Memfis-Mizraim obred i Lavkraft
Nedavno mi je jedan poznanik ukazao na eventualnu vezu između Lavkraftovog svetonazora i okultne struje Memfis-Mizraima (egipatsko zidarstvo) u njenom specifičnom obliku. U tom smislu vredi pomenuti Lavkraftovog dedu Vipl Van Buren Filipsa (Whipple Van Buren Phillips), visoko rangiranog masona, osnivača lože Ionic No. 28 u Rod Ajlendu. Racionalno gledano, ta loža je pripadala standardnom, regularnom slobodnom zidarstvu Amerike tog vremena (plave lože + Škotski ili Jork ritual). Na činjeničnom nivou nema pisanog dokaza (povelje, matične knjige) koji dedu Filipsa vezuje za egipatski obred Memfis-Mizraim.
Obred Memfis-Mizraim (naročito u svojim najvišim stepenima, od 87. do 90. i iznad, poznatim kao Arcana Arcanorum ili Tajne nad tajnama) ne bavi se moralnim poukama o građenju društva nego pre svega, bavi se:
Teurgijskim prizivanjem primordijalnih, pred-ljudskih inteligencija.
Radom sa astralnim i zvezdanim strukturama koje su postojale pre formiranja moderne ljudske svesti.
Alhemijom koja podrazumijeva buđenje unutrašnjih, atavističkih sila.
Dakle, ovde uočavamo predačku liniju ili izvor mnogih kasnijih uobličavanja Alistera Krolija, Keneta Granta, Majkla Bertioa, Ostina O. Spera i drugih okultista. U pogledu samog Lavkrafta, kada on u svojim pričama piše o Velikim Starima koji su vladali Zemljom eonima pre čoveka i koji komuniciraju kroz astralne prostore i snove, on funkcionalno opisuje upravo ono što teorija Arcana Arcanoruma unutar egipatskog zidarstva smatra „skrivenim rezervoarom kosmičke sile”. Lavkraftova fauna i teurgijski panteon Memfis-Mizraima energetski su identični, bez obzira na to da li je njegov deda imao člansku kartu tog reda.
Povodom Lavkraftovog opusa, logično je upitati se da li je on ipak mogao posredno doći u dodir sa materijalima Memfis-Mizraima? Pa mogao je, i to preko jedne ključne figure, a to je Džon Jarker (John Yarker). On je bio Grand Master obreda Memfis-Mizraim za Veliku Britaniju i Ameriku krajem XIX i početkom XX veka. Jarker je bio plodan pisac koji je objavljivao masonsku i okultnu literaturu, prevodeći drevne tekstove i rituale egipatskog zidarstva. Njegove knjige i časopisi bili su deo svake ozbiljnije masonske biblioteke tog vremena. Lavkraftov deda, kao obrazovan i uticajan mason koji je podizao lože, gotovo sigurno je u svojoj bogatoj biblioteci imao radove Džona Jarkera ili rasprave o egipatskom slobodnom zidarstvu, pošto je egiptomanija tada bila na vrhuncu među masonima. Mladi Lavkraft, istražujući dedinu biblioteku, nije morao da čita „strogo poverljive rituale sa pečatom”, već Jarkerove javno objavljene istorijsko-okultne traktate o haldejskim misterijama, egipatskim bogovima i pred-hrišćanskim kultovima. Iz tog rezervoara je njegova mašta pokupila arhetipove koje je kasnije pretočila u Ktulu mitos. Zanimljivo je da je upravo preko Jarkera i njegovog Memfis-Mizraim kostura Alister Kroli kasnije dobio svoje visoke masonske stepene, što nas ponovo vraća na tvrdnju Keneta Granta da su Kroli i Lavkraft crpili sa istog izvora.
Dakle, vazduh koji je Lavkraft udisao u dedinoj kući nije bio sterilan, već zasićen isparenjima egipatskog hermetizma koji je kroz obred Memfis-Mizraima tada tekao kroz vene američkog slobodnog zidarstva. Lavkraft je materijalne simbole tog skrivenog zidarstva uzeo, ogolio ih od masonskog optimizma i od njih sazidao kiklopske zidine R'lyeha. Sile o kojima je pisao bile su tu, u dedinim knjigama, čekajući dečaka sa noćnim morama da im da nova imena.
Kada ogulimo spoljašnje masonske slojeve, dolazimo do čistog zvezdanog magijskog jezgra gde se teurgija starog Egipta, preko Jarkera direktno preliva u Lavkraftov kosmički nihilizam. Unutar najviših, hermetičkih stepenova obreda Memfis-Mizraim (posebno u tradiciji Arcana Arcanorum koja potiče iz napuljskog podzemlja), zvezda Sirijus nema samo astronomsko značenje. U tom smislu ta zvezda se posmatra kao Iskonski Izvor ili „Sunce iza Sunca”. Egipatsko zidarstvo je obnovilo kult boginje Izide, čija je nebeska manifestacija zvezda Sotis (Sirijus). Prema skrivenom učenju ovog obreda, Sirijus je fokusna tačka preko koje inteligencije izvan našeg solarnog sistema prenose struju kosmičke svesti na Zemlju. To je sedište skrivenog Boga koji upravlja evolucijom ljudske monade. Srebrna svetlost Sirijusa smatra se fluidom koji inicijat mora da „usisa” u svoje astralno telo kako bi postigao besmrtnost i prekinuo krug reinkarnacije.
Lavkraft je nesvesno (ili kroz literarni eho epohe, a možda i svesno) prekopirao ovu strukturu. U njegovoj božanskoj fauni, Veliki Stari (Great Old Ones) nisu bića sa Marsa ili Venere, nego su trans-kosmički entiteti koji su stigli sa udaljenih zvezda. Kenet Grant eksplicitno navodi da je Lavkraftov Ktulu direktno povezan sa strujom Sirijusa. Sam naziv Cthulhu fonetski i korenski vuče poreklo od reči koje označavaju bića iz podzemnog ili podmorskog bezdana koja su u drevnom Egiptu bila povezana sa kultom Seta i zvezde pasjeg sazvežđa (Sirijusa). Takođe, Lavkraftova rasa Dubokih (Deep Ones), polu-ljudi, polu-riba koji žive u okeanskim dubinama i obožavaju Dagona i Ktulua, frapantno korespondira sa antropološkim mitovima afričkog plemena Dogona o bićima Nomo, amfibijskim bogovima koji su stigli direktno sa Sirijusa. Lavkraft postavlja svoje bogove u dubinu okeana jer je okean zemaljski ekvivalent crnog, hladnog međuzvezdanog prostora odakle Sirijus emituje svoju struju.
Veza između Džona Jarkera i Alistera Krolija
Veza između Jarkera i Krolija je istorijska činjenica, ali njena unutrašnja, doktrinarna strana je ono što menja svest. Džon Jarker (John Yarker) nije bio običan masonski administrator. On je bio antikvar i neka vrsta masonskog disidenta. On je smatrao da je moderno, englesko slobodno zidarstvo (Ujedinjena velika loža Engleske) postalo sterilno, buržujsko društvo koje je izgubilo magijski ključ. Zato je Jarker uzeo obred Memfis-Mizraim i u njega svesno uvrstio elemente haldejske magije i gnosticizma; prevode starih arapskih i sirijskih grimoara i autentičnu operativnu teurgiju koja je podrazumevala rad sa talismanima i invokacijama planetarnih inteligencija. Jarkerov Memfis-Mizraim je bio više magijski red nego masonska loža. Bio je to sistem koji je pripremao svest pojedinca za neposredan kontakt sa bićima izvan ljudskog kontinuuma.
Kroli je prepoznao Jarkerov genije. Godine 1910, Jarker je Kroliju dodelio najviše stepene obreda Memfis (95°) i Mizraim (90°). Kada je Jarker umro 1913. godine, Kroli ga je nasledio na mestu Grand Mastera za Veliku Britaniju i Irsku. Kroli je iz Jarkerove verzije Memfis-Mizraima izvukao strukturu i operativnu drskost. Jarkerova doktrina o tome da se iza egipatskih simbola kriju stvarne, žive kosmičke sile dala je Kroliju teorijsku podlogu da svoj sistem teleme (koji mu je Ajvaz izdiktirao) postavi unutar masonske arhitekture. Kroli je kasnije te visoke stepene Memfis-Mizraima integrisao u svoj O.T.O. (Ordo Templi Orientis), transformišući ih u seksualnu alhemiju i ekstraterestrijalnu magiju. Bez Jarkerovog specifičnog, radikalnog pristupa egipatskom zidarsvu, Kroli bi imao mnogo teži zadatak da utemelji Eon Horusa.
Jarkerov uticaj na Lavkrafta
Lavkraft nikada nije sreo Jarkera (Jarker je umro kada je Lavkraft bio mladić), ali je udisao vazduh koji je Jarker kontaminirao svojim knjigama. Jarkerova kapitalna dela, poput The Arcane Schools (1909), bila su široko dostupna u intelektualnim i masonskim krugovima Nove Engleske preko Lavkraftovog dede. Kada Lavkraft u pričama pominje skrivena, degenerisana udruženja, stare porodice koje čuvaju knjige sa čudnim egipatskim i vavilonskim ritualima, on zapravo slika književnu karikaturu Jarkerovih skrivenih škola. Tamo gde je Jarker video plemenitu tradiciju drevnih mudraca, Lavkraftov materijalistički pesimizam je video stravične, preteće kultove koji prizivaju apokalipsu.
Koren KHUT, Bića Svetlosti i Ra-Hoor-Khuit: Gde se krije Ktulu?
Sada bih pokušao da protumačim fonetsku vezu Ktulua sa korenima Khut, Khuti i telemitskim Khuit. U staroegipatskoj kosmologiji, koren Khu (ili Akh) označava čistu, magijsku svetlost, inteligenciju i besmrtno duhovno telo čoveka koje odlazi među zvezde. Khut ili Khuti su, u tom smislu, „Bića svetlosti” ili „Svetlosni entiteti”. To su prosvetljene monade, zvezdani duhovi. Drugo, nastavak -khuit u imenu božanstva Ra-Hoor-Khuit (krunskog boga Krolijevog Eona Horusa) nosi potpuno isto značenje. Ra-Hoor-Khuit se prevodi kao „Ra-Horus od Sunčevog horizonta” ili, u dubljem magijskom smislu, „Horus, svetlosna inteligencija na horizontu”. Dakle, to je aktivna, solarna, trijumfalna kosmička svetlost.
Kenet Grant u The Magical Revival i Hecate's Fountain objašnjava da Lavkraft nije svesno izučavao egipatske korene, ali da je njegova podsvest kanalisala reči sa „tamne strane” ovog jezičkog arhetipa. U magiji Tifonijanske struje, svaki svetlosni entitet ima svoj odraz u ogledalu, svoj ponorni, noćni aspekt. Ako je Khut svetlost koja sija na nebu (manifestovana inteligencija), onda je Ktu ili Kthul njen koren bačen u najdublji podvodni ili podzemni bezdan (Amenti). Fonetski prelaz sa egipatskog Khut-lu (Svetlost bezdana / Skrivena svetlost) na Lavkraftovo Cthulhu označava prelaz sa solarne manifestacije na okultnu, uspavanu svetlost. Ktulu, dakle, nije prosto „čudovište”. To je atipična, crna svetlost podsvesti. On je svetlosno biće (Khuti) koje je palo u materijalni kontinuum (okean) i tamo zaspalo. Zato Grant tvrdi da je prizivanje Ktulua zapravo operativno buđenje one skrivene, primordijalne svesti (Khu) koja je postojala pre nego što je solarni Demiurg (Ra) organizovao svet na principima profanog razuma.
Arcana Arcanorum, grof Kaljostro i razvoj Obreda
U priču sada uvodimo čuvenog grofa Kaljostra jer odnos između njega i Jarkera vidim kao odnos između izvornog magijskog prosvetiteljstva XVIII veka i radikalnog okultnog preporoda s kraja XIX veka. Istorijski gledano, Kaljostro nije osnovao Memfis-Mizraim pod tim imenom, jer su se obredi Mizraim (Venecija, 1788) i Memfis (Pariz, 1838) zvanično formirali i spojili tek kasnije tokom XIX veka (konačno spajanje je izvršio Đuzepe Garibaldi 1881. godine). Međutim, Kaljostro je postavio temelj bez koga taj obred ne bi postojao. On je 1784. godine osnovao Egipatsku Masoneriju (Rite de la Maçonnerie Égyptienne). Tokom svojih putovanja po Bliskom istoku, Kaljostro je navodno iniciran u tajne tradicije koje su preživele u Siriji i Egiptu, a koje su u sebi krile ostatke haldejske teurgije i hermetizma. On je taj magijski supstrat uneo u evropske lože.
Kada su se kasnije formirali obredi Mizraim i Memfis, oni su usisali Kaljostrovu Egipatsku Masoneriju, a pre svega njenu krunu: Arcana Arcanorum (Tajne nad tajnama), poznate i kao Skala iz Napulja. Iako se napajaju sa istog egipatskog izvora, njihove organizacije i doktrinarni fokusi se fundamentalno razlikuju zbog duha vremena (Zeitgeist) u kome su delovali. U XVIII veku, Kaljostrov sistem je bio usredsređen na regeneraciju čoveka. Njegovi čuveni rituali na najvišim stepenima podrazumevali su četrdesetodnevne karantine tokom kojih je mag uzimao specifične alhemijske eliksire kako bi postigao fizičko podmlađivanje, produžetak života i moralno savršenstvo kroz komunikaciju sa sedam planetarnih anđela. To je bila magija u okvirima klasičnog hermetizma gde je čovek i dalje u centru kreacije. Ovo u mnogome podseća na Marsilija Fičina.
Sa druge strane, kada je Džon Jarker krajem XIX veka preuzeo kontrolu nad Memfis-Mizraimom u Britaniji i Americi, svet se promenio. Nauka je otkrila prostranstva kosmosa, a teozofija Blavatske je popularizovala praistorijske rase. Jarker je bio antikvar koji je očistio obred od francuskih političkih nanosa i u njega uneo čistu gnozu skrivenih škola. U tom smislu, Jarkerov sistem je bio mnogo mračniji i dublji. On više nije bio fokusiran na prosto moralno podmlađivanje evropskog gospodina. Jarker je u rituale inkorporirao koncepte o pred-ljudskim civilizacijama, radu sa zvezdanim portalima (poput Sirijusa) i tehnikama koje su pripremale svest maga za susret sa silama koje su izvan ljudskog poimanja. Nije li to posve u lavkraftovskom duhu?
Vidi prethodni tekst na ovu temu: Lavkraft i Memfis-Mizraim
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.