Vesta i moć devica

Negde sam pročitao sledeću rečenicu: Moć devica je u njihovim snovima. Prvo što sam povodom toga pomislio jeste da one imaju snažna i gipka astralna tela. Ništa u njih nije ušlo, niti iz njih izašlo. Sama ta činjenica govori nešto. Inicirane device, redovnice, imaju veliku moć, ili imaju mogućnost da generišu veliku moć. Njihova energija nije oštećena muškim prisustvom, nije uprljana muškom seksualnom energijom koja umanjuje žensku moć (ostavimo po strani sada posvećeničke škole seksualne ekstaze, jer to je nešto drugo). Imam na umu rimsku boginju Vestu, zaduženu za plodnost i kućno ognjište, ćerku Saturna i Opse, boginje zemlje. Grčki pandani ovih bogova su Hronos, Rea i Hestija kao Vesta. Vesta, odnosno Hestija je, kao božanska devica, to svojstvo delila sa još dve boginje: Artemidom i Atinom. Obe ove boginje su Zevsove ćerke i kao takve uživale su veliko poštovanje i bile su moćne. Artemida je bila boginja lova i divljine, gospodarica zveri, dok je Atina bila izraz civilizacije i mudrosti. Možemo reći da je Atina, budući da je iskočila iz Zevsovog čela, bila odraz zone moći trećeg oka, što ima analogije u čakri adžna i sefiri Drveta života Hokmah, koja označava mudrost. Sa druge strane, Artemida je kao boginja akcije, izraz zone moći ći ili ki, što se donekle podudara sa čakrom svadistanom i sefirom Jesod. Otud je Hestija, tj. Vesta, kao boginja srca, u vezi sa solarnom sefirom Tifaret i čakrom anahata. Ujedno, to su tri ključna rezervoara moći u mikrokosmičkim šemama, i sva tri su povezana sa devičanskim boginjama.  

Po mitologiji, Vesta je jedno od Saturnove / Hronosove dece koje je on progutao, ali i povratio nakon što je proždrao kamen koji mu je njegova supruga podmetnula. U tom smislu, Vesta je progutana od strane boga vremena, a onda izbljuvana nazad. To možemo shvatiti i kao obred božanske teurgije ili inicijacije, te svojevrsnog dozrevanja bogova, kao što po alhemijskom shvatanju metali dozrevaju u utrobi zemlje. U tom smislu Vesta deli sudbinu svojih braće i sestara: Plutona, Posejdona, Ceres i Juno, izuzev Jupitera, naravno, koji nije imao to iskustvo sopstvenog poništavanja, što ga je i uzdiglo na tron bogova. U pogledu motiva Saturnovih postupaka, trebalo bi imati na umu da je u pitanju bio ljubomoran bog, pre svega na svoju moć, otud nije trpeo takmace, a posebno kada je čuo proročanstvo da će ga jedno od njegove dece svrgnuti sa trona. Ta božanska ljubomora uveliko nas podseća na jevrejskog boga Jahvea i njegovo često surovo postupanje opisano u Starom Zavetu, a što ukazuje na jahveovsku saturnalnu prirodu.

Vestalke, njene devičanske sveštenice, poštovane u Rimu, na procesijama su mahale velikim falusima i posebnim bakljama, odevene u crveno. Njihova crvena odežda ukazuje na htonske energije, vatrenu krv zemlje. Takođe, boginja Vesta bila je i boginja srca, ona koja večno stoji i koja sama po sebi predstavlja moć. Činjenica da je Vesta povezivana sa srcem ukazuje na nešto mnogo dublje i univerzalnije, a to je veza žena - srce - ognjište - oltar. U kabalističkom smislu, to se može shvatiti kao poistovećivanje sefire Malkut sa srcem (!), odnosno oltarom (ognjištem). Kod Rimljana je Vesta povezivana sa večnim plamenom posebnog oltara, ali je, recimo u jevrejskoj mističnoj tradiciji, žena kao Malkut predstavljala oltar kuće, a što je možda odraz nekog starijeg obožavanja boginje o čijem identitetu u ovom trenutku mogu samo spekulisati. Ukratko, Vesta je Sunce ili njegov plamen, solarna šakti, a u mikrokosmosu plamen srca. 

Kažu da su Vestine sveštenice imale prirodan ugodan miris, što je sasvim u skladu sa jednim od epiteta ove boginje - mirisna. To je miris čiste moći i visoke svesti. Današnji mentalitet seksualnih sloboda i promiskuiteta odbacio je devičanstvo kao mračnjaštvo prošlog doba, kao crni pokrov patrijarhalne vlasti nad ženom. Pa ipak, ovde nije reč o tom crnom pokrovu pokore, nego o crvenom pokrovu moći i svesti. Taj put crvenog pokrova takođe je zaboravljen, ali setimo se, to je jedan od devet puteva Majke i Žene, tzv Saturnove vatre, danas tako neprijemčiv, kako štovaocima gole Izide, tako i onima koji i dalje slede formulu crnog pokrova. Konačno, kult Veste u Rimu zvanično je ugašen 394. godine, pod pritiskom sledbenika formue crnog pokrova. Te godine se Celija Konkordija, poslednja prvosveštenica vestalki, odrekla svoje titule i službe boginji, čime je ugašena viševekovna tradicija. 

P.S. Pre tridesetak godina upoznao sam jednu izuzetnu devojku, poreklom iz Makedonije, koja je očigledno bila posvećena u neki čudan kult, o čijem poreklu mogu samo da nagađam. Njeno telo je imalo, u šta sam se lično uverio, sposobnost stvaranja neverovatne supstance ćilibarne boje čija je konzumacija izazvala promenu moje svesti i percepcije. Ona mi je rekla da bi imala veću moć da je ostala devica. Tada to nisam razumeo, ali sada, kada imam određeno razumevanje tog fenomena, i dalje ne razumem, pa ipak osećam da je govorila istinu.