Četvorka štapova u tarotu

Četvorka štapova, Sola Buska špil

zvezda Mirfak

sazvežđe Persej

severoistočna visina

vazdušni aspekt Ovna

Četvorki štapova odgovara treća dekada Ovna, kojom vlada Venera, što u tarotskom poretku uparuje arhetipove Carice i Cara, imperijalni par u trenutku svoje spoljašnje potpune ostvarenosti. To je faza vatre u kojoj se energija stabilizuje, institucionalizuje i dobija vid vladavine, reda i trajnosti. Međutim, ova stabilnost nije prirodna niti večna: ona je izbor, konstrukcija i forma koja zahteva stalno održavanje. Po Pikatriksu, treća dekada Ovna odnosi se na lepotu, suptilnost, duhovitost, radost i krotkost. Ipak, slika vezana za ovu dekadu uvodi pukotinu u tu harmoničnu predstavu: bledi čovek crvenkaste kose, sa zlatnom narukvicom na jednoj ruci i oslonjen na štap drugom, oseća teskobu jer nije u stanju da čini dobra dela koja bi inače činio. Ovaj motiv jasno ukazuje na latentni manjak snage — vladar je još uvek na prestolu, ali njegova moć polako počinje da slabi. Četvorka štapova, stoga, nije samo karta dovršenja, već i prva naznaka zastoja.

Alternativno, ovu kartu možemo povezati sa četvrtom sedmicom leta, periodom kada se energija učvršćuje u stabilan obrazac, ali gubi početnu pokretačku oštrinu. Zlatna zora ovu kartu naziva Gospodarem usavršenog posla, što se tumači kao Potpunost: delo je dovršeno, struktura zatvorena, ništa se više ne dodaje. Međutim, upravo ta zatvorenost predstavlja granicu. Kod Krolija, Četvorka štapova je ovaploćena aktivna sila, poredak, zakon i vlada. Ali on naglašava da se u samim ograničenjima tog reda već nalazi seme budućeg rastrojstva. Red, kada se ukruti, postaje prepreka daljem kretanju. 

Astrološki, Četvorka štapova se dovodi u vezu sa sazvežđem Persej, Razbijač. Na hebrejskom, razbijač se kaže parac ili perec (peh–reš–cadi), izraz koji se pojavljuje u knjizi proroka Miheja (2:13): onaj koji probija prepreku i predvodi narod kroz vrata. Taj paradoks, razbijač kao predvodnik reda, ključan je za razumevanje ove karte. Četvorka štapova označava stanje u kojem poredak opstaje samo dok postoji sila sposobna da ga probije i obnovi. U Knjizi zakona (III:46), ovaj motiv dobija ratnički i eksplicitno nasilni izraz: Gospodar rata vodi ka pobedi i radosti, ali ta pobeda je neodvojiva od destrukcije. Ovde se potvrđuje da je svaka stabilna struktura utemeljena na prethodnom činu nasilja i da se može očuvati samo stalnom spremnošću na novo razbijanje.

Tradicionalni prikazi sazvežđa Perseja prikazuju junaka sa odrubljenom Meduzinom glavom, iz koje izviru zmije, a čiji je astralni pandan zloslutna zvezda Algol. Persej je sin Zevsa i Danaje, junak opremljen mačem, Hermesovim krilatim sandalama i Atininim štitom. On ne samo da ubija Meduzu, već i morsko čudovište Cetus, spasavajući Andromedu — dakle, on je arhetipski oslobodilac, ali isključivo kroz čin razaranja.

Po Ptolomeju, ovo sazvežđe ima prirodu Jupitera i Saturna: inteligentna, snažna, srčana i pustolovna ličnost, ali sklona lažima. Osvald Virt povezuje Perseja sa arkanom Obešeni čovek, čime se dodatno naglašava paradoks: onaj koji razbija i oslobađa istovremeno je vezan i žrtvovan. Zvezda Algol, beličastog sjaja i poznata kao Ras al-Ghul (Demonska glava), druga je po sjaju u ovom sazvežđu. U jevrejskoj tradiciji ona se poistovećuje sa Lilit, dok je u grčkoj mitologiji vezana za Meduzu, koju je Atina kaznila preobražajem u čudovište čiji pogled skamenjuje. Priroda Algola, po Ptolomeju, nalik je Saturnu i Jupiteru: nesreća, nasilje, obezglavljenje, vešanje i smrtna kazna. To je mračno srce stabilnosti, cena poretka koji traje.

U Sola Buska špilu, Četvorka štapova u krupnom planu prikazuje profil ratnika u čiji su šlem zadenta po dva štapa sa svake strane. Ovaj motiv jasno ukazuje da je red ovde doslovno nošen na glavi: poredak je identitet, ali i teret. Četvorka štapova, stoga, označava trenutak maksimalne stabilnosti koji već u sebi sadrži opasnost ukrućenja, nasilja i nužnost budućeg proboja.