Arhanđeo Uriel

St. Uriel, St. John's Church, Warminster, Wiltshire

Ime arhanđela Uriela (אוּרִיאֵל, ʾÛrîʾēl) najčešće se prevodi kao „Božja svetlost“ ili „Božja vatra“. Koren ʾūr (svetlost, plamen) ovde je presudan. Za razliku od Rafaela (isceljenje) ili Gabriela (poruka), Uriel je epifanijski anđeo. On ne deluje kroz proces ili posredovanje, već kroz naglo razotkrivanje. Njegova svetlost nije utešna, već razorna za iluziju. Otuda potiče i ona kasnija i kontroverzna identifikacija sa Luciferom: ne kao pali anđeo, već kao arhetip svetlonosca, onoga koji donosi znanje koje je opasno ili granično.

Urielova strana sveta je sever (Jov, 37:22), a što odgovara i njegovom pozicioniranju u Malom ritualu pentagrama iz uputstava Hermetičkog reda Zlatne zore, čime je istaknuta njegova veza sa zemljanim elementom. Otud Urielova svetlost nije nebeska blistavost, već mineralna, geološka, odnosno svetlost skrivena u tami materije. U hermetičko-alhemijskom ključu, Uriel je svetlost unutar nigreda, tj iskra koja postoji u kamenu pre nego što se pojavi zlato. Zato je njegov domen sever, strana sveta hladnoće, senke, tišine i dubine. Vredi napomenuti da se u nekim tumačenjima sever (Uriel) smatra kapijom kroz koju duše ulaze u podzemlje ili se vraćaju iz njega. U apokrifnoj 4. Knjizi Jezdrinoj, Uriel je taj koji podučava proroka Jezdru i koji se opisuje kao anđeo koji vlada nad Tartarom (podzemljem), ali i kao onaj koji je postavljen nad rajskim vrtom nakon izgona Adama i Eve, iako je to najčešće Mihael. 

Džon Milton, čija je poema Izgubljeni Raj oblikovala modernu predstavu o anđelima skoro koliko i sama biblija, u Četvrtom pevanju opisuje Uriela kao jednog od sedam anđela koji stoje u prisustvu Boga, ali ga specifično naziva Regent of the Sun (Vladar Sunca). On je taj koji sa visine nadgleda ulaz u Raj i upozorava ostale anđele na Satanin dolazak. Zbog te uloge budnog oka i povezanosti sa vatrom, odnosno sa sunčevom svetlošću, često je u literaturi bio poistovećivan sa anđelom koji drži plameni mač. U etiopskoj Knjizi Enohovoj, Uriel je jedan od svetih arhanđela koji je postavljen nad svetom i Tartarom. On se opisuje kao vodič kroz nebeske sfere i podzemne puteve. Budući da se u Postanju pominje da je Bog postavio Heruvima sa plamenim mačem da čuva put ka Drvetu života, a Uriel se u nekim predanjima smatra poglavarom reda heruvima (ili serafima), okultni pisci su često to ime pripisivali upravo njemu.

U skladu sa svojim imenom, Uriel je i vodič svetlosti, što ga dovodi u vezu sa astronomijom i astrologijom. U Enohovoj knjizi on se pominje kao znalac zvezda i njihovih puteva i kao vodič nebeskih svetala. To znači da Uriel sprečava kosmičku dezorijentaciju. Njegova svetlost je matematička i zakonodavna. Zvezde nisu tek nekakvi simboli, već znaci koji se moraju čitati pravilno. Otuda njegova bliskost sa astrologijom kao naukom sudbine. U jednoj od verzija Knjige Enohove Uriel je postavljen nad Tartarom u koji su bačeni pali anđeli (pale zvezde). Pali anđeli nisu samo moralno pali, oni su, reklo bi se, astronomski dislocirani. Uriel je onaj koji vraća zvezde na njihova mesta, čak i ako je to mesto Tartar. U tom smislu, Uriel nije „mračan“, već neumoljivo tačan. U nekim apokrifima on je svetlo koje slede oni koji su vaskrsli, a nalazi se i u ulozi otvarača kapija Podzemlja koji odvodi mrtve na suđenje. To su sve oblici njegove htonske uloge koja povezuje Podzemlje i noćno nebo. 

U krajnjoj liniji Uriel je onaj koji otkriva stvari, bilo da je reč o nečem skrivenom ili o otkrivanju tajne onima koji to zaslužuju. U takvoj ulozi Uriel igra ulogu onog ko daruje prosvetljenje. Međutim, to otkrivanje i darovanje nije univerzalno, jer Uriel ne uči mase, ne teši i ne isceljuje. On daje svetlost samo onome ko može da je podnese. U tom smislu, on je anđeo inicijacije.

Uriel se lako dovodi u vezu sa Hekatom (kapije, noćno znanje), Kronosom / Saturnom (vreme, granice, sever), Plutonom / Hadom (skriveno bogatstvo zemlje), kao i Totom u njegovoj podzemnoj funkciji. Za razliku od solarnih bogova svetlosti, Urielova svetlost je svetlost rudnika i grobnice, ali upravo zato i svetlost istine budući da je reč o inicijacijskoj svetlosti. Dakle, možemo zaključiti kako je Uriel arhanđeo skrivene svetlosti, tj svetlosti u kamenu, svetlosti u noći, i u smrti. On povezuje zvezde i podzemlje, zakon i sudbinu, otkrivenje i kaznu.

Uriel i formula AGLA

Povezivanje kabalističke formule AGLA sa arhanđelom Urielom i severnom stranom sveta u Malom terajućem ritualu pentagrama (MTRP), jedan je od najzanimljivijih primera hermetičke sinteze koju je sprovela Zlatna zora. U originalnom MTRP-u, svakom smeru je dodeljeno božansko ime, pentagram i arhanđel. Sever (Uriel) je povezan sa elementom Zemlje. Podsetimo se, AGLA je notarikon (akronim) za hebrejsku frazu Ateh Gibor Le-olam Adonai (Ti si moćan zauvek, Gospode). Ova formula se istorijski koristila kao moćna reč za egzorcizam i učvršćivanje snage. Uriel se tradicionalno vezuje za sever i element zemlje jer je on arhanđel koji je najviše uzemljen. On je čuvar materije, strukture i manifestacije. Zlatna zora je smatrala da formula koja slavi večnu moć (AGLA) prirodno pripada severu, koji je fiksna tačka, simbol stabilnosti i najgušće materije. Dok su ostala imena u MTRP-u (Jehova, Adonaj i Ehejeh) nekako lakša, AGLA je deklaracija o moći koja se manifestuje zauvek (Le-olam), što rezonira sa večnošću Zemlje. 

Zlatna zora nije izmislila ovu vezu, već ju je sistematizovala na osnovu ranijih izvora, a to su kabalistički amuleti i grimoarska tradicija. U srednjovekovnim i renesansnim grimoarima (poput Heptamerona ili Solomonovih ključeva), AGLA se često nalazi ugravirana na amajlijama koje služe za zaštitu od fizičkih opasnosti i duhova zemlje. Uriel se u tim istim krugovima priziva za otkrivanje blaga ili razumevanje prirodnih zakona. Isto tako, na starim jevrejskim amuletima, imena četiri anđela (Mihael, Gabriel, Rafael, Uriel) često su okruživala centralno ispisano AGLA. Ovde je AGLA služila kao zaključak ili pečat koji drži četiri strane sveta na okupu. Formula AGLA se u hrišćanskoj kabali tumačila kao simbol Isusa ili večnog Logosa koji drži fizički svet u postojanju, što je direktna poveznica sa Urielovom ulogom čuvara materijalnog sveta.

Dakle, odnos između formule AGLA i Uriela na severnoj kapiji dobija specifičnu, gotovo inženjersku funkciju. Ako sever posmatramo kao tačku gde je materija najgušća i gde se dodiruju svet živih i svet senki, AGLA tu deluje kao sidro. U MTRP-u, dok su ostala imena ekspanzivna i teže ka visinama, AGLA je usmerena na večnost u manifestaciji (Le-olam). Uriel čuva kapiju, ali bez formule AGLA, Uriel bi bio samo svetlost koja lebdi, a sa AGLA-om, on postaje svetlost koja je utkana u materiju. Ta svetlost, odnosno kombinacija moći AGLA i Uriela, sprečava da se severni prozor previše otvori. Ona drži pritisak Podzemlja (koje dolazi odozdo i sa severa) pod kontrolom, obezbeđujući da operater ne bude usisan u entropiju, ne doslovno, nego pre svega mislim da u svest praktičara ne prodru neuravnoteženi infernalni psihizmi, da se tako izrazim.

Uriel i Lucifer

Ono što sam nagovestio na početku ovog teksta odnosi se na poređenje Uriela i Lucifera. Njihova srodnost nije identitetska, već arhetipska. Oni se dodiruju u simbolici svetlonosca, ali se razilaze u odnosu prema poretku, granici i sudbini. Urielovo ime pretpostavlja svetlost koja zapravo dolazi odozgo, od Boga, čak i kada deluje u dubini. Sa druge strane, Lucifer (lux + ferre) je onaj koji nosi svetlost, a ta svetlost polazi iz sebe i teži da se uzdigne. Razlika je suštinska, jer Uriel prenosi svetlost, dok Lucifer, shodno mitološkom scenariju, poseduje svetlost. Uriel, kao arhanđeo, jeste deo božanskog poretka, te je otud njegova svetlost delegirana i ograničena zakonom. Sa druge strane, Lucifer je u hrišćanskoj tradiciji pao i demonizovan, te predstavlja arhetip svetlonosnog buntovnika, čime njegova svetlost postaje autonomna, a time i opasna. Zato se Lucifer ne vezuje za funkciju, već za gest prekoračenja. Uriel otkriva znanje o strukturi sveta: vreme, zvezde, sudbina, granice, otkriva kako stvari stoje, a Lucifer daje znanje koje obećava emancipaciju i pokazuje kako stvari mogu biti drugačije. U odnosu prema poretku i zakonu, Uriel je čuvar kosmičkog poretka koji stoji na granicama (nebo–podzemlje, život–smrt, znanje–kazna), a njegova svetlost potvrđuje zakon čak i kada je taj zakon surov. Nasuprot njemu, Lucifer izaziva poredak, osporava hijerarhiju, njegova svetlost je kritička, ali destabilizujuća.