Ezoterijska pozadina vlasti Vladimira Putina i njegova istorijska misija

Prvi deo

(nešto što nema veze sa Putinom)

Godine 1888. u Londonu započeo je krvavi pir Džeka Trboseka, koji je navodno trajao do 1891, ali su se pet kanonskih Džekovih ubistava dogodila između 31. avgusta i 9. novembra 1888. Bilo bi zanimljivo proveriti kakva je bila zodijačka konstelacija u tom periodu. Iste te godine u Londonu, samo nekoliko meseci pre prvih ubistava, formiran je prvi hram Hermetičkog Reda Zlatna Zora pod imenom Izis-Uranija. Godinu dana nakon poslednjih ubistava pripisanih Trboseku, formiran je tzv unutrašnji red Zlatne zore koji podrazumeva više stepenove gnoze (i umrla je Blavatska). Glavni osnivač Zlatne zore bio je William Wynn Westcott, po zanimanju patolog. Zanimljiv sinhronicitet. Nije u pitanju uzročno-posledična veza nego je reč o podudarnosti koja izaziva podsticaje psihičke prirode. Fenomen je duboko subjektivan i ukazuje na krajolik čisto psihičke stvarnosti, a onda psihička stvarnost, u skladu sa datim utiskom, utiče na trendove duha vremena. Da bi se ovo shvatilo možda bi trebalo ispitati sličnu fenomenologiju za 1777, 1666, 1555, ali i pretresti podudarnosti za 1999, osim što su se svi plašili tzv milenijumske bube. Ali, budući da je „milenijumska buba“ kodna reč za čitavu tu godinu, onda bi u njenom rebusu mogli potražiti kakva je podudarnost tim izrazom označena. Dakle, tu je na delu obrazac ponavljanja od 111 godina, a što predstavlja solarni broj.

Godine 1777. u Nemačkoj je obnovljen Red Zlatnog i Ružinog Krsta, čiji je osnivač bio konspirativni lik poznat pod pseudonimom Hermann Fictuld, a koji je i umro baš te godine. Inače, Fictuld je bio poznat i kao alhemičar. Možda postoji a možda ne postoji poveznica ovog reda sa Rozenkrojcerskim društvom u Engleskoj (SRIA), a pogotovo sa Zlatnom zorom, koja svoj legitimitet crpi iz navodne (ili stvarne) povezanosti upravo sa nemačkom rozenkrojcerskom organizacijom, obnovljenom 111 godina pre Zlatne zore. I tačno 111 godina pre ovoga jevrejski lažni mesija Šabataj Cvi je zvanično prešao u islam – 1666, kada je pokrenut lanac događaja koji povezuje šabatajsku kabalu (koja je utemeljena na lurijanskoj kabali, ali izvlači neke drugačije varijacije) sa kabalom koju je učila Zlatna zora. Šabatajska tradicija u svom frankističkom obliku je do kabalističkog kurikuluma Zlatne zore došla posredstvom šizmatičke rozenkrojcerske organizacije poznate kao Azijatsko bratstvo, koju je 1780. godine osnovao član Reda Zlatnog i Ružinog Krsta – Hans Heinrich von Ecker und Eckhoffen. Azijatsko bratstvo je u to vreme bila jedina rozenkrojcerska organizacija koja je među svojim članovima imala Jevreje. Međutim, u ovom slučaju to su bili frankisti, odnosno članovi radikalne jevrejske otpadničke sekte Jakova Franka, koji je smatrao sebe inkarnacijom Šabataja Cvija. Istaknuti frankisti članovi ove organizacije bili su Ephraim Hirschfeld i Thomas von Schonfeld (tj Moše Dobruška). Upravo je Azijatsko bratstvo bilo jedinstveno među rozenkrojcerskim društvima po tome što je razvilo kabalističke oblike svog učenja. Njihova kabala je u priličnoj meri slična onoj kojoj je podučavala Zlatna zora. Poznati francuski proučavalac okultizma i ezoterizma Jean-Pascal Ruggiu pisao je da su mnogi članovi Azijatskog bratstva bili učlanjeni u masonsku ložu L’Aurore Naissante (Rana zora?) osnovanu 1807. godine u Frankfurtu. Upravo su u toj loži, po tvrdnji poznatog istraživača jevrejskog misticizma Geršoma Šolema, mnogi članovi bili frankisti. Suština šabatajsko-frankističkog učenja jeste u tome da božanske iskre uhvaćene u klipotsku strukturu materijalnog sveta, uz praktikovanje antinomijskih mističnih, ali i krajnje banalnih praksi, budu oslobođene.

Kad se već dotičem jevrejskog identiteta, posebnu zanimljivost ima činjenica da je 22. avgusta 1887. godine obešen Izrael Lipski, ubica čiji je rad prethodio Džeku Trboseku u istom delu Londona i da je patolog koji je u oba slučaja pregledavao žrtve bio Wynne Edwin Baxter. Zanimljivo je i to da je u to vreme londonski svet uzbuđivao i bizarni fenomen tzv čoveka-slona (Joseph Carey Merrick), koji se opet vezuje za ime patologa Bekstera. Dakle, to su sve znamenja rađanja jedne magijske struje: patolozi, čovek-slon, bestijalna ubistva, jedan tajanstveni i jedan razotkriveni ubica (čije je jevrejsko poreklo bilo okidač antisemitskih osećanja u britanskoj javnosti). I ne samo to, tzv čovek-slon je svojom bizarnom pojavom na sebe skrenuo pažnju šire javnosti pa je u tom smislu zabeležen i kuriozitet da mu je u posetu došla čak i Aleksandra od Danske, supruga kralja Edvarda VII koja pripada staroj severno-nemačkoj aristokratskoj porodici Oldenburg. I tu nije kraj zanimljivih kurioziteta vezanih za 1888. godinu u Engleskoj. Upravo je te godine odlukom kraljice Viktorije osnovan Red Svetog Jovana (The Most Venerable Order of the Hospital of St. John of Jerusalem) čiji je istaknuti član bio Sir Frederick Treves, prvi Baronet, poznati hirurg tog doba, inače u posebnoj milosti kraljice i prijatelj čoveka-slona. Krv nije voda, a čovek-slon je živo obeležje okultnih sila vezanih za krv i linije porekla. Nemojte pogrešno razumeti ove navode. Ovde nije reč o zaveri nego o delovanju okultnih sila koje su aktivni i sastavni deo duha vremena.

Na drugom simboličkom nivou 1888. godine, kada je otvorena Izis-Uranija loža Hermetičkog Reda Zlatne zore u Londonu, objavljena je i knjiga Tajna doktrina Helene Petrovne Blavatske. Jedanaest godina pre toga, Blavatska je objavila knjigu Razotkrivena Izida. Dakle, jedna Izida je ugledala svetlost dana 1877. godine a druga 1888. Zanimljivo, madam Blavatska vodi poreklo od druge severno-nemačke aristokratske porodice Han (u prevodu petao) čiji su članovi pripadali Nemačkom viteškom redu (Tevtonski vitezovi). Na kraju ovog naizgled nasumičnog niza, postavlja se pitanje: šta je i gde nastalo 1999. godine i gde su se desila ritualna ubistva povodom toga? Moraću razočarati čitaoce, jer u našem vremenu, za razliku od onog viktorijanskog, čiji je duh iznedrio lik i delo Alistera Krolija, godina 1999 ima drugačiji modus operandi. Nekako paralelno sa glavnim događajem koji je zaokupljao našu pažnju, a to je bombardovanje SR Jugoslavije od strane NATO pakta, slučaj američkog patologa i zagovornika eutanazije Džeka Kevorkijana razvlačio se po sudu i medijima. Navodno, Doktor Smrt, kako su ga zvali, pomagao je prilikom izvršenja 130 samoubistava. To je fenomen od tempiranog značaja i uticaja. Drugi događaj od kosmičkog značaja te godine bilo je potpuno pomračenje Sunca 11. avgusta. Par dana pre toga, u čisto političkoj sferi, odvio se i treći znakoviti događaj. Tačno 09. avgusta 1999. godine, Vladimir Putin, čovek koji je obeležio epohu, postao je premijer Vlade Ruske Federacije.

Drugi deo

U trenutku kada vršim reviziju ovog teksta, napisanog 2020. godine, Putin je još uvek predsednik Rusije. U čemu je njegov značaj i zašto ga uopšte pominjem? Počnimo od njega kao čoveka na onom čisto pojavnom nivou. Kao prvo, Putin je nesumnjivo čovek izuzetne lične energije, veoma aktivan i vitalan, inteligentan, informisan, fokusiran, promućuran, odmeren u ponašanju i izjavama, održavanog tela i uma. Krasi ga izuzetno strpljenje, diplomatska veština i imaginacija, a što mu sve omogućava da održava ravnotežu i donosi odluke koja svaka vodi ka jačanju njegove moći kroz oblik koju on naziva vertikalom vlasti. U svom političkom delovanju on se ne vodi emotivnim i pi-ar reakcijama na trenutačne prilike, već biva očigledno da on poseduje stratešku agendu koju u hodu razrađuje i primenjuje. Kada je postao premijer Rusija je bila na ivici ekonomskog, društvenog i uopšte državnog i organizacionog kolapsa. Danas se ta država, sa njime na čelu, nalazi u epicentru oblikovanja novog svetskog poretka. Navikli smo da se divimo neverovatnom kineskom ekonomskom i civilizacijskom usponu, ali smo, vođeni predrasudama, prevideli rusko čudo koje je eskaliralo od početka vojnog sukoba u Ukrajini. Kina i Rusija su osnovale jezgro snažne geopolitičke i ekonomske gravitacije oko koje će se kristalizovati novo svetsko ustrojstvo nakon polumilenijumske dominacije tzv Zapada. I to se sve dešava u veoma kratkom vremenskom periodu, počevši od Putinovog dolaska na vlast. Od tog trenutka, imamo jedan mukotrpan, ali kontinuirani uspon i uspeh. Dokaz Putinovog uspeha preobražaja ruske države vidimo u činjenici da nakon tri godine rata i intenzivne ekonomske blokade od strane zapadnih sila, ta država beleži ekonomski rast i vodi svetsku politiku. Kako to? To možda više govori o slabosti Zapada nego o snazi Rusije, ali to je neka druga tema. 

Kada malo proširimo vremenski kadar, uvidećemo ključne događaje koji prethode Putinovoj zvezdi. Donosioci odluka na Zapadu su odlučili da ukinu zlatnu podlogu za američki dolar. Taj čin je od dalekosežnog istorijskog značaja i u osnovi razotkriva nedemokratsku suštinu zapadnog sistema, jer o tome nisu odlučivali američki glasači. Naime, ta odluka je zvanično doneta 15. avgusta (opet avgust) 1971. godine kao akt predsednika Ričarda Niksona. Naravno, povodom toga nije se Nikson prethodno povukao u pećinu i meditirao o tome, nego je on samo potpisao dokument koji je strateški osmislio i doneo neko drugi na nekom drugom mestu. Posledica toga je niz događaja koji je proizveo tekuću svetsku situaciju. Doslovno je novo istorijsko poglavlje napisano potezom pera državnog službenika legitimisanog kao predsednik SAD. Od tog trenutka pokrenuto je nekoliko uporednih procesa:

1. deindustrijalizacija SAD; 

2. jačanje evropskih integracija, odnosno pretpostavke utemeljenja EU (1979. uveden je evropski monetarni sistem i održani su izbori za Evropski Parlament);

3. demontaža Sovjetskog Saveza i istočnog bloka;

4. industrijalizacija Kine;

5. uspostavljanje neokolonijalnog sistema eksploatacije zemalja Trećeg sveta;

6. podizanje islamističke ideologije i svetskog džihada (tada je okončan vijetnamski a počeo je avganistanski rat); 

7. počinje globalizacija u užem smislu.

Zastanimo kod ovih sedam pojava, iako bismo mogli pobrojati još mnogo čega. Svi ovi procesi i događaji koji ih oblikuju potaknuti su ukidanjem zlatnog standarda dolara i formiranjem petrodolara. Razvezivanje dolara od zlata omogućilo je oblikovanje globalizacionih odnosa u korist svetskog kapitala koji se tada nalazio u rukama zapadne finansijske oligarhije. Dakle, svih sedam procesa nisu proizvod nekakve beslovesne istorijske inercije, pukog sleda događaja, nego su ciljano projektovani. I tako polako dolazimo na teren onoga što se naziva teorijom zavere, jer ne možemo prevideti osnovni iluminatski modus operandi. Oni deluju putem načela solve et coagula. Kao što na adeptskom nivou deluju tako što zgušnjavaju i rasplinjuju astralnu svetlost, tako i na mundanom nivou oni stvaraju i rastvaraju organizacione, ideološke, političke i geopolitičke oblike. Braća su stvorila Sovjetski Savez, braća su ga rastvorila. Brat sa bradicom ga je stvorio, a brat sa belegom na čelu ga je rastvorio. Braća su takođe stvorila Jugoslaviju, braća su je rastvorila. Braća su stvorila EU, braća će je... Oni vazda stvaraju, rastvaraju pa nanovo stvaraju ali na drugom nivou, pod drugom ideologijom, ali opet sa istom svrhom konačnog zidanja koji sledi stratešku zadatost. Braća na tom poslu koriste one na nižem nivou posvećenja, pa otud u dekadentnoj fazi nekog projekta vidimo karikaturalne i nemoćne likove kako zauzimaju ključne položaje. Tako u Americi i Evropi vidimo zombifikovanog Bajdena, klovnove Trampa i Borisa Džonsona, vidimo mediokritetske EU komesare, glupače tipa Analena Berbok, Kaja Kalas i Kamala Haris, komičnog Makrona, histeričnog Starmera itd. Nasuprot toj plejadi vidno neartikulisanih likova stoji ruski predsednik koji demonstrira kontrolu lične energije svojstvenu posvećenicima, jer on očigledno nije "ka-ge-beovac Putin", iracionalni ludak ili psihopata. Ne, on je adept. Njegova astralna zaštita je bezmalo neprobojna.

Putin je adept orijentalnog iluminizma. Mnogi ljudi misle da su iluminati i iluminizam zapadni fenomen, ali suština je da su iluminatske doktrine gnostičke i mističke te da zapravo potiču sa Istoka. Kada malo bolje razmislim, Putin, iako je javno izložena ličnost, o njemu se malo zna. Njegova biografija je očigledno dorađena, a privatnost dobro čuvana. Ponaša se kao da unapred zna ishod, pa otud njegovo iritantno strpljenje koje neki vide kao slabost, neki kao neodlučnost, a ima i onih koji u tome vide nešto zlokobno. Pred njime gotovo u podređenom položaju stoje patrijarh i episkopi, rabini, uleme, muftije i lame, a pritom on nije poput mongolskog kana, tatarskog kagana, nije poput turskog sultana, arapskog kalifa, persijskog šaha, vizantijskog vasilevsa ili ruskog cara. Ne, on je običan predsednik. Kada umre, njegova grobnica biće mesto hodočašća. Kažu, njegova vlast je autoritarna. Sa stajališta iluminatskih ciljeva autoritarno i demokratsko samo su oblici koje oni stvaraju i rastvaraju. Stoga, Putin sada, sa drugim manje-više autoritarnim vođama, ali i sa nekim demokratskim, zida jednu tvorevinu posve masonskog naziva - bricks (cigle). Baklja ujedinjenja čovečanstva sada je u rukama istočnog krila bratstva. Sve što vidimo samo je prelazni performans.

Ta tvorevina o čijem nastajanju svedočimo ima za cilj da usmeri civilizacijske i kulturne tokove do avgusta 2111. godine (što je u ovom slučaju razlika od 112 a ne 111 godina, ali u pitanju je milenijumski prestup). Dakle, ono što se sada zida imaće efekta u narednih 86. godina, počevši sa 1999. Setimo se, 1888. na vlast u Nemačkoj došao je Vilhelm Drugi, čija je ličnost imala ključnu ulogu za oblikovanje okolnosti koje su dovele do oba svetska rata i ustanovljavanje svetskih odnosa koji su određivali naše života sve do sada. Krajem XIX veka, Sjedinjene Američke Države prolazile su kroz značajne ekonomske promene, koje su oblikovale modernu industrijsku ekonomiju. Period oko 1888. godine bio je obeležen brzom industrijalizacijom, širenjem železničke mreže i rastom monopola u ključnim sektorima poput nafte, čelika i železnice. Jedan od ključnih faktora bio je uspon velikih korporacija, poput Standard Oil-a Džona D. Rokfelera i Carnegie Steel-a Endrjua Karnegija. Ove kompanije su koristile vertikalnu integraciju kako bi kontrolisale proizvodnju od sirovina do finalnog proizvoda, što im je omogućilo dominaciju na tržištu. I zanimljivo, u Velikoj Britaniji je 13. avgusta donet Zakon o lokalnoj upravi, koji je uspostavio okružne savete i omogućio ženama pravo glasa na lokalnim izborima. Počinje emancipacija žena! Jedan ciklus ranije, 1777. godine, Kongres SAD usvojio je dizajn zastave sa zvezdama i prugama, koji je postao zvanično nacionalno znamenje američke republike. Godine 1666. dogodio se Veliki londonski požar, koji je trajao od 2. do 5. septembra i uništio veći deo Londona, uključujući katedralu Svetog Pavla, a u geopolitičkom smislu, Drugi anglo-holandski rat prevagnuo je na englesku stranu, što je omogućilo zamah britanskog kolonijalnog carstva i svetsku istorijsku ulogu Ostrva. Svi ovi događaji pokrenuti su neumoljivim i upornim delovanjem posvećenika iluminizma koje je ezoterijsko i višeslojno, transgeneracijsko te sledi jedan jasan kontinuitet i cilj. 

Hajde sada da zamislimo svet 2111. godine oslanjajući se na naše poznavanje stvarnosti koja nas okružuje. Možemo li u trenutnim događajima da prepoznamo iskre budućih dešavanja? Pokušajte i shvatićete koliko zapravo slabo poznajete ovaj svet. Pritom ne mislim na prirodu, nego na opšte društvene i istorijske tokove.