Studije Nekronomikona Majkla Bertioa

umetnost Majkla Bertioa

U Bertioovom sistemu, izraz Instrumentum se ne odnosi na običan tekst, već na operativni alat ili magijski instrumentarijum. Publikacije pod ovim imenom izdavane su u Čikagu u okviru Monasterium Ogdoadicum i O.T.O.A. kao konkretni priručnici za rad sa specifičnim aparatima i tehnologijama svesti. Instrumentum obično sadrži detaljna uputstva kako da magijski krug ili ljudski um funkcionišu kao radio-prijemnik za frekvencije vanzemaljskih i bezdanih inteligencija (Meona). Takođe, sadrži kodne sisteme i dijagrame, rešetke, sferne mape i specifične matematičke ključeve koji služe za komunikaciju sa onostranim i slične teme.

U tom smislu članak Necronomicon Studies: The Existence and Structure of the Absolute Id (Studije Nekronomikona: Postojanje i struktura Apsolutnog Ida) iz četvrte sveske Instrumentuma predstavlja jedan od najradikalnijih teorijskih tekstova Majkla Bertioa. U njemu on koristi psihoanalitičke termine (poput Frojdovog koncepta Ida, nagonskog, nesvesnog dela psihe), ali im daje kosmičku, trans-humanu i metafizičku dimenziju kroz prizmu Lavkraftovog mitosa. Bertio u ovom tekstu dekonstruiše ljudsku psihu i povezuje njene najdublje, skrivene slojeve sa silama izvan našeg univerzuma. Evo ključnih tačaka i strukture onoga o čemu govori:

Šta je Apsolutni Id?

Za Frojda je Id rezervoar bazičnih ljudskih nagona (libido, agresija) skriven u nesvesnom. Bertio ide korak dalje i tvrdi da ljudski Id nije izolovan niti privatan. Iza našeg ličnog nesvesnog krije se Apsolutni Id, kosmički, bezlični prostor čiste, haotične energije. Bertio ovaj Apsolutni Id direktno izjednačava sa Azatotom, Lavkraftovim „slepim i ludim bogom“ koji sedi u jezgru kosmičkog haosa. Azatot / Apsolutni Id je izvor svih oblika, ali sam po sebi nema formu; to je čista, destruktivna i stvaralačka potencija. Naša lična podsvest je samo mali prozor kroz koji kaplje energija tog primordijalnog kosmičkog okeana.

Struktura vakuuma i Meon

Bertio objašnjava da Apsolutni Id ne postoji u našem trodimenzionalnom prostoru i vremenu. Njegovo postojanje je locirano u Meonu (apsolutnom vakuumu ili prostoru anti-materije). Da bi to vizuelno i matematički objasnio inicijatima O.T.O.A., Bertio opisuje strukturu ovog prostora kroz specifičnu mrežu (rešetku). Zato se u sistemu često koriste magijski kvadrati i dijagrami, jer oni služe kao koordinatni sistemi koji pokušavaju da mapiraju sferne zone i nivoe unutar tog kosmičkog vakuuma. Apsolutni Id ima svoju unutrašnju „kibernetiku“ (zakonitosti), iako modernom ljudskom umu deluje kao potpuni užas i haos.

Nekronomikon kao psihotronički interfejs

Za Bertioa, Nekronomikon nije samo drevna knjiga sa vradžbinama, već tehnološki i psihološki priručnik za manipulaciju Apsolutnim Idom. Priče H. P. Lavkrafta i entiteti poput Ktulua, Jog-Sotota itd, funkcionišu kao svesno izgrađeni simbolički interfejsi. Kada mag operiše sa silama Nekronomikona, on zapravo svesno rastače sopstveni Ego (racionalni um) i Super-Ego (društvene moralne kočnice) kako bi spustio svest direktno u ponor Apsolutnog Ida.

Trans-biološka evolucija i kontakt

Cilj ovih studija u O.T.O.A. nije bio obožavanje čudovišta sa pipcima, već ono što Bertio naziva „trans-biološkom evolucijom svesti“. On objašnjava da običan čovek, kada se suoči sa Apsolutnim Idom (Azatotom), gubi razum (što je čest motiv kod Lavkrafta). Međutim, inicijat koji koristi magijske mašine, računare seks-magijske logike i geometrijske kvadrate iz Instrumentuma, uspeva da izdrži taj pritisak. On koristi energiju Apsolutnog Ida da bi preobrazio sopstveno astralno telo i stupio u svestan kontakt sa vanzemaljskim inteligencijama.

Dakle, Bertio u ovom tekstu postavlja tezu da su Lavkraftovi bogovi zapravo objektivne kosmičke sile koje naseljavaju najdublje slojeve ljudske psihe. Njihovo postojanje je neosporno, ali se nalazi s druge strane ogledala, u vakuumu Meona. Nekronomikon je, u tom svetlu, operativni sistem za navigaciju kroz taj kosmički Bezdan koji spaja ljudski um sa apsolutnim jezgrom haosa.