Behenijanske zvezde i geomantijske figure

Bill Crisafi

Fenomen behenijanskih zvezda

Još prvi put kada sam otkrio da u astromagijskoj tradiciji postoje tzv behenijanske zvezde, slutio sam da tu ima nečeg dubljeg, nečeg što zadire u samu suštinu okultne tehnologije, a što je zapadna ceremonijalna magija (uključujući Agripu) prilično površno prepakovala i mistifikovala. Tako danas možemo preko internet naručiti amajlije sa sigilima behenijanskih zvezda, kojih iz nekih razloga ima tek petnaest, iako su ljudi odavno imenovali priličan broj nebeskih tela. Pa zašto je samo tih petnaest zvezda izdvojeno i okarakterisano kao behenijanske? Ko je to učinio i zbog čega?

Iza behenijanskih zvezda ne stoji nikakav estetski ili nasumični mitološki izbor, već kombinacija rane arapske astrometeorologije, sumersko-vavilonskog nasleđa i navigacione matematike. Krenimo od jezika. Naziv behenijanske potiče od arapske reči bahman (buhman), što u prevodu znači koren, temelj ili izvor. Pre nego što su Grci i Arapi preveli ptolomejski sistem, pustinjska plemena su koristila pre-islamski sistem zvan Al-Anwa, posmatranje helijakalnog izlaženja i zalaska tačno određenih sjajnih zvezda kako bi se predvidele vremenske prilike, dolazak kiša, promena vetrova i, ključno, navigacija kroz bezličnu peščanu pustinju. Behenijanske zvezde su pre svega zvezde prve veličine (najsjajnije zvezde), koje su vidljive čak i u sumrak ili kroz pustinjsku izmaglicu. One su doslovno korenski oslonci neba. Dakle, razlozi za njihovo izdvajanje su praktični a ne mistično-magijski. To dolazi kasnije.

Broj petnaest u behenijanskom sistemu nije slučajan. U hermetičkoj i arapskoj astrologiji, ovih petnaest zvezda raspoređeno je tako da služe kao anidra (budni stražari) duž ekliptike i nebeskog ekvatora. Ako pogledamo njihov raspored (od Algola i Plejada, preko Aldebarana, Regulusa, Spike, pa sve do Antaresa i Vege), one funkcionišu kao merni instrument. One dele nebo na specifične operativne sektore. Spajanjem tih petnaest tačaka dobija se unutrašnja mreža (skelet) koja drži strukturu zodijaka. Zapadna tradicija je preuzela gotov arapski katalog, jer je taj specifičan set zvezda već bio proračunat kao matematički najstabilniji za izradu talismana.

Sa stajališta operativne magijske logike ove zvezde su primordijalne tačke fiksacije. U fiksnom zvezdanom nebu (sferi zvezda stajačica / Firmamentu), planete su samo prolaznici, dinamički šetači koji prenose energiju. Ovih 15 zvezda su nepromenljivi izvori, geomantijski rečeno, oni su kao fiksne majke makrokosmosa. Agripa je u De Occulta Philosophia preuzeo svedočanstva iz pseudo-hermetičkog spisa Liber Hermetis de XV Stellis, gde se svakoj zvezdi dodeljuje tačno određena biljka, mineral i sigil. Zašto? Zato što su stari narodi shvatili da se te zvezde ponašaju kao energetski ventili. Kada se planeta nađe u konjunkciji sa nekom od njih, nastaje rezonanca koja spušta specifičnu, nefiltriranu kosmičku silu direktno u materijalni svet.

Približni longitudinalni redosled behenijanskih zvezda u skladu sa njihovim položajem na ekliptici 2020. godine:

Algol (oko 26° Bika)

Alcyone / Plejade (oko 0° Blizanaca)

Aldebaran (oko 10° Blizanaca)

Capella (oko 22° Blizanaca)

Sirius (oko 14° Rak)

Procyon (oko 26° Raka)

Regulus (oko 0° Device)

Alkaid (oko 27° Device)

Algorab (oko 13° Vage)

Spica (oko 24° Vage)

Arcturus (oko 24° Vage)

Alphecca (oko 12° Škorpije)

Antares (oko 10° Strelca)

Vega (oko 15° Jarca)

Deneb Algedi (oko 23° Vodolije)

Behenijanske zvezde i geomantija

Povodom behenijanskih zvezdi mene je najviše intrigiralo to što ih ima tačno petanest. Tu činjenicu sam odmah povezao sa time da osnovnih geomantijskih figura ima šesnaest. Ukoliko te figure predstavimo u binarnom kodu, uvidećemo da se one mogu poređati u numerički niz od 1 do 15, s tim što Populus, koja je sačinjena od 0000, tj od četiri nule, nema brojčanu vrednost po parametru binarnog koda. Dakle, moja pretpostavka i intencija jeste da se tih petnaest behenijanskih zvezda mogu povezati sa po jednom geomantijskom figurom, s tim što Populus visi u vazduhu i predstavlja neku uopštenost ili neodređenost kao recimo Luda među velikim arkanama tarota. 

Povodom ovoga neću biti lažno skroman nego ću istaći da, koliko je meni poznato, niko do sada u zapadnoj tradiciji nije postavio ovu vrstu mosta između behenijanskih zvezda i geomantije kroz čistu binarnu matricu, iako je ona savršeno očigledna kada se ogoli kroz cifre. Ako geomantijske figure prevedemo u binarni kod (gde je neparna tačka = 1, a parna = 0, dobijamo tačno 4-bitni binarni sistem. Četiri bita daju ukupno 16 kombinacija: od 0000 do 1111. U dekadnom sistemu, raspon tih vrednosti je tačno od 0 do 15. Ukoliko izuzmemo Populus, ostalih petnaest geomantijskih figura predstavljaju dinamičke pravce, specifične oblike kretanja energije. Pošto behenijanskih zvezda ima tačno petnaest, one savršeno odgovaraju ovim operativnim brojevima. Svaka od tih zvezda je fiksno, makrokosmičko čvorište (sidro) za po jednu aktivnu geomantijsku strukturu.

Lista behenijanskih zvezda, geomantijskih figura, binarnih kodova i brojeva:

Populus = 0000 = 0

Algol, Tristitia = 0001 = 1

Alcyone / Plejade, Albus = 0010 = 2

Aldebaran, Fortuna Maior = 0011 = 3

Capella, Rubeus = 0100 = 4

Sirius, Acquisitio = 0101 = 5

Procyon, Coniunctio = 0110 = 6

Regulus, Caput Draconis = 0111 = 7

Alkaid, Laetitia = 1000 = 8

Algorab, Carcer = 1001 = 9

Spica, Amissio = 1010 = 10

Arcturus, Puella = 1011 = 11

Alphecca, Fortuna Minor = 1100 = 12

Antares, Puer = 1101 = 13

Vega, Cauda Draconis = 1110 = 14

Deneb Algedi, Via = 1111 = 15

Populus je sačinjen od četiri parna nivoa (četiri para tačaka). U binarnom kodu to je 0000. U matematici, nula je početak, potencijal, ali i odsutnost specifičnog vektora. Dakle, paralela sa Ludom (0) u tarotu je sasvim na metu. Luda je amorfna energija koja prožima sve ostale karte, ali nema stalno mesto u poretku ispoljavanja. Populus je, kao što joj i ime kaže, narod, opšta masa, kolektivno nesvesno, statični šum. Iz nje sve nastaje i u nju se sve vraća. Ona ne može biti vezana za jednu specifičnu, oštru fiksnu zvezdu jer je ona kosmičko platno na kojem te zvezde svetle.

I Tristitia je 0001, (gde je samo prizemlje aktivno / neparno, a gornja tri nivoa parna / nule) i po logici pojavljivanja zvezda na ekliptici i binarnog koda geomantijskih figura, ona se poklapa sa Algolom. Tu postoji određena rezonanca. Naime, Algol je istorijski i tradicionalno poznat kao najmalignija, najteža i najradikalnija fiksna zvezda na nebu. Agripa i stari arapski astrolozi joj jednoglasno pripisuju dominantnu prirodu Saturna i Marsa. Sa druge strane, Tristitia (tuga / turobnost) je u geomantiji primarna figura pod vladavinom Saturna. Njena geometrija (stabilno, teško dno i praznina iznad) vizuelno i energetski predstavlja fiksaciju, melanholiju, težinu i spuštanje u najdublje slojeve materije. Činjenica da prva zvezda u longitudinalnom nizu (Algol) kroz ovaj binarni ključ direktno otključava upravo Tristitiju, figuru koja savršeno ogleda njenu saturnovsku prirodu, jeste indicija da ovo nije puka teorijska spekulacija.

Behenijanski simbol za Algol

II Albus je 0010. Priroda ove figure je merkurovska po Agripi, ali Alcyon (Plejade) je Mesec i Mars. Mesec je prvi pomenut i dominantan. Ipak, Mesec ponekad zauzima mesto Merkura, pa otud nikada nismo načisto da li je Hermes - Tot ponekad Merkur, a ponekad Mesec. Na površini uočavamo lingvističku i vizuelnu rezonancu koja ukazuje na čistu belu svetlost. Albus na latinskom znači Belo ili Svetlo. Plejade (Alcyon) su kroz istoriju i u svim kulturama prepoznate po svom specifičnom, magličastom, plavičasto-belom sjaju. To je skup koji unosi difuznu, čistu svetlost u noćno nebo. 

U geomantiji, Albus je figura pročišćenja, bistrine, uma i beline. Dalje, u egipatskoj mitologiji, Tot je primarno lunarno božanstvo (merilac vremena, onaj koji nosi polumesec na glavi), ali je istovremeno i bog pisanja, magije, geometrije i nauke, što su čiste merkurovske funkcije koje je kasnije nasledio Hermes. Dakle, Mesec pasivno odražava svetlost Sunca (menja oblik, teče), a Merkur reflektuje i prevodi impulse viših sfera u reči i simbole (intelekt). Alcyon (Plejade) u tradicionalnoj astrologiji ima prirodu Meseca i Marsa. Ali, taj Mars je ovde unutrašnji popustljivi impuls, dok je Mesec dominantan. Kako Alcyon sedi tačno na biku (fiksni, zemljani znak gde je Mesec u svojoj egzaltaciji, na svom najvišem dostojanstvu), ta lunarna komponenta je tu pročišćena, stabilna i fiksirana. Kada Albus, koji po Agripi nosi bistri, analitički um Merkura, sedne na Alcyon (intenzivni Mesec u Biku), dobija se savršen operativni interfejs: okultna inteligencija (Merkur) koja se napaja iz dubokog kosmičkog rezervoara pamćenja i oniričke sfere (Mesec).

Za razliku od Algola koji je destruktivan i presecajući (Gorgona), Alcyon nosi potpuno drugačiju vrstu dubine. Alkiona (Alcyone) u grčkoj mitologiji je bila jedna od sedam kćeri Atlasa (onoga koji drži nebeski svod, opet koren, bahman). Kada je njen muž Keik stradao u brodolomu, ona se od tuge bacila u more, a bogovi su ih iz samilosti pretvorili u vodomare (Alcedo). Iz ovog mita potiče fenomen sedam dana savršenog mira i tišine na moru oko zimskog solsticija, kada Alkiona gradi svoje gnezdo na talasima, a njen otac Eol (vetar) smiruje sve oluje. U teurgijskom smislu, Alcyon nije slabost, već tačka potpunog smirenja unutar oluje. Ona je sposobnost da se usred Bezdana i haosa (more) sagradi fiksno, stabilno gnezdo svesti.

Ukoliko prvu kapiju (Algol - Tristitia) uzmemo kao učvršćivanje teške materije, melanholije i saturnovskog pritiska na dno, druga kapija (Alcyon - Albus) je podizanje tog impulsa za jedan stepen više (na drugi nivo). Bela svetlost uma (Albus) se spušta na halkionsku tišinu i lunarnu maglu Plejada. Ovo je kapija gde svest prestaje da pati u težini i počinje da vidi. To je prostor gde se oniričke reči i simboli prevode u čistu, razumljivu magijsku geometriju.

Behenijanski simbol za Alcyon

III Fortuna Maior (Velika Sreća) je 0011, Aldebaran. Gornja dva nivoa su zatvorena (parna = nule), a donja dva nivoa su otvorena (neparna = jedinice), formirajući stabilno postolje koje se širi nagore, što je slika krcatog pehara ili sigurne tvrđave. Prema Agripi, ova figura je pod vladavinom Sunca. Fortuna Maior nosi čistu, trijumfalnu energiju Sunca, dok Aldebaran (Oko Bika) tradicionalno ima izrazito snažnu prirodu Marsa. Kada se spoje Sunce i Mars, dobija se fuzija maksimalnog intenziteta, nepokolebljiva volja, probojna moć i autoritet. Aldebaran je jedan od četiri Kraljevska čuvara neba (Čuvar Istoka). Ta kraljevska komponenta savršeno rezonuje sa solarnim dostojanstvom Fortune Maior. To nije slepi rušilački Mars, već usmerena, fiksirana solarna sila koja pobeđuje. Ovo je izuzetno stabilna i svetla kapija, koja dolazi kao savršen balans i kontrateža onom saturnovskom pritisku Algola sa početka niza.

Behenijanski simbol za Aldebaran

IV Rubeus (Crveni) je 0100, zvezda Capella. Rubeus je u geomantijskim tradicionalnim šemama težak malefik. To je figura uzavrele krvi, agresije, rušenja granica, podzemnog ognja i, prema Agripi, pod čistom je vladavinom Marsa. Na prvi pogled, povezivanje Rubeusa sa četvrtom zvezdom, Kapelom (Capella), deluje kontraintuitivno jer Kapela u klasičnoj astrologiji važi za dobroćudnu zvezdu. Međutim, kada zagrebemo ispod površine ptolomejskih odrednica i pogledamo njenu stvarnu prirodu, veza postaje jasnija. Ptolemej i tradicija kažu da Kapela (najsjajnija zvezda u sazvežđu Kočijaša / Auriga) ima prirodu Marsa i Merkura. To je upravo frekvencija Rubeusa! Rubeus nije slepa, tupa sila nego je fokusirana, oštra opasnost. Kombinacija Marsa (bes, akcija, krv) i Merkura (inteligentni prenos, brzina) daje upravo onaj tip probojne, eksplozivne energije koja karakteriše Rubeus. 

Kapela u prevodu znači mala koza i predstavlja kozu Amalteju koja je hranila Zevsa dok je bio skriven u pećini na Kritu. Kada je Zevs odrastao, od njene kože je napravio Egidu (Aegis), strašni, neprobojni štit sa glavom Meduze koji je sejao užas među neprijateljima, a od njenog roga je nastao Rog izobilja. Ovdje imamo direktan mitološki prelaz iz hraniteljskog u ratnički, zastrašujući aspekt (Egida), što savršeno odgovara Rubeusu. Ova figura predstavlja energiju koja je sakupljena u dubini (izolacija / pećina, tri nivoa nula u kodu) i koja naglo provaljuje napolje kroz onaj jedan neparni ventil (grlo).

Sazvežđe Auriga (Kočijaš) upravlja uzdama, brzinom i kontrolom moćnih sila u pokretu. Kada kočijaš izgubi kontrolu, nastaje katastrofa i prevrtanje. Pogledajmo kod Rubeusa: 0100. Ta jedna jedina tačka (1) je okružena nula-blokovima. To je kao upaljač unutar bureta baruta, ili kočijaš koji pokušava da zadrži divlje konje. To je prenapregnuta tačka pritiska. Ako se njome ne rukuje teurgijski ispravno, ona eksplodira i ispoljava se kao čist rušilački malefik. Ali ako se fiksira preko Kapele, ona postaje Egida, neprobojni štit.

Behenijanski simbol za Capellu

V Acquisitio (Dobitak) je 0101, zvezda Sirijus. U pitanju je najsjajnija zvezda noćnog neba (sazvežđe Veliki Pas). Figura Acquisitio ukazuje na sakupljanje i akumulaciju. Prema Agripi, njome vlada Jupiter, planetarni generator izobilja i širenja. Kada ovu figuru postavimo na Sirijus (Alpha Canis Majoris), dobijamo verovatno najveličanstveniju, najčistiju teurgijsku kapiju u čitavom ovom sistemu. Ovde se matematika i tradicija poklapaju. U tradicionalnoj astrologiji, Sirijusu se pripisuje priroda Jupitera i Marsa. Ali za razliku od Kapele ili Aldebarana gde Mars dominira kroz oštrinu, kod Sirijusa je Jupiter na svom vrhuncu. Sirijus je zvezda koja donosi neizmernu slavu, bogatstvo, vrhovni autoritet i uspeh koji prevazilazi lokalne okvire.

Kada se taj kosmički rezervoar spoji sa figurom Acquisitio, koji je sam po sebi Jupiterova figura dobitka, stvara se kanal za privlačenje i fiksiranje najviših oblika moći, ekspanzije i znanja. To je magnet za energiju viših sfera. U strukturi koda ove figure nalazimo savršenu alternaciju: nula, jedinica, nula, jedinica. Ovo je geometrija otvorenih, a stabilnih komora. Dve jedinice (na drugom nivou i u prizemlju) deluju kao aktivni usisni ventili koji povlače energiju odozgo i fiksiraju je na samom dnu, u materiju. Za razliku od Rubeusa koji je imao izolovanu tačku pritiska, ovde imamo ritmički, stabilan protok. Energija Sirijusa ne ruši, ona se uliva i akumulira.

Za Egipćane je Sirijus (Sopdet / Sotis) bio najvažnija zvezda jer je njeno helijakalno izlaženje najavljivalo blagosloveno plavljenje Nila, trenutak kada zemlja dobija vlagu i hranu za celu godinu. To je iskonski, praktični i istorijski dokaz da je Sirijus zvezda dobitka i preporoda. Kod Arapa, Sirijus je poznat kao Aš-Ši'ra, zvezda koja preseca pustinjsku tminu svojom neprobojnom, briljantnom svetlošću. Spajanjem Sirijusa sa Acquisitiom postavlja se kapija teurgijskog autoriteta. Ako je prethodni korak (Capella - Rubeus) bio opasan i prenapregnut ventil, Sirijus - Acquisitio dolazi kao nagrada i prosvetljenje. 

Behenijanski simbol za Sirijus

VI Coniunctio je 0110, zvezda Procyon. Coniunctio (spajanje, veza) je figura sastajanja, ugovora, raskrsnica, preplitanja suprotnosti i neutralne, vezivne inteligencije. Prema Agripi, njome vlada Merkur, kosmički komunikator i prevodilac. Ako pogledamo tradicionalni, srednjovekovni i Agripin sigil za Procyon, uviđamo da ta struktura vizuelno i geometrijski oponaša Coniunctio. To je slika peščanog sata, karike u lancu ili dva bića koja se drže za ruke. Prokyon je najsjajnija zvezda u sazvežđu Malog Psa (Canis Minor). Tradicionalno joj se pripisuje priroda Merkura i Marsa. Taj Merkur je ovde ključan. Ime Prokyon na grčkom doslovno znači pre psa, jer ova zvezda na nebu izlazi neposredno pre Sirijusa (Velikog Psa). Ona je najavljivač, glasnik koji priprema teren za dolazak vrhovne svetlosti. Ta funkcija najavljivanja, povezivanja i prenošenja poruke je čista, esencijalna merkurovska energija koja savršeno rezonuje sa Coniunctio.

Tradicionalno, talisman zvezde Prokyona se koristio za pridobijanje naklonosti bogova i ljudi, ali pre svega za čuvanje zdravlja i magijsku odbranu. On spaja unutrašnju oštrinu (Mars) sa intelektualnim strukturama (Merkur) kako bi stvorio stabilnu vezu. 

Behenijanski simbol za Procyon

VII Caput Draconis (Glava Zmaja) je 0111, zvezda Regulus. Glava Zmaja figura ulaza, praga, novih početaka, uzdizanja i svesne infiltracije u više sfere. Tradicionalno se vezuje za severni mesečev čvor, a po Agripi njena planetarna priroda odražava visoko dostojanstvo, sinergiju Jupitera i Venere. Kada ovu figuru postavimo na Regulus (Alpha Leonis), sedmu zvezdu u tvom nizu, dobijamo kapiju čiste, kraljevske inicijacije. Regulus je Srce Lava (Cor Leonis), najvažnija među četiri kraljevske zvezde čuvara (Čuvar Severa). Njegova priroda je čisto solarno-marcijalna (Mars i Jupiter prema Ptolemeju), i kroz istoriju je bio zvezda koja daruje vrhovnu svetovnu i duhovnu moć, neustrašivost i kraljevski status. Spajanje simbola vrhovnog vladara (Regulus) sa figurom koja predstavlja glavu i ulazni prag (Caput Draconis) označava kapiju krunisanja. To je tačka u kojoj teurg svesno stupa na presto unutar operativnog prostora.

Pogledajmo strukturu koda: 0111. Nakon početne nule na samom vrhu (koja deluje kao fiksirani poklopac ili nebeski svod), slede tri uzastopne jedinice. U geomantijskoj anatomiji, ovo je slika sile koja je probila prepreku na prvom nivou i sada se nezaustavljivo, ritmički spušta i širi kroz preostala tri sprata pravo u materiju. To je trostruki otvoreni ventil za gornje uticaje. Za razliku od Cauda Draconis (Repa) koji energiju izbacuje i proždire na dnu, Caput je usisava odozgo. Regulus kroz ovaj kod deluje kao kosmički generator koji puni sistem čistom, nepokolebljivom silom.

Behenijanski simbol za Regulus

VIII Laetitia je 1000, zvezda Alkaid. U geomantiji, Laetitia je radost, uspon, visoki dometi, zdravlje i čista svest. Geometrijski gledano, sa jednom tačkom na vrhu i tri parna bloka ispod, ona podseća na kulu, piramidu, svetionik ili brdo, strukturu koja se sužava ka nebu. Prema Agripi, njome vlada Jupiter. Kada ovu figuru postavimo na osmu zvezdu, Alkaid (Alpha Ursae Majoris na kraju repa Velikog Medveda), dobijamo jednu zanimljivu kapiju u celom sistemu. Ovde moj intelektualni ključ rešava prividni paradoks tradicije. 

Dakle, na prvi pogled, imamo potpuni sudar energija. Laetitia je u divinaciji čist benefik, radost, svetlost i Jupiterov blagoslov. Alkaid je u tradicionalnoj arapskoj i zapadnoj astrologiji zvezda teškog, neumoljivog uticaja. Njen arapski naziv Al-Kaid Banat Na'ash doslovno znači Vođa guvernera kćeri sahrane (Veliki Medved je za stare Arape bio posmatran kao pogrebna povorka). Smatra se zvezdom koja donosi nagle nesreće, prirodne katastrofe i rušenje starog poretka. 

Kako se spajaju Radost i zvezda Sahrane? Kroz oslobođenje. U teurgijskom smislu, Alkaid nije slepo zlo, već sila koja ruši ono što je trulo da bi se oslobodio prostor za novo. To je radost probuđene svesti koja se uzdigla iznad propadljivosti materije.

Pogledajmo strukturu koda: 1000. Jedina aktivna tačka (1) nalazi se na samom vrhu (nebo, božanski nivo), dok su preostala tri nivoa ispod nje nule (parni, zatvoreni blokovi). Ovo je savršena slika odvajanja svesti od materijalnog sveta. Svest je fiksirana visoko iznad. Alkaid, koji se nalazi na samom kraju sazvežđa koje kruži oko Severnjače (oko kojeg se celo nebo okreće), predstavlja tačku ekstremne visine. To je radost (Laetitia) koja ne potiče od zemaljskih užitaka, već od transcedencije, od gledanja na svet sa najviše kosmičke tačke.

Za drevne kineske i arapske astrologe, smer u kojem pokazuje rep Velikog Medveda (gde Alkaid stoji kao vrh) označavao je smenu godišnjih doba i promenu kosmičke struje na Zemlji. Alkaid je kosmički putokaz. Povezivanjem ove zvezde sa Laetitiom, ova kapija postaje Svetionik Bezdana. Ona označava trenutak u kojem posvećenik koristi radikalnu, destruktivnu silu spoljnog univerzuma (Alkaid) ne da bi bio uništen, već da bi njome spalio iluzije nižih nivoa (tri nule ispod) i fiksirao svoj intelekt na najvišoj tački (jedinica na vrhu).

Behenijanski simbol za Alkaid

IX Carcer je 1001, zvezda Algorab. Carcer (Zatvor) jeste figura izolacije, stezanja, fiksacije, čuvanja tajni i potpunog povlačenja unutra. Može označavati trudnoću, ali i posudu. Geometrijski, sa aktivnim tačkama na vrhu i dnu i zatvorenom sredinom, ona predstavlja sliku kaveza, zidova ili posude koja drži sadržaj unutra. Prema Agripi, njome vlada Saturn. Kada ovu figuru spojimo sa devetom zvezdom, Algorabom (Delta Corvi u sazvežđu Gavrana), primećujemo rezonancu. 

Algorab na arapskom (Al-Ghurab) doslovno znači Gavran. U tradicionalnoj astrologiji, ovoj zvezdi se jednoglasno pripisuje izrazito mračna, destruktivna i beskompromisna priroda Saturna i Marsa. Ona je kroz istoriju sinonim za prenošenje tajni, ogoljavanje stvarnosti, ali i za tešku karmu, izolaciju i propadanje. Kada se zvezda crnog Gavrana (Algorab) spoji sa primarnom Saturnovom figurom izolacije (Carcer), dobija se kapija hermetičkog zatvaranja. To je mesto gde svest ulazi u potpunu izolaciju kako bi pretrpela crnjenje (Nigredo) i preobražaj.

Pogledaj kako struktura koda 1001 opisuje ovaj tok. Imamo aktivnu tačku na nebu (1) i aktivnu tačku na zemlji (1). Sredina (drugi i treći nivo) je potpuno zatvorena parnim blokovima (00). Ovo je slika vertikalne fiksacije. Svest je zaključana između gornjeg i donjeg praga, bez mogućnosti da se širi horizontalno (u svet). Algorab ovde deluje kao stražar na kapiji ovog zatvora. Ova kombinacija predstavlja tačku gde se energija svesno zarobljava i sabija da ne bi isparila u kosmičkom šumu. To je fiksiranje formule u nepomični, večni kamen.

U mitovima, Gavran je ptica koja leti između sveta živih i sveta mrtvih; donosi najteže vesti, i vidi ono što je skriveno u tami. Povezivanjem sa Carcerom, Algorab postaje inteligentni čuvar tajne. To više nije puka kazna ili nemoć, već svesno povlačenje teurga u tamnu komoru, u unutrašnju pećinu rada, zaštićen od bilo kakvog spoljnog uticaja.

Behenijanski simbol za Algorab

X Amissio je 1010, zvezda Spica. Amissio (Gubitak) predstavlja oticanje, trošenje ili prelivanje energije, a njome po Agripi vlada Venera. Kada ovu figuru postavimo na desetu zvezdu, Spiku (Alpha Virginis u sazvežđu Device, koja se projektuje u znak Vage), otvara se kapija jedne od najlepših astroloških sinergija. Ovde pojam gubitka dobija svoj najviši, duhovni smisao. Spica (klas pšenice u rukama Device) je istorijski najomiljenija fiksna zvezda u astrologiji. Ona je čisti, svetli benefik kojem se pripisuje priroda Venere i Merkura. Spica donosi neočekivani uspeh, slavu, umetnički genije, zaštitu i neizmeran blagoslov.

Njeno povezivanje sa figurom Amissio kao Venerinom figurom je energetski stopostotni pogodak. Obe strukture dele istu venerijansku frekvenciju lepote, sklada i opuštanja.

U teurgijskoj i hermetičkoj praksi, Amissio nije samo šteta ili krađa, nego je to ekstaza, davanje, zračenje i žrtvovanje nižeg radi višeg. Spica predstavlja zrelu pšenicu, pa da bi pšenica nahranila svet, njen klas mora biti požnjeven i rastočen. To je gubitak oblika da bi se oslobodila suština. Spica kroz Amissio označava svesno isijavanje svetlosti i unutrašnjeg bogatstva u spoljni svet. To je ventil kroz koji teurg emituje lepotu, isceljenje i rezonancu. Deseta kapija je tačka harmonizacije. Nakon teškog rada sa Saturnom i Gavranom u prethodnoj kapiji, Spica unosi preko potreban balans, lepotu i kosmički mir.

Behenijanski simbol za Spica

XI Puella je 1011, zvezda Arcturus. Puella (Devojka) predstavlja spoljašnju lepotu, šarm, estetski sklad, ali i brzu, promenljivu energiju, impulse vođene emocijama i površnu svetlost. Prema Agripi, njome takođe vlada Venera, ali u svom vazdušnom, lepršavom aspektu (u znaku Vage). Kada ovu figuru postavimo na jedanaestu zvezdu, Arkturus (Alpha Bootis, u sazvežđu Volara, koja se projektuje tik iza Spike u znak Vage), onda moramo rešiti još jedan duboki sloj kosmičke dinamike. Arcturus unosi kičmu i ozbiljnost u lepršavu prirodu Puelle. 

Arcturus je jedna od najsjajnijih zvezda severnog neba. Njegovo grčko ime doslovno znači Čuvar Medveda (onaj koji prati Velikog Medveda duž nebeskog svoda). Tradicionalno mu se pripisuje priroda Marsa i Jupitera. To je zvezda ogromne probojne moći, borbenog duha, liderstva i postizanja visokih počasti kroz borbu i pravednost. Kako se onda ovaj moćni, marsovsko-jupiterski ratnik i čuvar spaja sa figurom mlade devojke? Kroz dinamiku privlačenja i skrivenog intenziteta. Puella na prvi pogled deluje slabašno i estetski fokusirano, ali njen kod nosi skrivenu oštrinu. Spajanjem sa Arkturusom, ova kapija postaje Egida pod velom. Ženska, venerijanska energija Puelle ovde dobija arhetipsku zaštitu i snagu vrhunskog kosmičkog stražara. To je lepota koja poseduje moć da odbrani svoj prostor.

Pogledajmo strukturu koda: 1011. Imamo aktivnu tačku na vrhu (1), zatvoren drugi nivo (0) i dve uzastopne aktivne tačke na dnu (11). Ova geometrija je izuzetno dinamična. Za razliku od prethodne figure Amissio (1010) koja je bila u savršenom ritmičkom balansu, 1011 ima težište spušteno naniže, dok na vrhu (na nebu) ima jednu izolovanu tačku koja deluje kao antena. Arcturus kroz ovaj kod funkcioniše kao ta gornja antena, prima direktan impuls makrokosmosa, filtrira ga kroz nulu na drugom nivou, i šalje ga pravo u bazu (11) gde se energija ispoljava kao stabilna, ali dinamična kreativna sila.

Behenijanski simbol za Arcturus

XII Fortuna Minor je 1100, zvezda Alphecca. Fortuna Minor (Mala Sreća) jeste figura naglog uspeha, brzog proboja, spoljašnje zaštite i svetlosti koja se probija odozgo, ali se ne učvršćuje trajno na dnu jer su donji nivoi prazni (parni). Prema Agripi, njome vlada Sunce u svom dinamičnom, ekspresivnom aspektu. Kada ovu figuru postavimo na dvanaestu zvezdu, Alfeku (Alpha Coronae Borealis, najsjajniju zvezdu u sazvežđu Severne Krune, koja se projektuje u znak Škorpije), tada otključavamo kapiju skrivene kraljevske titule. Veza između simbola krune i ove specifične geometrije je izuzetna.

Alphecca na arapskom (Nai'r al-Fakka) doslovno znači Svetla zvezda slomljenog prstena jer sazvežđe Severne Krune izgleda kao polukrug ili otvorena kruna. Tradicionalno joj se pripisuje prelepa priroda Venere i Merkura, i smatra se zvezdom koja donosi umetnički talenat, dostojanstvo, čast i uzdizanje na visoke pozicije. To se vizuelno i suštinski preklapa sa kodom 1100. Dve uzastopne jedinice nalaze se na samom vrhu (nebo i glava), dok su dva donja nivoa zatvorena nula-blokovima (00). Ovo je savršena geometrijska slika krune koja sedi na vrhu. Sva svetlost, sreća i svest su koncentrisane na najvišoj tački, dok je baza stabilna i prazna. To je krunisanje intelekta.

Alphecca se projektuje na ekliptiku u znak Škorpije (oko 12° Škorpije). Škorpija je fiksni vodeni znak, carstvo podzemnog sveta, regeneracije i tajni. Kako se u tom mračnom, intenzivnom ambijentu pojavljuje Fortuna Minor (kao solarna figura) i Alphecca (Venera / Merkur)? Kao svetlo na kraju tunela. Alphecca u Škorpiji predstavlja nakit sakriven u dubinama zemlje, ili inicijacijsku krunu koja se dobija tek nakon što se prođu iskušenja tame. Sunčeva sila Fortune Minor ovde deluje kao munjeviti zrak svetlosti koji raseca škorpionsku maglu i donosi naglo prosvetljenje.

U grčkom mitu, ovo sazvežđe je kruna koju je bog Dionis poklonio Arijadni nakon što ju je Tezej napustio, a koja je kasnije uznesena na nebo kao večni dragulj. Ova dvanaesta kapija predstavlja tačku samosvesti i suvereniteta. Kada posvećenik prođe kroz teške, fiksirajuće faze prethodnih kapija, u tački 1100 on prima krunu svesti. Sreća je ovde minor (mala) zato što je brza i fokusirana na duhovni proboj (na vrhu), umesto na gomilanje materijalnih stvari na dnu.

Behenijanski simbol za Alphecca

XIII Puer je 1101, zvezda Antares. Puer (Dečak) je figura neobuzdane energije, proboja, borbenosti, naglih impulsa i sekvencijalne sile koja juri napred bez osvrtanja. Geometrijski, sa tri aktivne tačke i prazninom na trećem nivou, ona predstavlja sliku falusa, mača, koplja ili strele usmerene ka nebu. Prema Agripi, njome vlada Mars. Kada ovu figuru postavimo na trinaestu zvezdu, Antares (Alpha Scorpio, Srce Škorpije, koja se projektuje na početak znaka Strelca), dostižemo tačku potpune marcijalne rezonance. Ovde se binarni niz poklapa sa astrološkim intenzitetom na najvišem mogućem nivou.

Antares na grčkom znači Anti-Ares (onaj koji parira Marsu / Aresu, ili mu je jednak po sili i crvenom sjaju). To je jedna od četiri Kraljevske zvezde čuvara (Čuvar Zapada). Njena priroda je čist, beskompromisni Mars i Jupiter. Ona donosi ekstremnu strast, spremnost na borbu na život i smrt, uništenje starog poretka i radikalni preobražaj. Kada ovu zvezdu spojimo sa Puerom, koji je primarna Marsova figura u geomantiji, dobijamo oganj u svom najčistijem, najaktivnijem obliku. To je kapija sirove, primordijalne sile koja proždire sve prepreke.

Pogledajmo strukturu koda: 1101. Imamo proboj na vrhu (11), rez i fiksaciju na trećem nivou (0), i ponovno uzemljenje u samoj bazi (1). U teurgijskom smislu, ovaj kod funkcioniše kao laserski fokusiran kanal. Nula na trećem nivou deluje kao brana koja akumulira pritisak, tako da energija koja dolazi sa vrha ne teče glatko, već se sakuplja i onda eksplodira kroz prizemlje u materijalni svet. Antares kroz ovaj kod deluje kao skalpel, raseca tkivo stvarnosti da bi oslobodio unutrašnju svetlost.

Trinaest je istorijski broj transformacije i prelaska preko praga smrti. Antares, kao srce Škorpije, upravlja procesom Putrefactio (rastakanja) i svesnog poniranja u najdublje slojeve svesti. Ova kapija je mesto gde se ruše sve preostale iluzije i šumovi. Nakon što je u prethodnoj kapiji primio krunu intelekta, teurg u trinaestoj kapiji (Antares - Puer) dobija oružje, moć da radikalno i beskompromisno upravlja energetskim tokovima u ritualnom prostoru.

Behenijanski simbol za Antares

XIV Cauda Draconis je 1110, zvezda Vega. Cauda Draconis (Rep Zmaja) je figura izlaza, završetka, napuštanja, proterivanja i radikalnog preseka. Dok je Caput usisavao energiju odozgo, Cauda je izbacuje na dnu. Ona ruši stare oblike i strukture kako bi oslobodila prostor. Prema Agripi, njena planetarna priroda nosi težak i beskompromisan pečat Saturna i Marsa. Kada ovu figuru postavimo na četrnaestu zvezdu, Vegu (Alpha Lyrae, najsjajniju zvezdu severnog neba u sazvežđu Lire, koja se projektuje u znak Jarca), otvaramo kapiju kosmičkog filtera. Spajanje rajske harfe (Lira) i Zmajevog repa donosi duboku, okultnu sinergiju.

Vega je istorijski poznata kao zvezda umetnosti, genijalnosti i uzvišene estetike, jer predstavlja Apolonovu i Orfejevu liru. Ptolemej joj pripisuje prirodu Venere i Merkura. Međutim, Vega ima i svoju drugu, drevnu stranu. Stari Egipćani i Arapi su ovo sazvežđe videli kao Orla koji pada (An-Nasr al-Waqi), pticu grabljivicu koja se obrušava brzinom munje. Ta dualnost (harmonija zvuka i siloviti pad) savršeno rezonuje sa kodom 1110. Imamo tri uzastopne jedinice koje se protežu sa vrha neba (111). To je čista, visoka frekvencija, kosmički zvuk i inspiracija koji teku bez prepreka kroz tri nivoa svesti. Ali na samom dnu, u prizemlju, nalazi se nula, čvrsti zid, presek i fiksacija. Energija Vegine lire se spušta sa neba i u dnu Caude biva odsečena i uzemljena u materiju.

Vega se projektuje u znak Jarca (oko 15° Jarca), kojim vlada Saturn. To je prostor strukture, vremena, hladnoće i karmičkih granica. Kada se u tom saturnovskom ambijentu aktivira Cauda Draconis, ova kapija postaje magijski usisivač. Ona uzima visoku, rafiniranu inteligenciju iz Vege (Venera / Merkur) i koristi je da kroz donju nulu protera sav preostali astralni šum i talog iz sistema. To je kapija egzorcizma i apsolutnog pročišćenja pre nego što se stigne do konačne tačke. Ona predstavlja trenutak kada se apstraktni kosmički zvuk (Vega) materijalizuje i zaključava u fiksnu formulu (Cauda). Izolovani, parni blok na dnu ne dozvoljava sili da se raspe nazad u univerzum; ona ostaje trajno utisnuta u prsten maga ili u njegov dijagram.

Behenijanski simbol za Vegu

XV Via je 1111, zvezda Deneb Algedi. Via (Put) je figura čistog kretanja, pravolinijskog toka, svetlosti koja prolazi kroz sve slojeve bez ijedne prepreke. To je jedini geomantijski simbol koji je potpuno otvoren od vrha do dna. Prema Agripi, njome vlada Mesec. Kada ovu figuru postavimo na poslednju, petnaestu zvezdu ovog niza, Deneb Algedi (Delta Capricorni, rep morske koze, koji se projektuje na oko 23° Vodolije), čitav ovaj sistem doživljava savršeno, kružno finale. Krug se zatvara tamo gde put počinje.

Deneb Algedi znači Rep koze. Tradicionalno, ovoj zvezdi se pripisuje priroda Saturna i Jupitera. Ona donosi zakon, pravdu, postojanost i sposobnost da se izgradi trajni poredak nakon velikih iskušenja. Ona je čuvar civilizacije, ali i čuvar granice. Kako se Saturnov i Jupiterov zakon (Deneb Algedi) spaja sa figurom čistog, fluidnog kretanja Meseca (Via)? Pa, kroz prelazak granice. Deneb Algedi se nalazi na samom repu Jarca, ali njegov položaj na ekliptici je duboko u Vodoliji (vazdušni, fiksni znak kosmičke svesti i oslobođenja). Kada se struktura 1111 otvori na ovom mestu, to više nije sputanost materijom. Via predstavlja izlazak iz lavirinta. Četiri jedinice znače da svetlost prolazi kroz sve elemente (Vatru, Vazduh, Vodu, Zemlju) i ne nailazi na otpor. Zakon (Saturn) je ispunjen, mudrost (Jupiter) je stečena, i svest sada može slobodno da teče natrag u kosmos.

Pogledajte kako ovaj kod zaokružuje ceo sistem. Počeli smo sa Algolom i figurom Tristitia (0001), gde je svetlost bila pritisnuta na samo dno, u najtežu crnu zemlju Saturna. Kroz petnaest koraka, nivo po nivo, geomantijsko-behenijanski ključ je otvarao ventile, podizao frekvenciju i čistio talog. Sada, na samom kraju, u kodu 1111, nema više nijedne nule. Nema pregrada, nema zidova, nema zatvora. Ceo stub je postao svetlosni snop. Deneb Algedi kao rep obezbeđuje da se sva energija prethodnih 14 zvezda bezbedno uzemlji i kanalizuje, dok Via garantuje da taj kanal vodi direktno u sferu fiksnih zvezda, izvan sedam planetarnih sfera. Ova poslednja kapija je tačka transmisije. Kada operator ispiše svih petnaest formula i pokrene matricu, sistem ne eksplodira niti se fiksira u mraku, već se kroz Via transformiše u čistu struju koja cirkuliše u beskonačnost.

Behenijanski simbol za Deneb Algedi