hrišćanima. LaVej je verovao kako je hrišćanstvo demonizovalo ljudsku prirodu proglašavajući instinkte i emocije kao grešne, zarobljavajući umove u stanju stalne krivice koja je temelj na kome je sazdan uticaj i moć Crkve. Stalna demonizacija i izazivanje osećaja krivice, stvara brojne prepreke za ljudska osećanja seksualnost, samopoštovanje, međuljudske odnose, šanse za samoostvarenje, zdravlje, itd. LaVej sa gnušanjem odbacuje hrišćansku zapovest o ljubavi prema neprijateljima, i to smatra neprirodnim, štetnim i nemogućim. Za LaVeja, ljubav i mržnja su snažne, vitalne i prirodne emocije, i samo prepoznavanjem i prihvatanjem obe ove emocije ljudi mogu da ih razlikuju i koriste ih na konstruktivan način. U suprotnom, ljudi će izgubiti sposobnost da vole one koji to zaslužuju, a potisnuta mržnja može dovesti do mentalnih i fizičkih problema i bolesti, ili se potisnuta mržnja može usmeriti na nevine ljude.
LaVej osuđuje hrišćanski stav prema seksualnosti, ali se takođe kritički odnosi prema stavovima koje spram seksualnosti imaju istočnjačke religije, ali i u to vreme bujajuća američka kontrakultura. LaVej zagovara slobodan seks, ali nije kritičan samo prema hrišćanskim normama; takođe kritikuje nove seksualne moralne vrednosti koje je predložila kontrakultura. On smatra legitimnim sve vrste seksa, ukoliko su u to uključene odrasle i odgovorne osobe i ukoliko niko nije primoran da čini nešto protiv svoje volje. On takođe smatra važnim da drugi ne određuju šta je prirodna ili zdrava seksualnost. LaVej ne ograničava zdravu i oslobođenu seksualnost samo na odnos između dvoje ili više partnera, već u svoju definiciju uključuje i aseksualnost, sadizam, mazohizam, fetišizam, masturbaciju, homoseksualnost, transseksualnost itd. Ovako širok pogled na seksualnost podrazumeva da, prema LaVeyu, celibat askete ili monaha postaje seksualno devijantan, jer je to ili aseksualnost ili nepriznati mazohizam. On neophodnim osloboditi se osećaja seksualne krivice, čak i nesvesno, jer će u suprotnom dovesti do neuroza i prenošenja krivice na buduće generacije.
Oslobađanje od ega i otkrivanje autentičnog sopstva važne su teme Puta Desne ruke, ali i kod Alistera Krolija. U Krolijevoj telemitskoj doktrini otkrivanje autentičnog sopstva povezano je sa osveščivanjem istinske volje posvećenika, a što se poklapa sa razgovorom i vizijom Svetog anđela čuvara. Oslobađanje od ega, odnosno njegovo poništenje dešava se prilikom uspešnog prelaska ambisa i susreta sa demonom Horonzonom. To podseća na iskušenja Isusa od strane Satane i Bude od strane demona Mare. Kod LaVeja, ego ima važnu ulogu, mada on ga definiše drugačije. Neki od uticaja od kojih LaVej želi da oslobodi pojedinca, poput internalizovanih moralnih normi, smatrali bi se nepoželjnim funkcijama ega. Međutim, sa izuzetkom ovih nepoželjnih uticaja, LaVej smatra da je ego bezuslovno pozitivan i povezan sa kvalitetima poput ponosa, samopoštovanja i samoostvarenja, te smatra da je posedovanje zdravog i jakog ega neophodno za dobar odnos prema drugima. Za LaVeja, pitanje ega nije ograničeno samo na njegov uticaj, već i na pokušaje hrišćanstva i drugih religija da potisnu ego ili, kao u slučaju istočnjačkih religija, da ga eliminišu. U tom smislu, LaVej opisuje satanizam kao religiju koja veruje u potpuno zadovoljenje ega i kao jedinu religiju koja zagovara njegovo jačanje. Osećanja poput zavisti, pohlepe itd., koja se nalaze među sedam smrtnih grehova hrišćanstva i koja se smatraju funkcijama ega, takođe su dobrodošla kod LaVeja, koji ove emocije vidi kao prirodne, neophodne i opšte ljudske. Kod LaVeja, zavist i pohlepa postaju motivacija za ambiciju, dok egoizam i samopoštovanje postaju neophodna osnova za vitalan život i za voljenje i poštovanje drugih. LaVej je verovao da je ideja o razrešenju ega i odbacivanju materijalnog bogatstva nastala u oblastima gde je materijalni uspeh bio teško dostizan, te da je vera mogla da umiri ljude i učini ih zadovoljnim onim malo što su imali. Nešto slično bi se moglo reći i za veru u reinkarnaciju koje je nastalo u okviru indijskoj kastinskog društva. Rođen si u nižoj kasti, strpi se, poštuj verske norme, i ako budeš dobar u sledećem životu bićeš rođen u višoj kasti. Prema LaVeju, samoodricanje je strano duhu satanizma.
U LaVejevoj doktrini važnu ulogu ima tema međuljudskih odnosa. U tom smislu mnogi su u pravu kada su opisivali određene ritualne delatnosti Crkve Satane kao magičnu psihoterapiju. Ta vrsta „terapije“ imala je za cilj podršku članovima da prevaziđu svoje socijalne nedostatke koji su ih dovodili do neuspeha u odnosima sa drugima. Rešenja za probleme u odnosima sa drugim ljudima zahtevaju posebne tehnike koje prevazilaze konvencionalne mere. Problemi sa nekim ljudima ne mogu biti rešeni na konvencionalan način jer se izvor takve smetnje, neka konkretna osoba, nalazi na poziciji moći ili u boljem položaju itd. Kada drugi ljudi postanu prepreka, to se rešava putem magijskog delovanja, zatim manipulacijom ili na neki drugi način.
Osnovna načela učenja Crkve Satane data su u devet izjava i jedanaest pravila. Po LaVeju:
1. Satana predstavlja uživanje umesto uzdržavanja. (LaVej je izostavio da odredi granice tog uživanja. Propagiranje beskrupuloznog, sebičnog, nemoralnog, pa i izopačenog, zločinačkog uživanja već imamo prilično detaljno razrađeno u delima Markiza de Sada. Da li je po tom pitanju LaVej na istoj liniji kao de Sad? Ne bi se reklo, već ovu izjavu treba tumačiti u kontekstu antihrišćanskog ideološko-programskog usmerenja Crkve Satane: vaš Bog sve zabranjuje, Satana sve dopušta. Ovaj izričiti antinominalizam ima za svrhu ideološko „friziranje“ čiji je cilj suštinska dehristijanizacija. Međutim, to sve ostaje na površini. Crkva Satane ne zadire dublje u čoveka.)
2. Satana predstavlja vitalno postojanje umesto duhovnih iluzija.
3. Satana predstavlja neokaljanu mudrost umesto licemerne samoobmane. (LaVej je u ovom smislu ispustio da ispolji bilo kakvu mudrost, ali pretpostavimo da je ovo načelno rečeno.)
4. Satana predstavlja ljubaznost prema onima koji je zaslužuju, a ne ljubav uzaludno trošenu na nezahvalnike.
5. Satana predstavlja osvetu umesto okretanja drugog obraza. (Ne progovara li ovo Jahve kroz usta Šandora LaVeja?)
6. Satana predstavlja odgovornost prema odgovornima, a ne brigu za psihičke vampire.
7. Satana predstavlja čoveka kao još jednu životinju, ponekad bolju, češće goru od onih koje hodaju na četiri noge, koja je, zahvaljujući svom „božanskom duhovnom i intelektualnom razvoju,“ postala najokrutnija životinja.
8. Satana predstavlja sve takozvane grehe, jer svi oni vode fizičkom, mentalnom ili emocionalnom zadovoljstvu. (Ovo je teatralna izjava, jer stalno upražnjavanje onih radnji i stanja okarakterisanih kao grehovi nema nikakvog smisla i može biti štetno.)
9. Satana je bio najbolji prijatelj Crkve oduvek, jer ju je održavao u poslu svih ovih godina.
Ovde bih se malo zadržao na pravilo pod brojem 7, da su ljudi životinje. Po mišljenju Amine Olander Lap, koja se akademski bavi proučavanjem satanizma, ideja da su ljudi životinje kao i da se stoga mogu razumeti na istim premisama kao i druge životinje, u kombinaciji sa pretpostavkom da naš intelekt donosi razne probleme, fundamentalna je za LaVejev pogled na ljude. Njegovo razumevanje ljudske životinje inspirisano je teorijama Herberta Spensera, sociologa iz XIX veka, tvorca socijalnog darvinizma. Ljudi su, prema LaVeju, životinje sa svim što to podrazumeva, i kao takvi su sastavni deo prirode. U tom aspektu LaVejevog svetonazora, osim pomenutog Spensera, ima znantog uticaja Fridriha Ničea i Ajn Rand. LaVejeve sklonosti ka socijalnom darvinizmu, kaže Olander Lap, takođe se mogu pronaći u njegovom razumevanju ljudske evolucije, za koju je on verovao da ide ka neviđenim visinama. U tom smislu LaVej podržava eugeniku, te očekuje da će ona biti neophodna u budućnosti, ne u cilju stvaranja određene rase ili izgleda, već radi rađanja mentalno zdravih i kreativnih pojedinaca. Olander Lap navodi predgovor LaVejeve ćerke Zine Šrek (Zeena Schreck) za knjigu Satanska veštica (The Satanic Witch). Ta knjiga je delom zamišljena kao vodič za eugeniku ili selektivno uzgajanje ljudi, tema o kojoj LaVej takođe raspravlja, a koja, čini se, kaže Olander Lap, ima dva cilja: prvo, ohrabruje žene da pronađu partnere koji su njihove fizičke i mentalne suprotnosti, jer smatra da je privlačenje suprotnosti osnovni mehanizam prirode za promovisanje zdravih pojedinaca. Kao drugo, knjiga je u velikoj meri vodič za pronalaženje pravog muža, a prema LaVeju, muškarci i žene dolaze u različitim kvalitetima. Svedoci smo da je feminizam podigao ženska očekivanja u pogledu osobina poželjnih muškaraca, što vodi ka problemu nemogućnosti pronalaženja odgovarajućeg partnera. Otud, ne da nema mogućnosti primene eugenike, nego nema nikakvog rađanja, odnosno ono je svedeno na nivo koji bi se mogao oceniti kao katastrofalan.
LaVej je verovao da će hrišćanstvo uskoro izumreti i da će društvo ući u Doba Satane, u kojem će generacija koja živi u skladu sa satanističkim principima doći na vlast. LaVej je bio pobornik eugenike, te je smatrao da će ona postati neophodnost u budućnosti za stvaranje elite koja će odražavati satanističke principe. Po njegovom mišljenju, tu elitu bi činili superiorni ljudi koji ispoljavaju satanističke osobine poput kreativnosti i nekonformizma. Smatrao je da su te osobine sposobne za nasledno prenošenje i tvrdio je da su satanisti rođeni, a ne stvoreni. Verovao je da elitu treba izdvojiti od ostatka ljudskog stada, dok bi ono bilo primorano da živi u getima, idealno po svemirskim getima na drugim planetama. On je opisao satanističko društvo sačinjeno od slobodoumnih, naoružanih, potpuno svesnih, samodisciplinovanih pojedinaca, koji neće tolerisati bilo kakvu spoljašnju vlast da ih štiti ili im nameće šta smeju, a šta ne smeju da rade. Zapravo, ovo bi se verovatno odnosilo na eugenički stvorenu elitu, a ne za ljudska stada u getima na drugim planetama. Ovja detalj podseća na stih iz Krolijeve Knjige Zakona gde je rečeno robovi će da služe.
Crkva Satane takođe propisuje „Jedanaest satanističkih pravila Zemlje“:
1.Ne iznosite mišljenja niti dajte savete osim ako vas neko ne pita.
2.Ne pričajte drugima o svojim problemima osim ako ste sigurni da žele da ih čuju.
3.Kada ste u tuđem leglu, pokažite poštovanje ili nemojte ni ići tamo. (Timoti Donahju komentariše da je LaVej mogao reći „Kada ste u nečijem privatnom domu, pokažite poštovanje“ kako bi osigurao jasnoću, ali je neprestano pokušavao da uvede ekscentrične izraze u svoje pisanje.)
4.Ako vas gost u vašem leglu iritira, tretirajte ga okrutno i nemilosrdno.
5.Ne pravite seksualne poteze osim ako niste dobili signal za parenje.
6.Ne uzimajte ono što vam ne pripada osim ako je to teret za drugu osobu i ona vas moli da je oslobodite.
7.Priznajte moć magije ako ste je uspešno koristili da biste ostvarili svoje želje. Ako poreknete moć magije nakon što ste je uspešno prizvali, izgubićete sve što ste postigli. (Povodom ove izjave Timoti Donahju daje sledeći komentar: „Astralna sila magije ne oslanja se na verovanje kako bi postojala i organski funkcionisala, baš kao ni sile gravitacije i elektromagnetizma. Ako neko ne veruje, zašto bi retroaktivno izgubio sve što je postigao? LaVej ne pruža nikakav dokaz za ovu tvrdnju.”)
8.Ne žalite se na bilo šta čemu ne morate da se podvrgnete.
9.Ne povređujte malu decu.
10.Ne ubijajte neljudske životinje osim ako vas ne napadnu ili ih koristite za ishranu.
11.Kada šetate otvorenim prostorom, ne uznemiravajte nikoga. Ako vas neko uznemirava, zamolite ga da prestane. Ako ne prestane, uništite ga.
Takođe, Crkva Satane proglasila je i Devet satanističkih grehova: Glupost, Pretencioznost, Solipsizam, Samoobmana, Konformizam krda, Besperspektivnost, Pomirljivost sa ortodoksijama prošlosti, Kontraproduktivan ponos i Nedostatak estetike.
Po LaVeju racionalnost, logika i nauka jesu oružja kojima se satanista suprotstavlja hrišćanstvu i drugim religijama. To iz razloga što je Satana navodno duh progresa, inspirator svih velikih pokreta koji doprinose razvoju civilizacije i napretku čovečanstva, te je povezan sa kvalitetima poput kreativnosti i prosvetljenja. Iako LaVejeve ideje sugerišu sekularni i naučni pogled na svet, on je takođe izražavao i stavove čoveka ko praktikuje neki oblik magije, iako to nije bila bazična LHP magija. On nije tačno objasnio kako funkcioniše energetski mehanizam koji magiju čini mogućom i delotvornom, ali je tvrdio da magičari mogu uspešno koristiti magijsku silu kroz intenzivnu imaginaciju željenog cilja, usmeravajući tako snagu svoje volje prema njemu. Naglašavao je ideju da se magijske sile mogu manipulisati isključivo emocionalnim, a ne intelektualnim činovima. Lako je primetiti da su to opšta mesta. Isto tako, jednom prilikom LaVej je izjavio da Crkva Satane ne prinosi ljudske žrtve jer je to ilegalno! Međutim, oni ih ipak prinose mada ne neposredno, nego putem prokletstva i vradžbina. Ukoliko je to zaista bilo tako onda je Crkva Satane nesumnjivo crnomagijska organizacija.
LaVej je, po uzoru na Alistera Krolija, predstavljao sebe kao neko ko primenjuje naučni aspekt magije, odnosno, magiju je predstavljao kao delovanje koje ima naučni metod. Istina je da je nauka nastala iz magije, i istina je da magija iziskuje određeni metod, oruđa, uslove, instrumente, posmatranje, iskustvo, čak i eksperiment. Na svemu tome insistiraju moderni okultisti svih boja, a posebno oni koji pripadaju LHP. Isto tako, još jedna LaVejeva osobina svrstava ga na stranu LHP, a to je odbijanje podele magije na belu i crnu. Po njemu to je još jedno licemerje i oblik samoobmane koju šire oni koji sebe vide kao bele magove. Isto tako, on se razlikovao od ranijih magičara koji su magiju opisivali u mističnom tonu kao sredstvo ličnog preobražaja i dosezanja transcendentnog. Po LaVeju, cilj magije jeste materijalni dobitak, lični uticaj, uklanjanje neprijatelja ili njegovo onesposobljavanje, uspeh u ljubavi i seksu. Dakle, u LaVejevom shvatanju magije nema ničeg duhovnog. U tome je njegovo značajno odstupanje od svih dotadašnjih okultnih škola, uključujući, naravno, i Alistera Krolija (Čitav Krolijev magijski sistem može se svesti na dve ključne tačke koje čine prekretnicu u životu magičara: a) povezivanje i razgovor sa anđelom čuvarem; i b) prelazak bezdana.) Treća generacija satanista bi se u tome složila, s tim što oni na to pridodaju samooboženje, tj. postajanje bogom, a u još radikalnijoj varijanti, poput vampirizma, oni govore o postizanju besmrtnosti.
Međutim, LaVej je, iz perspektive treće generacije satanista napravio grešku podelivši svoj sistem na višu i nižu, odnosno veću i manju magiju, što je takođe viđeno kao oblik okultne magle koju šire beli magičari. Niža magija jeste onaj svakodnevni situacioni oblik magijskog delovanja koji svaki pojedinac izvodi u samoći. Viša magija je oblik ritualne prakse koja cilja na psihodramu katarze čime se oslobađa emocionalna energija zarad specifične svrhe. Magovi neoplatonizma prave razliku između teurgije i taumaturgije. Teurgija je božanska magija, rad sa bogovima radi postizanja jedinstva sa njima ili zarad samousavršavanja. Bila bi to viša magija. Sa druge strane, taumaturgija jeste oblik magije čija je svrha izazivanje promene u fizičkom svetu. Dakle, to je niža magija jer ima praktične ciljeve. Međutim, postoje oblici crne magije koje bismo mogli nazvati mračnom teurgijom jer ima za cilj prizivanje sila tame radi sličnog efekta, ali u obrnutom smislu od teurgije.
Postmoderni satanizam odbacuje ritualnu psihodramu kao mambo-džambo, kako bi to rekao Boris Balkan u filmu Deveta kapija. LaVejevi psihodramski rituali katarze temelje se na tri glavne psiho-emotivne teme: ljubav, mržnja i požuda. Rituali se obavljaju u prostoru nazvanom komora za dekompresiju intelekta, u kojoj su neverica i skepticizam suspendovani, kako bi učesnici mogli da potpuno izraze svoje mentalne i emotivne potrebe bez ikakve zadrške. Kao faktor ravnoteže LaVej je naglašavao potrebu da se magijski ciljevi postave na realan način, jer ukoliko su ciljevi nerealni, preambiciozni ili fizički nemogući, onda nikakvo magijsko sredstvo tu neće biti od pomoći.
Timoti Donahju, u knjizi Black Magick The Left Hand Path, Crkvu Satane karakteriše kao satirični satanizam. On primećuje da je u pitanju profitno preduzeće koje prodaje učlanjenje u labavu zajednicu čiji je glavni oblik delovanja, kako kaže: „kamp-teatar sa gotičkim elementima u svrhu izvrdavanja moralnih načela hrišćanstva.“ Ovde moram izneti jednu primedbu. Iako treća generacija satanista prezire redove, organizacije, crkve i njihove profitne šeme, sami lideri i učitelji novog talasa LHP, moram primetiti, imaju odličan marketing. Oni nemaju kultne sledbenike, u smislu članova sekte, jer im to nije ni potrebno, već imaju na desetine hiljada pratilaca na društvenim mrežama. U vreme pojavljivanja druge generacije satanista takvih mogućnosti jednostavno nije bilo. U tom smislu ne bi trebalo zanemariti suštinsku ulogu koju je internet odigrao na širenju satanističkih ideja i svetonazora širom sveta. U tom smislu, i pominjani Timoti Donahju deluje kao stručnjak za onlajn marketing i promociju.
Po Timotiju, Crkva Satane negira natprirodno, a samim tim i crnu magiju, pa se pita kako onda ona može spadati u LHP? Crkve Satane ima listu odabrane literature (verovatno po uzoru na sličnu Krolijevu preporučenu lektiru), koja sadrži 68 naslova. Ti naslovi obuhvataju istoriju, sociologiju, trilere i fantastične romane, ali ne sadrži niti jedan ozbiljan priručnik crne magije. Članovi Crkve Satane ne sprovode magijske postupke, ne bave se divinacijom, ne ulaze u zaposednutost duhovima niti preduzimaju astralna putovanja. Umesto toga, praktikuju gotički „terapeutski teatar“ za koji tvrde da razgrađuje religioznu indoktrinaciju. Crkva Satane, primećuje Timoti, koristi tradicionalni okultni žargon, poput sveštenik, magus i pećina (grotto), ali u potpunosti negira postojanje Satane kao astralnog entiteta. Imajući to u vidu, Timoti ističe da Crkva Satane koristi popularnost i estetiku prave magije. LaVejev satanizam je racionalan, lišen vere u Satanu kao boga, pa ako je već tako, implicitno to ipak podrazumeva oslanjanje na okultni faktor funkcionisanja magije. Taj racionalizam stoji u suprotnosti spram teističkog i ezoterijskog satanizma koji karakteriše grupe poput Temple of Set i Joy of Satan Ministries. Isto tako nisu svi racionalni satanisti LaVejevi sledbenici. Takva je, na primer, organizacija TST, odnosno The Satanic Temple, osnovana 2013. godine i veoma angažovana u „kulturnom ratu“ unutar američkog društva, što predstavlja oblik društvenog aktivizma. To su satanisti levice.
LaVej odbacuje postojanje bogova jer su oni eksternalizacija ljudskog ega, s obzirom da ljudi nisu hteli da priznaju svoj ego pa su umesto toga svoje zabranjene želje stavljali u ruke izmišljenih božanstava. U istom duhu, LaVej tumači religijske koncepte koji uključuju ubistvo boga kao izraz samomržnje. Po njemu dogma i rituali su neophodni za ljude, ali umesto toga predlaže da stvaramo bogove prema sopstvenim emocionalnim potrebama ili sebe promovišemo u bogove, kako bi obožavanje bogova postalo potvrđivanje ega, a ne njegovo potiskivanje. On je verovao da tako eksternalizovani bogovi postaju internalizovani i da će ljudi shvatiti da nikada nije postojala razlika između duhovnog i fizičkog sveta, jer svet je uvek samo fizički. Koncept duhovnog kao nečega što postoji nezavisno od fizičkog La Vej odbacuje, a uloga boga ne podrazumeva nikakve božanske karakteristike, osim prava da se definiše dobro i zlo, i da je svaka osoba najvažnija sama sebi.
LaVejev satanizam je, po mišljenju Olander Lap, čisto obožavanje ega, gde bogovi nisu ujedinjeni sa egom, već su njime zamenjeni. Istovremeno, u stvarnim ritualima on se obraća Satani i drugim demonskim entitetima. Kao takvi, rituali se mogu posmatrati i kao proslava ličnog ega i satanističkih vrednosti, i kao proslava idealizovanog sebe. Drugi koncepti ukazuju na teističke sklonosti: bogovi su odbačeni kao eksternalizacija ljudskog ega, ali LaVej ističe kako je pogrešno verovati da satanisti ne veruju u boga. Umesto toga, satanisti veruju u boga kao silu koja prožima i uravnotežuje prirodu, koju ni religija ni nauka ne mogu objasniti niti koristiti, i koja je previše bezlična da bi brinula o životu na Zemlji. Olander Lap zaključuje da LaVejev satanizam uključuje niz karakteristika koje ukazuju na duhovne sklonosti, ali u praksi dominiraju materijalni i utilitaristički aspekti.
I za kraj ostavio sam zanimljivost koju čini veza između LaVeja i Džejmsa Madolea (James Harting Medole, 1927-1979), a što ovde ističem kao uvod u jednu posebnu podtemu koju ću više razraditi u odeljku posvećenu Majklu Akinu. Madole je bio poznati američki neonacista i osnivač Partije nacionalne renesanse – NSP (National Renaissance Party), u Njujorku 1948. godine, i značajna figura u posleratnom okultnom nacizmu. Madole je verovao u drevnost i božansko poreklo arijevske rase za koju je pisao da je stvorena u Rajskom vrtu smeštenom upravo u Severnoj Americi. Ta fantazmagorijska amerocentričnost podseća na učenje mormonskog proroka Džozefa Smita. Jedna od ključnih tema Madoleove ideologije jesu svemirska putovanja i da budućnost čovećanstva leži u zvezdama. On je bio jedan od retkih koji je prihvatao ideju Frensisa Jokija (Francis Parker Yockey, odnosno Ulick Varange, američki fašista i panevropski nacionalistički ideolog) da je sovjetski boljševizam u većoj meri sačuvao tradicionalne vrednosti nego zapadni liberalizam. To uverenje je Madolea dovelo u sukob sa poznatim američkim neonacistom i osnivačem Američke nacističke partije Džordžom Rokvelom (George Lincoln Rockwell). Rokvel je Madolea i njegove sledbenike optužio da su boljševici. Ova veza je interesantna jer je sam LaVej delimično bio jevrejskog porekla.
Fenomen jevrejskih nacista nije neobičan. Jedno od poznatijih imena samomrzećih američkih neonacista jevrejskog porekla jeste Daniel Buros (Daniel Burros, 1937-1965), koji je bio član Američke nacističke partije i ultra-radikalne grupe unutar Kju Kluks Klana pod nazivom United Klans of America u okviru koje je bio zadužen za regrutovanje novih članova. Kada je njegovo jevrejsko poreklo razotkriveno u javnosti on je izvršio samoubistvo. Zanimljivo je da je Burosovo ime pronađeno (ili podmetnuto, zavisi u šta verujete) u adresaru koji je pripadao Li Harviju Osvaldu, navodnom ili stvarnom atentatoru na američkog predsednika Dž.F. Kenedija.
Ideologija prvog talasa satanizma je u mnogim svojim premisama logički kompatibilna sa načelima nacionalsocijalizma. To su prepoznala dva člana Crkve Satane sa istočne obale, Majkl Grumbovski (Michael Grumbowski / Reverend Blackshire), bivše vojno lice i Džon Amend (John Amend / Seth-Klippoth), u paravojnom stilu, 1973. godine. Oni su se odvojili od matične organizacije i osnovali Red crnog ovna (The Order of the Black Ram) i Svetilište male majke (The Shrine of the Little Mother). Oni su uspostavili kontakt sa kanadskim rasističkim Odinističkim pokretom, počevši da u svoje obrede uključuju i žrtvovanje kokoši. Pomenuta dvojica su i dalje podržavali učenja LaVejeve Satanske biblije, ali su njene principe kombinovali sa nacističkim teorijama o rasnoj superiornosti. I Grumbovski i Amend bili su u bliskom kontaktu sa pomenutim Džejmsom Madoleom koji je takođe bio zainteresovan za satanizam i okultizam. Madole je navodno u svom stanu u Njujorku posedovao veliki satanistički oltar. Kris Metjuz (Chris Matthews) je u knjizi Modern Satanism / Anatomy of a Radical Subculture pomenuo da je Madoleova stranka težila uspostavljanju veza sa Crkvom Satane, pa je LaVej jednom prilikom i posetio njihovo sedište. Metjuz kaže da je elitistička, diskriminatorna ideologija satanizma i fokus na moć, osvetu i mržnju, odjekivala u agendama raznih neonacističkih grupa. Neki od njih su bili su spremni da zanemare svoja hrišćanska uverenja kako bi ostvarili savez sa Crkvom Satane koja je podržavala slične društvene politike, iako se na prvi pogled činilo kao neverovatna kombinacija. Konzervativna, autoritarna priroda LaVejevih doktrina, njegova glasna podrška policijskoj državi i germanski prizvuk ritualnih praksi satanizma, očigledno su bili, primećuje Metjuz, dovoljno ubedljivi da prevaziđu svaku averziju prema simbolu Satane. Na kraju je LaVej odbio sve ove grupe, preferirajući da ostane nezavisan, ali ne bez izražavanja zahvalnosti za njihovu podršku.
