Devetka diskova u tarotu

Devetka diskova, Sola Buska špil

zvezda Toliman (Bungula)

sazvežđe Kentaur

severna dubina 

vazdušni aspekt Device

U kontekstu lunarnog vremenskog ritma, Devetka diskova označava period druge mesečeve četvrti u zemaljskim znacima zodijaka: Biku, Devici i Jarcu. Alternativno, ovu kartu možemo povezati sa devetom sedmicom zime, trenutkom u kojem se akumulacija i strpljenje približavaju tački zasićenja. Po sistemu Zlatne zore, astrološka atribucija ove karte jeste Venera u Devici, u drugoj dekadi tog znaka, a njen naziv je Dobitak. Među velikim arkanama ovde se susreću Carica i Pustinjak. To je skladna i snažna kombinacija: Carica je Priroda, obilje i plodnost, dok je Pustinjak filozof i alhemičar koji ne stvara nasilno, već strpljivo oponaša prirodu i njene zakone. U Devetki diskova, Carica nagrađuje marljivog Pustinjaka, ne iz hira, već kao posledicu pravilnog rada, discipline i razumevanja ritmova materije.

Po Pikatriksu, ova dekada se odnosi na dobitak, materijalni uspeh, sticanje i gomilanje dobara, ali i na pohlepu. Ambivalentnost je ovde ključna: ono što je nagrada lako se pretvara u opsesiju. Ikonografski, ta ideja je predstavljena likom tamnoputog muškarca ogrnutog kožom, koji u jednoj ruci drži busen kose, a u drugoj torbu. To je figura koja je već nešto osvojila, ali još uvek ne zna da li poseduje ili je posednuta.

Zvezdani pandan ove karte jeste sazvežđe Kentaura. U mitu, kentauri su himere, bića pola ljudi pola konji, primitivni, instinktivni, nastanjeni u pećinama i šumama, naoružani kamenjem i toljagama. Njihovo poreklo vezuje se za brdske i šumovite predele Tesalije, oblasti poznate po konjanicima, ali i po magiji, čarobnjaštvu i likantropiji. Kentaur je figura granice: između civilizovanog i divljeg, razuma i nagona, reda i haosa. Izuzetak među njima jeste Kiron, jedini besmrtni kentaur, učitelj heroja i nosilac mudrosti, koji se, po nekim verzijama mita, odriče besmrtnosti u korist Prometeja. Kentaur je prikazan kako kopljem probada vuka kojeg nosi kao žrtvu ka sazvežđu Ara, Oltaru. Žrtvovanje vukova upućuje na prastari mitski sloj koji se tiče primarnih potreba, atavizma i instinktivne sile. To može značiti potpunu stopljenost sa prirodom, ali i ratnički kult nalik severnjačkim berserkirima, ljudima-medvedima, koji zazivaju i kanalizuju primordijalne energije. U kabalističkom ključu Devetke diskova, te sile su povezane sa lunarnom sefirom Jesod, rezervoarom nagona, slika i instinktivne moći. Prisustvo Venere dodatno naglašava uronjenost u telesnost, zaposednutost životinjskim duhom, snažne strasti i slabu samokontrolu.

Međutim, povratak Kironu menja ton. Njegovo ime znači „onaj koji probada“ ili „probodeni“, što otvara jasnu paralelu sa Hristom. Kod Jevreja i Arapa, sazvežđe Kentaura nosi značenje prezrenog. „Prezren je i odbačen između ljudi, čovek bola i upoznat s bolestima…“ (Isaija, 53:3). Knjiga zakona taj motiv prelama kroz sliku izabranog koji je skriven iza maske žalosti, pogrešno shvaćen, ali uzdignut iznutra. Mesijansko dete, čije je rođenje nagovešteno Osmicom diskova, u Devetki biva rođeno i stupa u svoje poslanstvo: ono što je akumulirano sada se utelovljuje. „Jer je istrgnut iz zemlje živih…“ (Isaija, 53:8). Krolijeva Knjiga zakona, 1:55–56, dodatno insistira na nepredvidivom poreklu tog deteta, koje ne dolazi iz očekivanog pravca.

Po Ptolomeju, zvezde iz ljudskog dela Kentaurovog tela imaju prirodu Venere i Merkura, dok su zvezde iz konjskog dela poput Venere i Jupitera: okrutnost, osvetoljubivost, žestina i ljubav prema oružju. Najsjajnija zvezda sazvežđa, Toliman (Bungula), nalazi se na levoj nozi Kentaura i označava onog koji dolazi, nadolazeću silu, božanstvo ili opšti istorijski trend. Kao dvostruka bela i žućkasta zvezda, ona nosi prirodu Venere i Jupitera: prefinjenost, prijateljstvo, korist i počasti, ali i autoritet koji se ne može ignorisati.

U Sola Buska tarotu, Devetka diskova ima izrazito surovu ikonografiju. Na karti vidimo razbuktalo ognjište preko kojeg leži nagi ljudski lik. Iznad vatre je posađen lonac u kome se kuvaju diskovi. Jedan disk leži sa strane na zemlji, drugi je izdvojen na vrhu. To je alhemijska slika dobitka koji prolazi kroz vatru: materijalno obilje stečeno po cenu žrtve, telo izloženo procesu, bogatstvo koje se rađa iz spaljivanja i transformacije. Devetka diskova, u tom smislu, nije slika lagodnosti, već završna faza napornog i često bolnog procesa u kojem se vrednost konačno kristališe.