Linkolnski vrag i simbolizam 18. stepena Škotskog obreda

Zvekir na ulaznim vratima Vrhovnog saveta 33* stepena, London

Simbolizam ceremonije inicijacije u 18. stepen Drevnog i prihvaćenog Škotskog obreda, pod nazivom Vitez Ruže i Krsta (Knight Rose-Croix / Chevalier Rose-Croix), privukao mi je pažnju jer podseća na moja astralna i sanjačka iskustva na temu Crvene sobe. Ovaj stepen je kosmičko-mistička drama o unutrašnjem Hristu, odnosno o arhetipskoj obnovi čoveka. Ne radi se o konfesionalnom hrišćanstvu, već o univerzalnom mitu o smrti i ponovnom rođenju. U nekim ložama se kaže da je 18. stepen „masonov lični Veliki Petak i Vaskrs“. Ukratko, Ruža i Krst jeste dvostruki simbol, gde Ruža predstavlja duhovnu dušu, unutrašnji cvet mudrosti, srce koje cveta u Bogu te njen razvoj označava put od profanog čoveka do preporođene osobe. Krst je tu simbol žrtve, alhemijskog raspinjanja nižeg „ja“, a četiri kraka su četiri elementa koja se moraju uskladiti. Ruža na krstu znači duša uzdignuta iznad materijalnog čoveka, sinteza smrti i života. Po nekim shvatanjima simbolizma ovog stepena, kandidat je pre inicijacije „hodao u mraku trinaest godina“, što je simbolička aluzija na period urušavanja starih vrednosti i ideala, te predstavlja alhemijski nigredo, potpunu melanholiju iz koje nastaje preobražaj. Kroz ceremoniju se provlači glavna ideja, a to je da se svetlost ne daje spolja, nego se ponovo rađa u čoveku. To svetlo je unutrašnja iskra božanskog. Zato se kaže da Vitez Ruže i Krsta prelazi iz „pasivne vere“ u „aktivnu spoznaju“. 

Tri glavne moralne vrline 18. stepena su Vera (ne teološka, nego ontološko poverenje u smisao Univerzuma), Nada (izdržljivost kroz tamu) i Ljubav (najviša masonska vrlina, koja ne pravi razlike među ljudima). Vitez Ruže i Krsta se obavezuje na mirotvorstvo, da bude onaj koji spaja, a ne razdvaja. U ezoternom smislu to znači da je pomirio sadržaje svoje psihe i integrisao svoje unutrašnje demone. Stepen operiše „trojnim jezikom“, koji se u nekim obrednim komentarima vezuje za Svetlost (gnostička spoznaja), Istinu (unutrašnji logos) i Život (uskrsnula energija). To ukazuje na hermetičku ideju da se inicijacija odvija na tri nivoa: psihičkom, duhovnom i noetičkom. Takođe, simbolizam 18. stepana govori o tri krsta, a to su Krst Patnje – gubitak, Krst Posvećenja – spoznaja, i Pobednički Krst – unutrašnje vaskrsnuće. To je mikrokosmos Golgote, ali u ezoterijskom, a ne dogmatskom ključu. Najdublji cilj ove inicijacije jeste, kako neki kažu, da kandidat ostvari u sebi Ružu i Krst, odnosno da živi ono što oni označavaju.

Naime, u ceremoniji inicijacije u 18. stepen postoji trenutak, ili bi barem trebalo da postoji, kada kandidat stoji pred vratima Crvene sobe i kuca tražeći dozvolu za ulazak. U širem smislu, čitav inicijacijski proces odvija u tri sobe: Crnoj, Crvenoj i Beloj. Crna soba simbolizuje stanje nakon smrti, nešto poput zagrobne ravni, Šeola, ili egipatske Amente. Ona evocira dešavanja na Golgoti, brdu raspeća Isusa Hrista, tj događaje od njegovog razapinjanja do uskrsnuća, kada je on boravio u Šeolu. U Crnoj sobi, okružen simbolima smrti, kandidat kontemplira na tu temu. Koncept Crne sobe je obuhvaćen izrazom Kabinet refleksija, a koristi se u Plavoj masoneriji (1–3 stepen). To je prostor obojen crno, sa simbolima smrti i prolaznosti. I u nekim drugim oblicima masonerije postoje elementi Crne sobe, ali ne svuda i ne uvek kao posebna fizička soba. U nekim masonskim jurisdikcijama, postoji koncept „Bele sobe razmišljanja“, koja se koristi u stepenovima 4-14, posebno kod 14. stepena („Veliki Izabrani, Savršeni i Najuzvišeniji Mason“). Bela soba simbolizuje završnu fazu pročišćenja, povratak u svetlost, alhemijsku albedo, intelektualnu jasnoću posle crne introspekcije. Nije svuda arhitektonski prisutna, ali je simbolički standard koji se pominje u komentarima.

U okviru 18. stepena postoji tradicija da se ceremonija odvija u prostoru koji se u masonskoj simbolici naziva „Crvena Loža“ ili „Crvena Komora“ (Red Room / Chambre Rouge), ali važno je naglasiti da se u većini kontinentalnih i škotskih tradicija viši stepenovi (od 15. do 18.) često se nazivaju Crvenim stepenima jer je crvena boja dominantni simbolički ton. To je, podsetiću, boja krvi, žrtve i pasije, boja alhemijske rubedo faze, i boja Ruže na Krstu. Zbog toga se prostor inicijacije 18. stepena često opisuje kao „crven“, ali to označava simbolički kolorit, ne jednu fiksnu arhitektonsku sobu. Dakle, simboličko crvenilo je univerzalno u tom smislu, ali nekakva posebna crvena soba kao obavezan prostor nije. Taj izraz označava duhovnu Golgotu, odnosno mesto unutrašnje patnje i preobražaja, unutrašnju „peć“, gde se ego prekaljuje i rađa prosvetljeni logos, te naposletku „krv srca“, mesto gde se Ruža otvara na Krstu. Drugim rečima, Crvena soba je psihički prostor, a fizički raspored je samo njen odraz.

U Crvenoj sobi nalazi se beli kockasti kamen koji predstavlja trodimenzionalnu projekciju krsta. Ova soba služi da se kandidat poistoveti sa mističnim Hristom koji je ustao u savršenstvu. Njeni simboli su pelikan i orao. Pelikan je simbol raspetog a orao vaskrslog Hrista. Formula 18. stepena je INRI, što ukazuje na analogiju sa središnjom sefirom kabalističkog dijagrama Drveta života, a to je Tifaret, čija je priroda solarna. Ona predstavlja postignuće kandidata koji se na svom putu iz sobe u sobu suočava sa promenama, da bi se na kraju suočio sa demonom, ili bi barem to tako trebalo da bude, koji predstavlja prolaz ka Crvenoj sobi. Demon je čuvar njenog praga, otelotvorenje prolaza, odnosno dveri. Kandidat koji kuca na vrata Crvene sobe u neku ruku poistovećuje se sa demonskim likom.

Taj demon je isti onaj koji krasi katedralu gotskog stila posvećenu Devici Mariji u engleskom gradu Linkolnu. Njena izgradnja počela je u XI veku i ona je nekoliko vekova bila najviše zdanje na svetu. Po legendi Satana je poslao ovog vraga u katedralu ali je on tamo pretvoren u kamen od strane anđela. Vremenom, linkolnski vrag je postao popularan simbol i često je korišćen kao zvekir. Legenda o preobražaju vraga u kamen očigledno je alhemijska aluzija, budući da je alhemijski đavo izraz prima materia. U tom smislu, ponoviću ono što je ovde očigledno, a to je povezanost tri sobe sa tri osnovne faze alhemijske operacije: nigredo, albedo, rubedo. Crna soba kao nigredo simbolizuje truljenje. Dvorana smrti, odnosno albedo, označava uskrsnuće, dok Crvena soba, tj rubedo, predstavlja savršenstvo.

Đavo gotske katedrale u Linkolnu, tzv linkolnski vrag, Engleska

Prisustvo vraga na katedrali gotskog stila nije neuobičajen detalj. U tom smislu linkolnski vrag je rođak poznatih gargojli. Primetićemo da on sedi sa desnom nogom prekrštenom preko leve, što je poza kojom je u Marseljskom špilu tarota prikazana karta Car. Vladarska poza demona ukazuje na činjenicu da je on gospodar ovoga sveta. Podsetiću da je Pol Foster Kejs u karti Car, između ostalog, video simbol Velikog arhitekte univerzuma i konstitutivne moći. U smislu linkolnskog vraga, Kejs bi bio u pravu ali u obrnutom značenju - demon est deus inversus. Takođe, i u nekim tarotima sličan položaj nogu zauzima i lik na karti Obešeni čovek. U pogledu poze koju zauzima linkolnski vrag, podsetiću na srednjovekovni običaj sahranjivanja templarskih vitezova sa jednom nogom prekrštenom preko druge. U mnogim crkvama širom Evrope, posebno u Engleskoj, moguće je naći male statue sa prekrštenim nogama za koje ne mogu reći da predstavljaju baš templare, već su te figure shvaćene u širem smislu i odnose se na sve odane hrišćane zavetovane na odbranu hrišćanstva. Otud prekrštene noge aludiraju na nošenje tog metafizičkog krsta zaveta, što predstavlja viteški zavet, odnosno zavet hrišćanskog viteza. U istorijskom smislu to je vitez templar. 

Ko je zapravo taj vrag? Lozinka Crvene sobe u masonskom ritualu je Abadon. To ime se pominje u devetoj glavi Apokalipse, kada peti anđeo zatrubi, pojavi se zvezda padalica, podiže se ključ studenca bezdana iz kojeg pokulja dim i zakloni sunce te izađoše čudovišta nalik skakavcima sa škorpionskim žalcima. I u stihu 11 rečeno je: "I imali su nad sobom kao cara anđela Bezdana, kome je ime jevrejski Abadon, a grčki Apolion - Upropastitelj." (prevod Lujo Bakotić). U Starom zavetu Abadon se pominje pet puta, ali ne kao ime anđela uništenja nego upravo kao uništenje. Kao anđeo uništenja, Abadon se povezuje sa anđelom Smrti čije je ime Mot (vidi hebrejsku verziju Jov 28:22). Dakle, uništenje prethodi neposrednom prolasku ka savršenstvu. Put usavršavanja podrazumeva uništavanje. Nešto biva uništeno da bi kandidat dospeo u dvoranu usavršavanja, tj u Crvenu sobu. To je put koji iz dualnosti vodi ka jedinstvu. 

U duhu argoa hermetičke kabale o kojoj piše Fulkaneli, to je možda bio razlog zašto je linkolnski vrag postavljen upravo u jednoj od najmonumentalnijih gotskih katedrala u kojoj stoluje kardinal (čija je odežda crvena). Vrag Crvene sobe je anti-vitez, anti-savršenstvo, anti-kandidat, oličenje sila koje teže da unište kandidata. Taj vrag je senka koju kandidat na svom inicijacijskom putu mora prevazići. Zato je tom vragu dodeljeno biblijsko ime, da se naglasi ezoterijska činjenica da demon može biti podvrgnut kontroli ukoliko je njegovo ime poznato. Legenda o okamenjivanju demona bi u tom smislu, između ostalog, mogla imati značenje o neophodnosti prevazilaženja materijalističkog i vulgarnog svetonazora. Korenita promena stava jeste proces koji će se u svesti kandidata ostvarivati dugo nakon ove inicijacije. Simbolički i dramski element ceremonije posvećenja trebalo bi da u umu kandidata stvori polaznu tačku, odnosno sećanje na ključni događaj koji se nalazi u ulozi mentalnog ugaonog kamena potonjeg preobražaja. Tako kandidat konačno postaje Suvereni Princ Ružinog Krsta i Vitez Orla. Položaj koji predstavlja telesni znak ovog stepena jeste isti onaj koji se u Hermetičkom redu Zlatna zora odnosi na vaskrslog Ozirisa, sa prekrštenim rukama na grudima. To je deo formule LVX koja se odnosi na Tifaret kroz prizmu misterija Ruže i Krsta i označava uskrsnuće. 

Meni nije poznata efikasnost ove ceremonije, konkretan način kako se ona izvodi, ali očigledno je njena ideja utemeljena na kabalističkim, gnostičkim i alhemijskim formulama. Kandidat koji prođe kroz ovaj ritual trebalo bi da razvije svest na nivou solarne sefire Tifaret. Da li se to zaista događa kandidatima Škotskog obreda ne bih umeo reći. Kandidat se simbolički suočava sa Abadonom prolazeći kroz određeni psihički proces, ali daleko bi bilo od istine kada bih tvrdio da se u tim trenucima demon i zaista ovaploćuje na vratima Crvene sobe jer masoni nisu magovi u užem smislu reči, iako masonerija tvori moćan magijski lanac astralne struje, da se izrazim rečnikom Elifasa Levija. Istina, neki magovi jesu bili i masoni, ali većina masona nisu magovi. Na individualnom planu masoni teže spoznaji i moralnom usavršavanju, ili bi barem tako trebalo da bude, ali kolektivno uzevši veliko je pitanje ne stvara li masonerija svetlost koja jasnije ogoljava tamu? Kuda odlazi energija Abadonove senke svakog Brata koji je prošao kroz vrata Crvene sobe? Šta se sa njom dešava? Da li baš svaki Brat apsorbuje i preobrazi tu energiju, što bi zapravo trebalo da se desi, ili se nešto drugo dešava sa njom? Na ta pitanja odgovor nemam.