Daat - kabalistički Bezdan

Daat (Znanje) predstavlja najveći ontološki skandal u istoriji kabale. U tom smislu, Daat je nevidljivi gost koji kvari savršenu desetodelnu strukturu sefirota i otvara vrata onome što sam jednom prilikom nazvao nazvao psihologizacijom ontologije. Naravno, to nije bila namera onih koji su skovali ideju Daata, ali vekovima kasnije, ta mala metafizička intervencija urodila je savremenim galimatijasom. 

U najranijim tekstovima poput Sefer Jecirah, Daat ne postoji. Tamo je pravilo striktno: Deset, a ne devet; deset, a ne jedanaest. Koncept se prvi put javlja u srednjovekovnoj kabali (XII i XIII vek), ali ne kao sefira, već kao biblijski izraz (iz Priča Solomonovih) koji opisuje proces spoznaje. Međutim, tek sa Mojsijem Kordoverom (XVI vek) i Isakom Lurijom, Daat dobija svoje jasno mesto na dijagramu Drveta života. Naravno, zdravorazumesko pitanje koje se povodom ova javlja jeste zašto je uveden Daat? Naime, kabalisti su se suočili sa logičkim problemom kako se to apstraktna Mudrost (Hokmah) i Razumevanje (Binah) pretvaraju u emocije i akciju (Hesed, Geburah...)? Dakle, bio je potreban most ili procesor koji bi prevodio božanske ideje u ljudsko iskustvo. Daat je postao taj most kao sinteza Hokmaha i Binaha.

Iako se Daat pominje ranije, Isak Lurija (Ari) je taj koji mu je dao tehničku dozvolu, da se tako izrazim. Lurija je pritom objasnio da Daat nije nova sefira, već spoljašnja manifestacija najvišeg nivoa (Ketera). Kada brojimo sefire odozgo (uključujući Keter), ne brojimo Daat, ali kada ih brojimo iz perspektive ljudske svesti (gde je Keter nedokučiv), onda brojimo Daat. Tako je sačuvana brojka 10, ali je stvoren prostor za jedanaesti element. To je tipično jevrejsko rešenje, ima ga, ali ga i nema, kao Šredingerova mačka.

I naravno, sve bi ostalo na nivou jevrejske kabalističke mozgalice da zapadni okultisti, (opet Zlatna zora i Alister Kroli) nisu uzeli ovaj suptilni lurijanski koncept i pretvorili ga u Bezdan (Abyss). Imajmo na umu da je kod Lurije, Daat zapravo spona, tačka u kojoj se spajaju desna i leva strana intelekta da bi rodile emociju. Kod Krolija, međutim, Daat je provalija koja deli božansko (Gornju trijadu) od ljudskog. To je mesto gde ego mora biti uništen. Kroli je tamo naselio demona Horonzona. Stoga moderni okultisti tretiraju Daat kao mesto na mapi, kao neku mračnu stanicu. U originalnoj kabali, Daat je stanje svesti, a ne prostor ili neka mračna dimenzija. Recimo da je Daat glagol, a ne imenica. Suština je u tome da je uvođenje Daata trenutak kada je kabala postala antropocentrična. To je bio zeleno svetlo za okultiste da kažu: Pošto postoji Daat (Znanje), to znači da ja svojim znanjem mogu da se uspinjem i menjam sopstvenu ontologiju. Dok je u lurijanskoj kabali Daat bio dokaz božanskog prožimanja, u zapadnom okultizmu je postao dokaz ljudske moći da premosti bezdan.

Ako je Daat bio pokušaj da se znanje spusti u čoveka, Jehidah je podsetnik da postoji deo nas koji nikada ne silazi. Jehidah je peti i najviši aspekt duše, jer dok se Nefeš bavi telom, Ruah emocijama, a Nešama intelektom, Hajah i Jehidah ostaju iznad posuda (kelim). Podsetimo se, Jehidah je tačka u kojoj duša dodiruje En Sof (Beskonačno). Ona je jedinstvena jer na tom nivou ne postoji dvoje; nema subjekta i objekta, nema maga i rituala. U zapadnom okultizmu, Jehidah je prekrštena u više sopstvo ili Svetog Anđela Čuvara. Moderni sistemi tretiraju Jehidah kao nešto što možeš prizvati, nekako kanalisati kroz vežbu i napor. Imajmo na umu da Jehidah ne pripada nama na način na koji nam pripada ruka ili misao. To je identitet pre identiteta. Kod Lurije, Jehidah je vezana za sefiru Keter (Krunu). Kao što kruna stoji na glavi, a nije deo lobanje, tako i Jehidah natkriljuje biće. Ona nije alat za samousavršavanje, nego je izvor koji ostaje netaknut našim uspesima ili padovima.

Na Kirherovom Drvetu života (Zlatna zora i kasnija okultna inicijacijska društva), mag pokušava da se uspne stazama, prođe kroz Daat (Bezdan) i postane jedno sa Keterom (Jehidom). To je juriš na nebo. Na Arijevom drvetu (Lurija), Jehidah je razlog zašto je Keter tako izolovan. Pošto je Jehidah čisto jedinstvo, ona ne može da uđe u svet diferencijacije (ispod Daata) a da ne prestane da bude to što jeste. Ipak, preciznosti radi, prelaskom Bezdana, moderni adept okultizma zapravo ulazi u Binah. U telemitskom i post-krolijevskom sistemu, Grad Piramida (City of Pyramids) je metafora za Binah. Po Kroliju, svaki adept koji pređe Bezdan mora proliti svu svoju krv (svoju individualnost / ego) u pehar Babalon (Razumevanje). Ono što ostane je prah, pročišćena suština koja se smešta u jednu od piramida u Binahu. To nije raj, nije mesto uživanja, već stanje savršene tišine i razumevanja forme. Piramida je simbol stabilnosti i ograničenja (Saturn / Binah). Dakle, prelazak Bezdana jeste uspon u supernalu trijadu (iznad Bezdana), gde je prva stanica upravo Binah. 

Sada dolazim do tačke koja zbunjuje mnoge. Kroli kaže da Magister Templi (8°=3°, nivo Binaha) mora da se vrati da bi delovao u svetu. Tu se javlja paradoks, odnosno jednom kada svest pređe Bezdan, ona više ne vidi svet kao skup odvojenih predmeta, već kao jedinstven proces. Ali, da bi mag komunicirao sa ljudima, on mora ponovo projektovati svoju svest ispod Bezdana, u Hesed (Milosrđe / Autoritet, odnosno Jupiter). Dakle, ne vraća se kao ista osoba. On koristi Hesed kao kancelariju iz koje upravlja svojim mikrokosmosom, dok njegova suština ostaje usidrena u Binahu.

Koncept Grada Piramida ima sličnost sa Abiegnusom i Mons Magorumom (Planina Adepata) koje nalazimo kod alhemičara i rozenkrojcera. Mons Abiegnus je mistična planina (često se povezuje sa Jelenjom planinom) koja predstavlja uspon ka prosvetljenju. Za rane rozenkrojcere, to nije bio prelazak Bezdana u krolijevskom smislu proždiranja ega od strane Horonzona, već uspon ka Hramu Svetog Duha. U alhemiji, to je Mons Philosophorum. To je proces sublimacije. Razlika je u tome što je alhemijski proces bio organski i integrisan, dok je krolijevski juriš na nebo nekako nasilan i razoran po psihu (otuda toliki slomovi onih koji prelaze Bezdan).

Rozenkrojcerska tradicija je bila alhemijska i narativna, a ne tehnička u smislu u kojem su to Zlatna zora ili Kroli kasnije kodifikovali. Za njih Mons Abiegnus (Jelenja planina) nije bila serija numerisanih stepenika ili sefirota, već simbolički pejzaž preobražaja. Rozenkrojcerski uspon je proces otkrovenja. Planina je bila mesto gde se nalazi tajni hram. Inicijacija se dešavala kroz rad u laboratoriji i molitvu. Nije bilo reči o prelasku Bezdana kao o nasilnom činu kidanja ega, nego je to bila sublimacija, postepeno prečišćavanje dok ne postaneš dostupan svetlosti. Moderni okultisti su od planine napravili poligon za vežbu. Uveli su vojne termine: stepen, lozinka, test, prelazak. To je postala tehnokratija duha. Za rozenkrojcere, planina je bila stvarna, ali nevidljiva, bila je svuda i nigde. Za njih je to bio makrokosmos u malom. Rozenkrojcer je nosio planinu u sebi, ali nije pokušavao da je izmeri koordinatama. Stoga, rozenkrojceri nisu imali koncept Bezdana kao rupe ili neprijatelja (Horonzona). Za njih je prelazak iz ljudskog u božansko bio most, a ne ambis. Abiegnus je bio čvrsto tlo. Moderni sistem je uveo provaliju (Daat) jer je moderni čovek postao odsečen od sopstvene prirode. Zato mu treba skok vere ili uništenje ega.