Četvorka štapova u tarotu

Četvorka štapova, Sola Buska špil

zvezda Mirfak

sazvežđe Persej

severoistočna visina

vazdušni aspekt Ovna

Četvorki štapova odgovara treća dekada Ovna, kojom vlada Venera, što u tarotskom poretku uparuje arhetipove Carice i Cara, imperijalni par u trenutku svoje spoljašnje potpune ostvarenosti. To je faza vatre u kojoj se energija stabilizuje, institucionalizuje i dobija vid vladavine, reda i trajnosti. Međutim, ova stabilnost nije prirodna niti večna: ona je izbor, konstrukcija i forma koja zahteva stalno održavanje. Po Picatrixu, treća dekada Ovna odnosi se na lepotu, suptilnost, duhovitost, radost i krotkost. Ipak, slika vezana za ovu dekadu uvodi pukotinu u tu harmoničnu predstavu: bledi čovek crvenkaste kose, sa zlatnom narukvicom na jednoj ruci i oslonjen na štap drugom, oseća teskobu jer nije u stanju da čini dobra dela koja bi inače činio. Ovaj motiv jasno ukazuje na latentni manjak snage, vladar je još uvek na prestolu, ali njegova moć polako počinje da slabi. Četvorka štapova, stoga, nije samo karta dovršenja, već i prva naznaka zastoja.

Alternativno, ovu kartu možemo povezati sa četvrtom sedmicom leta, periodom kada se energija učvršćuje u stabilan obrazac, ali gubi početnu pokretačku oštrinu. Zlatna zora ovu kartu naziva Gospodarem usavršenog posla, što se tumači kao Potpunost: delo je dovršeno, struktura zatvorena, ništa se više ne dodaje. Međutim, upravo ta zatvorenost predstavlja granicu. Kod Krolija, Četvorka štapova je ovaploćena aktivna sila, poredak, zakon i vlada. Ali on naglašava da se u samim ograničenjima tog reda već nalazi seme budućeg rastrojstva. Red, kada se ukruti, postaje prepreka daljem kretanju. 

Astrološki, Četvorka štapova se dovodi u vezu sa sazvežđem Persej, Razbijač. Na hebrejskom, razbijač se kaže parac ili perec (peh–reš–cadi), izraz koji se pojavljuje u knjizi proroka Miheja (2:13): onaj koji probija prepreku i predvodi narod kroz vrata. Taj paradoks, razbijač kao predvodnik reda, ključan je za razumevanje ove karte. Četvorka štapova označava stanje u kojem poredak opstaje samo dok postoji sila sposobna da ga probije i obnovi. 

Tradicionalni prikazi sazvežđa Perseja prikazuju junaka sa odrubljenom Meduzinom glavom, iz koje izviru zmije, a čiji je astralni pandan zloslutna zvezda Algol. Persej je sin Zevsa i Danaje, junak opremljen mačem, Hermesovim krilatim sandalama i Atininim štitom. On ne samo da ubija Meduzu, već i morsko čudovište Cetus, spasavajući Andromedu — dakle, on je arhetipski oslobodilac, ali isključivo kroz čin razaranja.

Po Ptolomeju, ovo sazvežđe ima prirodu Jupitera i Saturna: inteligentna, snažna, srčana i pustolovna ličnost, ali sklona lažima. Osvald Virt povezuje Perseja sa arkanom Obešeni čovek, čime se dodatno naglašava paradoks: onaj koji razbija i oslobađa istovremeno je vezan i žrtvovan. Zvezda Algol, beličastog sjaja i poznata kao Ras al-Ghul (Demonska glava), druga je po sjaju u ovom sazvežđu. U jevrejskoj tradiciji ona se poistovećuje sa Lilit, dok je u grčkoj mitologiji vezana za Meduzu, koju je Atina kaznila preobražajem u čudovište čiji pogled skamenjuje. Priroda Algola, po Ptolomeju, nalik je Saturnu i Jupiteru: nesreća, nasilje, obezglavljenje, vešanje i smrtna kazna. To je mračno srce stabilnosti, cena poretka koji traje.

U Sola Buska špilu, Četvorka štapova u krupnom planu prikazuje profil ratnika u čiji su šlem zadenta po dva štapa sa svake strane. Ovaj motiv jasno ukazuje da je red ovde doslovno nošen na glavi: poredak je identitet, ali i teret. Četvorka štapova, stoga, označava trenutak maksimalne stabilnosti koji već u sebi sadrži opasnost ukrućenja, nasilja i nužnost budućeg proboja.