Red i haos

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Duh kontrainicijacije" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Ekstaza je ludilo. Nadahnuće je smrt. Kreativnost je psihoza. To su tri velike tarot arkane. Ekstaza kao ludilo je karta Luda. Božansko nadahnuće je karta Smrt. Kreativnost kao psihoza je karta Opsenar. U sva tri slučaja imamo odvajanje ili otuđenje od stvarnosti te ulazak u neku drugu stvarnost: ludila, smrti, psihoze. Luda – Smrt – Opsenar. Ludilo i smrt prate čarobnjaka opsenara. Ekstaza i nadahnuće prate kreativnost. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost temelji su kulture i ljudskog sveta koji poznajemo kroz istoriju. Mnogo toga što je čovek stvorio nastalo je na temelju te trijade. Čovek nadahnut božanskim nadilazi smrt, vidi iza nje, gleda kroz ponor vremena. Karta Smrt astrološki pripada vodenom znaku Škorpije, ali dublje od toga, voda koja pruža viziju je praiskonska Boginja čija su svojstva pehar, čarobni napitak, odraz, opojno piće, mudrost. Ta smrtonosna, životvorna i nadsmrtna voda hrani ekstazu, ali može odvesti i u ludilo, može potaknuti stvaralaštvo i genijalnost, ali može od tragaoca stvoriti psihotičnog čoveka. To je moć Boginje. Ona preobražava, prevodi iz jednog stanja u drugo, iz nesvesnog u svesno, iz nekulture u kulturu. Povodom toga, setimo se šta je pisao Nojman: „Pošto obuzetost umnogome pretpostavlja ukidanje normalne dnevne svesti, Velika Boginja noći, kao vladarka nesvesnog, nije samo boginja otrova i opojnih napitaka, nego i letargije i sna. Njena sveštenica prvobitno je darovateljka inkubacije, sna isceljenja, preobražaja i buđenja; njeno uplitanje neophodno je tamo gde opštenje sa silama zahteva oslobađanje od tela u ekstazi ili u snu.“ Erih Nojman, Velika majka, Fedon, Beograd, 2015, str. 356.

Racionalizacija, vladavina Razuma, kao imperativ našeg vremena, podriva stvaralačku dimenziju nesvesnog, sekući veze sa božanskim izvorom. Vladavina Razuma vodi u nekulturu jer sputava komunikaciju sa nesvesnim. Erih Nojman ističe sposobnost transpersonalnog nesvesnog da stvara kulturu i obogaćuje svest pojedinca i grupe. To nam otkriva da se u korenu kulture i stvaralaštva nalazi magija, jer u početku beše reč, a reč je formula, bajalica, glasovno uobličenje volje. Iz pozadine naziremo trojstvo: voda, Mesec, žena, čiji je jedan od upečatljivih tarot simbola karta Prvosveštenica. Ona sedi na vratima inicijacije te uliva magijsku moć u dela stvaralaštva, dela umetnička, magijska, graditeljska, muška dela, vršeći pretvaranje sirove psihičke energije u nektar kojim se poji onaj koji stvara. Lik Čarobnice koja posađena na tron, sedi na vratima inicijacije, jeste mesečev lik, budući da je proces inicijacije lunarne prirode. Bez njenog uticaja stvaralaštvo ne bi bilo moguće, nikakvo uobličenje ili prelaz iz apstraktnog u konkretno i obrnuto. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost nisu proizvod haosa, nego su haos, mrak i neznanje posledica njihovog odsustva a što se ispoljava kao ludilo, smrt i psihotičnost. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost stariji su od njihovih ništećih suprotnosti. Nije pojava višeg reda nastala – evolucijom iz nižeg, nego je niža pojava nastala kvarenjem one koja je viša, savršenija. U uslovima velike iskvarenosti, profanizacije i izopačenja, ovo su svojstva lečenja, delimičnog ispravljanja nereda.

Red iz Haosa – Ordo ab Chao. Tako glasi moto masonerije, odnosno izraz koji označava preobražaj iz profanog, iz stanja neobrađenog kamena u stanje glačanog ili kubnog kamena, što se postiže putem niza inicijacija. Ovo na jedan način jeste tačno, i jeste biblijski tačno, ali u kosmičkom i kosmogonijskom smislu to je neodrživa tvrdnja, s obzirom da red ne nastaje iz haosa. Ako obratimo pažnju na kabalistički dijagram Drveta života, primetićemo da se iznad vrhovne sefire Keter, nalaze tri vela: ain, ain sof i ain sof aur. Suštinski, svet nastaje iz beskrajne svetlosti. Na početku nije tama nad bezdanom, nije haos nego svetlost. Haos nastaje iz reda, kvarenjem reda, a ne red iz haosa. Red jednostavno pripada višem ontološkom nivou. Jedna od temeljnih ideja iz Božanske revolucije katastrofe jeste da naš svet nije univerzum reda nego univerzum haosa u kome je poredak u funkciji nereda kao krajnjeg ishodišta. Ovo je antinaučna i antireligijska misao po kojoj Bog stvara red iz haosa. Pa ipak, to zavisi od tačke gledišta. Sa stajališta revolucije Bog stvara red nižeg nivoa po uzoru na viši red koji predstavlja samu božansku prirodu. Taj stvoreni red sačinjen je, uslovno rečeno, od svetlosti i senke, od odraza ain sofa, koji fokusiran u keteru, projektuje red kroz klipote, odnosno kroz haos. Svet haosa, ljuštura, odnosno klipota, potpuno je odvojen od beskrajne svetlosti ain sofa koja sama po sebi predstavlja načelo reda. Mešanjem ove dve tvari ispoljava se univerzum, a koji po samoj svojoj prirodi, teži rastakanju na sastavne elemente. Posledično, svaka stvar u tom univerzumu teži istom.

Razumljivo je da je profani čovek poput neobrađenog kamena koji biva istesan inicijacijom. Uzimamo neznalicu i pretvaramo ga u čoveka od znanja. To ima smisla u uslovima posebnog ezoterijskog rada, ali od toga ne možemo načiniti opšte načelo, a upravo je to uopštavanje posledica iskrivljavanja i profanizacije misterija. Ne možemo uzeti divljaka i od njega načiniti civilizovanog čoveka. To je apsurdno, jer „divljak“ nije necivilizovan i nekulturan. Ne, volšebni prosvetitelji površno razumeju, previđaju i potcenjuju tradiciju i kulturu tog divljaka i njegovu autentičnost. Kultivisanjem prirode, ljudi iz haosa netaknute divljine, stvaraju civilizovani i kulturni ambijent. Ali, sa tačke gledišta životinjskog i biljnog sveta, kao i tzv divljaka, to pretvaranje haosa u red je ništa više nego arogantno nasilje jedne vrste nad živim svetom, odnosno jedne nihilističke (ne)kulture nad tradicionalnim kulturama. Zapravo, čovek iz prirodnog reda stvara društveni haos, jer veruje da je on izvor reda, da je svet njemu dat da sa njime čini šta god mu se prohte tvoreći nekakav izmaštani red.

Formula red iz haosa jeste uslovna, budući da pretpostavlja prirodni nered, nekultivisani prostor koji civilizacijski genij uređuje i kultiviše, odnosno razgoni mrak i neznanje neiniciranog, koji posvećenjem biva uveden iz tame u svetlost.  Jevanđelje po Jovanu počinje sledećim rečima: „U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.“  Dakle, sve postaje iz Reči, jer Reč je prva modifikacija beskrajne svetlosti. Materijalni poredak nije red, nego sistem privremenih konfiguracija koje se menjaju i rastaču. Ako bismo rekli da je svet nastao iz haosa, to znači prihvatanje jednog gledišta koja nas vodi ka tome da je, kako kaže Mirča Elijade, iskonsko samo po sebi prikazano kao izvor negativnih tvorevina. Obično se pod iskonskim podrazumeva tama i haos nikako red višeg poretka koji stoji van vremena.

Oponašajući božanska načela stvaranja kakva su opisana u bibliji, ali i u mitovima paganskih naroda, elita modernog sveta usuđuje se da prisvoji drevnu inicijacijsku maksimu kao vlastito načelo delovanja. Umesto da iz haosa stvaraju red, oni iz reda višeg nivoa stvaraju relativni red omeđen klimavim ljudskim kriterijumima, vršeći dodatno uneređivanje. Oni koji posežu za revolucijama, za Saturnovim energijama, rušeći prethodno uspostavljen nered, koji je ipak na višem nivou reda od kasnijeg revolucionarnog poretka, deluju kontrainicijacijski. Nered koji u sebi sadrži više reda nastao je na temeljima prethodnog nereda koji je bio uređeniji od svog naslednika, i sve tako do trenutka u prošlosti kada je na Zemlji vladao najviši mogući red, koji se iz epohe u epohu, uz kratkotrajne uspone i dugotrajne padove, sve više krunio, tvoreći proces istorije. Kontrainicijacijski poredak jeste kao kada bismo izgradili novi Stounhendž, potpuno istovetan kao postojeći, ali na sasvim neprikladnom mestu za takvu građevinu i stoga bez prave ili ikakve smislene svrhe.