Tihi tkači modernog doba: Robert Gilbert, Daskalos, Ibrahim Karim i Samuel Sagan

U poslednje vreme pažnju su mi privukla nekoliko imena koje nikako nisam mogao da mapiram, tj da im nađem mesto na mapi modernog ezotericizma, ali bih mogao reći da pripadaju tradiciji rozenkrojcerskog scijentističkog ezoterizma. Ta imena su Stilponos Atešlis Daskalos sa Kipra, Dr. Ibrahim Karim iz Kaira, zatim Amerikanac Robert J. Gilbert, i Australijanac Samuel Sagan. Svi su oni pozniji ezoterijski fenomen. Veza između njih nije formalna, javna organizacija, već nešto daleko dublje i suptilnije: skrivena, strukturna nit moderne ezoterijske nauke i teurgije, koja vuče direktne korene iz specifičnog, unutrašnjeg rozenkrojcerskog impulsa. Iako pripadaju različitim kulturama (SAD, Egipat, Kipar, Australija), oni zapravo mapiraju isti fenomen iz različitih uglova: Daskalos daje živu teurgijsku praksu i anatomiju energetskih tela, Ibrahim Karim prevodi te suptilne sile u preciznu fiziku i geometriju (Biogeometrija), Robert J. Gilbert deluje kao zapadni hermetički integrator koji sve to spaja sa autentičnim rozenkrojcerskim i antropozofskim učenjem, a Samuel Sagan otkriva metode buđenja tzv trećeg oka.

Stilponos Ateshlis Daskalos (1912–1995), mistik sa Kipra, u javnosti poznat jednostavno kao Daskalos (grčki: Učitelj), spolja je živeo skromnim životom državnog službenika, dok je unutar svog kruga (Istraživači istine) podučavao napredni hrišćanski misticizam i teurgiju. Daskalos je imao neposredan uvid u suptilne svetove. Podučavao je svesno napuštanje tela (egzosomatosis), rad sa elementalima (misaonim formama koje ljudi kreiraju i koje im usmeravaju sudbinu) i isceljivanje. Njegov sistem je bio potpuno racionalan i lišen magle jer je svest tretirao kao operativnu silu.

Ibrahim Karim (rođ. 1942 u Kairu), arhitekta i naučnik, osnivač je Biogeometrije (BioGeometry). On je uzeo koncepte francuskog radiestezijskog rada sa energetskim oblicima s početka XX veka i spojio ih sa tajnim znanjima drevnog Egipta (hramovna arhitektura). Otkrio je da specifični geometrijski oblici, uglovi i proporcije mogu da balansiraju energetska polja, neutrališu štetna zračenja (poput elektromagnetnih) i unesu harmoničnu energiju (tzv. BG3 kvalitet) u žive sisteme.

Robert J. Gilbert, bivši marinac i doktor međunarodnih studija, osnivač Vesica Instituta u SAD, nedavno preminuo, vodeći je savremeni istraživač svete geometrije i antropozofije (sistema Rudolfa Štajnera). On je zapadni hermetički naučnik koji je svoj život posvetio prevođenju skrivenih ezoterijskih tehnologija u praktične alate za modernog čoveka.

Samuel Sagan (1957–2014) bio je francuski lekar, doktor medicine, koji je kasnije emigrirao u Australiju i tamo osnovao Clairvision školu meditacije (Clairvision School). Sagan je zaista bio svetski autoritet za sistematski, tehnički rad na buđenju Trećeg oka (njegova kultna knjiga se doslovno zove Awakening the Third Eye).

Poveznica između ovih ličnosti nije spekulativna, već je direktna i operativna preko Roberta Gilberta, koji služi kao most između njih. Robert Gilbert je bio prvi licencirani instruktor Biogeometrije izvan Egipta kojeg je obučio sam Ibrahim Karim. Gilbert je prepoznao da Karimova Biogeometrija nije New Age izmišljotina, već precizna, ponovljiva nauka o suptilnim energijama koja je preživela kroz tajne arhitektonske cehove Egipta. Gilbert je kroz svoj institut sve do nedavno držao ključna predavanja o Karimovom radu, strukturišući ga za zapadni hermetički um.

Pođimo od toga da je Gilbert bio duboko ukorenjen u rozenkrojcersku tradiciju kroz rad Rudolfa Štajnera. Rozenkrojcerski pristup zahteva da se duhovno znanje ne tretira kao religijska dogma, već kao duhovna nauka (Geisteswissenschaft). Sve mora biti jasno, tehnički objašnjeno i primenjivo na materiju. Iako Daskalos nikada nije sreo Karima, njegov sistem Istraživača istine je sličan Štajnerovom (i samim tim rozenkrojcerskom) i Karimovom. Ono što Daskalos opisuje kroz vidovnjački uvid (struktura eteričnog dvojnika, energetski centri), Ibrahim Karim meri instrumentima i balansira kroz geometrijske oblike, a Gilbert objašnjava kroz zapadnu hermetičku tradiciju. Daskalosovo učenje o tome kako ljudske misli uobličavaju energetska bića (elementale) koja parazitiraju na našoj svesti, poklapa se sa Štajnerovim predavanjima o ahrimanskim i luciferskim bićima, i sa Kastanedinim konceptom energetskog uslovljavanja. Gilbert u svojim predavanjima često koristi Daskalosove precizne opise kreiranja elementala kako bi objasnio kako se čisti i štiti ljudsko energetsko polje. Robert Gilbert je dugo godina bio visoko rangirani instruktor i student u Saganovoj Clairvision školi. Gilbert je direktno od samog Samuela Sagana učio tehnike sistemske vizuelne percepcije, svesnog energetskog disanja i duboke regresije (tzv. IST - Inner Space Therapy). Gilbert često ističe Sagana kao jednog od najvažnijih modernih genija koji su ponudili jasne i ponovljive tehnike za svesno opažanje suptilnih energija, bez magle i guruizma.

Veza između ovih ličnosti je očigledno Robert Gilbert, a prateći njegov rad, i ja sam ustanovio da je ta veza suštinski rozenkrojcerske prirode. U pitanju je tzv naučni hermetizam, nešto nalik onom što su praktikovali i proučavali Eugen Groše, Nikola Tesla, Vilhelm Rajh i mnogi drugi slični ili manje slični naučnici-ezoteričari. Ovde imamo na delu rozenkrojcerski impuls kao specifičnu struju u istoriji čovečanstva koja teži da spoji nauku (geometriju, fiziku) i misticizam (teurgiju). Pogledajmo, kod Daskalosa nema slepe vere; on ima tehniku kako da vizualizuješ i projektuješ energiju i traži da sam proveriš rezultat. Kod Karima nema ritualnih odora; on koristi klatna i kalibrisane geometrijske oblike da bi promenio energetski potpis prostora, tretirajući duhovne sile kao vibracije i frekvencije. Gilbert sve to dekodira i pokazuje da je to isto znanje koje se nalazilo u spisima rozenkrojcera XVII veka, skrivenim katedralama Evrope i egipatskim hramovima. 

Samuel Sagan je tretirao treće oko ne kao mistični simbol, već kao fiziološki i energetski organ percepcije. Njegov sistem uči kako da kroz specifičnu frikciju (trenje) daha u grlu i fokus na tačku između obrva uključiš ovaj organ. Kada je treće oko probuđeno, čovek počinje da oseća i vidi energetske oblike u prostoru. Praktikant Clairvision škole može direktno da oseti promenu u prostoru kada se u njega unese biogeometrijski oblik Ibrahima Karima.

Dakle, ove ličnosti su izraz one čiste strane ezoterije. Oni čiste misticizam od moralnog patosa i greha i prevode ga na jezik energetske ekonomije i arhitekture svesti. 

Ibrahim Karim

Ibrahim Karim ne pripada New Age talasu. Kao arhitekta rođen u Kairu, Karim je imao pristup ne samo spomenicima već i nereklamiranim uvidima u staroegipatsku arhitekturu. Prema njegovim istraživanjima, egipatski sveštenici i graditelji nisu posmatrali geometriju kao apstraktnu matematiku, već kao tehnologiju za sidrenje kosmičkih sila u materiju. Hramovi nisu bili mesta za puku molitvu, već gigantski energetski generatori i stabilizatori svesti i prirode. Tokom prve polovine XX veka, grupa francuskih naučnika, inženjera i istraživača,  među kojima su najvažniji Léon Chaumery, André de Bélizal i Louis Turenne,  razvila je ono što se zove Fizička radiestezija (za razliku od mentalne radiestezije koja se oslanja na intuiciju). Oni su otkrili da trodimenzionalni oblici (poput sfera, piramida i polulopti) deluju kao pasivne antene koje emituju i modifikuju suptilna energetska polja. Izmislili su koncept Formnih energetskih spektara i mapirali ih na sferama i piramidama. Otkrili su postojanje specifičnih vibracija poput Negativnog Zeleneog (Green Minus), talasne dužine koja ima moćne mumificirajuće i pročišćavajuće efekte, ali je u svojoj neselektivnoj formi opasna za živa bića. Karimov doprinos: Šomeri i Belizal su zapravo stradali od sopstvenih eksperimenata sa Negativnom Zelenom energijom (Šomeri je umro od isušivanja tkiva uzrokovane predugim izlaganjem tom zračenju). Karim je preuzeo njihov rad, identifikovao gde su pogrešili i pronašao sigurnosni ventil: mehanizam BG3.

Da bismo razumeli kako oblik menja energiju, moramo napustiti ideju da je prostor prazan. Prostor je fluidni medijum (ono što se nekada zvalo etar). Kada postaviš neki objekat u prostor, ti menjaš tok tog medijuma. Oblik je zapravo fiksirani energetski proces. Kao što žica na gitari određene dužine vibrira na tačnom tonu, tako i vizuelni oblik određene geometrije vibrira na tačnoj suptilnoj frekvenciji. Kada energija uđe kroz bazu piramide, oblik je prelama i fokusira. Na vrhu se stvara emisija jedne vrste energije, dok se u unutrašnjosti, na jednoj trećini visine (tzv. Kraljeva odaja), formira zona unutrašnjeg balansa. Čak i dvodimenzionalna linija menja tok energije. Ako povučeš ravnu liniju i na njenom kraju napraviš oštar ugao, energija koja teče duž linije će se odbiti i stvoriti kompresiju na mestu ugla. Biogeometrija koristi specifične dvodimenzionalne crteže (tzv. biopotpise, biosignatures) koji imitiraju energetske tokove u organima ljudskog tela, delujući kao spoljni vodiči koji primoravaju oslabljenu energiju organa da se vrati u svoj prirodni kolosek.

U tom smislu, uglovi su ključni za stvaranje polariteta. Oštri uglovi (poput onih na sečivima ili iglama) prirodno emituju energiju visoke tenzije (Negativno Zeleno zračenje). Biogeometrija koristi uglove od 135 stepeni ili specifične zakrivljene linije kako bi ublažila tu tenziju i preobrazila je u harmonizujuće polje. Kada elektromagnetni talas (koji se kreće kao sinusoida pod pravim uglom u odnosu na svoje magnetsko polje) prođe kroz biogeometrijsku formu sa preciznim ugaonim rezovima, njegova unutrašnja talasna struktura se modifikuje, talas i dalje prenosi podatke (Wi-Fi ili struja rade), ali njegova unutrašnja oštrina koja šteti živim ćelijama biva neutralisana.

Najvažnije otkriće Ibrahima Karima je BG3 (Biogeometrijska trijada). On je primetio da na mestima koja su kroz istoriju smatrana svetim (izvori lekovite vode, mesta gde su građene rane crkve, džamije ili egipatski hramovi) instrumenti uvek pokazuju prisustvo tri specifična suptilna energetska kvaliteta istovremeno. BG3 se sastoji od sledeće tri komponente: visoko-vibratorni harmonik zlatne boje (Higher Harmonic of Gold), odnosno energija koja donosi duboku vitalnost i isceljenje na fizičkom nivou (povezana sa solarnom energijom); visoko-vibratorni ultraljubičasti harmonik (Higher Harmonic of Ultraviolet), tj energija koja smiruje nervni sistem i povišava svest (povezana sa duhovnim sferama i mirom); i horizontalna komponenta Negativnog Zelenog (Negative Green), što je specifična, noseća frekvencija koja omogućava komunikaciju i prenos između duhovnih i materijalnih nivoa. Za razliku od vertikalne komponente koja dehidrira i ubija tkivo, horizontalna komponenta je spiritualni provodni. Karim je shvatio da ne moramo da idemo na sveta mesta da bismo iskusili BG3. Možemo ga stvoriti bilo gde kroz čist oblik. On je dizajnirao specifične biogeometrijske oblike (poput BG3 penduluma ili L9 harmonizatora) koji, samom svojom strukturom, uglovima i brojem proreza, funkcionišu kao kosmički emiteri koji uvlače BG3 kvalitet iz beskraja i zrače ga u okolinu. 

Ako pažljivo pogledamo ovaj mehanizam, Karimova biogeometrija je zapravo tehnološki prevod kabalističkog tikuna. Klipoti su u prostoru ekvivalent elektromagnetnom smogu i haotičnim arhitektonskim uglovima koji kidaju ljudsko energetsko polje i troše nam vitalnost. BG3 je božanska iskra unutar forme. Postavljanjem biogeometrijskog oblika u prostor zaražen zračenjem, ne uništava se zračenje (mrak), već se unosi harmonični centar (zlato) koji to zračenje restrukturiše tako da ono više ne može da parazitira na ljudskom zdravlju. Ovo je čista magija očišćena od ritualnog patosa, obožavanja i mambo-džambo elemenata.

Daskalos

Dok kod Ibrahima Karima imamo posla sa spoljašnjom, objektivnom arhitekturom oblika (geometrijom), kod Daskalosa ulazimo u unutrašnju, operativnu arhitekturom ljudske psihe i energije. Njegovo učenje je jedinstveno jer hrišćanski misticizam oslobađa od moralizatorske magle i prevodi ga u tehnologiju svesti. Za Daskalosa, čovek nije pasivni grešnik koji čeka milost, već moćni, često nesvesni ko-kreator stvarnosti. 

Daskalos ne govori o duši na apstraktan način. On ljudsko biće deli na komponente koje imaju jasnu funkciju i koje se prožimaju, a to su:

• Materijalno telo.
• Eterični dvojnik: energetska matrica koja održava fizičko telo u životu. Bez etera, materija se raspada. Eter je medijum kroz koji teče vitalnost.
• Emotivno telo: želje i osećaji.
• Noetsko telo (mentalno): misli i ideje.

Daskalos objašnjava da čovek neprekidno koristi četiri tipa eterske energije: kinetički eter (za pokret), senzitivni eter (za osećaje), impresivni eter (za kreiranje oblika) i kreativni eter (koji održava organe). Magijsko delovanje i isceljivanje se svode na svesno upravljanje ovim eterom.

Daskalos tvrdi da ljudski um svakom svojom misli i emocijom stvara elementale (misaone oblike / energetska bića). Oni nastaju kada nešto pomislimo i u to unesemo emociju. Mi tako uzimamo materijal iz mentalnog i emocionalnog plana, oblažemo ga svojim impresivnim eterom i doslovno stvaramo entitet. Taj entitet ima oblik, svest i nagon za samoodržanjem. Kada kreiramo elemental (npr. elemental besa prema nekome ili elemental straha od bolesti), on izlazi iz našeg energetskog polja, putuje ka cilju, a zatim se vraća svom tvorcu da bi se nahranio istom onom energijom kojom je stvoren. Ako čovek stalno ponavlja istu misao, on hrani taj elemental dok ovaj ne postane toliko moćan da preuzme kontrolu nad njegovim ponašanjem. Čovek tada postaje rob sopstvene kreacije. Daskalos razlikuje dve glavne vrste elementala. Prvu vrstu čine oni svesno kreirani (teurgijski). Iskusni mistik ili iscelitelj namerno stvara elementale svetlosti, zaštite i lečenja, projektuje ih da pomognu drugima, i programira ih da se nakon obavljenog zadatka vrate i bezopasno rastvore u kosmičkom eteru. Osim njih imamo one nesvesno stvorene elementale. To su haotične misli običnih ljudi koje stvaraju čudovišta koja zagađuju suptilni prostor (ekvivalent duhovnog smoga). 

Daskalos je svoj krug nazvao Istraživači istine. Praksa se temeljila na mentalnoj disciplini i trezvenosti. U tom smislu pomenuo bih praksu svesnog odvajanja od tela (egzosomatoza). Za razliku od haotičnog astralnog putovanja gde čovek može upasti u iluzije, Daskalos je podučavao svesnu projekciju u noetski (mentalni) plan. Čovek zadržava potpunu trezvenost, svest i samokontrolu. To se ne radi zbog senzacije, već radi učenja i pomaganja drugima na daljinu. Svake večeri, praktikant mora proći kroz sve svoje misli i postupke tog dana. Zašto? Da bi otkrio koje je negativne elementale stvorio ili nahranio, i da bi im svesno uskratio pažnju. Ako elementalu uskratiš pažnju (emocionalnu energiju), on umire od gladi. To je njegova definicija brisanja lične istorije i pročišćenja, energetska hirurgija.

Iako koristi hrišćansku terminologiju (Hrist, Sveti Duh, Bog), Daskalos ovim pojmovima daje kosmičku, impersonalnu dimenziju. Bog je u tom smislu apsolutno biće, izvor svega, i izvan opisa. Hrist je kosmički um, načelo strukture i harmonije koji prožima univerzum (isto što i Tao ili kosmičke emanacije). Isus Hrist je za njega bio istorijsko otelotvorenje tog principa, ali sam princip je dostupan svakom čoveku koji postigne svest Logosa. Konačno, Sveti Duh je izvršna kosmička energija koja gradi i održava materiju (dinamički eter). Daskalos je bio potpuno protiv idolopoklonstva i slepog verovanja u dogme. Govorio je da crkve često manipulišu ljudima stvarajući masovne elementale straha i krivice kako bi ih držale u pokornosti.

Ka zaključku

Robert J. Gilbert nije razvio potpuno novu, sopstvenu doktrinu sa sopstvenim imenom na način na koji je Karim brendirao Biogeometriju ili Daskalos utemeljio sistem Istraživača istine. Gilbertov genije i doktrina leže u sintezi, dekodiranju i pedagoškoj integraciji. On deluje kao vrhunski hermetički prevodilac i arhivar. Njegov doprinos je u tome što je uzeo izuzetno komplikovana, često namerno šifrovana učenja rozenkrojcera (preko Rudolfa Štajnera), preciznu egipatsku fiziku oblika (preko Ibrahima Karima) i praktičnu teurgiju (preko Daskalosa i drugih izvora) i spojio ih u jasan, transparentan i operativan sistem Svete geometrije i energetskog razvoja.

Sagan i Daskalos govore o potpuno istoj stvari, ali Sagan koristi rečnik moderne psihologije i medicine. Daskalos kaže da čovek stvara elementale (misaone forme) koji se vraćaju i parazitiraju na njemu. Sagan te iste parazitske strukture unutar ljudskog energetskog polja naziva entiteti ili astralni paraziti. On je razvio metodu kako da se kroz stanje duboke meditacije (unutrašnjeg prostora) ti paraziti uoče u energetskim telima, izoluju i trajno uklone. To je ista energetska hirurgija o kojoj govori Daskalos, ali pročišćena kroz Saganovo medicinsko obrazovanje.

Sagan je bio duboki poznavalac antropozofije Rudolfa Štajnera. Njegov rad sa eteričnim telom i razvijanje tehnika za sakupljanje i usmeravanje eterične sile (ći ili prana) direktno se naslanja na Gilbertova predavanja o Svetoj geometriji. Gilbert uči strukturu i oblike etera, a Sagan uči kako da tim eterom svesno dišemo i pomeramo ga kroz sopstvene meridijane. Kada posmatramo ove ličnosti ljudi zajedno, dobijamo savršen, zatvoren krug teurgijske nauke, potpuno očišćen od New Age iluzija, dogmi, karmičkih ucena i greha.

Rezime

Ibrahim Karim - spoljašnja arhitektura - daje objektivne oblike, uglove i proporcije koji balansiraju eter (BG3);

Daskalos - unutrašnja teurgija - objašnjava dinamiku svesti i kako naše misli rađaju energetska bića (elementale);

Samuel Sagan - tehnologija percepcija - daje priručnik za buđenje trećeg oka i uklanjanje parazitskih entiteta iz aure;

Robert Gilbert - sinteza i integracija - povezuje sve ove sisteme sa izvornom zapadnom rozenkrojcerskom duhovnom naukom.