Trećom dekadom Vage vlada Jupiter, što u tarotskom ključu ukazuje na unutrašnji susret dveju velikih arkana: Točka sreće (Jupiter) i Pravde (Vaga). Ova kombinacija rađa specifičan arhetip u kom je pravda izjednačena sa ruletom: to je pravda koja deli darove i kazne krajnje slučajno i nepristrasno, osim ukoliko sama igra nije unapred nameštena. Kako Alister Kroli primećuje, u ovoj karti se ispoljava četvrta sefira Hesed (Milost) u kraljevstvu intelekta (Jezirah), pa otuda ona označava samu ideju vlasti i autoriteta u umnom svetu. Po Kroliju, karta ukazuje na pogodbu, ugovor i kompromis. U sistemu Zlatne zore, kartom vlada Gospodar odmora od sukoba, što označava unutrašnje primirje, tj trenutak kada mačevi odlažu svoju oštricu da bi um zacelio.
Po Picatrixu, treća dekada Vage opisana je kao potpuno razuzdana: njoj se pripisuju sodomija, proždrljivost, veselje, loša dela i opaka zadovoljstva. To je ikonografski uprizoreno slikom nasilnika koji drži luk dok ispred njega stoji nagi čovek, uz prisustvo drugog čoveka koji u jednoj ruci drži hleb, a u drugoj čašu vina, što oslikava raspon od nasilne kontrole do čulnog prepuštanja. Hesed ovde deluje kao kočnica: on obuzdava ovu strastvenu razuzdanost tražeći višu harmoniju.
Četvorku mačeva astromitološki dovodimo u vezu sa sazvežđem Severna kruna (Corona Borealis), čija je najsjajnija zvezda Alfeka. Po mitologiji, to sazvežđe predstavlja zlatnu krunu koju je Dionis darovao svojoj supruzi Arijadni, kćerki kritskog vladara Minosa, nakon dramatičnih događaja u lavirintu i Tezejeve pobede nad Minotaurom. U alternativnoj predaji, tu krunu je Arijadni darovala sama Afrodita. Kruna u ovom smislu nosi duboko značenje zaštitnog zamka, ali i samog izlaska iz lavirinta umnih konflikata. To je zvezdana kruna, isti onaj dragoceni poklon koji je Hefest iskovao za Afroditu.
Biblijsku analogiju nalazimo u veličanstvenom proročanstvu Isaije (28:5):
„Tog dana Gospod nad vojskama biće ostatku svog naroda divna kruna i sjajan venac, i duh pravde onome koji sedi na sudskom mestu, i snaga onima koji odbijaju napade na vratima.“
Kruna je tu prikazana u svojstvu samog Boga koji sudi te oličava duh pravde i mir nebeskog poretka. To je kruna slave, kako glasi izvorna hebrejska formulacija. U novozavetnom i hrišćansko-eshatološkom duhu, Severna kruna je izraz okrunjenog Hrista Kralja, ali i spomenik miru koji se dobija nakon borbe.
Prema Ptolomeju, Severna kruna ima kombinovanu prirodu Venere i Merkura: označava predodređenost za umetnost i prodornost u karijeri, ali i sklonost razočaranju kada se ideal sukobi sa stvarnošću. Osvald Virt Severnu krunu opravdano dovodi u vezu sa arkanom Car. Sazvežđem dominira sjajna bela zvezda Alfeka (Alfa Coronae Borealis), čiji naziv izveden iz arapskog znači Svetlo u zdeli. Alfeka po Ptolomeju daruje počast, dostojanstvo, pesničku i umetničku nadarenost.
U Sola Busca špilu, na karti Četvorka mačeva prikazana su četiri ukrštena mača čiji je središnji spoj obavijen pobedničkim vencem, dok se na samom dnu nalazi lobanja govečeta ili konja. Ova upečatljiva slika prikazuje trijumf mira i krune nad prolaznošću tvari: mačevi više ne seku već tvore zaštitni oklop, venac označava Arijadninu krunu i Božji mir, dok lobanja na dnu podseća da je svaki zemaljski konflikt ništavan pred večnošću kosmičkog poretka. Ova ikonografija je direktan preteča Vejtovog viteza koji u molitvi i miru leži u grobnici sanatorijuma, pod okriljem nebeskog blagoslova.
