Glasya-Labolas

Glasja-Labolas (Glasya-Labolas, Caacrinolaas, Cacrinolaas) spada u relativno jasno definisane, ali simbolički veoma slojevite demone zapadne demonološke tradicije. Njegov profil je formiran gotovo isključivo u okviru grimoarske književnosti kasnog srednjeg veka i ranog novog veka. Glavni izvor za Glasja-Labolasa je Ars Goetia, prvi deo čuvenog grimoara Lemegetona, gde se navodi kao 25. duh. U nekim rukopisnim varijantama i kasnijim kompilacijama javlja se pod drugačijim imenima, ali se funkcionalni opis uglavnom podudara. To je demon visokog ranga i pominje se kao Predsednik i Grof, te je rečeno da zapoveda sa 36 legija. Dakle, on je intelektualno-strategijski demon, a ne sirova destruktivna sila. U Ars Goetia opisan je kao krilati pas, često sa grifonskim krilima, a ponekad sa dodatnim elementima koji naglašavaju hibridnost (pas–ptica–zver). Ovaj oblik nije proizvoljan. Pas znači lojalnost, ali se odnosi i na čuvara pragova, odnosno granice. Krila označavaju intelekt, brzinu misli, uzdizanje iznad pukog instinkta. Grifon, odnosno himera lava i orla, predstavljaju kraljevsku moć i solarno-intelektualni princip. Glasya-Labolas je, dakle, demon praga između instinkta i razuma, nagona i strategije.

Njegova ovlašćenja i funkcije, prema klasičnom opisu, odnose se na poučavanje svih nauka i umetnosti, ali, dodao bih, sa naglaskom na strategiju i primenjeno znanje; izazivanje krvoprolića i ubistava; otkrivanje skrivenih i tajnih stvari; raspaljivanje ljubavnih strasti i emocionalnih poremećaja; i što je pomenuto u nekim kasnijim tumačenjima - pružanje znanja o nevidljivosti i prikrivanju. Važno je primetiti da Glasja-Labolas ne ubija direktno, već on stvara okolnosti, podstiče lanac uzroka, manipuliše voljom i afektima a što sve skupa vodi do ubistava i načelno krvoprolića. 

U modernijem ključu razumevanja Glasja-Labolas se može shvatiti kao arhetip hladnog, instrumentalnog razuma, tj inteligencija koja racionalizuje nasilje. On je duh stratega bez etičke kočnice. U tom smislu on ne predstavlja bes, nego proračunati konflikt, pa je otud bliži nekakvom vojnom planeru, političkom manipulatoru, ili savetniku u senci, nego klasičnom „demonskom ubici“. Dakle, ovde imamo posla sa nekim ko je veoma sofisticiran u svom delovanju.

Poreklo imena ovog demona nije sasvim razjašnjeno, ali postoje indicije koje ipak nešto otrkivaju. Recmo, Glasya može upućivati na „sjaj“, „jasnoću“, ali i na oštrinu (staklo, sečivo). Labolas se može povezati sa latinskim labora (rad, napor) ili sa izmenjenim grčkim / latinskim oblicima koji sugerišu „razaranje kroz delovanje“. U simboličkom smislu, to je jasan um koji proizvodi razorne posledice.

U klasičnoj ceremonialnoj magiji, Glasja-Labolas se smatra opasnim za neiskusne operatore, sklonim da „ispuni zahtev“ na način koji donosi nepredviđenu cenu. Takođe, to je duh koji testira moralnu koherentnost i samokontrolu magičara. Nije demon haosa, već demon hladne konsekvence: ako nešto tražiš, dobićeš - ali ćeš živeti sa posledicama. U širem demonološkom pejzažu, i u poređenju sa poznatijim figurama, ovaj demon nije suveren poput Lucifera, nije destruktivan poput Abadona, nije zavodnički poput Astarte, nije tiranin kao Belijal, niti je mistični prorok poput Paimona, već predstavlja operativni um tame, inteligenciju koja povezuje znanje, moć i nasilje u funkcionalnu celinu. Krajnje uopšteno Glasja-Labolas je analitičar katastrofe.

Ukoliko bi Glasja-Labolas bio otelotvoren kao čovek, odnosno kao ljudska ličnost, pred nama bi stajao hladan strateg, intelektualni predator, figura koja govori tiho i precizno. On ne preti, ne zastrašuje otvoreno, ne teatralizuje zlo. Njegova moć je u artikulaciji neizbežnosti. Njegovi iskazi su kratki i jasni. Retko koristi metafore, ali kad ih koristi, one su hirurški precizne. Nikada ne laže direktno, već koristi selektivnu istinu. Ne podiže glas, i nema potrebu za autoritetom jer ga podrazumeva. On sebe vidi u ulozi katalizatora, razotkrivača stvarnih motiva, akceleratora procesa koji bi se ionako dogodili. Njegova etika je kauzalna, ne moralna. Za njega ljudi nisu „dobri“ ili „zli“, već stabilni ili nestabilni, svesni ili samozavarani, sposobni da nose posledice ili ne. On ne iskušava već proverava nosivost, da se tako izrazim. I konačno, korist razgovora sa njim jeste u tome što on nepogrešivo i precizno razotkriva unutrašnju logiku i nesvesne motive osobe sa kojom govori. U tom pogledu on je savršeni psiholog.